Natrag

Razaranje

Zbog čega bi hitno trebalo ukinuti Muzej savremene likovne umetnosti u Novom Sadu

Muški nagoni gospođe mame

Kakva je međusobna veza Instituta za majku i dete iz Beograda i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, šta se sve dešava u ukradenoj zgradi Muzeja Vojvodine, ko su članovi porodične manufakture Mladenov, a ko su njihovi sateliti, ko ima veća muda od svih muškaraca i kako su majčica i ćerkica Mladenov privatizovale ostatke ovog muzeja? Kako se delio novac za projekte i ko je sve uzurpirao budžet Muzeja, ko se predstavljao kao lažni magistar a čiji je muž član upravnog odbora i kakvi su se sve skandali dešavali na proslavi 50 godina rada muzeja? Odgovore na ova pitanja našao je Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, "Dr Vukan Čupić'', osnovan je Dekretom vlade Narodne Republike Srbije 1950. godine, a poslednjih dvadeset godina deluje kao nacionalna referentna ustanova. Međutim, poslednjih nekoliko godina, ionako ozloglašeni Muzej savremene likovne umetnosti Vojvodine, smešten u ukradenoj zgradi Muzeja Vojvodine, postao je svojevrsna lakrdija muzeologije jer ovu ustanovu pola grada već zove "Institut za majku i dete"!? Ovo pretvaranje u pseudomuzeološki Institut za majku i dete, nastalo je zahvaljujući štetočinskom tandemu snova odnosno majčici Svetlani Mladenov poznatoj po kapitalnoj izjavi da "ima veća muda nego svi muškarci" i kćerkici Sanji Kojić Mladenov koje su u Novi Sad zabasale, nakon što su po istom sistemu godinama zavijale u crno kulturu u Pančevu.

Sami ostaci muzeja, poslednjih godina, isključivo funkcionišu radi lične promocije direktorke, njene majke i njenog muža, pri čemu su svi ostali zaposleni pretvoreni u servis ove ekipe. Stoga ni najmanje ne čudi da je proslava 50 godina rada ove ustanove ostala u senci svinjarija u organizaciji izložbe "Akvizicije", za koju se ne zna ni ko ju je priredio, kao ni zbog čega se na proslavi nisu pojavili bitni ljudi u istorijatu muzeja. Inače, veći deo stručnog kadra muzeja isključen je iz priređivanja izložbe a krije se i ko je zapravo bio njen autor jer je muzej, usled diletantske pripreme, suočen sa brojnim protestima, kako umetnika, tako i svojih kustosa.

Naime, na otvaranju izložbe, direktorka je rekla da ju je priredio stručni tim muzeja, iako su pojedini kustosi isključeni iz priređivanja. Inače, i sam katalog izložbe prošao je u znaku drugog skandala, nakon što se ispostavilo da se direktorka Sanja Kojić Mladenov godinama lažno predstavljala kao magistar nauka, potpisujući se sa Mr Sc što je čak stajalo na sajtu muzeja, iako je ona samo master. Mada je titula sa prezentacije muzeja navodno otklonjena zbog javne prozivke u otvorenom pismu, jednostavnom internet pretragom pokazalo se kako se na događajima kojima je prisustvovala direktorka navodi ista lažna titula koja je sklonjena s prezentacije Muzeja.

I zet u Upravnom odboru!

Prema navodima dela zaposlenih, situacija u muzeju iz časa u čas sve više izmiče kontroli zahvaljujući direktorki Sanji Kojić Mladenov, čiji su zaštitni znak neprofesionalizam, klijentelizam i privatizacija budžeta ustanove, manipulisanje informacijama i tabloidizacija struke. Naime, Sanja Kojić Mladenov je proslavu pola veka postojanja MSUV iskoristila za lični marketing, uz neprimeran način rukovanja umetničkim fondom, te čitav niz profesionalnih propusta, mnoštvo dezinformacija i falsifikovanih činjenica. Inače tokom prošle godine i ona i njena majčica Svetlana Mladenov, realizovale su ukupno 21 programsku aktivnost, odnosno dve trećine programa ustanove. Direktorka je realizovala osam izložbi i drugih projekata, dok je majčica Svetlana Mladenov u prvih devet meseci prošle godine, dok nije otišla u penziju, realizovala ukupno sedam izložbi, četiri prezentacije i predavanja i dva stručna seminara uz jednu izložbu koja je prebačena u 2016. U istom vremenskom periodu, ostalih šest kustosa Muzeja, kao i konzervator i producent koji odlukom direktorke takođe obavljaju kustoske poslove ukupno su realizovali osam izložbi!

Od postavljenja na mesto direktorke Kojić Mladenov kompletnu međunarodnu i regionalnu saradnju MSUV koncipirala je isključivo na izložbama koje su realizovale kustoskinja majčica Svetlana Mladenov i direktorka lično! Najbolji primer kako je ta takozvana saradnja izgledala, svakako je izložba "Prigušena egzistencija - Savremena umetnička scena Srbije", pokazana na Tajvanu, u Košicama i u Banja Luci, na kojoj se kao izlagač svaki put pojavljuje i umetnik Stevan Kojić (inače mužić direktorke Kojić Mladenov, odnosno zet majčice Svetlane Mladenov), koji je inače kao umetnik istovremeno i član Upravnog odbora koji je Sanju Kojić Mladenov, odnosno suprugu člana Upravnog odbora izabrao za direktorku MSUV?!

Ni što se programa rada za 2016. godinu tiče, stvari ne stoje mnogo bolje, jer je Sanja Kojić Mladenov sebi predvidela čak četiri izložbe i jednu monografiju koju će realizovati zajedno sa majčicom penzionerkom Svetlanom Mladenov, koja takođe, pored monografije, treba da realizuje i jednu izložbu kako bi honorarima poboljšala skromnu kustosku penziju.

Udelom u budžetu MSUV za ovu godinu, koji iznosi 3.641.200 dinara, programi koje realizuju Sanja Kojić Mladenov i Svetlana Mladenov zauzimaju 1.783.200 dinara, dok projekti svih ostalih kustosa MSUV, kao i konzervatora i producenta zajedno koštaju 1.858.000 dinara.

Više nego indikativna je činjenica da majčica Svetlana Mladenov čak i iz penzije ima veći udeo u utrošku budžetskih sredstava od kustosa u radnom odnosu! Vladavina Sanje Kojić Mladenov obeležena je i sistematskim ignorisanjem, marginalizovanjem i zaobilaženjem institucije Stručnog saveta Muzeja koji se tokom 2015. sastao samo dva puta, a u 2016. nijednom, iako potreba za tim itekako postoji! U MSUV suspendovan je dijalog, pa sve važne odluke direktorka donosi bez konsultacija sa Stručnim savetom.

U svakom slučaju, sve do nedavno, bilo je nezamislivo, institucionalno, profesionalno a pre svega etički, da muzejskom institucijom upravlja bliska rodbina - a naročito ne tako bliska kao što su majčica i ćerkica sa zetom kao članom Upravnog odbora. Jedna u svojstvu kustosa najobimnije zbirke Muzeja (istine radi od nedavno u penziji ali to ništa ne menja na stvari, čak naprotiv), a druga u svojstvu direktora.

Ideologija diletantizma

Slučaj MSUV u tom pogledu jedinstven je primer i nije se dogodio sticajem okolnosti već s jasnom namerom da se u ime porodične manufakture zauzme i prisvoji muzej. Sračunato, organizovano i sa punom svešću o tome šta se čini, ovo je sprovedeno uz niz neregularnosti i uz svesrdnu pomoć i učešća istomišljenika i bliskih saradnika u prodajnoj galeriji "Belart", vlasnice galerije Vesne Latinović kao zamenice predsednika Upravnog odbora MSUV i pojedinaca u muzejskoj i pokrajinskoj administraciji. Skaredno je čak i za naše aktuelne društvene prilike, takve ujdurme nikada ne izađu na dobro a od navedenog, još gora je neobuzdana lična i rodbinski povezana finansijska, kustoska i autorska promotivna upotreba Muzeja! Iz izveštaja o radu se vidi da se njihovi rođački kustoski i autorski projekti i saradnje favorizuju do razmera da oni čine više od polovine i gotovo dve trećine godišnjeg programa Muzeja.

Pri tome valja imati u vidu da direktor ne bi trebao ni da se bavi kustoskim poslovima, posebno ne da za račun autorskih projekata zapušta druge obaveze i poslove iz delatnosti Muzeja i organizaciju tih delatnosti. Takvu kustosku i autorsku dominaciju u javnim i promotivnim programima MSUV prati i odgovarajući budžet čiji je najveći deo usmeren za kustoske i autorske projekte samo dve osobe. Treba li pominjati ko su te osobe?

Međutim, drastična nesrazmera u raspodeli budžeta postaje još dramatičnija ako se pridodaju i projekti porodičnih istomišljenika i bliskih saradnika po raznoraznim osnovama - od finansijskih do umetničkih - koji se realizuju uz podršku rukovodstva MSUV pod različitim saradničkim i pokroviteljskim osnovama, kao i projekti potpuno nekompetentnih ličnosti za savremenu umetnost i kustoske poslove iz samog Muzeja (kao što je producent, na primer). Ovakva ponašanja i postupke (koji su uspostavljeni i kao institucionalna galerijska i muzejska praksa) nemoguće je pravdati na bilo koji način. Direktor bi morao da poseduje profesionalne i ljudske sposobnosti da probleme koji se opisuju i kritikuju rešava u ustanovi, a ne da ih se sujetno i oholo ignoriše čime se oni koji razmišljaju drugačije primoravaju da traže podršku u javnosti i medijima pošto se o tim problemima ne raspravlja u samom muzeju među kustosima i direktorom - no kako toga očito nije bilo i neće, to samo po sebi dosta govori o prirodi vladavine rukovodstva muzeja. Nije smelo da se dogodi da se takvi programi u većini realizuju isključivo rukovodećom samovoljom i mimo udela Stručnog saveta. Kustosi s pravom navode da se Stručni savet nedopustivo i sračunato zaobilazi i oko pitanja svih drugih delatnosti o kojima bi morao da se konsultuje i odlučuje. Tačno je da Stručni savet nema nikakvog udela i uticaja ni u kreiranju programa međunarodne i institucionalne saradnje u zemlji i regiji. Taj deo muzejskog rada izvan je svakog institucionalnog planiranja i koncipiranja.

Veći uticaj na međunarodne programe i izložbe MSUV imaju prodajna galerija "Belart" i pojedinci iz tog kruga istomišljenika i saradnika rukovodstva Muzeja, no što ga imaju Stručni savet i pojedini viši kustosi i kustosi savetnici Muzeja. Svi postupcima Sanje i Svetlane Mladenov očigledno su sračunati kako bi se po svaku cenu zatrli, sakrili i izbrisali svi tragovi ranijih projekata Muzeja savremene umetnosti u ovoj sredini. Iako o projektima, koncepciji, funkcijama i organizaciji MSUV postoji obimna, relevantna literatura i oficijelna dokumentacija duo fantasticus Mladenov & Mladenov se nimalo ne libi da nedopustivo neprofesionalno i tendenciozno interpretira i krivotvori istorijske činjenice. Takva su krivotvorenja ozvaničena u interpretacijama istorije Muzeja od strane direktorke i na izložbi-manifestaciji povodom obeležavanja 50 godina rada MSUV koja je upravo iz takvih razloga bila i predmet posebne i žestoke javne kritike Inače prigodom pripreme ove skandalozne proslave do izražaja je došao lep običaj direktorke MSUV da na službene dopise uredno ne odgovara godinama kao i njena ustaljena praksa kojom se iz Zbirki MSUV radovi kidnapuju za izlaganje - bez ikakvog obaveštavanja kustosa zaduženih za brigu o istim što je u Muzejima, treba li podsetiti, zakonska obaveza? Naredni u nizu skandala načinjen je nečijim nedopustivim propustom pošto na proslavu pedesete godišnjice Muzeja nisu pozvani njegovi osnivači Slobodan Sanader, kao osnivač i dugogodišnji direktor GSLU i Dragomir Ugren, kao osnivač i dugogodišnji direktor MSLU/MSUV), a na samoj proslavi jubileja nije bio prisutan nijedan penzionisani kustos Muzeja (izuzev koleginice majčice Svetlane Mladenov) od kojih su mnogi u MSUV proveli čitav radni vek (npr. istoričari umetnosti - kustosi: Miloš Arsić, Grozdana Šarčević i Ljiljana Ivanović)?

Kako to da otvaranju izložbe kojom se, kako sama kaže, obeležava jubilej 50 godina Muzeja, zahvaljujući se svojim prethodnicima aktuelna direktorka nije našla za shodno da spomene ime nijednoga/nijedne od njih, iako joj za isto ne bi trebalo više od dvadesetak sekundi? Kao što su bivši radnici muzeja izgubili svoja imena, isto tako su stručnjaci u Muzeju takođe izgubili svoja imena, na isti onaj način kojim, recimo, na veb sajtu ustanove niko osim njegove direktorke nema ni fotografiju niti profesionalnu biografiju (računajući i direktorkinu upornost lažnog predstavljanja stečene magistrature u vidu oznake Mr.Sc. ispred vlastitog imena)?Šta je uopšte razlog zbog kog se proslavlja 50 godina postojanja, ukoliko je u MSUV sve inicirano poslednjih nekoliko godina (koje se, sasvim slučajno, poklapaju s trajanjem direktorkinog mandata) o čemu slikovito svedoči i privatni veb sajt MSUV, podignut u prvoj godini mandata Sanje Kojić Mladenov (2013), sa kog su volšebno nestali svi podaci o muzejskoj, izložbenoj i izdavačkoj delatnosti MSUV u periodu pre 2012. (koja se takođe pojavljuje selektivno i simbolično), računajući i brojna kapitalna izdanja!

Tokom mandata Sanje Kojić Mladenov od donedavno 7 (danas 5) kustosa u članstvu Upravnog odbora MSUV nije bio zastupljen nijedan. Jedini član Nadzornog odbora je producent Muzeja, koji po ovlašćenjima direktorke koordinira trošenjem budžetskih sredstava - a potom i vrši nadzor nad utroškom istih. U komisijama za javne nabavke takođe sede članovi Upravnog i Nadzornog odbora iz kuće. U MSUV godinama se održava i komercijalna manifestacija Noć muzeja , za čiju realizaciju je opet zadužena penzionerka majčica Svetlana Mladenov - koja se, istovremeno, pojavljuje i kao predstavnica Asocijacije za vizuelnu umetnost i kulturu VISART, koja je bila izvršni organizator iste.

Ćerkica Direktorka navodi i da je 2013. osnovala Centar za intermedijsku i digitalnu umetnost , kao i Centre za film, video i fotografiju , te Centar za arhitekturu i urbanističko planiranje , odnosno Zbirku dizajna i Odsek za izdavačku delatnost i dizajn. Uz nejasnoću čime se ovi Centri kao posebne organizacione jedinice (svi sa po jednim zaposlenim) zapravo bave, i ova informacija je falsifikat pošto (izuzev Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost , kojim rukovodi ćerkica direktorka) u važećem Statutu, i u Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta ništa od navedenog ne postoji (?! ).Dominantan programski udeo koleginice Mladenov u Izveštaju je ponekad maskiran falsifikatima poput onog da je projektom Mreža zbirki savremene umetnosti u Vojvodini - matična služba (ukoliko je takav projekat uopšte postojao) i seminarom Zbirke savremene umetnosti u Vojvodini penzionerka majčica Svetlana Mladenov rukovodila zajedno sa Dragomirom Ugrenom - koji je tačnost navedenog osporio demantijem upućenom Muzeju, gde eksplicitno tvrdi da ništa nije radio u saradnji sa Svetlanom Mladenov, niti je sa njom rukovodio bilo kojim "projektom"! Naravno cirkusu tu nije kraj jer je direktorka ćerkica optužena da je zajedno sa majčicom penzionerkom i mužem umetnikom privatizovala budžete Muzeja - umesto da dokaže da to nije istina - direktorka ćerkica je odgovorila da su kustosi koji to tvrde frustrirani - a kurirka sa kraja teksta da sve skupa nanosi štetu ugledu Muzeja!?!

Ukoliko je ovo "nivo" na kom jedna direktorka Muzeja komunicira sa "svojim" zaposlenima onda je naše društvo, u mnogo većem problemu no što to uopšte i slutimo! Stoga ni najmanje ne čudi svaki pokušaj da se "konstruktivno" reše problemi unutar institucije koje je jedna grupa zaposlenih oko direktorice počela da vrlo sistematski vodi instituciju u pravcu "subjetkivizacije" odnosno, da MSUV, vrlo perfidno smešta u nekakvu teritoriju na kojoj gazduje ideologija diletantizma.

Muzej za žurke

Čitajući tekstove koji su publikovani povodom nekih tema, kao što su izložba majčice penzionerke Svetlane Mladenov, i ćerkice direktorke Sanje Kojić, vidljiv je jedan neverovatan model površnog, gotovo "gimnazijskog" razumevanja umetnosti ranih devedesetih i kasnih devedesetih. Izbor umetnika u tim projektima , možda je manje bitan, ali uvođenje apsolutno diletantskih objašnjena njihove umetničke prakse je skandal, koji je nedopustiv za instituciju koja je imala neku pretenziju da postane više "institut za umetnost" nego muzej koji isključivo proizvodi izložbe koje su samo obične žurke, doduše bez buđavog sira, peglanih kobasica i žužu peciva! Kćerkica direktorka Sanja Kojić izigrava vrhovnog muzeološkog gurua ili nekakvog žreca i poglavara koji se usudio da na argumentovane kritike traži podršku zaposlenih u muzeju i da izmanipuliše još nekoliko zaposlenih tako što stručne teme deli sa kurirkom Snežanom Dekić ili sekretaricom Nadom Trpkom.

Naravno tu je i skaredni projekat revizije prethodnih ideja publikovanih u muzejskom izdanju "Evropski konteksti savremene umetnosti u Vojvodinu u XX veku" koju je svaštar po imenu Miško Šuvaković priredio sa kustosima i saradnicima,ali i ekipom okupljenom oko Galerije Bela Art, čiji je vlasnik Vesna Latinović sa isključivom idejom da se "ideologija" te knjige stavi u muzejski BUNKER, ( preko 400 knjiga nalazi se zaključano u podrumu muzeja) a da se napiše nova istorija umetnosti u kojoj bi Sava Stepanov i Svetlana Mladenov, svoj aktivizam proteklih 30 godina, postavili kao jedini dominantan model artikulisanja proizvodnje estetskih predmeta u Vojvodini, koristeći umetnike kao male šarene puzle.

U tom kontekstu je očigledno da se u svim projektima finansiranim iz budžeta Pokrajine uvek nalaze isti ljudi, isti umetnici a za sve te projekte izdvajaju se velika materijalna sredstva koja u ukupnom zbiru kojima raspolažu Vesna Latinović, Svetlana Mladenov, Sava Stepanov, Sanja Kojić na nivou četiri godine prelaze preko 20 miliona dinara, isklučivo sa idejom da se konstituiše neka lična, privatna, "familijarna" istorija vojvođanske umetnosti. To je ključ a kada se protiv toga upotrebi kurirka Snežana Dekić, onda je đavo odneo šalu, onda se mora tražiti i dobiti ostavka direktorke ćerkice lažne magistrice Sanje Kojić Mladenov! Sve drugo je mizerno i sramotno! Istorija nije teritorija koju mačor zapišava kako bi je označio kao svoju, ona je skup različitih događaja koji se moraju artikulisati kroz institucionalni rad, istoričar umetnosti taj posao mora obaviti na isti način kao i politika, mora poštovati procedure struke i ograničiti moć bilo kog pojedinca!

Najnoviji u doživotnom nizu skandala porodične manufakture majčice penzionerke Svetlane Mladenov, kćerkice direktorke Sanje Kojić Mladenov svakako je bio skandal na otvaranju inače glupe i stupidne izložbe "Nova religija" jednog od najizvikanijih umetnika današnjice, Damijena Hersta, koja je uz incidente i blamažu otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Otvaranje izložbe proteklo je u znaku monumentalnog skandala pošto je deo posetilaca izložbe očito po nečijem nalogu sa višeg mesta, pogađajmo koga, izbačen sa otvaranja i legitimisan.

Prema rečima očevidaca, publika je čekala preko pola sata da bi uopšte ušla u muzej da bi pri samom ulasku bila razdvajana na podobne i nepodobne zbog čega su počeli su protesti, utrčalo je privatno obezbeđenje , možemo samo zamisliti ko ga je i zašto doveo, tako da je desetak ljudi koji nisu ničim kršili javni red na neugodan način izbačeno,pravo u ruke policije koja je izvršila legitimisanje i sprečila ih da se vrate u muzej!

Inače za ovu svinjariju od takozvane izložbe takozvanog umetnika izdvojeno je 1,1 milion dinara što je oko trećine iznosa koji se godišnje izdvaja za sve programske aktivnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine! A, ukoliko 2/3 ili neznatno manje Programa jedne javne ustanove (pri tom, u velikom broju slučajeva uz nepoštovanje minimuma profesionalnih, muzeoloških standarda) realizuju ćerkica direktorka i kustoskinja, majčica penzionerka bivša kustoskinja a onda se u izložbe koje realizuju zajedno doda još i zet, odnosno muž i umetnik i član upravnog odbora još uz to- i još kada se to ponavlja godinama, onda isto svakako jeste nešto što izaziva pažnju i zahteva objašnjenja. to su situacije u kojima koleginica postaje mamica - a umetnik postaje mužić.

U svakoj drugoj, iole normalnoj zemlji, na koje, navodno, nastojimo da ličimo, takve stvari imaju samo jedno, svuda isto ime a to je nepotizam, sukob interesa I lopovluk . Pošto je u toku finansijska konsolidacija države, nameće se i nekoliko rešenja za konstantne konfliktne prilike u MSUV. Jedno od rešenja, koje bI rešilo samo porodično-klanovsku zloupotrebu Muzeja je izbacivanje čitavog klana naglavačke iz Muzeja i vraćanje institucije i njenih delatnosti interesima struke i umetnosti ove sredine kroz drugačiju sistematizaciju i organizaciju institucije; poštovanje profesionalnih institucionalnih pravila i procedura muzejske struke, uz uljudnu oficijelnu i visoko profesionalnu komunikaciju za šta aktuelno muzejsko rukovodstvo čini mu se da nije sposobno.

Međutim time ne bi bio rešen osnovni problem a to je arčenje velike količine novca na svinjarije, pošto je odavno poznato da je savremena umetnost kompletna svinjarija i ozakonjenje idiotizma. Daleko efikasnije i finansijski opravdanije rešenje bilo bi ukidanje MSUV, pripajanje zbirki i kustosa likovnoj zbirci Muzeja Vojvodine koji bi se napokon vratio u zgradu koja mu je pre 15 godina oteta, kako bi u njoj majčetina Svetlana Mladenov i kćerkica Sanja Kojić Mladenov pravile ovakve svinjarije!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane