Natrag

Do koske

Pošli smo u budućnost i stigli do BU: slika opljačkane, izluđene i rasturene Srbije

Dokle nas je doveo

Srbija je posle Vučićevih „reformi" poslednjih četiri godine, dospela na vrh liste najsiromašnijih zemalja na svetu, ali je na poslednjim mestima kada se radi o bilo kakvoj perspektivi i napretku. Po proseku godina, najstariji smo narod u Evropi, po broju malignih oboljenja među prvima, a stopa smrtnosti od raka je u Srbiji čak 2,8 puta veća od svetskog proseka. Takođe, prvi smo i po broju onih koji odlaze iz zemlje.''Ne treba nam put u Evropu, asfaltirajte nam put do kuće'', poručuju građani šizofrenom premijeru i njegovim ministrima

Igor Milanović

Američka obaveštajna agencija CIA, svake godine iznosi javno podatke o stanju u zemljama članicama UN, pa tako već nekoliko godina za redom, smešta Srbiju „među četiri najsiromašnije zemlje Evrope". Prema podacima ove obaveštajne agencije, imamo stopu nezaposlenosti među najvišim u svetu, po visini inflacije smo u rangu afričkih i nerazvijenih azijskih zemalja, a po izvozu potpuno inferiorni u međunarodnoj razmeni. Takođe, prema parametrima CIA-e, Srbija je na 103. mestu po visini društvenog proizvoda po stanovniku. Po stopi nezaposlenosti Srbija se od 200 posmatranih zemalja nalazi na 163. mestu. Društvo nam prave Timor, Gabon, Dominikana, Senegal, Džibuti, a jedine dve evropske zemlje koju su lošije rangirane od nas su Makedonija na 181. i BiH na 185. mestu. Po visini godišnje inflacije Srbija je na 165. mestu (6,6 odsto) i ponovo u društvu afričkih ili nerazvijenih azijskih zemalja. Od evropskih zemalja višu stopu inflacije imaju samo Rusija na 200. mestu, Belorusija na 203. mestu i Ukrajina na 214. mestu.

Prema statističkim ekonomskim parametrima mi smo i evropski rekorder po stopi inflacije od 10,3 odsto, depresijaciji nacionalne valute u odnosu na evro i najnižim platama. Prvi na svetu i u Evropi po broju izbeglih i raseljenih. Prvi smo u Evropi po broju prekida trudnoće, prvi po stopi obolevanja od raka, prvi među onima koji stradaju u porodičnim zločinima i samoubistvima, ginu na putevima, prvi po smrtnosti na radnom mestu...

Ni domaća istraživanja ne govore mnogo bolje. Tako je organizacija pod imenom „Mreže protiv siromaštva", čiji su rezultati objavljeni sredinom oktobra ove godine, ustanovila da je Srbija ubedljivo na prvom mestu u Evropi po siromaštvu. Surova realnost govori da je siromaštvo i puko biološko preživljavanje već odavno obuhvatilo više od polovine građana Srbije.

Građani Srbije, čak i prema zvaničnim izveštajima Zavoda za statistiku, mesečno na raspolaganju imaju 61 evro za hranu, odnosno prosečno dva evra dnevno. U 2015. godini svaki stanovnik je prosečno pojeo 39 kilograma mesa, dok je evropski prosek iznosio 65,5 kilograma. Svaki stanovnik Srbije je prošle godine u proseku popio 46,2 litra mleka, dok je evropski prosek bio 90 litara. U odnosu na 2014. godinu opala je i prosečna godišnja potrošnja voća po glavi stanovnika: sa 53,9 kilograma na 52,4 kilograma. Porasla je samo potrošnja hleba sa 99,8 kg na 102,3 kilograma po glavi stanovnika za godinu dana.

Letošnje procene Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda pokazivale su da će, uprkos eventualno povećanom rastu bruto domaćeg proizvoda, Srbija i dalje imati najniži BDP u regionu. Bruto društveni proizvod u našoj zemlji na najnižem nivou u regionu.

U poslednje četiri godine, Srbija je na ubedljivo poslednjem mestu u regionu sa privrednim rastom od samo 2,3 odsto. Poređenja radi, Makedonija je u istom periodu ostvarila rast od 13,7 odsto.

Svi ozbiljni analitičari predviđaju da Srbija nikako ne može da dosegne predtranzicioni nivo BDP-a za manje od deset godina, dok su pojedine zemlje regiona to učinile još pre 20 godina.

Međutim, čak ni rast BDP-a ne mora automatski da dovede do poboljšanja standarda građana, posebno u situaciji kada u taj isti rast BDP-a statističari uračunavaju i onih 59 milijardi evra za koje generalni državni revizor Radoslav Sretenović tvrdi da su "pronevereni" u poslednjih šest godina i izneti iz zemlje!

I bivši ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Milutin Mrkonjić kao i njegova sadašnja koleginica Zorana Mihajlović priznali su proletos u intervjuu „Novoj ekonomiji" kako je Srbija na poslednjem mestu u regionu po kvalitetu puteva.

Putevi ne samo da su loši, već ih ni nema. U ovom trenutku Srbiji nedostaje najmanje 320 kilometara autoputeva na strateški važnim pravcima i nekoliko hiljada kilometara lokalnih puteva. U narodu se već odomaćila pošalica: „Ne treba nam put u Evropu, asfaltirajte nam put do kuće". Po poslednjem javnosti dostupnom izveštaju „Puteva Srbije" dve petine svih puteva u Srbiji čine oni zemljani ili od tucanika.

Ne treba zato da čudi što je ugledni stručni magazin „Forbs" Srbiju početkom godine svrstao na poslednje mesto u regionu kada je u pitanju kvalitet poslovanja. Srbija ima najvišu inflaciju u regionu (1,7 odsto), dok se pojedine zemlje u okruženju bore sa deflacijom. Isto tako, Srbija ima i najvišu stopu nezaposlenosti (18,5 odsto).

Domaći političari su pokušali narod da ubede kako naša zemlja, ipak, napreduje na svetskim listama koje prate kvalitet uslova poslovanja, kao što je „Doing Business" lista Svetske banke koja nas je prošle godine svrstala na 59. mesto u svetu, ali je promenom metodologije izračunavanja (kada su pojedine afričke i bliskoistočne zemlje lošije bodovane zbog neravnopravnosti žena) ona veštački pomerena na 54. mesto, a zatim ove godine na 47. mesto. U svakom slučaju i ovde se naša zemlja nalazi na začelju liste zemalja iz regiona i nema razloga za bilo kakvo slavlje, posebno jer se nismo mi popravili, već se promenio način bodovanja.

Ništa bolje stanje u privredi neće biti ni narednih godina, jer je Srbija na poslednjem mestu u Evropi po izdvajanjima za nauku. Koliko malo se izdvaja za nauku i njen razvoj, odlično pokazuje primer "Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u prosveti" (RCU) u Užicu, koji je letos raspisao javni poziv za promociju nauke i za inovativne projekte, koji je bio finansijski podržan iznosom od samo 300.000 dinara.

Sa druge strane, Srbija je na prvom mestu jedne žalosne liste. „Svetski ekonomski forum" nas je svrstao na 132. od 140. mesta na listi napravljenoj po kapacitetu za inovacije, ali zato na prvo mesto liste zemalja sa najvećim odlivom mozgova. Ovo je nateralo predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira Kostića da javno upozori kako ćemo za deceniju ostati bez stručnjaka potrebnih privredi. Već sada, tvrdi Kostić, imamo zvanja menadžera koje privreda ne prepoznaje, odnosno to su „stručnjaci" samo na papiru.

Još strašniji problem od odliva mozgova je fizičko nestajanje stanovništva. Za proteklih 12 meseci Srbiju je napustilo 56 hiljada ljudi koje je obuhvatila statistika (pitanje je koliko je zaista otišlo), a 38 hiljada ljudi je umrlo više nego što se rodilo. Čak je i broj abortusa u Srbiji veći od broja novorođenih.

Po broju iseljenika na milion stanovnika Srbija je u ovoj godini dosegla svoj istorijski rekord i svrstala se u grupu zemalja iz koje stanovništvo masovno odlazi usled rata ili prirodnih katastrofa.

Već sada Srbija ima najvišu stopu smrtnosti od raka u Evropi, a godišnje se ona dodatno povećava u proseku za 2,5 odsto, upozorio je dr Slobodan Čikarić, predsednik „Društva Srbije za borbu protiv raka". Srbija je i prva na evropskoj listi obolelih od raka jajnika, dok je ukupan broj obolelih od karcinoma 2,8 puta veći od svetskog proseka. Čikarić je posebno ukazao na činjenicu da su aparati za rano otkrivanje raka i lečenje malignih tumora velikom broju stanovnika nedostupni, kao i da su isti u velikoj meri zastareli.

Zbog niskog nataliteta, visoke stope smrtnosti i istorijskog maksimuma broja lica koja su se iselila, prosečna starost stanovnika je 43 godine, dok je svetski prosek 29 godina. Prvi put u istoriji broj stanovnika starijih od 65 godina je veći od broja mlađih od 15, ali to nije postignuto zahvaljujući dužem životu stanovnika, već niskom stopom nataliteta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane