Natrag

Tužilaštvo pokrilo pljačku izvršenu pod zaštitom V. Koštunice

Da li će oteto biti prokleto

U godini koja je na izmaku spuštena je zavesa na tragičnu predstavu otimanja „C marketa". Republičko javno tužilaštvo je još 2013. zaključilo kako, navodno, ništa nije bilo nezakonito u ovoj privatizaciji, a sada je većinski vlasnik iskoristio svoje pravo da od malih akcionara prinudno otkupi preostale akcije i da tako iz preduzeća potpuno ukloni javnost kako se nikada ne bi saznalo ko su sve bili počinioci ove pljačke.

Igor Milanović

Privatizacija „C marketa" nije se odvijala samo suprotno principima ravnopravnosti poslovanja, već je i državna Komisija za zaštitu konkurencije uporno tvrdila da je prekršen Zakon o zaštiti konkurencije. Ono što je zapanjujuće u istoriji uništenja ovog preduzeća, jeste činjenica da je „C market" već bio u privatnim rukama, kada je DOS-ova vlada odlučila da ga ponovo privatizuje.

Od 1998. godine to preduzeće je bilo registrovano kao akcionarsko društvo sa 76,94 procenata akcija u privatnom i 23,06 procenata u državnom vlasništvu. Mali akcionari, radnici „C marketa", kontrolisali su ukupno preko 51 odsto akcija. Inicijativa tadašnjeg ministra privrede i privatizacije Aleksandra Vlahovića 2002. je proglasila 70 odsto državnih akcija za vlasništvo Akcijskog fonda (koji je Ministarstvo privrede osnovalo da distribuira preostale državne akcije iz ranijih privatizacionih postupaka). Ostatak je namenila za besplatnu podelu radnicima Srbije koji nisu postali vlasnici bilo kakvih akcija.

U želji da se odupre strancima koji su želeli da otkupe „C market" tadašnji direktor Slobodan Radulović osniva preduzeće „Primer C" kome kao suvlasnici pristupaju radnici deponujući svoje akcije kao osnivački kapital. Oni radnici koji su to odbili dobijaju otkaze, ali ih sudovi vremenom vraćaju na posao.

Zaklanjajući se iza izjave kako, navodno, želi da strateški važno preduzeće ostane u rukama domaćeg kapitala, Radulović je iskoristio jednu od rupa u tadašnjem zakonu koji je predviđao da akcionarsko društvo svoje akcije na berzu može da iznese tek pošto generalni direktor potpiše prospekt o procenjenoj vrednosti društva. Kako zakon nije predviđao sankcije za direktora koji odbije da stavi svoj potpis, Radulović prospekt nikada nije potpisao, pa ni akcije „C marketa" nisu mogle da budu ponuđene na slobodnu prodaju preko Beogradske berze.

Posle Radulovićevog neuspelog pokušaja da na mala vrata kao većinskog akcionara uvede Milana Beka, 19. avgusta 2005. godine održava se iza zatvorenih vrata sastanak glavnih aktera pljačke koja se spremala. Do danas je sporno da li je inicijator tog sastanka bio tadašnji predsednik vlade Vojislav Koštunica ili Danko Đunić, koji je bio koordinator svih akcija u vezi „C marketa", ali je sigurno da su se obojica saglasila sa tim sastankom, kao i sa dogovorom koji je postignut.

Miroslav Mišković, ispred „Delta M", Slobodan Radulović, ispred „C marketa", Milan Beko, koji je zastupao „Laderna B.V." (tada registovano u Holandiji) i Danko Đunić iz „EKI Investmenta" na pomenutom sastanku su se dogovorili da 60 odsto akcija malih akcionara kupi „Laderna", a 40 odsto „Delta M". Radulovićevo preuzeće „Primer C" trebalo je da otkupi sve akcije od malih akcionara i da ih zatim proda pomenutim firmama Beka i Miškovića. Takođe je dogovoreno da „Delta" posle dve godine može da otkupi sve akcije od Bekovog preduzeća po unapred dogovorenoj ceni.

Konačno je i država odlučila da proda svoje akcije „C marketa", pa su Mišković i Beko za 75 odsto kapitala platili 53 miliona dolara, iako je procenjena vrednost bila preko 300 miliona evra. Nekoliko godina kasnije, Mišković je „Deltu", u kojoj je „C market" bio dominantan, prodao za skoro milijardu evra belgijskom „Delhaize"-u.

Mali akcionari su tvrdili kako su njihove akcije u od strane Radulovića nepotpisanoj proceni procenjene na 133.000 dinara po komadu, a da su posle „privatizacije" dobili samo 25.800 dinara po komadu.

Savet za borbu protiv korupcije je od početka iznosio dokaze kako je pomenuta transakcija u kojoj su akcije velikog broja prevarenih malih akcionara, ali i one koje su bile u državnom vlasništvu prešle u ruke dvojice tajkuna, čist kriminal. Ova prodaja je uvrštena i u spisak 24 sporne privatizacije čije je preispitivanje od Srbije zahtevala Evropska komisija.

Iako nije zvanično saopšteno, još krajem avgusta 2013. Republičko javno tužilaštvo je donelo odluku o obustavi dalje istrage, jer, navodno, nije otkriveno ništa sumnjivo ili protivzakonito?!?

U međuvremenu su se stekli zakonski uslovi da većinski vlasnik akcija „C marketa", belgijsko preduzeće „Delhaize", zajedno sa povezanom firmom „Real Retail Holding S.ar.l" iz Luksemburga, prinudno otkupi sve akcije preostale u vlasništvu malih akcionara. To se i dogovilo početkom ove godine, kada je za jednu akciju „Delhaize" plaćao po 45.683,89 dinara.

Po aktuelnom izveštaju Centralnog registra za hartije od vrednosti, „Delhaize Srbija" d.o.o. ima 83,73765 odsto akcija „C marketa", dok ostatak pripada njegovoj srodnoj firmi „Lion Retail Holding" iz Luksemburga.

Ono što je pre 13 godina počelo kao navodni pokušaj spasavanja jednog od domaćih giganata da ne dopadne strancima, pretvorilo se u farsu u kojoj su građani Srbije i bivši radnici i mali akcionari „C marketa" pretrpeli štetu od nekoliko stotina miliona evra, a u kojoj su jedino domaći tajkuni ostvarili zaradu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane