Natrag

Nismo mi od juče

Sajam briga sa Sajma knjiga

Zoran D. Milojević

Kad zmija ujede čoveka, ujeda ga za petu. Hvala je Gospodu, druga godina teče otkako se zmija ne plašim. Kad bi me ujela za petu , zmija bi odmah morala kod zubara, po veštačku vilicu! Zmija na Sajmu knjiga koliko vam duša želi! Nude vam knjige „po sajamskim" cenama. Aleksu, Branka, Matiju ili Lazu kupujete po ceni većeg fišeka pucki ili semenki! Veselinović, Jakovljević, Glišić ili Kočić se nabavlja po ceni kafe u restoranu, bez ratluka i kisele vode!

Knjige najvećma na latinici! Trileri! Srbi, narod od krvi i stresa, obožava kriminalistiku. Uzdišem! Ništa nema zapreminu kao uzdah! Šta sve u njega ne stane? Dođe mi da vrisnem. Gospode, šalji mi pozivnicu, nemoj ja da ti dođem! Golišava lepotica prodaje srpske i lično svoje kurvarluke za „crvenu i dve glave"! Red za potpis dugačak , a u njemu od „bubuljičavih" do bezdetnih matoraca kojima svaki takav roman znači uredan seksualni život u toku naredne godine. Njima je, kao i mnogim Srbima, sve prolazno u životu, samo je preživljavanje večito!

Uz „spisateljicu" sedi ozbiljan tip u odelu, pažljivo razgleda okolinu, pa dosadno zevne. Nasmeje se samo kad mu „spisateljica" predstavi „koleginicu" koja je prošle godine izdala „hit roman". "Sećaš se , to je ona priča o putovanju na Tajland"?! Čoveku je jasno da bi i ona na Tajland. Uz njegovu pratnju, naravno! Pristao je bez pitanja. Psi namirišu strah, ajkule krv, a mene budalu!

Mogao bih čitave stranice da napišem o manama sajma. Ali, sve te mane potire prosta činjenica : knjige kupljene na sajmu, biće pročitane, jer ih kupuju ono koji čitaju!

Posebno sam ponosan na moje prijatelje: magistra Jordana Ristića koji je priređivač dela Grigorija Božovića, što je izdavački poduhvat godine. Svoj doprinos dao je i moj profesor Miladin Raspopović. Ostvarila se njegova višedecenijska želja da se Grigorije Božović, od strane komunista ubijen 1. januara 1945.g., vrati srpskom narodu! I ovaj poduhvat mi daje nadu da će doći vreme da se sa kičme srpskog naroda skinu ljudi kojima je broj cipela veći od koeficijenta inteligencije!

Video sam mnogo dece sa knjigama u rukama. I ta činjenica mi je dokaz da deci do završetka osnovne škole treba uskratiti internet. Time bismo decu sačuvali od raznih satanista koji truju male mozgove sadržajima koji nisu za njihov uzrast. Neka dete objašnjenje traži u knjigama, em se obrazuje, em se dete navikava da razmišlja, da se navikava da traži i pronalazi znanje, a ne da mu se ono servira kao 'bakin kolač" i dete postaje zombi, nesposobno da ima svoj stav o svemu, koji je produkt promišljanja.

"Evropljani" bi na ovo dreknuli o "pravima deteta"! Današnjoj deci je uskraćeno najvažnije pravo: da imaju moć promišljanja i spoznaje, da ne budu roboti u koje se ugrađuje ono što je za mašinu, a ne za ljudski mozak. Brinem za unuke, mnogo brinem! Živ nisam!

Kuda god mi pogled odleti po štandovima , odatle mi se vrati ista misao : svuda latinica! Desetine knjiga štampane latinicom , a među njima jedna , na ćirilici ! Da se ja pitam , doneo bih zakon po kome bi prvi tiraž knjige bio štampan na ćirilici , ako je piscu maternji jezik srpski. Pravilo ne bi važilo za Nesrbe! Tačka! (Upss, sorry, proradi Bolani Vučić iz mene!!!)

Član 2. tog zakona propisao bi da sve institucije u kojima je roba štampana reč, izdavačke kuće, knjižare, stručni časopisi, štampa, sve mora da ima ćirilično izdanje. Nije presudno ko je vlasnik, presudan je Ustav Srbije! "Laguna", "Klio", pa "Euro" , mogu tako da se zovu van Srbije, a ovde, što se "Laguna" ne bi zvala "Kladenac" , "Klio" da se zove „Pamtenik", a „Euro", recimo, "Po srpski"? Čega se to srpski izdavači stide , srpstvo u sebi ili srpstva po sebi? Zašto se plaše ćiriličnih izdanja? Zato što je internet latinični ili ste vi, gospodo izdavači, skriveni deo sveta u kome svi mućkaju, a vi gulite narod?

U pričama o sajmu neizbežna je i priča o Nobelovoj nagradi za književnost koju je, posle dve nedelje premišljanja, roker "prihvatio". Bob Dilan! Čovek je, uz sadejstvo droge i sličnih opijata, pisao poeziju "kucajući na nebeska vrata". Ne bih dalje, poezija koja odiše "mrtvilom udobnosti" navela je generacije u "bunilo oholosti"! Tačka! (Upss, sorry, ja opet kao Bolani!!!)

Da se vratim Grigoriju Božoviću, novinaru "Politike", narodnom poslaniku i književniku-pripovedaču! Njegovo ubistvo, pa uništavanje njegovih knjiga, bilo je uvod u pizmu crvenih kalifa na Jovana Dučića, Miloša Crnjanskoga, Petra Preradovića, Borislava Pekića i inih, a potom i na duše Branka Ćopića i Dobrice Ćosića!

Branko Ćopić je dosegao vrh, posebno romanom "Osma ofanziva", a kada je shvatio da je "Osma ofanziva" etničko čišćenje zapadnih, prekodrinskih Srba, svukao je sebe sa visine i glavom o beton okajao svoju grešnu dušu. I Dobrica Ćosić je iz svog agitropskog uzemljenja, na krilima laži, zvane "Daleko je sunce", zaseo na vrh. A, onda je naša kosovsko-metohijska muka prosvetlila njegov um i usledila je njegova dalja literatura, zbog koje je postao i opstao naš jedini, jedinstveni Dobrica Ćosić! Grigorije Božović je bio blagoslovljen našom slatkom, srpskom rečju! Izvorni pravoslavac, potomak Krštenih Zavetom Svetog Cara Lazara, rečju je obezvremenio Ibarski Kolašin, ovekovečio Časno Lice Kneza Luke Pridvoričkog, ali i nečasno lice pukovnika Kozarevca koji ga je u smrt odveo!

Grigorije Božović je ime i prezime svih srpskih muka sa Kosova i Metohije, ali i Sveta Duša koja stalno lebdi od vrhova Rogozne i Mokre gore, pa dolinom Ibra, do svake srpske zemlje! Hvala mom prijatelju mr.Jordanu Ristiću što nam je vratio Grigorija i hvala profesoru Miladinu Raspopoviću na višedecenijskom mukomučenju da Grigorije Božović postane oltar srpskoj reči!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane