Natrag

Likovi i senke

Bez morala u činu generala

major Goran Mitrović

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, ponizio je više puta i svoje potčinjene i visoku funkciju koju vrši, služeći besramno Vučićevom diktatorskom režimu. Služio je Diković i prethodnom režimu, dozvolio je sebi da njegovu izgubljenu vojničku čast brani Dragan Šutanovac, bilmez koji je oštetio Srbiju u poslovima namenske industrije, barem milijardu dolara. Ćutao je i služio Diković, i onda i danas. A, kako i ne bi kad je takvom lojalnošću zbrinuo i širu i užu porodicu. Suprugu Milicu Diković "unapredio" je u službenika Uprave za logistiku Vojske Srbije. Sina Nemanju Dikovića, zaposlio je u Ministarstvu spoljnih poslova. Svoju kćerku-miljenicu Bojanu Diković zaposlio je u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo...

Dikovići koštaju poreske obveznike Srbija najmanje 150.000 evra godišnje (plate, premije, putovanja, razne druge privilegije). Ali, ovaj ponizni general pokazao je poseban talenat: kad je 2014. godine, na sednici Vlade Srbije, povodom majskih poplava, doživeo da ga Vučić proziva, kao sitnog redova u vojsci ("...Dikoviću, komanduj!"), sve je bilo jasno. Takav beskičmenjak, bio je spreman da lično zapliva i rekom Savom pored Sremske Mitrovice, samo da mu je Vođa naredio!

Počeo je Diković još 1984. godine kao potporučnik. Ali je karijeru napravio tek kad je veliki diktator Slobodan Milošević došao na vlast. Tada je počeo i on da napreduje. Bilo je to pravo vreme za afirmaciju nemoralnih ljudi poput njega. Napredovanje je nastavio i za vreme DOS-a i posle njega, a dolazak Vučića na vlast, naprosto ga je preporodio. Odjednom je ovaj poslušni i po svemu mali čovek, video priliku za sebe.

Nedavno je zapretio vojnim sindikalcima da će nahuškati navijače (huligane) "Crvene Zvezde" na njih, ako budu dalje tražili poboljšanje uslova za rad i bolje plate. Njegov neposredni šef, Aleksandar Vučić ga je podržao rekavši: "...Mogu da protestuju koliko hoće, para nema!".

Ali, para ima i za Dikovića i njegovu familiju i za sve one koji mu odano služe. Bez imalo srama i vojničkog dostojanstva, nije ni reč rekao kad je ove jeseni Vučić lično razdvojio Vojsku Srbija, na dva dela: jedan deo je poslao u Crnu Goru na vežbe sa NATO paktom, a drugi na vežbe sa Rusijom i njenim saveznicama u Sremu.

Ne smeta Dikoviću Vučićeva šizofrenija. Niti mu smeta što je vojska gladna, bez adekvatnog odela, oružja...Ne smeta mu ni to što je za njegovog mandata uništeno više od dve milijarde evra vredna imovina Vojske Srbije. Ne smeta mu ni to što Vučić kao privatni preduzetnik prodaje srpsko oružje preko Arapa takozvanoj Islamskoj državi. Jedino bi se gadno osetio pogođenim da ga neko hitno smeni i pozove na odgovornost. Ko će to da učini i kad? Zato njemu Vučić treba i on Vučiću. Čvrstina tog zagrljaja govori o strahu u kome se i on i Vođa nalaze.

Generale poražne vojske streljaju. Diković ne zaslužuje takvu počast. Fukare se vešaju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane