Natrag

Stav

Ultimatum

Branko Dragaš

ULTIMATUM 1 - Putin je postavio ultimatum administarciji SAD. Ultimatum je došao na kraju jedne odgovorne, promišljene, pametne i vizionarske strategije uzdizanja Rusije, koja može danas, posle odlučne i hrabre intervencije u Siriji, kada je Rusija pokazala svu moć svoga novog oružja, da uslovljava nesposobnu, glupu i ograničenu administraciju Imperije u rastrojstvu.

Nije, kako pišu naše novine, ultimatum Putina došao kao čin ponižavanja Vašingtona, nego je ultimatum Putina došao kao logičan potez postavljanja i svođenja novih međunarodnih odnosa na pravu meru. To da odnosi nisu bili odraz trenutnog stanja u međunarodnim odnosima, da je administracija SAD, navikla da joj se svi pokoravaju i da pred njom u strahu puze, živela u političkoj zabludi da se, posle bombardovanja američkih terorista u Siriji, ništa nije promenilo u međunarodnim odnosima, da je dominacija jedna supersile ostala neokrnjena i da ona i dalje odlučuje o svemu na planeti, to je moralo da se nekako prekine.

Najbolji način je bio da se pošalje ovakav ultimatum. Lukavi i preduzimljivi Putin, čije naredne poteze ne može niko da predvidi, koji uvek vuče neke nove, iznenađujuće poteze i koji povlači nekoliko strateških poteza pre svih, zadajući tako velike muke otupeloj američkoj administraciji, nametnuo je rusku muziku na samom kraju raspada neoliberalnoga kapitalizma i danas Veliki Brat u Vašingtonu, hteo on to da prizna ili ne, prinuđen je da se muči, igrajući ruski kazačok.

Prosto je neverovatno sa kakvom lakoćom se Putin igra sa debilnim, ograničenim i tupavim političkim snagama u Vašingtonu. On dominira u ovoj partiji šaha, gde se sprema konačni mat razmaženih i umišljenih vašingtonskih kraljeva, koji svakoga dana gube razum, koji su grogirani ovolikim iznenadnim udarcima u glavu i koji svakoga trena mogu da budu nokautirani i da se sruše na patos.

Nije, dakle, više pitanje hoće li se to dogoditi, nego je ostalo jedino pitanje - kada će se to dogoditi? Nije prošlo ni dva dana od objavljenog Putinovog ultimatuma, kada se, opet, oglasio nepredvidivi i neuhvatljivi Putin. Ovog puta javio se iz samog Istambula, na opšte zaprepašćenje administracije u Vašingtonu, javio se iz središta Turske sa kojom je, prema paklenim planovima Velikog Brata, morao već da ratuje. Udarac je bio direktan i bez bilo kakvog diplomatskog pokrivanja. Putin traži od svih država proizvođača nafte da smanje dnevnu proizvodnju nafte, da se pridržavaju zajedničkog sporazuma i da tako dovedu do skoka cene nafte na svetskom tržištu. Sadašnja cena od 52,53 $/t nije dovoljno visoka i smanjivane njihove ponude nafte mora da dovede do značajnijeg skoka cena , kako bi se pokrili svi dosadašnji veliki troškovi, nastali usled špekulacije mešetara na berzama, koji rade isključivo po uputstvima Familije, koji su dobili zadatak da umire Ruse i Arape. Šta je Putinu sledeće na repertoaru? Teško je predvidieti. Znam da će biti velikih iznenađenja.

ULTIMATUM 2 - I dok smo se iskreno radovali ovakvim promenama u svetskoj politici, uživali u briljantnoj Putinovoj političkoj igri, ta njegova politika je jedini razlog zašto Srbija još uvek živi, zašto nam nije otet Sandžak, Vojvodina, zašto nismo nabijeni u Beogradski pašaluk i zašto nam nisu oduzeli preostalu državnu imovinu kojom raspolažemo, stigla je vest da nam na Kosmetu otimaju Albanci preostalu državnu imovinu i da je na red došla Trepča i Telekom.

Lažljivi ludak Aca Dramoser, koji ne zatvara usta i koji svakodnevno siluje srpsku javnost svojim dosadnim i glupim političkim demagogijama, koji laže čim otvori usta, koji je lenjivac i samohvalisavac, koji se po čitav dan samo slika i svađa sa novinarima, koji ništa ne radi, osim što je stalno na ekskurzijama po svetu i što sve čita šta se piše o njemu na internetu, dobio je ultimatum od Albanaca, sa kojima je potpisao Briselski sporazum i sa kojim se saglasio da prihvata da Kosovo bude nezavisno, da mora da ustupi Trepču i Telekom i sva druga srpska preduzeća, koja su nastala srpskim kapitalom i koja moraju da pređu u vlasništvo Kosova.

Komesari fašističkog Brisela tvrde da nema nikakvog ultimatuma i ucena, traže samo od Ace Dramosera i njegovih pijanih pajtosa na vlasti u okupiranom Beogradu da radi ono što je preuzeo, potpisujući Briselski sporazum, da radi ono zbog čega su ga krstaši i doveli na vlast, da uradi ono što nije smeo da uradi metiljavi Boris Tadić.

Kada smo pisali, u trenucima potpisivanja Briselskog sporazuma, da je to veleizdaja Srbije i da se, potpisivanje, priznaje nezavisna država Kosovo, onda nas je režim napadao da to nije istina i da nikada neće priznati nezavisnost Kosova. U članu 5. Briselskog sporazuma, za one koji znaju da čitaju međunarodne ugovore i sporazume, stoji da:

„ ...Zajednica/asocijacija ima i dodatne nadležnosti, koje na nju mogu da prenesu centralne vlasti u Prištini".

Šta, gospodo drugovi, znači formulacija mogu da prenesu? Zar tako jedan vrstan student prava, kako ga hvale svi poltroni i secikese u vlasti, koji je imao visok prosek ocena, koji nema nijedan dan rada u svojoj struci, koji nikada nije napravio nijedan običan, između dva mala preduzeća, međunarodni ugovor, zar takav politički ekspert za sve i svašta, stručnjak za "drži da nabijem politiku", nije mogao da objasni građanima Srbije zašto stoji ta prokleta formulacija mogu da prenesu? Šta je problem ove pravne zamke? Mogu da prenesu ne znači da će to biti preneto. Odnosno, to ne znači da će se to u praksi zaista i dogoditi. Mogu da prenesu nije obavezujuća radnja. Mogu - ako hoće, ako neće - ne moraju! Niko ih na to ne može da natera, jer nema nikakve prinude da to moraju da urade. Tako su Srbi na teritoriji otcepljenog Kosova i Metohije bili izdani i prodani od vlasti u Beogradu.

To jasno potvrđuje i Šesta tačka ovog veleizdajničkog Sporazuma, koja počinje rečenicom : „ Zajednica će imati predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti..."

Šta to znači? Zar se ne vidi da je uspostavljena stroga centralizacija vlasti u Prištini i da se severni deo Kosmeta mora da pokori toj centralnoj albanskoj vlasti u Prištini. Sledeći član jasno govori kako će funkcionisati kosovska policija i ko će policajcima isplaćivati plate. Tako je centralna vlast u Prištini dobila napismeno saglasnost izdajničkog režima u Beogradu da mogu da rade šta god hoće, da nikome za to svoje ponašanje neće odgovarati , da su Srbi na Kosmetu građani trećeg reda i da pravdu više ne mogu da traže pred srpskim sudovima, nego pred albanskim sudovima u Prištini. Čemu onda ovo danas čuđenje? Čemu prenemaganje i dramopreseravanje?

Brisel traži da se ispoštuje sve ono što je potpisano. Ništa više. Krstaši svom pulenu ispostavljaju račun, koji on mora da plati. Zato su ga doveli na vlast i on je sve prihvatio. Sećate li se kada se Dramoser, dok je učestvovao u oblikovanju ovakvog pogubnog sporazuma, hvalio da vodimo sa PET: NULA? Sećate li se kako je najavio da nas čekaju teške istorijske odluke? Zar nije došlo to vreme? Zašto narod da čeka teške odluke, kada narod nije ništa potpisivao? Teške odluke čekaju Acu Dramosera. Završena je ljubavna igra između njega i njegovih velikih prijatelja.

Trepča i Telekom su davno prodani. Danas se to samo zatvara kroz papire. Zaokružuje se nezavisnost Kosova. Sportisti nastupaju na međunarodnim takmičenjima kao samostalna država. Kosovo je postalo država zahvaljujući pogrešnoj politici vlasti u Beogradu. Sve što danas gledamo je loša predstava Ace Dramosera. Demagogija psihopate. Tajna sednica Vlade, protesno pismo Briselu i zaklinjanje da se neće pristati na ultimatume i druge gluposti režima su obična politička farsa. Kojom Dramoser kupuje vreme. Igra na zaborav. Veruje u svoju gebelsovsku propagandu da će uspeti da ponovo omađija narod. Spinuje javnost da ga svi ruše. Protiv njega su se svi zaverili. Svi su ustali da ga sruše. Traži sažaljenje. Ameri, Rusi, EU, patkica, analitičari, i lenjii i glupi Srbi, koji spavaju do dvanaest sati i ne mogu da vide da je ON u kancelariji od pet sati i da , sve pred kamerama, prima osiromašene i opljačkane, bolesne i naivni narod.

Aca Dramoser je diletant. Ništa nije naučio iz sudbine Miloševića i Đinđića. Njegova politika je pogubna za Srbiju. Doveden je da uništi sve ono što je uspelo, kako tako, da se održi. Doveden je da rasproda Srbiju. Građani Srbije počinju da shvataju prevaru. To je početak političkog kraja srpskog Kralja Ibija. Ludaka koji je umislio da je mesija i državnik. Bolesnika kome hitno treba oduzeti svaku vlast i zabraniti mu da se, do kraja života, bavi politikom. Mora da mu se sudi za veleizdaju države. Njemu i njegovim pajtosima na vlasti. Niko ne sme da bude amnestiran i svako mora da odgovara za svoje postupke.Dokaza ima dovoljno na medijima. Hteo je da bude velika istorijska ličnost, ali, na sreću, on to nije postao. Istorija mora da mu sudi i da ga strogo kazni.

ZADUŽIVANJE - Nastavlja se politika mesečnog zaduživanja. Ista meta, isto odstojanje. Zaduženost u septembru je iznosila 145 miliona evra. Režim otima novac od građana i privrede. Povećanjem poreza, akciza i zaduživanjem održavaju svoju stabilnost na vlasti. Ali, primećujem u narodu sve veće otrežnjenje. Dosadio je svima. Počinje da se budi i razorena i uplašena demokratska javnost. Na samom smo početku borbe protiv totalitarnog režima. Nema predaje. Postaje sve interesantnije. Nemamo više ništa da izgubimo.

STABILNOST - Najomiljenija reč izdajničkog režima je - stabilnost! Govore o stabilnosti društva, regiona i dinara. I sve što govore je gnusna laž. U stabilnom srpskom društvu iselilo se ove godine oko 100.000 ljudi iz Srbije. Uglavnom mladi i stručni ljudi. Oni koji su nam pokretač istinskog državnog preporoda. Kakva je to stabilnost u najboljoj državi na svetu iz koje njen narod beži?

Insistiranje ratnog huškača i radikalnog šoviniste Ace Dramosra na stabilnosti u regionu, znači da se pogaze svi srpski nacionalni interesi i suverenost Srbije. Sve što se dešava u regionu je usmereno na dalje ponižavanje i izolovanje Srbije. Premijer Srbije želi mir po svaku cenu, makar Srbija nestala. Kakva je to šizofrena politika premijera? Ne smemo da se pobunimo i ne smemo ništa da kažemo u svoju odbranu.

Premijer Srbije vređa i omalovažava svoj narod. Tvrdi da smo lenjivci, koji neće da rade i koje treba okupirati i dovesti u protestantski red. Ludilo režima je na vrhunsku. To je dokaz njegove slabosti. Kada premijer odlazi u malu Belu Palanku u kampanju za lokalne izbore i kada dobija preko 76% glasova, onda je to dokaz straha i slabosti režima. Narkotizovani i napumpani režim mora da živi na stalnim pobedama. Prvi poraz će potpuno iz temelja uzdrmati režim. Ko vodi privredu, kada je premijer u izborima male lokalne samouprave? Zar on nema važnija posla u državi? Ko radi njegov posao kada nije na poslu? Stabilnost dinara nam je od 2001- do septembra 2016 odnela 104 milijarde dolara i taj negativni trend se nastavlja. Izvlačenje novca iz Srbije se ne smanjuje. Tunelovanjem se otima novac od države i njenih građana.

TUNEL- Metafora tunela je sjajna. Koliko nas rasplače vest o tim nedostajućim visinama tunela, toliko nas razveseli objašnjenje vlasti. Dovlačenje novih mašina iz Rusije i skidanje asfalta u tunelu. Naročito, ona dva kamiona kipera koja su stavljena u tunel kao potvrda ludila režima. Zašto ćute stručnjaci? Zašto ćute građevinari? Zašto ćute psihijatri? Psiholozi? Zašto se plaše? Tunel je metafora tog narastajućeg ludila vlasti. Čiji se kraj približio. Potpuno je jasno da sledi politički krah Ace Dramosera. Traži se samo povod.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane