Natrag

Do koske

Ko i kako iz Srbije otima njeno rudno bogatstvo, plemenite metale i minerale?

Kirbi počistio i rudno blago

Već pet godina traje sezona lova na sve što vredi u Srbiji, a suludi Vođa šeta strane kompanije i mešetare da zajedno sa njima pljačkaju i uništavaju svaki koristan resurs, i nad zemljom i pod zemljom. Kako i za čiji račun je promenjen Zakon o rudarstvu i zbog čega danas Srbija više nije gospodar svojih rudnih bogatstava, nego od njih milijarde dolara zarađuju američke kompanije? Kako i zbog čega je bivši američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi, kao lobista multinacionalnih rudarskih korporacija iz SAD, nagradio Vučića i njegovu stranku provizijom i kako je Srbija ostala bez svojih nejvrednijih resursa, od kojih je mogla da reši većinu svojih ekonomskih problema.

major Goran Mitrović

Početkom oktobra 2014. godine, tadašnji američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi, pojavio se iznenada u sedištu Rudarsko topioničarskog basena Bor (RTB), i pred okupljenim novinarima, kao da je on premijer ili nadležni ministar, najavio promenu Zakona o rudarstvu i geologiji, za koji je tom prilikom, između ostalog, rekao da će "omogućiti velikim kompanijama da investiraju u Srbiji". Nimalo ne skrivajući svoje namere, Kirbi je odmah rekao i koje su to kompanije. Naime, bolji poznavaoci Kirbijeve stvarne uloge, znali su i pre toga da je on plaćeni lobista američkih rudarskih giganata, Friport Mekmoran i Rio Tinto), te nije bilo iznenađenje što je baš njih istakao u prvi plan.

Bilo je samo pitanje vremena kada će Kirbi da ponudi sumanutom predsedniku Vlade Srbije dobru proviziju, ako promeni dotadašnji Zakon o rudarstvu i geologiji, koji je jasno ograničavao mogućnost strancima da vrše geološka ispitivanja i eksploataciju minerala, plemenitih metala i celokupnog rudnog blaga, sa ciljem zaštite države i njenih ključnih resursa. No, Kirbi nije ni morao da nagovara pomamljenog Vučića, koji je odmah prihvatio sve što mu je predloženo. Zakon je promenjen, a vrata za istraživanja i eksploataciju najvrednijih minerala, plemenitih metala i rudnog blaga u Srbiji, za strane kompanije su bila širom otvorena.

Ubrzo, stručnjaci kompanije Rio Tinto, izračunali su da će, nakon istraživanja srpskog rudnog blaga i ulaganja u eksploataciju, već u prvoj deceniji zaraditi više od četiri milijarde dolara (kad se dobiju svi prateći troškovi). Državi Srbiji je, na ponižavajući način ponuđena "nadoknada" od mizernih 20 miliona dolara, koje Rio Tinto tek treba da isplati do kraja 2017. godine, kada bi ova kompanija, prema planovima koje je zacrtala, trebala da otvori svoj rudnik na krajnjem jugoistoku Srbije u Bosilegradu, gde se i ranije znalo da postoje velike rezerve minerala Jadarit (pronađen još 2004. godine u ovim predelima). Reč je o jedinstvenom i retkom mineralu koji u svom sastavu ima litijum i bor, za koje je poznato da imaju najširu industrijsku primenu (samo od njega je moguće dobiti Litijum, bez koga je danas nezamisliv rad prenosnih računara, mobilnih telefona i sl.) i smatra se jednim od najskupljih minerala uopšte, ali ga retko gde u svetu ima u tolikoj količini kao što ga ima u Srbiji.

Na srpske rude i minerale, koji su i satelitski ispitivani u vreme koje je prethodilo NATO bombardovanju 1999. godine, američke kompanije, a posebno one koje su vezane za američku vojnu industriju, odavno su bacile oko, ali tek nakon pada poslednje jugoslovenske države, kada je u Srbiji i počeo "demokratski haos" i siledžijski kapitalizam, sa nesagledivim posledicama.

Američke kompanije Rio Tinto i Friport Mekmoran, planiraju da otvore četiri svoja rudnika u Srbiji tokom sledećih pet godina. Jedna od najordinarnijih laži koje je, u vezi sa tim u javnost plasirala Vučićeva propaganda, govori o neverovatnoj dobiti države, visine 5 milijardi dolara. Istina je sasvim drukčija: pomenute američke kompanije zaradiće oko 5 milijardi dolara, a platiće samo porez, kao što ga i svi drugi ovde plaćaju. Ali, njihovu stvarnu zaradu od ekploatacije rudnog blaga, plemenitih metala i minerala u Srbiji, dakle, od eksploatacije zlata, jadarita, litijuma...niko ne može sa sigurnošću da utvrdi, jer su i Vučićeva diktatura ali i divljanja prethodnih režima, praktično rasterali sve naše najbolje stručnjake iz ove oblasti (koji danas rade širom sveta, od severa Evrope, do Aljaske, Kanade, SAD i Australije).

Vučićeva vlada nema ni dva vrhunski spremna stručnjaka za rudarstvo i geologiju koji bi mogli da pariraju tehnološkoj sili koju poseduje, recimo, kompanija Rio Tinto. A, Srbija ih je početkom prošle decenije još uvek imala i bili su među najboljima na svetu, samo nisu odgovarali ideolozima masovne pljačke i devastacije nacionalnih resursa.

A 24. maja 2015. godine, Vučićevi mediji su velikim rečima slavili njegovu posetu SAD, a posebno njegov odlazak u sedište "Dženeral Elektrika", kompanije koja bi bila direktni kupac Litijuma (koji se dobija iz Jadarita). Ni evropska industrija nije ćutala na veliku priliku za zaradu u Srbiji, pa je zabeležena i vest da je kompanija Glen Kor neposredno uoči pada Demokratske stranke i Borisa Tadića, krenula da debelim svotama novca potplaćuje Vučića i njegove kandidate za ministre (Glen Kor je, treba napomenuti, preko firme Milana Beka uplaćivao novac i za predizbornu kampanju Srpske napredne strane), a cilj je bio kupovina Borskih rudnika pod povoljnim uslovima (što se nije ostvarilo, ali ne znači da neće), te istraživanje zaliha minerala i uljanih škriljaca na jugu Srbije.

I britanska kompanija "Mineko limited" najavila je otvaranje novog rudnika olova i cinka u Srbiji, takođe kod Bosilegrada.

Takozvani "strani investitori", a ustvari strani eksploatatori, najavili su i otvaranje radova na nalazišta zlata kod Bora, na Čukaru, gde je procenjeno da će odatle biti izvučeno blizu 100 tona čistog zlata.

Nije teško zaključiti da je promenom Zakona o rudarstvu i geologiji, vlada Aleksandra Vučića napravila veleizdajnički posao čije posledice će Srbije tek da oseti. Jer sa procenjenim rezervama retkih i plemenitih metala, minerala i ukupnog rudnog bogatstva, svaka, iole normalna vlast u Srbiji mogla bi dugoročno da reši temeljna državna pitanja, poput popunjavanja budžeta, sanacije unutrašnjih i spoljnih dugova, aktiviranje vojne industrije...Umesto toga, Vučić je uz dobru pomoć bivšeg ambasadora SAD Majkla Kirbija, učinio nesagledivu štetu sopstvenoj državi i milijarde dolara profita usmerio u pravcu američkih kompanija.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane