Natrag

Tabloid je pozvan

Profesor medicine Aleksandar Milovančev najopasniji je kriminalac koji operiše Vojvodinom (8)

Profesor od dva odsto

Vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Aleksandar Milovančev je godinama na glasu. On nije profesor za katedrom, ali njegovi eksperimenti sa ljudima su originalni. Uz asistenciju svoje vanbračne supruge Mire Ač, devizne penzionerke, Milovančev je sa ''pažnjom'' pomagao pacijentkinjama na Institutu za plućne bolesti, kojim je rukovodio, a one su mu testamentom ostavljale stanove, kuće, milione dolara. Potom je on, kao human čovek, pomogao pacijentkinjama da imaju laku smrt. Kada su ga najurili iz DS-a, otišao je kod čiča Tome, a Vučić mu je omogućio da postane direktor Luke Novi Sad. Tu šansu nije propustio. Nastavio je sa eksperimentima, a švercujući preko Luke kokain, direktor u belom mantilu je u saradnji sa narko mafijom zaradio preko 30 miliona evra. Protivnike je nemilice ubijao i uklanjao, a stradali su i oni koji su za njega ubijali. Opisujemo u nekoliko nastavaka ''eksperimente'' profesora Milovančeva, od koga bi svaka mafija mogla da nauči. Možda će u zatvoru napisati i memoare, koji će i druge odvesti na robiju

Arpad Nađ

Aleksandar Milovančev je generalni direktor Luke Novi Sad, a zaposlen je i na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj kamenici, a platu prima i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu! Čudo od čoveka. I brdo para. Piše i naučne radove, vodi kadrovsku politiku u Vojvodini.

Dvadeset godina se gospodin Milovančev ne bavi medicinom, a još je zadržao status vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Njegovi poslovi su sveobuhvatni, a svode se na zahvatanje para.

Još daleke 1991. četvorica akcionara su osnovali i registrovali firmu Melvik gmbh. Akcionari su bili dvojica Nemaca - Hans Jurgen 35% i Edi Ulembek 35% i dvojica srpskih državljana Karlo Kmetović 17% i Zoran Lalatović 13%

Firma je osnovana radi proizvodnje europaleta, a od opštine Beočin je dobijen plac od 5.000 m2. Izgrađena je hala, i u pretežnom delu opremljena potrebnim mašinama.

U jednom trenutku pre početka rada došlo je do nesporazuma i svađe između Lalatović Zorana i Kmetović Karla i nakon toga u posao ulazi jedan čovek iz Novog Sada, a potom u posao (ne znamo pod kojim okolnostima) ulaze i Milorad Delibašić iz Ernestinova i Aleksandar Milovančev, grudni hirurg iz Novog Sada.

A, devedesetih godina je na pilanu dovoženo drvo - hrast iz Belog Manastira, ovo drvo je nakon sečenja u Spačvanskim šumama u Slavoniji i obrade u Italiju izvozila Mira Ač, supruga Aleksandrova. U SRJ, hrast je ulazio preko graničnog prelaza kod Belog Manastira. Jedan tadašnji prijatelj Aleksandra Milovančeva seća se da su Delibašić i Aleksandar imali vezu na carini u Belom Manastiru. Jednom prilikom kada su svratili kod njega, jer su komšije, u njihovom društvu je bio i čovek, kojeg su predstavili kao službenika Državne bezbednosti tadašnje Republike Srpske Krajine.

Proizvodnja europaleta nikad nije počela.

Potom je Aleksandar Milovančev sa jednim batinašem iz Subotice jednom od vlasnika iz Novog Sada drškom od pištolja razvalio glavu. On je je podneo krivičnu prijavu od koje naravno nije bilo ništa.

Na kraju je dr Milovančev postao jedini vlasnik na osnovu falš dokumentacije koju je prikazao sudu, dokumentaciju po kojoj su mu akcionari, navodno, poklonili svoje udele u vlasništvu! Gospodin Milovančev je ovu pilanu godinama iznajmljivao za mesečni iznos od 2.000 evra firmi iz Novog Sada, koja se bavi proizvodnjom pogrebne opreme i koja se nalazi odmah pored pilane. Na kraju je pilanu prodao ovoj firmi koja proizvodi pogrebnu opremu (firma Konkordija).

Danas je dr Milovančev generalni direktor Luke Novi Sad,sa radnim vremenom od 98 odsto, koju država namerava da proda.

Ministarstvo privrede raspisalo je tender za prodaju. Kupiće je, pogađate, inostrana firma čiji je vlasnik Aleksandar Milovančev! (O toj transakciji u sledećim brojevima)

Državna revizorska institucija od marta meseca ove godine provera poslovanje Luke Novi Sad, a nakon podnošenja izveštaja, u kojem će se utvrditi kako je i za koliko je generalni direktor opljačkao ovo preduzeće, samo taj izveštaj biće dovoljan da Milovančev ostatak života provede u Sremskoj Mitrovici. Koliko posla imaju inspektori iz DRI svedoči i dužina trajanja provere poslovanja Luke Novi Sad.

A dok ga ne privedu pravdi, Milovančev nastavlja da kao hrčak sakuplja novac.

Doktor Aleksandar Bata Milovančev kontroliše sve tokove novca i u Institutu za plućne bolesti Sremska Kamenica. U krugu Instituta se pojavljuje samo jedan sat mesečno, ali prima uredno platu i teče mu radni staž, a i na Medicinskom fakultetu prima jednu trećinu plate!

Sve je bilo dopušteno ovom halapljivom čoveku. On je u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, po ugovoru o radu, zaposlen sa samo 2 (dva) odsto radnog vremena! To po zakonu nije moguće, ali kada je Milovančev u pitanju, sve je moguće. A, sa takvim radnim statusom on prima i jednu trećinu profesorske plate i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Ovaj čovek mesečno zaradi preko 10.000 evra!

U Institutu u Sremskoj Kamenici se trenutno dovode mediokriteti koje niko ne zna i zbog kojih mnogi ne dolaze da se leče, a smenjuju se poznati hirurzi i na njihova mesta se dovode kadrovi sa Kosova. Dr Bata Milovančev se ne bavi hirurgijom tačno 20 godina, već isključivo manipulacijama, prevarama i politikom. Prima tri plate, od kojih nijednu nije zaslužio, jer kao profesor nije održao nijedno predavanje na Medicinskom fakultetu i nijednu vežbu, niti je učestvovao ni na jednom ispitu studenata. Pojavljivao se na Institutu samo kada treba da sredi prijem nekog funkcionera SNS, na primer on je bio prisutan na prijemu ministra privrede Gorana Kneževića kada mu je ugrađen stent, kao i pri operaciji majke Đorđa Višekrune, Vučićevog intimusa iz Novog Sada.

Pre mesec dana Milovančev je čak objavio i "naučni rad" u prestižnom naučnom časopisu koji mu je napisao doc.dr Bojan Zarić, pomoćnik direktora za nauku na Institutu za plućne bolesti, a čiji je direktor Ilija Andrijević, takođe kadar A. Milovančeva. Inače desna ruka Milovančeva je godinama bio dr Slobodan Puškar, a nedavno je došlo do svađe njih dvojice zbog neraščišćenih računa, i doktor Puškar je iz svoje sobe skinuo sliku patrijarha Irineja sa Milovančevim.

Ne postoji čovek sa kojima je dr Milovančev bio dugogodišnji prijatelj, a da ga on potom nije potkazao policiji, denucirao u partiji i namestio mu neku smicalicu.

Svi žestoki momci, koje je on okupljao, posle odrađenih poslova za njega su isporučeni policiji, preko njegovog zemljaka iz Vrbasa Saše Barjaktarovića, najopasnijeg kriminalca u vojvođanskoj policiji, koji je načelnik kriminalističke policije PU Novi Sad.

Trenutno, Milovančev zajedno sa dr Dejanom Ilinčićem priprema puč u Institutu pod izgovorom "da se smene bezimeni šefovi i novopečeni prištinski kadrovi koji su se previše osilili i razmahali". Pre nekoliko dana, nezvanično je pušteno zračenje aparatima, čime su počeli da se zrače pacijenti sa plućnim karcinomima, a kako je dr Milovančev započeo taj projekat pre 10 godina, od firme proizvođača aparata za zračenje je dobio oko milion evra. Doktor sa mnogo znanja i profesionalnih kvaliteta dr Dragan Nikolić zvani Pandža, kardiohirurg na Institutu za kardiovaskularne bolesti, bivši je prijatelj dr Milovančeva, ali je i njega izigrao, i on se otvoreno suprotstavio vladavini SNS na Institutu.

Dok se ministar zdravlja u Vladi Srbije svim silama trudi da popravi stanje u srpskom zdravstvu, u Vojvodini je obrnut proces, naveo bih neke od poteza ministra. Dr Lončar je uvođenjem kubanske vakcine, pacijentima sa najtežim bolestima omogućio da dobiju nadu u izlečenje. Ministar Lončar je omogućio da tzv. "inovativne lekove" za maligne bolesti dobiju desetine pacijenata.

Ministar Lončar je takođe omogućio uvođenjem modernog kompjuterskog sistema www. mojdoktor.gov.rs zakazivanje pregleda kod svih lekara koji rade u Srbiji, za svakog čoveka i lekara iz manje sredine, kao i registraciju svih lekova koji se daju u okviru zdravstvenog sistema Srbije što plaća Fond.

Sve ove reforme gube smisao zbog pojedinaca poput Bate Milovančeva. Pomoćnik direktora na Institutu u Kamenici je dr Jovan Matijašević koji je započeo studije medicine u Prištini, i sada, čim je došao prištinski kadar, Ilija Andrijević, on je avanzovao, a obojica su nastavnici na predmetu Zdravstvena nega. Reč je o "fakultetu" za medicinske sestre! Matijašević je, inače, bio lider studentskih protesta, osnivač i član DS u Novom Sadu, a tako je i dobio posao u Institutu. Sada je preleteo u SNS. Direktor Kliničkog centra Ivan Levakovć iz DS-a je prešao u SPS.

Iako se 20 godina ne bavi medicinom, već sakupljanjem para, Milovančev je i dalje vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, bez ijedne objavljene knjige, bez ijednog ulaska u zgradu fakulteta. Dr Milovančev je morao da izgubi profesorsko zvanje, jer se ne bavi medicinom, a još manje naukom.

Urednik Magazina Tabloid, pismom se obratio dekanu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu profesoru dr Snežani Brkić, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Tražio je da ga dekan obavesti da li dr Milovančev prima platu na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, koji profesori su ga predložili za reizbor u zvanje vanrednog profesora, koje knjige i naučne radove je objavio, ko su bili recenzenti njegovih knjiga.

Profesorka dr Snežana Brkić nije nas udostojila odgovora, pa ćemo te podatke tražiti od Poverenika za informacije od javnog značaja, Rodoljuba Šabića, mada su nam poznate te informacije.

I od gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, Magazin Tabloid je tražio informaciju po kom osnovu supruga dr Milovančeva, koja je penzioner i vlasnica nekoliko kompanija, dobija oko 400.000 dinara mesečno kao predsednica Nadzornog odbora Novosadskog sajma. Ni gospodin Vučević nije se oglasio.

Sve to ukazuje dokle dosežu pipci doktora medicine, koji se, umesto ovim humanim pozivom bavi transportom narkotika, lučkim poslovima i trgovinom mrtvim dušama i svim i svačim.

Glosa

Dr Bata Milovančev se ne bavi hirurgijom već tačno 20 godina, već isključivo manipulacijama, prevarama, ucenama i politikom

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane