Natrag

Do koske

Kako je Elektroprivreda Srbije (EPS) postala opitni centar Upravnog odbora ovog Javnog preduzeća

Strujni udar mafije na državu

Da bi prikrili predstojeću prodaju imovine pojedinih delova EPS-a, Upravni odbor ovog Javnog preduzeća čas vodi politiku registracije proizvodnih i distributivnih celina, pa potom ih gasi i sada ceo EPS posluje kao jedan pravni subjekt, dok se vrednost imovine prvo uvećava za pet milijardi evra, a potom smanjuje za dve milijarde evra, da bi problematični Ekonomski institut dobio ugovor o novoj proceni vrednosti imovine i kapitala EPS-a. Vrednost imovine i kapitala EPS-a, na kraju 2014. godine, nakon smanjenja za dve milijarde evra, nepokretnosti, postrojenja i oprema EPS-a, iznosila je 908 milijardi dinara, ili oko 7,5 milijardi evra. Ovim javnim preduzećem, njegovom imovinom i šakalima koji žele da ga očerupaju, u narednim brojevima bavi se ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Sadašnje Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije upisano je u Registar APR-a 01.07.2005. godine. U sastavu ovog javnog preduzeća bili su: Hidroelektrana Đerdap, Limske hidroelektrane, Drinske hidroelektrane, Termoelektrane Nikola Tesla, Termoelektrane i kopovi Kostolac, Rudarski basen Kolubara, Panonske termoelektrane Novi Sad i pet distributivnih preduzeća (Beograd, Novi Sad, Kraljevo, Kragujevac i Niš). Danas ovo javno preduzeće posluje kao jedna celina. Šta se desilo ?

Limske hidroelektrane d.o.o, Nova Varoš registrovane su kao posebno privredno društvo 21.12.1991. godine, a Drinske hidroelektrane, d.o.o, Bajina Bašta 15.01.1992. godine. Dana 30.12.2005. godine one se kao posebna društva brišu iz registra i nakon spajanja upisuje se novo privredno društvo Drinsko-limske hidroelektrane, doo. Bajina Bašta.

U 2014. godini posluju kao privredna zavisna društva sledeća pravna lica u sastavu EPS-a: Hidroelektrana Đerdap, Kladovo, sa 967 zaposlena, Drinsko-limske hidroelektrane, Bajina Bašta, sa 504 zaposlena, Termoelektrana Nikola Tesla, Obrenovac, sa 2.442 zaposlena, Termoelektrane i kopovi, Kostolac, sa 3.254 zaposlena, Rudarski basen Kolubara, Lazarevac, sa 12.708 zaposlenih, Panonske termoelektrane, Novi Sad, sa 553 zaposlena, Elektrovojvodina, Novi Sad, sa 2.491 zaposlenim, Elektrodistribucija Beograd, sa 1.701 zaposlenim, Jugoistok Niš, sa 2.162 zaposlena, Centar Kragujevac, sa 1.015 zaposlenih, Elektrodistribucija Kraljevo, sa 3.309 zaposlenih, EPS Snabdevanje, Beograd, sa 67 zaposlenih i EPS Obnovljivi izvori energije Beograd, sa četiri zaposlena, kao i EPS Trgovanje Ljubljana (Slovenija).

EPS u toj godini zapošljava 31.950 radnika, jer ima o izvestan broj zaposlenih u drugim privredni društvima nad kojima ima delimična prava upravljanja i kontrole. Dana 01.07.2015. godine brišu se iz Registra APR-a i pripajaju matičnom društvu EPS sledeća do tada zavisna privredna društva: Hidroelektrana Đerdap, Drinsko-limske hidroelektrane, Termoelektrane Nikola Tesla, Termoelektrane i kopovi Kostolac, Rudarski basen Kolubara, Panonske termoelektrane, Obnovljivi izvori energije i svih pet distributivnih preduzeća.

Dana 07.05.2013. godine osnovano je novo privredno društvo EPS Snabdevanje, doo, Beograd, koje je iz Registra APR-a brisano 01.06.2016. godine. Nije nam poznato kada i u koju svrhu je osnovano privredno društvo EPS Trgovina, doo sa sedištem u Ljubljani. Poznato je da je Odlukom Vlade Srbije Javno preduzeće Železnice Srbije promenilo pravnu formu u zatvoreno akcionarsko društvo, što je objavljeno u Sl. glasniku RS, broj 37/2011. Od tada je proteklo punih pet godina, da bi 10. avgusta 2015. godine u Agenciji za privredne registar bila registrovana tri nova samostalna i nezavisna akcionarska društva, i to: AD "Infrastruktura železnica Srbije", uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, AD "Srbija voz", železnički prevoz putnika i AD "Srbija Kargo", železnički prevoz tereta.

Odlukom i Planom izdvajanja uz osnivanje tri nova akcionarska društva istaknut je cilj te statusne promene korporativno restruktuiranje u skladu sa Akcionim planom koji je pripremila Svetska banka sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji plan obuhvata tri različite tehnološko - poslovne celine koje su, kako se navodi u samom planu, tržišno održive na duži rok, koja neće biti opterećena viškom zaposlenih. Višak zaposlenih, u toj odluci se posebno ističe, rešavaće se donošenjem socijalnog programa. Za zaposlene koji ne budu preuzeti od novoosnovanih akcionarskih društava ostaju u AD Železnice Srbije i prema njima će se primeniti odredbe socijalnog programa. U bivšem matičnom preduzeću Železnice Srbije ostala je samo infrastruktura, vagoni i lokomotive na Kosovu i Metohiji. Dakle, u državnom preduzeću Železnice Srbije registruju se tri samostalna i nezavisna privredna društva, dok se u državnom preduzeću JP Elektroprivreda Srbije gase i brišu iz Registra APR-a zavisna društva. Postavlja se ovde pitanje: ko je ovde lud Gospodine Vučiću?

Uvećanje vrednosti imovine i kapitala EPS-a

Za pet milijardi evra je uvećana vrednosti imovine i kapitala EPS-a, pa potom smanjena za dve milijarde evra, a sada angažovan Ekonomski institut da vrši novu procenu! U 2011. godini imovina EPS-a, a time i kapital uvećani su novom procenom zbog produženja veka trajanja hidro i termoelektrana, kako građevinskih objekata, tako i postrojenja i opreme, za 536 milijardi dinara. Nakon toga, u 2012. godini po nama nepoznatom nalogu naložena je iz vrha države da se ta vrednost smanji za 225 milijardi dinara.

Sada je povereno Ekonomskom institutu iz Beograda da izvrši novu procenu vrednosti imovine i kapitala, verovatno u cilju svođenja nekih hidro ili termoelektrana na nižu vrednost, da bi se kako obezbedilo da se neki delovi Elektroprivrede prodaju na tender. Kome i zašto se ovo najveće društveno blago krčmi?

Vrednost imovine i kapitala EPS-a na kraju 2014. godine, nakon smanjenja za dve milijarde evra, nepokretnosti, postrojenja i oprema EPS-a na kraju 2014. godine, iznosila je 908 milijardi dinara, ili oko7,5 milijardi evra, a po privrednim društvima to je iznosilo (u milijardama dinara): 170,9 Hidroelektrana Đerdap, 149,7 Termoelektrane Nikola Tesla, 107,9 Termoelektrane i kopovi Kostolac, 102,5 Rudarski basen Kolubara, 97,0 Drinsko-limske hidroelektrane, 87,0 Elektrodistribucija Kraljevo, 60,3 Elektrovojvodina Novi Sad, 47,6 Elektrodistribucija Beograd, 41,8 Jugoistok Niš, 25,7 Centar Kragujevac 17,6 Panonske termoelektrane N. Sad

Te godine je ukupan kapital EPS-a iznosio 783 milijardi dinara, a ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine 1.050,7 milijardi dinara, pa proizlazi da je stepen pokrivenosti ukupne imovine kapitalom 74,52 odsto.

Ukupna imovina na kraju 2015. godine iznosi 1.091 milijardu dinara, a kapital 781 milijardu dinara, pa je stepen pokrivenosti vrednosti imovine sopstvenim kapitalom pala na 71,61 odsto, što je znak ozbiljnog pogoršanja ukupne ekonomije EPS-a, jer su ukupne obaveze na kraju 2015. godine dostigle 310 milijardi dinara, ili više od 2,5 milijardi evra. Što čini jednoipogodišnji ukupan prihod EPS-a. Eto, gde je dogurala politika rasipništva u EPS-u i politika Vlade o "niskim cenama kilovata električne energije" i bogatom delu stanovništva i privredi kao potrošaču.

Kako je poslovao EPS u poslednjih šest godina

EPS je u 2015. godini ostvario ukupan prihod 225 milijardi dinara, uz iskazanu neto dobit od nešto manje od sedam milijardi dinara, ili u visini 3,10 odsto ukupnog prihoda, što je zadovoljavajuće. Ali u EPS-u se dešavaju čudne pojave, jedne godine se posluje pozitivno, a naredne sa gubicima. To se jasno vidi iz kretanja ukupnog prihoda i postignutog rezultata:

U 2015. godini, EPS je na ukupno ostvarenim poslovnim prihodima u iznosu od 225 milijardi dinara, koje je uvećao za za 6,4 milijardi dinara po osnovu povećanja vrednosti zaliha, pa je taj iznos od 231,4 milijarde dinara, trošen u sledećim rashodima: 13,1 troškovi materijala, 35,5 troškovi goriva i energije, 60,5 troškovi zarada i naknada zarada, bruto; 21,4 troškovi proizvodnih usluga; 39,6 troškovi amortizacije; 6,7 dugorocna rezervisanja; 22,0 nematerijalni troškovi; 8,0 ostali rashodi veci od ostalih prihoda; 17,6 rashodi od uskladivanja vred. imovine po fere vrednosti; 224,4 ukupni rashodi; 2,5 veći finansijski prihodi od finansijskih rashoda; 9,5 bruto dobit; 4,8 poreski rashodi; 2,3 odložni poreski rashodi; 7,0 neto dobit.

Dakle, EPS je u 2015. godini ostvario neto dobit od 6.986.344.000 dinara, ili 3,10 odsto od poslovnih prihoda. Ali je taj iznos neto dobiti prema ukupnom kapitalu u iznosu od 781, milijarde dinara manji od jedan odsto, pa i taj pokazatelj dovoljno govori o ekonomskom raubovanju ukupnog poslovnog sistema Elektroprivrede Srbije. U svetu se smatra da kapital treba da donosi godišnji prinos od najmanje tri odsto, a razumne granice su u rasponu do šest odsto.

Privredna društva koja donose godišnji prinos na kapital veći od šest smatraju se izuzetno profitabilna. Sada je jasno zašto Elektroprivreda nema keš novca za rekonstrukciju sopstvenih hidro i termo elektrana, koji su sve izradene pre 1982. godine, već je u Budžetu Republike Srbije za 2016. godinu predvideno da Republika da garanciju za zaduženje Elektroprivrede u visini od 250 miliona evra.

(U narednom broju Tabloida, Miodrag K. Skulić analizira u kojim hidro i termo elektranama je smanjivana vrednost imovine i kapitala, kao i šta nam je rukovodstvo Elektroprivrede Srbije odgovorilo na pitanje: Zašto je to smanjenje i ko je radio prethodnu procenu, te šta sadrži ugovor sa Ekonomskim institutom?)

EPS: kratak prilog za kriminalnu biografiju Milorada Grčića

Mića iz "Jugića"

Insajder E -13

Nije lako napraviti skraćenu verziju biografije iz bogate kriminalne karijere Milorada Miće Grčića, sadašnjeg čelnog čoveka Elektroprivrede Srbije (EPS). Nasilništvom se istakao još u svojoj porodici, prebijajući roditelje, valjda zato što ga nisu dovoljno slušali. U kriminalno podzemlju je počeo da se probija kradući tada popularne automobile marke "Jugo", ali u tome nije bio posebno uspešan, jer je sa teškom mukom spajao žice. Služio je za sprdnju svojim kriminalnim "saborcima". Bio je član obrenovačkog kriminalnog klana na čijem čelu je bio jedan drugi Mića, Milutin Šćepanović, koji je ubijen u februaru 2001. godine. Njegova gangsterska grupa se bavila rasturanjem narkotika, švercom nafte, reketiranjem, protivpravnim lišavanjima slobode, krvničkim prebijanjima i slično...Šćepanović bi, da je živ, bio veoma ponosan na jednog od svojih vojnika što je tako daleko dogurao.

Milorad Grčić je i posle tog opominjućeg događaja nastavio sa kriminalom, ali sada u građevini, nadziđujući zgrade na „divlje".

Nakonb što je ušao u politiku, bilo mu je jasno da bez diplome nije zgodno da bude na visokim položajima, pa je kupio jednu u poznatoj prodavnici, Univerzitetu Educons. Za razliku od svojih stranačkih kolega-studenata, dr Nebojše Stefanovića i bratije, Grčić je postupio pametnije, jer nije okončao studije brzinom svetlosti, nego natenane, u periodu od 2005. do 2012. godine. Ipak je njega ulica naučila da bude oprezan.

Od legalnih zanimanja ima samo period proveden u ugostiteljstvu gde je bio vlasnik kafića i pečenjare „Fantazija". Sa roštiljaskog ćumura, prelazi na ugalj i postaje direktor RB „Kolubara". Njegovim dolaskom na čelo ovog privrednog gigamnta, počele su pogibije zaposlenih, ekološke katastrofe, pljačke biblijskih razmera i temeljno uništavanje, koje je kulminiralo tokom katastrofalnih poplava 2014. godine i sanacije nastale štete, kvalifikovalo ga je za nastavak istog posla, ali sada na nivou celog EPS-a, koji je kičma Srbije. Posebno se istakao u maltretiranju meštana okolnih naselja, kojima RB „Kolubara" treba da isplati novac za eksproprijaciju. Čim je planirano da se Srbija hiperprodukcijom „rastereti" svojih rezervi uglja, krenulo se u masovno raseljavanje lokalnog stanovništva sa svojih ognjišta. Od planiranih dvesta eksproprijacija u 2015. godini, sprovedeno je samo šesnaest, a glavni kočničar je bio Milorad Mića Grčić. Oko pet miliona evra predviđenih za tu namenu je ostalo neiskorišćeno, a ljudima koji treba da se sele nepotrebno se dodatno zagorčava ono malo života.

Nije nimalo slučajno Vučić favorizovao ovakvu kreaturu. S obzirom da se važne odluke ionako ne donose u Srbiji, najbolje je za izvršioce prljavih poslova odabrati talog neopterećen moralnim normama, koji neće postavljati suvišna pitanja. Svojevremeno smo na čelu SFRJ imali tanc-majstora i bravara kome je specijalnost pre Drugog svetskog rata bila obijanje sefova za potrebe Komunističke partije Jugoslavije i njegove lične potrebe. Što bi onda problem predstavljao jedan Mića Grčić?!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane