Natrag

Francuska

Zašto je Donald Tramp rekao da Fransuska više nije Francuska nego zemlja terorizma i opšteg straha

Predsednik izabran iz inata

Pariz, 9 novembar, praskozorje! Nakon noćne more počinje tužan dan za političare i njihove saveznike, pristrasne i neobjektivne medije. Još jedan debakl na pomolu! Bregzit na kubik! Mamuza u dupe sistemu. Novi 11. septembar posred Pariza! Na Jelisejskoj palati samo što nisu spustili zastavu na pola koplja. Svetla u prozorima su gorela celu noć, kao i u dvorcima i palatama Brisela, Londona, Berlina... Tendencija: ode mast u propast, je sve evidentnija ! Narod nije dobro glasao, bar ne onako kako mu je sugerisano anketama i isfoliranim prognozama. Čuju se psovke i pljuvanja po pozlaćenim zidnim tapetima. Film strave i užasa za jedne, merak-komedija za ostale, zaključuje Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Po Vuku se njegovo ime izgovara kako se i piše, a na kaubojskom jeziku T se izgovara tako što se jezikom gurne vazduh kroz usne u obliku pileće trtice. Čramp! Mondijalistički mediji ga iz milošte ili zavisti nazivaju šizofrenični milijarder Donald, podsećajući da se i Paja Patak zove Donald, kao i sam Mek, čuvena ekspres pljeskavičara za gojenje bez granica i na brzaka. Veličanstvena simbolika! Tema aktuelna koliko i nadrealna. Na TV stari snimak, Donald reklamira hamburger, ne bi li se prikrila tragedija rezultata kaubojskih izbora za šerifa planete.

Nekim čudom Kalamiti Džejn je ostala bez zvezde na grudima, što je sav korumpirani svet doživeo kao napad na diližansu i traumu trećeg tipa. Ostali, politički nepodobni, koji nisu na jaslama NATO-a, Vašingtona ili Brisela, su nepredviđeni ishod glasanja doživeli kao merak nad merakom! Početak najnovijeg novog svetskog poretka sa patriotskom sirotinjom u glavnoj ulozi i idejom za svetsku papirnu revoluciju, listiće u kutiju, pa noge u dupeta. S obzirom na to da je o Trampu uglavnom sve rečeno i da se još uvek obilno raspravlja (dosta ozbiljno i još više proizvoljno, da ne kažemo zlonamerno), dozvolili smo sebi luksuz jedne oduške ugnjetenih, da se malo sprdamo sa mukama vladajuće klase koja ne može da se opasulji šta su im matorci i sirotinja servirali. Od jutra do sutra se svi ovdašnji mediji, da prostite, proseravaju, i to ne samo zbog epidemije gastritisa koji trenutno hara Parizom, već i zbog sveopšteg tipovanja na pogrešnog konja, odnosno na ćopavu kobilu.

Gledajući malo ozbiljnije na ovu svetsku sprdnju, odma se može zaključiti da je demokratija resetovala svoj hard-disk. Više se ne glasa za nekoga, nego protiv nekoga. Nije Tramp pobedio, već je Hitleri izgubila, kao što je, u svoje vreme, Fransoa Oland izvučen iz pljuvanja na Sarkozija i zalepljen na fotelju cara bez krune. Po celom svetu, a posebno u EU, narodu je pun aparat za reprodukciju, kako domaćeg establišmenta tako i arogantnih i briselskih dahija i lezilebovića. Zbog toga je rezultat izbora u Americi noćna mora u zapadnoj Evropi. Šta ako populizam zna da pliva, pa prepliva Atlantik i potopi celu Evropu? Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju ili Nemačku ? Hoće li i ovde taj plamen prezrenih da "isuši močvaru"? Kampanja protiv Marine le Pen, koja je francuski Tramp, udvostručila se. Kandidatkinja za predsedničke izbore je prva čestitala Trampu pobedu još pre proglašenja rezultata i kažu da je igrala trbušnjak na pisaćem stolu, sa nadom da će bezuba raja (kako Oland naziva sirotinju) da najuri i njega, i sav korumpirani etablišment opozicije (koja se folira da je alternativa), kao i njihove mnogobrojne i nezasitive rođake i švalerke. Možda će 8-og maja, nakon Amerike, Austrije ili Holandije, populizam da za naslednicu Olandovih i Sarkozijevih dugova proglasi najpopularniju opozicionarku Marinu. Ko bi se, sem nje, ludih Srba, Slovenaca i Rusa, potajno nadao da će naš šurak da pobedi albansku ljubimicu. Ako je Slovenija bratska republika zenskog roda, onda je sve jasno i za šureta Donalčeta.

Tužna vest je kao neka interkontinentalna raketa sa atomskom glavom strefila EU. Drtavi matorci i gologuza sirotinja su se usudili da glasaju kako im nije rečeno! Kuda ode ovaj svet ako više ni demokratija ne može da bude manipulisana, čemu tolike milijarde, čemu TV, novine i ostala elektronska i papirna propaganda? Užas, haos, prpa, panika! Šta će biti sa privilegijama? Ko će da nam zapošljava decu u Tramplendu?

Kako jedan prosečan VIP može da živi od svoje platice koja ponekad ne dostiže ni bednih 20.000 evrića za ceo mesec? Zna li uboga raja usranih gaća pošto je parking za jednu malo veću jahtu u Sen Tropezu ili na Barbadosu, ili kolko košta oka kavijara u ovo vreme ruskih sankcija? To te krezave i zgužvane matorce mnogo boli briga! Važno je da su oni kontraši i da obavezno glasaju suprotno interesima profesionalnih vladara, spasitelja ? Nezahvalna stoka! Da nam je samo znati ko im dade pravo glasa i zbog čega je to pravo doživotno, a vozačka dozvola, na primer, treba da se overava s veremena na vreme uz lekarski pregled i taksenu marku? Da ne pominjemo poene koji se gube za slučajno telefoniranje u vožnji, a ne gube se za zlonamerno pogrešno glasanje?

Kojekuda, gospodo babci i matorci. Svima koji nabiju šest banki u guzicu, kao i onima koji nemaju nikakvo zaposlenje, ili samo minimalac, treba oduzeti pravo glasa. Takvi rušioci režima na kvarnjaka su opasni po mir u svetu. Trebalo bi pod hitno da se u školama uvede mondijalizam kao glavni predmet, od prvog razreda osnovne pa sve do prijemnog na fakultetu!

Neki četnici se pitaju da možda ovolika mržnja prema Trampu nema veze sa opštenarodnim shvatanjima Šešeljevog smera da je svojom ženidbom Tramp postao polujugović, po principu: odande si odakle ti je žena. Nakon poslednjeg rukohvata u svojoj bogatoj karijeri omiljenoga sporta, direktnog spusta u međunožje sa zadrškom (odakle i ona čuvena izreka "mazno sam ribu") Donald je pokrenuo jednu novu modu. Prevrat na izborni način!

Francuska, više i nije Francuska, već zemlja terorizma i opšteg straha. Rekao je Tramp i mnogo se zamerio Olandu i njegovoj ekipi.

Zato je Oland iz sve snage podržavao svoju dalju rođaku i na sva usta pljuvao po novom predsedniku, bar dok je bio kandidat bez ikakve šanse. Sada je u nelagodnoj situaciji male pudlice koja laje na sva usta i pokušava da zaplaši riđokosog bizona. - Počinje vreme neizvesnosti, bio je prvi komentar a potom je cimno žicu i objasnio Trampu da kako bi bilo ok da se ubuduće lepo ponaša i pridržava dosadašnjih običaja u svetu izabranih. Tako bar tvrde njegovi. Da zaboravi sve što je obećao i prepusti inicijativu onima koji znaju kako se vlada. Drugim rečima, Tramp treba da postane pomalo Hilari, Oland i Merkela u isto vreme da bi bio cenjen od strane Olanda.

Donald je, rekli smo, pokrenuo jednu novu modu koja bi trebalo da okoti mlade. Ali ništa nije sigurno u politici. Koliko god se mi smejali i zezali na račun poraženih vladara EU, ne treba isključiti mogućnost da će novi predsednik zaista zaboraviti sva svoja obećanja i raditi onako kako ga budu navijali CIA, FBI. NATO i ostali uterivači straha. Jer, kako kaže poznata francuska poslovica, „Obećanja angažuju samo one koji u njih veruju!" U prevodu, i u Americi važe obećanja za ludačka radovanja. Tamo gde vlast zavrti mozak svaki junak igra pipirevku, uz zvuke bendžoa i usne harmonike. Može lako da se desi da on nama ne vrati Kosovo, niti da podeli Bosnu na tri dela kako se mnogi nadaju! Nije sigurno ni da će da se useli u Obaminu sobu. Gledajući istini u oči i preturajući po zapisanim lekcijama istorije, nije baš garantovano da neki nesrećan slučaj ne strefi Trampov helikopter ili da neka budala puštena iz ludnice ne uradi šuraka još pre useljenja u Belu kuću.

Nedavno je britanska novinarka pozvala Amerikance da nađu nekog Obilića koji bi mogao da raspori Trampa od učkura pa naviše, i zbog svoje sugestije izgubila posao. Ali ideja je puštena ko prdež u tramvaju. Biće dosta silaženja na sledećoj. Jer ako Tramp odradi stvarno ono što je obećao, odnosno ako nekim slučajem doživi Svetog Jovana i svoje krunisanje, moraće EU i svi glavaši da skidaju sankcije pa čak i da se ljube sa Putinom.

Sve je moguće kad je čovek izabran iz inata a ne zbog zanata.

Bože, kako je malo neprijateljske nesreće dovoljno da čovek postane srećan, bar na neko vreme!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane