Natrag

Bliski istok

Da li se u Siriji ponavlja scenario rata u Bosni?

Sve se rešava u Alepu

Trenutna situacija oko Alepa, u kojoj glavnu ulogu ima Zapad, neverovatno podseća na dešavanja od pre tačno 22 godine (oktobar-novembar 1994. godine) oko ključnog grada Bihaća, u potpuno drugom ratu, bosanskom. Kao da se za sve te godine ništa nije promenilo, kao da su NATO generalštab i propaganda iz fioka jednostavno izvadili stare planove i nacrte, samo su promenili geografske nazive. Pre 22 godine, prvo je iz zone bezbednosti proglašene nakon nastojanja zapadnih država, iz tzv. Bihaćkog džepa na severu Bosne, uprkos svemu dogovorenom, izvršena ofanziva na srpske teritorije, u koje su upali delovi 5. korpusa Muslimana (po današnjoj terminologiji - Bošnjaka) Atifa Dudakovića. I, dok ih je pratio uspeh u ovoj akciji, ceo svet je ćutao pred narušavanjem svih pravila: pred gađanjem mirnih gradova i sela, pred pogibijom žena i dece, u krajnjem slučaju, pred progonom 10.000 Srba iz svojih prebivališta. Ali, kada je u novembru srpska armija krenula u kontranapad, sve se iz korena promenilo. Za treptaj oka, cela svetska štampa i diplomatija su se obrušili na Srbe, a zajedno sa njima i na Rusiju, sa ultimativnim zahtevima da odmah prekinu ofanzivu. NATO avijacija je 21. novembra bombardovala srpske objekte u tim rejonima, navodi ruski istraživač Dmitrij Minjin

Dmitrij Minjin

Objašnjenje je jednostavno. Srpsko zauzimanje Bihaća, mesta koje se nalazi između Republike Srpske u Bosni i Republike Srpska Krajina u Hrvatskoj, moglo je iz korena da promeni ishod građanskog rata u obe republike. Sile i volje za suprotstavljanje pritisku Zapada tada nije bilo dovoljno i operacija je zaustavljena. Najozbiljniji udar na srpske izglede za poptunom pobedom bila je odluka rukovodstva RS o planu sveobuhvatnog prekida vatre, koji je predložio bivši predsednik SAD Karter. Odluka je stupila na snagu 1. januara 1995. godine. Ishod je poznat.

To je veoma poučna lekcija za Alep.

Ujutro 28. oktobra, teroristi su počeli drugu opštu ofanzivu na ovaj najveći grad u Siriji. Uz potpuno ćutanje Zapada, ne na filmu već u stvarnosti, pod jakom paljbom poginulo je na desetine mirnih stanovnika, a među njima i deca. Iz zapadnih kvartova Alepa koji su lojalni sirijskoj vladi, a u kojima živi više od milion žitelja, pobeglo je na hiljade ljudi. Bitku koja je tada počela, antivladine snage nazivaju najvažnijom za sve godine ratovanja, „majkom svih bitaka". Glavni cilj terorističkih grupa nije samo proboj uskog prstena na jednom od mesta, kao što je to bilo u avgustu, već potpuna deblokada Alepa i pobeda nad vladinim jedinicama.

Snage za ovu odlučujuću bitku, protivnici režima su okupili sa svih teritorija na severu zemlje koje kontrolišu. Pripremljene su desetine „džihadmobila", miniranih i prekrivenih metalnim panelima, oko 600 bombaša samoubica. U prvom talasu trebalo bi da u bitku krene više od 4000 ljudi, a ukupno ih se okupilo do osam hiljada. Pod komandom u istočnom Alepu se nalazi još oko 10 hiljada boraca. U gradu se navodno očekuje da eksplodira pet superjakih „bombi iz tunela" koje će obezbediti prodor. Okupljena je i sva postojeća borna tehnika (moguće i do nekoliko desetina jedinica zarobljenih od armije).

To je igra u kojoj je sve stavljeno na kocku. Kako je izjavio sirijskim antivladinim novinama The New Arab koje izlaze u Londonu jedan od gospodara rata, „bitka za Alep će biti poslednja".

Eksperti iz opzicionih redova priznaju da ako ova ofanziva propadne, onda će brzo pasti ne samo istočni Alep, već će i sav napredak koji su ostvarili u tom delu zemlje biti ugrožen i pod pretnjom potpunog poraza.

Bombardovanje se vrši iz pet pravaca. Pod šestu tačku odbrane antivladine snage su stavile i sasvim uspešno pripremile „džihadmobile". Oni se nalaze u dva kvarta, od kojih je jedan, po prvi put od početka rata, kvart Dahija al Asad. Ali, kako se približava delovima grada sa gusto zbijenim zgradama, ofanziva se zaglavila. Izgleda kao da su pobunjenici požurili sa napadom, ne pridruživši sve rezerve. Svi prate kretanje ruske eskadre koju predvodi nosač aviona „Admiral Kuznjecov", koja ide oko Evrope prema sirijskoj obali. Avioni i helikopteri na njemu mogli bi ozbiljno da podignu borbenu moć VKS Rusije u Siriji, uključujući i delovanje sa kopna. Džihadisti su požurili da preduhitre ovaj dolazak, ali sa nedovoljnim snagama; to je već indirektna korist za sirijsku armiju, koja joj dozvoljava da konsliduje svoje odbrambene redove u Alepu, kako ne bi dozvolili brz proboj džihadista.

Ruske VKS ne nastupaju neposredno u Alepu, u kontraofanzivi prema opoziciji. Moskva još pruža Vašingtonu mogućnosti za ispunjenje obećanja za odvajanju „žita od kukolja" u redovima protivnika sirijske vlade. Ipak, vreme za to ubrzano ističe. U sadašnjem trenutku pobunjenici su objavili da ujedinjuju svoje snage za uklanjanje blokade sa Alepa. A to znači da ni o kakvom odvajanju „umerenih" od terorista nema ni govora. Naprotiv, stvari se kreću ka njihovom potpunom spajanju. Istovremeno sa ofanzivom na zapadni Alep, na istoku, u provinciji Kuvejris, nove napade su započeli odredi Islamske države (ID), što takođe nije slučajno.

SAD, kao i ranije, ne čini praktične korake, čak nema ni naznaka poziva za prekidanje saradnje „umerenih" sa „radikalima". A srceparajući pozivi na mir se javljaju ako dođe do gušenja ofanzive. Ne slabi ni propagandna zabrinutost zbog „prestupa režima u Damasku", i njegovih „ruskih pokrovitelja" (po bosanskom scenariju od pre 22 godine). Daju se apsurdne izjave, poput tvrdnje generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga o tome da „grupa ruskih nosača aviona koja ide prema Siriji može da se iskoristi kao platforma za intenziviranje vazdušnih udara na mirne žitelje Alepa". Kao da ima smisla slati ih zbog toga preko pola sveta. Češće od svega propaganda koristi jednostrani pristup - slikaju samo jednu stranu bratoubilačkog rata i potpuno ignorišu drugu, iako u ovakvim građanskim konfliktima nema nevinih. Cilj sličnih informacija nije u tome da se zaštite oni koji stradaju ili da se sazna istina. Cilj je da se zaustavi sirijska armija u odlučujućoj bici za Alep, kao što je to bilo sa srpskom armijom kod Bihaća.

U zvaničnim izjavama zapadnih političara, pominje se da je „Asadov režim ubio više od 430 hiljada mirnih stanovnika Sirije". U septembru ove godine pojavio se izveštaj opozicione Sirijske grupe za ljudska prava čije je sedište u Londonu. Ako se odbace nepotvrđene ocene, prema ovom izveštaju, dokumentovano je da je za sve vreme trajanja sukoba u Siriji poginula 301 hiljada ljudi, od čega mirnih stanovnika sa obe strane oko 87 hiljada. U bitkama je, sa strane pobunjenika poginulo oko 105 hiljada ljudi, od čega 52.300 stranih dobrovoljaca (džihadista). Što se tiče vladinih snaga, gubici iznose 107 hiljada, od čega je stranaca (Libanaca, Iranaca, Iračana) - 6.400. Građanski rat svoj krvavi danak uzima gotovo jednako. Iako, po strukturi gubitaka, jasno je koliko je neproporcionalno veliko strano mešanje u korist opozicije.

Stradaju svi, jednako, i zato se treba setiti zašto je počeo ovaj rat: njegovi izvori nalaze se u jednoj od najsramnijih i najozloglašenijih operacija u istoriji SAD pod nazivom „Arapsko proleće".

Tvrdnje da sirijska armija, a zajedno sa njom i rusko vazduhoplovstvo, nisu ni pokušali da se bore protiv ID, već su se usmerili da „umerenu opoziciju", pa i u Alepu, takođe su laž. Od trenutka kada su se Rusi pojavili na frontu, vladine snage su najmanje tri puta pokušale da pređu u opštu ofanzivu protiv ID: kroz Palmiru na Deir ez Zor na jugu zemlje, kroz Kuvejris na El Bab na severu, kroz Atreju na Raku na istoku. Ali, svaki put bi se ponovio isti scenario: „umereni" su udarali sa leđa. Oni su zauzimali nove teritorije u Idlibu, Alepu, Hami, pokušavali da gađaju bazu ruskih vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) u Latakiji. Zapadna koalicija se prema tome odnosila kao prema nečemu što je ispravno, i čak nije probala ni da zaustavi svoje „demokratske saveznike". Na kraju je postalo jasno da je bez sloma snaga, koje imitiraju džihadiste, u centralnom delu zemlje, nemoguće boriti se protiv ID. Na kraju se Damask time i pozabavio. Ističemo - na to su bili prinuđeni, a veliki deo odgovornosti za takav preokret imaju pokrovitelji „umerenih" sa Zapada.

Šansa za skoro okončanje sirijskog rata postoji. Takvu šansu može da da samo čvrsta i dosledna pozicija u odnosu na situaciju u Alepu. Bilo kakvi ustupci „vojnicima džihada" produžiće sirijsku agoniju i stradanje civila. Od vremena rata u Bosni, mnogo toga se promenilo. Američke kalkulacije da će u Siriji uspeti da ponove trik iz bosanskog rata, mogu biti pogrešne.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane