Natrag

Rusija-Kina

Američka protivraketna odbrana u Južnoj Koreji preti Rusiji i Kini

Na pragu rata u svemiru

Sjedinjene države i Južna Koreja su u julu 2016. godine objavile da su postigle dogovor o postavljanju američkog protivraketnog sistema THAAD na južnokorejskoj teritoriji. Planira se da oružje bude razmešteno do kraja 2017. godine. Protiv ovih zlokobnih planova jedinstveno nastupaju Ruska Federacija i NR Kina. Taj problem je bio tema videomosta između Moskve i Pekinga, koji je održan u Međunarodnom informativnom centru Rusija danas. Kakve će posledice nastati, piše ruski istraživač Aleksandar Pronin

Aleksandar Pronin

Kako je, tokom razgovora, objasnio izvršni direktor Nacionalnog istraživačkog komiteta BRIKS, direktor Centra ruske strategije u Aziji Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka, Georgij Toloraja, situacija na Korejskom poluostrvu se razvijala predvidljivo do trenutka dok nije ubačen novi element: razmeštanje američkog protivraketnog sistema.

On ima ne samo regionalni, već i globalni značaj. Ne bez razloga su Rusija i Kina ove planove sagledale kao faktor koji menja stratešku ravnotežu između Kine i SAD i Rusije i SAD.

Uzgred, ni Amerikanci, ni Južnokorejanci nisu pretpostavljali da će Kina i Rusija tako oštro reagovati na razmeštanje američkog sistema THAAD u Južnoj Koreji. Ali, dok Amerikancima razmeštanje protivraketnog sistema u azijsko-tihookeanskom regionu (ATR) odgovara jer je u skladu sa njihovim planovima za promenu strateške ravnoteže u svetu u njihovu korist, Južnokorejanci su se našli u složenoj situaciji.

Oni nisu očekivali tako oštro zahlađenje odnosa sa najvećim igračem u ovom regionu, Rusijom. G. Toloraja smatra da se oni trenutno nalaze u izvesnoj konfuziji. Situaciju pogoršavaju unutrašnji protesti: guverneri niza južnokorejskih provincija izjasnili su se protiv razmeštanja raketa i radara THAAD na svojoj teritoriji. Ali, razmeštanje je faktički već gotova stvar. I, to zaista menja ravnotežu snaga u regionu. Sa političkog stanovišta, mi smo, faktički, svedoci početka nove trke u naoružanju, jer razmeštanje sistema protivraketne odbrane na teritoriji ATR Rusija legitimno prihvata kao globalnu pretnju njenoj bezbednosti.

Nije reč samo o čisto tehničkom rešenju za zaštitu od severnokorejske raketne pretnje (na čemu insistiraju Jenkiji), jer se tiče i Rusije i Kine, kao faktor narušavanja strateškog pariteta (ravnopravnosti) i stabilnosti na celoj planeti. Uz to, kako se ispostavilo u poslednjem trenutku, ovi sistemi će štititi od mogućeg napada pre svega američke vojne objekte, što daje povoda za pretpostavku da će u američkim bazama biti raspoređena i neka druga sredstva napada na Rusiju i Kinu, istakao je G. Toloraja. Sada ti sistemi, očigledno, služe za prikrivanje daljeg razmeštanja tog novog ofanzivanog naoružanja.

Govoreći u videomostu sa Pekingom, profesor Instituta za međunarodne odnose Kineskog univerziteta za komunikacije, Jan Man, u potpunosti se složio sa mišljenjem ruskog eksperta i istakao da razmeštanje sistema THAAD u Južnoj Koreji predstavlja odbacivanje celokupnog sistema regionalne bezbednosti. Radari ovog sistema će pokrivati značajan deo teritorije Kine. Istovremeno, severnokorejske rakete ni na koji način neće blokirati THAAD sistem. Zato Kina oštro kritikuje američke korake ka razmeštanju protivraketne odbrane u Južnoj Koreji.

Kako je objasnio zamenik direktora Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država, vojni ekspert Vladimir Jevsejev, radarske stanice koje će se koristiti u sistemu THAAD u Južnoj Koreji mogu da detektuju ciljeve na udaljenosti od 1.000 kilometara, a u režimu za navođenje deluju u opsegu od 600 kilometara.

„...U toj zoni, na kineskoj teritoriji, nalaze se objekti za koje Kina nikako ne bi želela da budu u režimu stalnog praćenja", rekao je on. „Treba imati u vidu da radarska stanica ima bitne prednosti nad sistemom kosmičkog praćenja, ona može da navodi objekte koji se nalaze u atmosferi na visini do 100 kilometara, što satelit nije u mogućnosti. Na ovaj način SAD će moći ranije da dobija informacije sa svojih radara u Južnoj Koreji, i one će biti pouzdanije od informacija sa satelita. Zato u potpunosti razumem i delim zabrinutost kineskih stručnjaka."

I za Rusiju će nadgledanje njene teritorije iz takve blizine stvoriti nemale probleme, zato što će se informacija koju budu snimili radari THAAD odmah slati američkim nuklearnim snagama. Ovaj dobitak u vremenu će samo dovoditi u veće iskušenje da se izvrši raketno-nuklearni udar po bazama sa ruskim nuklearnim oružjem. Odnosno, ako se pođe od mogućih scenarija raketno-nuklearnog rata, onda je i za Rusiju reč o dubinskom udaru po svim raketnim bazama SAD.

Rusiju zabrinjava promena ravnoteže snaga koja se pojavljuje u poslednje vreme, uvlačenje u taj scenario Japana i Južne Koreje, raspirivanje trke u naoružanju. Rusija ne bi želela da u njoj učestvuje, ali američki scenariji uvlače našu državu u trku u naoružanju mimo naše volje.

Po mišljenju Vladimira Jevsejeva, postoje dve varijante koji bi dozvolile ograničavanje negativnih posledica američkog poduhvata razmeštanja sistema THAAD u azijsko-tihookeanskom regionu.

Prva, stvaranje, u regionu, jedinstvenog sistema bezbednosti čiju osnovu bi činile tri države: Rusija, Kina i Južna Koreja.

Druga varijanta podrazumeva otpočinjanje dvostranih pregovora sa Južnom Korejom. Ova varijanta pretpostavlja istovremene pregovore sa Severnom Korejom o ograničenju proizvodnje fisionih materijala i o njenom pristupanju Dogovoru o neširenju nuklearnog oružja iz 1970. godine, a takođe i Dogovoru o potpunoj zabrani nuklearnih proba iz 1996. godine. Istovremeno bi bili korisni i pregovori Severne Koreje sa SAD i Južnom Korejom o ograničavanju broja američko-južnokorejskih vojnih vežbi na Korejskom poluostrvu, istakao je Vladimir Jevsejev, o ograničenju broja američkih taktičkih nuklearnih bojevih glava na teritoriji poluostrva i municije za nuklearno oružje.

U vezi sa tim predlozima legitimno je pitanje: da li je uopšte moguće stvaranje u azijsko-tihookeanskom regionu regionalnog sistema bezbednosti u kojem bi učestvovali Rusija, Kina i Južna Koreja?

Na ovo pitanje je odgovorio naučni saradnik Centra za izučavanje i prognoziranje rusko-kineskih odnosa Instituta za Daleki Istok Ruske akademije nauka, Vladimir Petrovski: „...Postoji mogućnost za multilateralne konsultacije o svim ovim pitanjima. Ne bez razloga, u zvaničnom saopštenju ministarstva spoljnih poslova Rusije, u kome se ističe duboka zabrinutost zbog razmeštanja američkog sistema THAAD u Južnoj Koreji, takođe se ističe da i dalje postoji mogućnost za multilateralne konsultacije. Takva mogućnost, istaknuto je, postoji, jer je još 1991. godine bio potpisan sporazum o statusu bez nuklearnog naoružanja za Korejsko polustrvo."

Tada su SAD i SSSR bili garanti ovog sporazuma.

Zašto se ne bi, sa novim mandatima, obnovili pregovori šest država (Severna Koreja, Kina, Rusija, SAD, Južna Koreja, Japan) o korejskom nuklearnom problemu?

Ali, treba imati u vidu da američka inicijativa sa sistemom THAAD na Korejskom poluostrvu ubija jednim udarcem najmanje dve muve. Prvo, ona je izazvala pogoršanje odnosa između Južne Koreje i Kine, koji su ranije bili blizu uspostavljanja strateškog partnerstva. Drugo, američki vojno-industrijski kompleks je dobio veliki deo narudžbina za proizvodnju. Zato SAD neće tako lako odustati od svog poduhvata.

Rusija i Kina su zaista zabrinute zbog pogoršanja međunarodne strateške stabilnosti. Uzgred, u vreme Putinove posete Kini u junu 2016. godine, obe strane su govorile upravo o tome. Nije bez razloga, istakao je V. Petrovski, u Pekingu potpisano zajedničko saopštenje o učvršćivanju međunarodne strateške stabilnosti. U tom dokumentu se nalazi specijalni član o razmeštanju sistema THAAD; u njemu se direktno govori da američka inicijativa nije izazvana nikakvim potrebama, ne odgovara proklamovanim parametrima i ne može a da ne izazove zabrinutost kineske i ruske strane.

Pekinški profesor Jan Man se složio sa mišljenjem ruskih kolega da treba uložiti energične napore da bi se otupela oštrica problema, dodajući da bi se Severna Koreja vratila pregovorima šest država. To je zaista efikasan mehanizam. Ali, pritom treba razumeti da Indija i Pakistan otvoreno narušavaju Dogovor o neširenju nuklearnog oružja i daju loš primer Severnoj Koreji.

Uzgred, nedavno je Severna Koreja izjavila da će biti odgovorna nuklearna država, da bi želela da sa Južnom Korejom zaključi mirovni sporazum. Stručna javnost i političari bi trebalo da obrate pažnju na legitimne bezbednosne interese Severne Koreje. Veliku prepreku na tom putu opet predstavlja pozicija SAD koja izjavljuje da Severna Koreja mora, pre svega, da se u potpunosti odrekne svog celokupnog nuklearnog naoružanja. To rađa novo pitanje: da li će to zadovoljiti američke apetite?

Očigledno je da među zainteresovanim stranama postoji preveliki jaz. Zato što je dugoročni cilj SAD - smena režima u Severnoj Koreji. Zato Severna Koreja ima veoma malo mogućnosti za korake koji vode ka susretu.

Povodom Dogovora o neširenju nuklearnog oružja, V. Jevsejev je pojasnio: Indija i Pakistan ne narušavaju ovaj dogovor, jer ga oni nisu ni potpisali, ni ratifikovali. A Severna Koreja zvanično je izašla iz ovog Dogovora. Zatim, ova država je ne jednom izrazila nameru da ostvari mirovni nuklearni program, za početak da izgradi jednu atomsku centralu što u potpunosti odgovara stavu Međunarodne agencije za atomsku energiju o neophodnosti da se napravi jasna razlika između korišćenja nuklearne energije u mirne svrhe i nuklearnog oružja.

Zato bi prvi korak ka denuklearizaciji Korejskog poluostrva mogao da bude spremnost Severne Koreje da instalira specijalne senzore na svoje nuklearne objekte, koji bi omogućavali kontrolu ciljeva ostvarivanja nuklearnog programa, predložio je V. Jevsejev.

Prema njegovom mišljenju, bilo bi moguće tražiti potpuno stavljanje severnokorejskog nuklearnog programa pod kontrolu Međunarodne agencije za atomsku energiju. Tada bi bilo prevaziđeno kategoričko severnokorejsko odbijanje Dogovora o neširenju nuklearnog oružja. To bi bila prva etapa normalizacije odnosa Severne Koreje sa ostatkom sveta, koja bi omogućila da se kaže da je Severna Koreja spremna da se bori za realnu denuklearizaciju Korejskog poluostrva.

Svi učesnici videomosta su se složili da inicijativa o trostranim pregovorima Kine, Rusije i Južne Koreje o merama učvršćivanja bezbednosti u azijsko-tihookeanskom regionu zaslužuje najveću pažnju. „Mogli bismo da se dogovorimo o utvrđivanju 'plafona' za razmeštanje konvencionalnog naoružanja u regionu, da bi se izbeglo uvlačenje bilo koje države severoistočne Azije u trku u naoružanju", izrekao je zajedničko mišljenje V. Jevsejev. „...Nadalje, za učvršćivanje poverenja između naših država, mogli bi da se sprovedu zajednički vojno-pomorski manevri, naprimer protiv delovanja gusara ili terorista. To bi pokazalo našu spremnost za dijalog i na taj način bismo mogli dalje da se krećemo. A prvi korak na tom putu bi mogla da bude zajednička ocena izazova i pretnji u azijsko-tihookeanskom regionu, a takođe i ograničavanje opasne vojne aktivnosti, što podrazumeva i vojno-pomorsku. Tada će postati vidljive konture budućeg sporazuma o ograničavanju ili potpunom odbijanju THAAD u Južnoj Koreji..."

Ali, pritom, pred licem sve veće američke vojne pretnje, istakli su učesnici, treba jačati međusobne odnose između Rusije i Kine, pa i u vojnoj oblasti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane