Natrag

Šumadijo, oj zelena

Kragujevac zaobilazi kiša, ali ne i Vučićeva okupacija

Diznilend u kanalizaciji

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić je dolaskom na čelo grada izjavljivao kako je sa svim lošim stvarima iz ranijih vremena gotovo. Urediće se javna preduzeća, zaustaviće se krađe, otpustiće se partijski viškovi, pare za sport će dobijati svi a ne samo FK „Radnički 1923"... Kragujevčanima je obećao blagostanje uključujući i veeeeliki, pravi Diznilend.

Radosav Lazić

Taman kad se Radomir (Nikolić) primio i uživeo u familijarno mesijanstvo ispalo je sve suprotno. Hteo je da Kragujevac po nečemu postane prepoznatljiv u svetu. Trenutno je kako reče kolega Kartalović: „...Nikolić srećom, odustao od Diznilenda, ali ulice i kontejneri su i dalje zatrpani smećem". Dodajmo da fekalije plove ulicama, dok se građani boje dobijanja žutice ili „neke druge zarazne bolesti". Na kraju je grad ipak postao poznat u svetu po: lepim, raskošnim, ukusnim, jeftinim tortama sa gradske deponije. Ruku na srce ni Beograđani nisu dobili svoj grad na vodi, ali barem imaju maketu.

Tako je (npr) FK Radnički i dalje šampion ali u trošenju budžetskih para. Već su dobili 15 miliona dinara iako nisu ni učestvovali na konkursu za raspodelu. Imena srećnika koji su na papiru dobili novac (koji će im biti zakinut) još uvek nisu poznata. (Ne)srećnicima je posle par nedelja iznos dodatno krajcovan za još 13 miliona, od kojih je Radničkom nabačeno još 3 miliona. Čaršija se i dalje bavi dešifrovanjem ovakvih odluka. One zaista postoje u gradskom Službenom listu ali bez reči obrazloženja „zašto". Pride se donosi i skupštinska odluka kojom FK „Radnički 1923" dobija status sportskog privrednog društva (ma šta to značilo).

Gradski ministri posvećenost poslu iskazuju sa na po dva radna mesta, zbog čega ih je za sad vrlo teško pronaći. Od 11 članova Gradskog veća, šestorica (trenutno) imaju dodatni direktorski posao na koji troše 70% radnog vremena. Kombinacija glavnog i sporednog zanimanja je statusni simbol. Gradski ministri se uglavljuju i u firme iz kojih se radnici šalju na plaćeno odsustvo.

O uspesima vlastodržaca nema ko da piše. RTK je sumnjivo privatizovana od strane naprednjačkog kartela tako da je do danas nejasno da li je novi vlasnik televizije postao i vlasnik prostorija u koje su se uselili radnici Poreske uprave. Opet kontaju opozicioni odbornici ako su to gradske prostorije nelogično je da grad sam sebi plaća zakup. Ili ako je RTK dobila i koristila prostorije bez nadoknade ko ih sad izdaje? Ako su prostorije vlasništvo RTK zašto je sve prodato tako jeftino i zašto svega toga nije bilo u konkursu? Radnici ko' radnici, traže sve što im (do duše) pripada: isplatu četiri zaostale zarade, deblokadu računa koji je trenutno blokiran za 11 miliona, ispunjavanje obaveza iz kupoprodajnog ugovora, tačnije investicije od 150 hiljada evra. Prošlo je godinu dana od privatizacije, strpljenja više nema. Zato je radnicima ponuđen socijalni program. Od 70 radnika polovina je prihvatila uzimanje otpremnine. Ponuđeno im je 200 evra po godini staža. Troje radnika je to prihvatilo dok ostali traže 300 evra po godini. Sindikat ne želi da blokira kolege koje su prihvatile otpremninu od 200 evra po godini, ali su spremni za još jedan štrajk u najkraćem roku.

Ugovor o prodaji RTK nije obelodanjen dok predsednik Skupštine naglašava da „tu više nema šta da se obelodanjuje". Stoga je zahtev opozicije za sazivanjem vanredne sednice odbijen. Pitanja su bila i prošla. Kome nije jasno pomoći mu nema. Upućena je žalba republičkom ombudsmanu pošto se lokalni ombudsman više tretira kao deo problema nego kao deo rešenja. Zaključak opozicije je da su građani Kragujevca kupili televiziju budžetskim parama u interesu nepoznatog pripadnika tajkunsko političke naprednjačke klike iz Kruševca. Privatizovana televizija i dalje nosi ime grada kako bi se od neobaveštenih građana sakrilo da to više nije gradska televizija.

RTK je kupljena za 85 hiljada evra. Opet samo prošle godine su od grada dobili subvencije od skoro 90 miliona što je brat bratu desetak puta više. Prvo 44 miliona subvencija, onda još 20 pa još 17,5 za pokriće gubitka iz prethodne godine. Onda je zakup prostorija plaćen 8 miliona i na kraju još 4,5 za skupštinske prenose. Šlag na tortu je da se novi kupac jeste uknjižio kao vlasnik prostorija. Pravobranioc je zakonskom roku uložio protest. Naravoučenije: ni pravobraniočeva nije gorela do zore.

U međuvremenu je druga a prva po gledanosti regionalna televizija "K9" ostala bez signala. Njima je javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze" obustavilo emitovanje. Razlog je petomesečni dug koji TV K9 ima po osnovu emitovanja signala. K9 ne osporava dug. Samo glasno razmišljaju da li je u redu da država tako postupa sa medijima koji su suočeni sa ogromnim finansijskim problemima. Za svoje finansijske teškoće prozivaju i državu i grad. Saopštenjem ističu da "država ne sankcioniše grad Kragujevac, iako već dve godine nije raspisan konkurs za finansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja". "Sigurni smo da bi sa tim novcem mediji u Kragujevcu daleko stabilnije poslovali, pa ne bi ni bilo dugova prema "Emisionoj tehnici"" navodi K9.

Postoji nekoliko sitnica koje kolege sa K9 nisu naglasile. Prvo reč je o dugu koji iznosi cirka 500 hiljada dinara. Drugo, postoje televizije koje dve godine Emisionoj nisu platile za emitovanje signala. Treće, među dužnicima je i RTK koja četiri meseca nije platila svoje obaveze. S obzirom da je račun RTK u debeloj blokadi uskoro ćemo se uveriti u (ne)jednakost pred emisionom inkvizicijom. Dolazi dan kad će o uspesima gradskih vlasti pevati slepi guslari i ptice na grani (ako zazeleni). Jer medija nigde biti neće, već će biti samo portparola, koji vazda zbore po pravici, po pravici Vučka pravednoga.

Konkursa za medijsko sufinansiranje projekata nema jer "za to nema para" objasnio je Radomir. Istovremeno se i štampani mediji poput "Kragujevačkih novina" krpe sve teže vezujući kraj sa početkom. Redakcije dopisništava su zbog smanjenja troškova otkazale poslovni prostor pa su njihovi novinari prešli na kućnu i kafansku radinost. Zato su gradske kafane pretvorene u medijske centre gde se mogu čuti proverene i "proverene" informacije iz prve ruke. Sledeći nivo informisanja Kragujevčana kad novinari ne budu imali ni za kafu.

Recimo da para za finansiranje medija nema ali ih je bilo. Potrošene su za isplatu jubilijarnih nagrada zaposlenih u javnom sektoru. Budžet Kragujevca se punio do polovine od planiranog i pre nego što su „Fijat" i kooperanti otpustili 1.000 radnika. Većina komunalnih preduzeća uzima kredite kako bi se vratili prethodni krediti. Tako će „Tržnice" sa 750 hiljada evra kredita (93 miliona dinara) refinansirati prethodni kredit od 520 hiljada evra, dok će sa ostatkom namiriti deo duga prema dobavljačima.

Kažu gradski oci „bolje je uzeti kredit i izmiriti dugove prema zaposlenima nego da radnici tuže firme pa da se plaćaju i dug i kamate i sudski troškovi". Ima još bisera. Tako su „Gradska groblja postigla stabilnost na mesečnom nivou" dok „Vodovod i kanalizacija " sa blizu 700 zaposlenih u prvih 6 meseci iskazuje gubitak od 25 miliona.

Trenutno, Kragujevac je u živom blatu. Početkom veka prozvan je "dolina gladi". Posle pljačkaških privatizacija, velikih pronevera i besposlice dijagnoza je tačna. Grad je nastavio da se pretvara u baruštinu koju prekriva žabokrečina. Danas je Kragujevac živo blato u kojem pomeranja nema. Kragujevčani koji se (i) danas guše u fekalijama kažu da je „najgore kad je toplo. Tada je smrad nesnosan". Optimisti kažu biće gore. Dolazi zima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane