Natrag

Francuska

Kako u javnosti omrznuti Fransoa Oland, hoće da povrati "ugled" antiruskom retorikom

Pusti snovi malog Napoleona

Desetak prošlih dana, u Gradu svetlosti je obilovalo lošim vestima, glupim potezima, lažnim događajima i svim onim senzacijama koje zanimaju medije. Od veoma sumnjive pljačke nakita jebozovne Kim Kardašijan i pljuvanja po Srbima zbog "Pink Pantera", koji pljačkaju jadne bogataše, ili nove knjige ispovesti i bilansa slučajnog predsednika Olanda, preko učestalih štrajkova i agresije na policajce, čuvenim ruskim oružjem marke Molotov, sve do diplomatskog incidenta u medijskom prepucavanju između jednog "ruskog razbojnika Putina" i "francuskog viteza, Olanda". Iako sve ovo nigde nije ovako ni rečeno niti napisano, bar ne istim rečima, glavna ideja je tu. Rusofobija je u modi, a Francuska širi krila u euforiji obnovljene sile, zamišljajući sebe kao nekog belog goluba mira, i žiranta hrabre diplomatije.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

To jedan predsednik ne bi smeo da radi

Vladimiru Putinu se tresu gaće u groznici straha, jer ga strašni Fransoa Oland čeka sa velikom batinom iza leđa da mu odvali packe. Ukoliko silni francuski predsednik prihvati da primi drhtavog Putina, to neće biti da pred njim povija pleća i ljubi mu skute, već da mu odrecituje lekciju o Siriji, pesmicu o Alepu u desetercu. Ispršenih grudi pri kraju svog katastrofalnog mandata, Oland se iskupljuje preko Putina i želi da ga pošalje u Hag.

Ovako je poznati komičar Jan Bartes (Yann Barthes) prokomentarisao nečuvenu odluku francuskog predsednika da udari sankcije Putinu i ignoriše njegovu posetu Parizu. Gostovanje koje je on lično potpisao prošle godine! To je kao kada bi pozvali taštu u goste i rekli: "...Dođi, kevo, kad hoćeš al' nećemo biti kod kuće!"

Priča se da je Putin sa Olandom na Ti i da mu je skresao u lice da on, u stvari, brani islamiste u Alepu, jer ima punu državu muslimana. Ovakve stvari su u Francuskoj težak prekršaj, jer ispada da su svi muslimani teroristi, tvrde francuski mediji, koji dobro poznaju pitanje, mada nemaju odgovor.

Ipak, pojedini glasovi opozicije i nacionalističke stranke žale što Francuska više nema onu diplomatiju od pre seanse ulizivanja Amerima i šurovanja sa NATO-m. Rusija jeste pod sankcijama i u izolaciji, pa, eto, pokušava da obnovi neke stare dobre odnose iz doba De Gola, kada su bili prijatelji. Izgleda da po starom naravoučeniju iz jedne La Fontenove ili Dositejeve basne, ne sećam se tačno-na iznemoglog medveda i zec vadi kitu.

S obzirom na to da je u nemogućnosti da zaustavi bombardovanje u Alepu, i pogura svoje saveznike islamiste na presto Sirije, francuski šef države je izabrao veoma opasnu eskalaciju antiruske politike, made in USA , i koja se u Francuskoj pretvara u histeričnu mržnju, ne samo protiv Putina kao jedinke već i protiv Rusije kao potencijalnog neprijatelja.

Dobija se utisak da bi galski petao najradije zaratio protiv ruskog medveda, a Putina bi vezanog lično on, msje Puding, priveo u Hag da mu se sudi za ratne zločine i ostala nedela, među kojima najveće je počinjeno nedavno u Njujorku, kada su Rusi stavili veto na Olandov predlog de se prestane sa bombardovanjem Alepa.

Kao i uvek kada zapadni saveznici gube neki rat ili obojenu revoluciju, UN kroz usta svojih zapadnjačkih mirotvoraca traži da se prekine ofanziva, najčešće da bi se prešaltovala i ojačala opozicija, doturilo oružje i municija, pa da se uz pomoć misionara i savetnika krene u kontranapad po već izlizanoj šemi, tvrde ruski mediji, sa puno razloga i bezbroj primera.

Naprotiv tome, o planu evakuacije pobunjenika iz opkoljenog grada i prekidu vatre koji su Rusi predložili, a Savet bezbednosti 'ladno odbio, u francuskim medijima se ćuti iz sve snage. Dezinformacija je organizovana po ratnoj šemi, mada je pomalo i razumljivo, jer je Francuska još uvek u vanrednom, i pomalo ratnom stanju protiv terorizma i ID. Oni koji traže Olandovu fotelju idu i dalje, pa sarkastično dodaju da Francuska nije samo u vanrednom, već izgleda pomalo i u drugom stanju. Nakon silnih odnosa sa prekookeanskim partnerom i to bez ikakve zaštite, piše neki komični link na svom blogu. Ponekada se istine mogu izreći samo na ovakav satiričan način i na ovakvim nekontrolisanim medijima. Sve ostalo je pod kontrolom Velikog bate i krupnog kapitala.

S druge strane, na svim zvaničnim i privatnim TV kanalima, i u nekim intelektualnim krugovima mondijalističke škole antinacionalnog smera, vlada prava euforija. Njihova filosofija se ispoljava podrškom Olandovoj antiruskoj politici bez zadrške, uz pokliče. (U prevodu, tekstovi sa po tri znaka uzvika na kraju svake rečenice), - Samo tako, oštro i na prvu loptu! Putin ne zna drugačije da legne na rudu sem kad oseti da je tvrdo, pišu čak i oni koji više ni u snu ne bi glasali za najomrznutijeg francuskog predsednika svih vremena i savetuju ga da digne ruke od obnove mandata, iako ga je poznata jevrejska organizacija Appeal of conscience (u prevodu: Zov savesti), nedavno okitila ordenom za naj-predsednika zemaljske kugle, iako u svojoj državi balansira između 12 i 14 % pozitivnih mišljenja.

Ali ni to nije sve, ima i gore....

Putin je 19-og oktobra trebao da svečano otvori novi ruski kulturni centar u sklopu sa prelepom pravoslavnom crkvom u senci Ajfelove kule. Trebao ne znači i da je morao, jer su se neke stvari u međuvremenu promenile i Olandovi puleni su zapali u nezavidnu situaciju kako u zemlji tako i u Siriji. Da bi ucenio svog kolegu iz dvorca Kremlja, stanar Jelisejske palate je poručio putem medija da nije siguran da će da primi Putina i još manje da sa njim prošeta crvenim tepihom do pravoslavne svetinje. Kad je stigla anulacija leta Moskva-Pariz, tada se i Oland predomislio i pristao da primi nepoželjnog gosta u bilo koje vreme, ali opet pod uslovom da na divanu ćaskaju samo o onome što domaćin iznese na trpezu. Usput je pred kamerama veoma eksplicitno sugerisao da bi Rusija mogla da se suoči sa optužbama za ratne zločine, a njeni lideri da budu pozvani na letovanje u Hag. Izgleda, kad je u pitanju unutrašnja politika i borba za biračke glasove nadolazećih izbora, i kada za bodigarda čovek ima NATO mafiju, i običan puding može da izgleda kao TNT.

Ovakva operetska diplomatija varijabilnog profila nije poznata ni u jednom udžbeniku visokih političkih škola i fakulteta. Ipak, sistem pudlice koja jako laje pali domaću publiku. Istog trenutka kada je u Moskvi Putin odložio putešestvije u Pariz na neko vreme, sve dok se Oland ne oseti spremnim da pregovara, kako je on to rekao, u Parizu svi su najavili klasični nokaut u prvoj rundi!

Trijumf Olanda, dok je Putin podvio rep i napustio scenu, jer ne želi, ili možda čak ne sme da pregovara, kada mu se pokažu zubi. Pretnje ovog tipa ponekad mogu da izazovu smeh umesto straha i to ne samo u ruskim medijima već i mnogo šire. Naravno, mondijalisti i politički dresirani podrepaši odaju počast i priznanje ovakvoj tvrdoj liniji, i po njihovom ubeđenju, jedinoj koja može da prisili ruskog ratnog kriminalca da prestane sa podrškom fašističkom diktatoru Bašaru Asadu.

Ono što radi Putin u Alepu je isto što je Hitler uradio u Gerniki 1937. godine, pišu francuski dobro informisani i pomalo zlonamerni časopisi. Verovatno da takvi naslovi dobro prodaju te publikacije. A, papir trpi sve, pa što da ne. Naravoučenije ove diple-lakrdije je čist ofsajd u koji je Oland uleteo i tako propustio priliku da jednog dana Francuska ponovo preuzme ulogu novodadžije i pregovorima crvenog Kremlja i Bele kuće i uzme tri boda odjednom. Drugi opet imaju malo zavrnute moždane ganglije pa misle da je sve zapravo Putin iscenirao da bi pomogao Olandu. Neka se Oland duva po Parizu, a Putin će da gruva po Alepu. Takav naslov nosi čuveni "Okovani patak", omiljena literatura francuskih intelektualaca, dok knjiga o Olandu koja je upravo izašla ispod prese nosi čudan naslov: To predsednik nije smeo da kaže. Ova zbirka zavodničkih i političkih uspeha i propasti naočitog momka neženje, Olanda, pravi je skandal ne zbog svog sadržaja koliko zbog uslova pod kojima je knjiga nastala. Zapisi od preko 60 raznih susreta sa novinarima Le Monda su dokaz da predsednik ima puno slobodnog vremena za promociju svoje veličine i da ga boli uvo za sve ostalo, sem novog mandata.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane