Natrag

Na nišanu

Srbija kao Kolumbija: vladaju bande kriminalaca, strane agenture i politička mafija

Život visokog rizika

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije doneta je još 2009. godine. Danas je ona u rukama jednog čoveka. Zbog te činjenice, niko nije više siguran u ovoj zemlji, i opravdano je reći da je danas i ovde, svačija bezbednost ugrožena. Građanima su ugrožena osnovna ljudska prava, nemaju adekvatne zdravstvene zaštite, zaštite na radu, pravne zaštite, a na socijalnu brigu ne može niko da računa. U Srbiju uvoze otrovne agense preko hrane najgoreg kvaliteta, ugrožena je bezbednost puteva, granica, sigurnost poslovanja...Sistematskim uništavanjem institucija sistema, vladajuća falanga na čelu sa Aleksandrom Vučićem, za samo nekoliko godina prebrisala je život svakog građanina Srbije, pa čak i samu suštinu opstanka države. Nigde i nikada ovakvom brzinom i ovolikom destrukcijom nije uništena bezbednost ljudi, njihove imovine, državnih preduzeća, prirodnih resursa i teritorije, kao što je to Vučiću pošlo za rukom. Srbija je danas svačija kolonija osuđena na nestanak. Niko više nije siguran u njoj. Srećom, ni Aleksandar Vučić, što daje nadu da će nekim čudom posle njega nešto ostati.

Nikola Vlahović

Neposredno uoči političkih promena 2012. godine, koje su u Srbiji dovele do najgore autokratije u novijoj srpskoj istoriji, Vlada Ruske Federacije uvrstila je Srbiju na spisak država sa "složenom društveno-političkom situacijom", zbog čega su ruske diplomate koje rade na teritoriji naše zemlje, dobile plate veće za 20 odsto i beneficirani radni staž (kao i njihove kolege u Gvatemali, Sudanu, Čadu, Severnoj Koreji i Nigeriji). Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, sve do današnjih dana, ruske diplomate u Srbiji imaju iste ili veće beneficije, zbog rada u državi gde postoji, kako je rusko Ministarstvo spoljnih poslova obrazložila, „...eksplozivna društveno-politička situacija kao rezultat neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, niskog standarda stanovništva, rasta kriminaliteta...".

U oktobru 2015. godine, dakle, pre tačno godinu dana, bečki list "Standard", u opširnoj analizi stanja u Srbiji, zaključio je da je reč o nestabilnoj, siromašnoj i nebezbednoj državi, gde političke vođe i bezbednosne strukture nisu dorasle nijednom ozbiljnom izazovu. Tom zaključku treba samo dodati i podatak da je zbog postojećeg stanja za poslednjih 20 meseci iz Srbije otišlo oko 65.000 radno sposobnih ljudi u najboljim godinama. Jedan od dva ključna razloga za masovan odlazak je opšta nesigurnost i osećaj ugoženosti.

Ljudska prava, medijske slobode, pravna zaštita, zdravstvena zaštita i sve drugo što čini tekovinu savremene civilizacije, suspendovani su ličnom odlukom pomamljenog Vođe. Grupa njemu odanih kriminalaca iz vrha vlasti, opsednutih pljačkom i razvratom, kontroliše distribuciju narkotika, trgovinu ljudima, šverc oružja, tržište nekretnina, pranje novca...Stvorena je i svojevrsna Vučićeva paravojska (na čelu sa vođama kriminalnih brigada u svakom gradu), a njegov nekadašnji politički sledbenik, Saša Mirković, više puta je u javnim nastupima podsetio Vođa ima svoju privatnu policiju, vojsku, tužilaštvo i sudove, te da se služi pretnjama i ucenama.

Za pet godina ličnog režima Aleksandra Vučića, srušen je svaki preostali oblik suverenosti Srbije, a njena bezbednost i bezbednost njenih građana ugrožena je više nego ikada ranije. Današnja "naprednjačka" vlast na čelu sa samozvanim Vođom, zavela je model vladavine identičan onome koji su primenjivale okupacione vlasti tokom Drugog svetskog rata. Radna snaga i svi državni resursi stavljeni su na raspolaganje stranim eksploatatorima, domaćim tajkunima i stranačkim firmama.

U Srbiji skoro više ništa nije srpsko. Srbijom haraju strane agenture, tačnije više od 50 stranih službi bezbednosti iz 40 zemalja, sa kojima stalno ili povremeno sarađuje i domaća "obaveštajna zajednica", ali i njene otuđene frakcije. Njima izdašno služi Vučićev veleizdajnički režim, koji nudi sve što se ponuditi može, od bezrezervne orjentacije prema takozvanom severnoatlanskog savezu, do divljačkog rasturanja državnih preduzeća, podvođenja besplatne radne snage stranom eksploatatoru, do otimačine svih državnih resursa (rude, šume, vode, poljoprivrednog zemljišta)...

Nakon ozbiljnog istraživanja ključnih bezbednosnih parametara, američka medijska kuća „Blumberg", prošle godine svrstala je Srbiju u zemlje sa najvišim stepenom bezbednosnog rizika. Tom prilikom je istaknuto nekoliko ključnih razloga, zbog kojih bi svaki američki građanin morao da zaobilazi Srbiju. To su između ostalog: hronična nestabilnost institucija i vladavina prava, nestabilnost javnih finansija, visoka nezaposlenost, opasnost od radikalizacije socijalnih tenzija i Kosovo kao stalni izvor mogućih rizika...Ironija je u tome, što je američka vlada glavni krivac za takvo stanje, ali, "Blumberg" ovde ne istražuje uzroke...

Iz perspektive običnog građanina Srbije, situacija je znatno gora, jer lični režim Aleksandra Vučića do krajnjih granica zloupotrebljava "posebne mere i ovlašćenja" bezbednosno obaveštajnih službi, proganjajući svakoga ko drukčije od njega misli.

Sa spiska "mera", treba posebno istaći tajni nadzor telekomunikacionih usluga (dakle, Interneta i mobilne telefonije), tajni nadzor lokacije korisnika (stan-posao), tajni nadzor poštanskih i drugih pošiljaka, tajno praćenje i motrenje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima, tajni nadzor i tehničko snimanje unutrašnjosti objekata...U svim nabrojanim slučajevima radi se o ograničavanju ili potpunom kršenju ljudskih prava i sloboda.

U aprilu mesecu ove godine, Vučićeva vlada je podzakonskim aktom, u zakonom određeni sistem tajnosti podataka, unela još jedan stepen tajnosti, za čije određivanje ne postoje jasni kriterijumi. Zakonom o tajnosti podataka, propisani stepeni tajnosti do sada su bili državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Vučić je, međutim, izmenama Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave uveo i stepen tajnosti "službeno"! Akti i predmeti koji sadrže podatke koji nisu određeni kao tajni, ali koji su po svojoj prirodi osetljivi i zahtevaju ograničenu distribuciju, označeni su oznakom "službeno", a da pritom nije definisano koji podaci se mogu tretirati kao osetljivi, ko određuje koji su osetljivi i na koga je distribucija ograničena. Iz svega je lako zaključiti da Vođa, za potrebe svoga političko-kriminalnog preduzeća, samostalno određuje šta je "službeno".

Ustavom Republike Srbije, podeljene su bezbednosne nadležnosti u skladu sa načelom podele vlasti, gde Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada čine upravljački i naredbodavni deo sistema nacionalne bezbednosti, kome su podređeni svi organi državne uprave iz izvršne grane vlasti, a među njima i oni koji čine državni sektor bezbednosti. U praksi je sve obrnuto. Jedan jedini čovek, Aleksandar Vučić, prigrabio je sebi svu vlast i shodno tome, on direktno upravlja i celokupnim bezbednosnim aparatom.

On je taj koji apsolutistički komanduje spoljnom politikom, odbranom, unutrašnjim poslovima...Ali, problem sa Vučićem je znatno veći. Jer, osim što je sebi pribavio sve komande bezbednosnih aparata (na čijem vrhu su njegovi "poslovni" prijatelji, kumovi, stranački poslušnici i razni moralni talog i polusvet), otvorio je sva vrata za procvat strane špijunaže, zbog čega Srbija trpi nesagledivu štetu.

Strah, smrt i uništavanje

Sprovođenjem svakodnevnog nasilja nad građanima putem institucija sistema koje je podredio sebi lično, Vučić ugrožava bezbednosni okvir države time što planski zadužuje, laže, pljačka, izdaje i vodi najbolju radnu snagu na stratišta, u ruke stranih ekonomskih ubica. Bezbednost svakog građanina je ugrožena i stalnim zastrašivanjem javnosti, progonom novinara i urednika medija koji rade na raskrinkavanju korupcionaskih afera njegovih kumova, familije i stranačkih, neškolovanih parazita, sa kupljenim diplomama.

Spisak veleizdajničkih poslova koje Vučić obavlja na štetu Srbije, tresući temelje njene stabilnosti i bezbednosti, podugačak je.

Došlo je dotle da je krenuo u prodaju državnih obveznica, i to nekakvim arapskim investicionim fondovima kojima se dopalo da zaposednu šume, poljoprivredno zemljište, vode i sve ono čega Srbija ima u izobilju.

Uprkos bogatim resursima, Vučić je za poslednje četiri godine svoje strahovlade i tiranije podigao državni dug na blizu 40 milijardi evra. Opljačkao je penzionere, lekare, medicinske sestre, prosvetare, i udomio svoju stranačku hordu u svim državnim, opštinskim i javnim komunalnim preduzećima i uveo u svaku poru života primitivizam, nasilje, nestručnost i nekompetentnost.

Najgori srpski neprijatelji mogu mirno da spavaju, zlotvor je odlučio da obavi posao umesto njih: iz Srbije masovno odlazi intelektualna elita, tehnička inteligencija, dakle, ljudi koji bi u svakom zdravom sistemu bili temelj istinskog ekonomskog preporoda. U ovako mafijaškom sistemu, na čijem čelu je Vođa sa grupom krštenih i nekrštenih kumova, nikakav elitizam, pa ni onaj intelektualni, nije dozvoljen. Zato se sa punim pravom može reći: bezbednost Srbije je ugrožena "sa najvišeg mesta", i to iz kabineta predsednika Vlade i kabineta njegovih ministara. On (i oni) predstavljaju glavnu tačku oslonca razbijačima suverenosti Srbije i glavnog saveznika okupacione politike koju Zapad ovde intenzivno sprovodi.

U prilog tome treba reći da je ugrožena čak i bezbednost hrane (na primer, masovan uvoz mesnih otpada životinjskog porekla), ali i bezbednost vodnih resursa (planirana rasprodaja izvora pitke vode i gradskih vodovoda). Nebezbedni, tačnije rečeno, visokorizični su čak i putevi gde gine ili bude osakaćeno na hiljade ljudi, gore nego u građanskom ratu, a sve zbog manijakalne pljačke vladajućeg režima. Međunarodni program za ocenu puteva (IRAP), snimio je skoro 3.000 kilometara puteva u Srbiji i došao do šokantnog saznanja da je samo 1 (jedan) odsto njih urađeno prema propisanim evropskim standardima, te da je bezbednost svakoga ko se nađe na putevima Srbije, opasno ugrožena.

Ubijanjem svakog zdravog segmenta života, Srbija izumire galopirajućom brzinom, demografski, privredno i administrativno.

Potpunom likvidacijom socijalne i populacione politike, nasiljem nad porodicama sa malom decom i gaženjem osnovnih ljudskih prava, Vučić pretvara Beograd i Srbiju u jedini evropski sultanat, pod patronatom njegovih kreditora iz Emirata, Katara i Saudijske Arabije. Svaka od ove tri države, koje još žive u feudalnom poretku, i dalje pomaže balkanske muslimane (posebno kosovsko-metohijske Albance), velikim svotama novca, ali samo za poslove širenja islamskog ekstremizma. Jedan od strateških ciljeva im je osvajanje juga Srbije i povezivanje tih teritorija u prostore takozvane Velike Albanije. Rušeći sve institucije nacionalne bezbednosti, Vučić im u tome obilato pomaže. Zbog milijardu dolara kredita koje je dobio iz fonda Abu Dabija za izgradnju velikoalbanskog auto-puta od Niša do Drača (zvanično datih kao "podrška budžetu"), došlo je do iznenadne šeste po redu ("preventivne") revizije aranžmana Srbije sa MMF-om.

Srbe više nema ko da brani

U subotu, 22. oktobra, američki ambasador u Prištini, Greg Delavi, iznenada je najavio "što skorije formiranje Vojske Kosova". Ambicije da se toj vojsci pripoje ima i paravojna grupa sa juga Srbije pod imenom "Albanska nacionalna armija" (ANA), čiji se vojnici u sadašnjem vremenu grupišu u različitim delovima KiM, Albanije, Makedonije, na jugu Srbije, a u aprilu 2016. primećeni su čak i u južnom delu Kosovske Mitrovice. Pojavilo se nedavno i video-obraćanje "glavnokomandujućeg" ANA u kojem poziva da se organizuju "priprema za dalje aktivnosti na zaštiti nacionalnih interesa" u uslovima kada "paralelne strukture" (misleći na srpske institucije na severu Kosova i Metohije) "muče autohtone Albance."

Nije daleko dan kad će doći do pokušaja nasilne integracije srpskih opština na severu Kosova i Metohije u sastav kosovsko-albanske pseudodržave. Amerika ima strateški cilj da uskoro suspenduje "Zajednicu srpskih opština" na koju se Vučić uporno poziva kad lažno prikazuje stanje u pokrajini. Vojska Kosova će poslužiti tom cilju.

Da je bezbednost Republike Srbije ugrožena, pokazuje i podatak da su Američki instruktori u februaru mesecu ove godine sproveli sa Kosovskim bezbednosnim korpusom, taktičko-bojevu vežbu. Naime, 572 odred američke vojne policije, u centru za obuku u nemačkom gradu Hohenfels, obavio je pripreme za rad u misiji na teritoriji KiM. Trenutno, u pripremi buduće "kosovske armije" učestvuje ukupno pet zemalja članica NATO pakta. Ministar budućih kosovskih "bezednosnih snaga", Haki Demoli je 10.jula, zajedno sa "komandantom" Rahmanom Ramom, primio zamenika pomoćnika ministra odbrane SAD Majkla Karpentera, koji je potvrdio podršku Sjedinjenih Država "suverenoj, demokratskoj, multietničkoj nezavisnosti Kosova".

Ali, vrhunac onoga što se dešava ispred nosa srpskim vlastima, desio se polovinom oktobra meseca ove godine, kada su u Prištinu (prema pisanju portala na albanskom) "u privatnu posetu" došli bivši premijer Hrvatske, Zoran Milanović i bivši ministar odbrane Hrvatske, Ante Kotromanović. Naime, Milanović se sada kao službenik zaposlen u evropskim institucijama u Briselu, nudi Albancima da posreduje oko takozvane vizne liberalizacije za Kosovo, a Kotromanović da posreduje oko kupovine velikih kontigenata naoružanja za buduću armiju albanskog Kosova.

Istovremeno, iz SAD je stigla vest da je Nacionalna garda Ajove proglašena "državnim" partnerom Kosova, a Vlada SAD je javno, na svom Internet portalu, saopštila da će Kosovske bezbednosne snage, nakon što prođu "bazičnu pripremu NATO", dostići nivo "operativne kompatibilnosti" sa oružanim snagama Alijanse.

Mediji, političari i pre svega bezbednosne strukture u Srbiji, očigledno nemaju nikakav odnos prema činjenici da SAD intenzivno rade na obnavljanju takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i prema činjenici da je na sceni aktiviranje dokumenta pod imenom "Strategiju Sever", tj. priprema za vojno pokoravanje severnog (srpskog) dela Kosova i Metohije.

Policija bez gaća, vatrogasci bez opreme, aerodromi u rukama diletanata

Dok traju pripreme za novu okupaciju i proterivanje Srba, Vučićeva vlast se ružno šali sa pitanjem nacionalne bezbednosti. Naime, policajaci koji čuvaju takozvanu Kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije, preko svog sindikata, uputili su pismo nadležnima da im je oprema izuzetno loša i dotrajala, a smeštajni kapaciteti najblaže rečeno-nehumani. Nijedna pozicija u Kopnenoj zoni bezbednosti nema vozilo, kao ni najosnovnija sredstva za rad, i doslovno ništa od opreme ne funkcioniše, čak ni baterijske lampe!

Pancirnim prslucima koje duže policajci već tri godine je istekao rok trajanja. Na pomenutim pozicijama u Medveđi agregati su bez goriva ili neispravni, pa policajci ostaju bez struje i po 10-15 dana. Nezamislivo je da, u trenutku kada Srbiju čeka suočenje sa vojnom agresijom na sever Kosova i Metohije, dok kroz Srbiju traje tranzit migranata i među njima prikrivenih terorista, Vučić stavlja srpske snage i njihove potrebe u drugi plan, a u prvi plan ističe "potrebe albanskih privrednika" i izgradnju auto-puta do albanskih luka kreditom koji će vraćati generacije građana Srbije.

Šta Vučić stvarno misli o bezbednosti države, pokazuje i slučaj skandaloznog izbora šefa bezbednosti Aerodroma "Konstantin Veliki" u Nišu. Na još neutvrđen način, u sistematizaciji radnih mesta neko je smislio poziciju po imenom "Menadžer bezbednosti", ili, kako u zvaničnim dokumentima piše na egleskom "Safety manager". Osoba koja je izabrana na ovu odgovornu dužnost, izvesna Radmila Nerandžić, inače profesorka fizičkog vaspitanja, nema nikakve kvalifikacije za taj posao. Ovako opasan bezbednosni propust nije bio slučajan, tim pre što se radi o aerodromu koji koriste i snage Ruske federacije za transport humanirane pomoći i spasilačkih jedinica. Direktorat civilnog vazduhoplovstva se brže-bolje ogradio saopštenjem da oni ne daju saglasnost na postavljanje na ovo radno mesto. Čak nisu propisani ni posebni uslovi koje treba da ispunjava takozvani "Safety manager" za obavljanje poverenog posla. Ali, ovo je samo jedan primer o slučajnim ili namernim bezbednosnim "rupama".

U ponedeljak, 24. oktobra, pukim slučajem je na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu pronađeno deset ručnih bombi i protivpešadijska mina. Ko ih je tu doneo, kako nisu primećeni, kome su bili namenjeni...Odgovore na ta pitanja javnost nije čula. Ali je i to još jedan dokaz kako je bezbednost u Srbiji na najnižem nivou. O tome govori i podatak da je čak i Sindikat vatrogasaca Srbije nedavno bio prinuđen da saopšti kako je ugrožena bezbednost građana jer su vatrogasci suočeni sa nemarom države, da je oprema stara i nepouzdana, broj ljudi nedovoljan, a obuka neadekvatna. Oprema i tehnika su stari, neka vozila čak i po 40 godina. Ekipe nemaju opremu za obavljanje svih intervencija, pa se ponekad čeka ona sledeća, udaljena i po 50 kilometara. Standardi propisuju da na 1.000 stanovnika treba da radi makar jedan vatrogasac, ali ni to nije ispunjeno. Obuke vatrogasaca su neadekvatne, nacionalni trening centar nema "realno vežbalište" sa veštačkim simulacijama...

Niko nije više siguran u Srbiji, svačija bezbednost je ugrožena. Građanin ovdašnji nema adekvatne zdravstvene zaštite, nema zaštite na radu, nema pravne zaštite, na socijalnu brigu ne može niko da računa...U Srbiju uvoze hranu najgoreg kvaliteta, bezbednost puteva je na najnižem nivou, ugrožena je bezbednost granica, sigurnost poslovanja...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane