Natrag

Kosovo i Metohija

Koga zastupa lažni patriota, politički mešetar i prevarant, Zvonimir Stević, bivši pomoćnik ministra za KiM?

Pokušaj kurve da istakne poštenje

Bivši državni Sekretar za Kosovo i Metohiju, pomoćnik ministra za KiM i član predsedništva SPS-a, Zvonimir Stević, po mnogim nepočinstvima poznat još od kasnih osamdesetih godina, uvek je bio uz vladajuću stranku ili u njoj, pa je tako uspeo da se nađe i na mestu narodnog poslanika 2012. godine, što je produženo nakon vanrednih parlamentarnih izbora ove godine. Ulogu mešetara i prodavca magle, čoveka koji se sa obe ruke i noge uvek otimao iz budžeta za sebe i svoju familiju, danas igra u senci braće Vučić i pod barjakom SPS partije. Stevićeva računaljka ne miruje. Interese stavlja ispred svega, naravno lične, dok verbalno ne prestaje da „zastupa" Srbe sa Kosova i Metohije, mada bi većina njih najviše volela da se takav nije ni rodio, konstatuje Ivan Maksimović, dopisnik Magazina Tabloid iz Kosovske Mitrovice

Ivan Maksimović

Slučaj Zvonimira Stevića, političkog mešetara sa Kosova i Metohije, poreklom iz sela Badovac (u ataru Gračanice), možda ponajbolje govori o nemoralu, kriminalu, pa i čistom izdajništvu koje su pokazali takozvani "predstavnici Srba", sakriveni iza lažnog patriotizma. Mada je Stević Srbin, čija ja sva porodica poreklom sa Kosova i Metohije, svojim pogubnim delovanjem doveo je do toga da je, na primer, od čisto srpskog Badovca, stvorio selo sa isključivo albanskim življem. Ali, to je tek mali deo prljavština koje je ovaj čovek počinio, služeći svim štetočinskim režimima, od Slobodana Miloševića do Aleksandra Vučića. Stević je svoju "reputaciju" stekao kao sekretar nekakve Miloševićeve Komisije za YU program koji je podrazumevao masovnu izgradnju stanova na Kosovu i Metohiji, sa ciljem sprečavanja iseljavanja i povratak raseljenih lica!

Tako se dokopao velikog novca i političkog uticaja i sva svih pozicija na kojima je bio, aktivno je radio na štetu srpske države parama iz njenog budžeta a stanove, kao predsednik te komisije, delio kao da su njegova svojina. Tako je rešio pitanje stanovanja svog šuraka Davida i njegove supruge Firene Vuković, inače iz Crne Gore, a koji nikada nisu živeli na KiM! A kako ni to nije bilo dovoljno, Stević je svog šuraka i njegovu suprugu zaposlio u KBC Priština na čijem se platnom spisku nalaze i danas.

Zbog neprilika na Kosovu i Metohiji, Stević se sklonio na bezbedno, u tazbinu u okolini Berana. Ne samo na bezbedno već je bezbedno i putovao i to službenim vozilom koje mu je dodeljeno kao tadašnjem potpredsedniku Skupštine grada Prištine a pripadalo je gradu. Pri odlasku imao je pomoć nižih službenika gradskog sekretarijata koji tvrde da je prilikom bekstva pokupio do poslednje sitnice iz stana u Prištini kao i iz kuće u Novom Badovcu pa je čak i radijatore skinuo i poneo sa sobom...Izvesno vreme je boravio u Crnoj Gori a vozilo prisvojio sve do dolaska DOS-a na vlast kada je na mesto vršioca dužnosti gradonačelnika Prištine imenovan Slaviša Kostić koji je odmah od Stevića zahtevao da vozilo vrati što je ovaj odbio.

Kostić ga je tada službeno tužio za neovlašćeno prisvajanje vozila koje je posle toga ipak morao i da vrati.

Budući da je na narod prilično negativno uticao odlazak političara i intelektualaca počelo se raditi na tome da se oni vrate na KiM. „...Nekako su, na jedvite jade, ubedili i Zvonka da se vrati jer je među prvima pobeg'o" kaže jedan od Srba koji je sve vreme proveo u Gračanici prateći događaje. Na Zvonka je vršen poseban pritisak jer pripada Srbima starosedeocima i on se krajem 2001. vraća na KiM. Tu počinje još jedna zanimljiva epizoda u njegovom životu koja ga takođe odlično oslikava. U vreme kada se vratio vladala je prava najezda raznih međunarodnih predstavnika i službenika koji su vrlo brzo počeli da napuštaju Prištinu i da iznajmljuju stanove u srpskim sredinama. To je odmah iskoristio i Zvonko Stević i izdao sprat svoje kuće u Novom Badovcu a on za to vreme sa porodicom živeo u podrumu te iste kuće.

I pored „skromnog" života, njegova deca su živela punim plućima, posebno sin koji je pohađao srednju ekonomsku a koji se u školi isticao po „samostalnosti", ne obazirući se ni na kakav red niti autoritet. Na časove je dolazio onda kada je on to hteo pa je uspeo da za jedno polugođe napravi „kolekciju" od preko 500 izostanka. I to je čak samo ono što je registrovano, zapisano u dnevniku, jer su ga mnogi profesori molili da izađe sa časa kako više ne bi ometao nastavu uz obećanje da ga neće zapisivati. Međutim, kako mu je bilo dosadno da napolju sam sedi dok traje čas svojim motorom je dolazio ispod prozora i vožnjom i glasnim turiranjem se iživljavao pa opet ometao nastavu. Redovno je provocirao profesore pred svima prozivajući ih zbog njihovih ličnih slabosti i to je uvek prolazilo nekažnjeno. Zbog svog ponašanja došao je i u sukob sa profesorom stručnih predmeta iz oblasti prava, Živoradom Lazićem koji je po svojoj principijelnosti nadaleko poznat. Lazić je bio jedini profesor koji mu je dao zasluženu ocenu, jedinicu, i nipošto nije hteo da je menja dok ne zasluži drugu. Shvativši da sa Lazićem neće moći da izađu na kraj Stević je preko svojih ljudi uspeo da organizuje osnivanje Komisije pred kojom će njegov sin polagati stručni predmet. Dodeljena mu je prelazna ocena iako se nije ni pojavio na ispitu a Komisija je tako sastavljena da nije bilo profesora Lazića iako su ocenu dodelili za njegov predmet. Diskutabilno je da li mu je škola uopšte potrebna s obzirom na to da je danas zaposlen kao lično obezbeđenje Ivice Dačića.

Stević 2003. biva izabran za narodnog poslanika ali se i tu ponašao kao što je već navikao. Brzo se popeo na vrh liste 10 najvećih potrošača narodnih para i prilično suvereno ostao na toj poziciji u narednih nekoliko godina. Na ime putnih troškova i dnevnica za prisustvovanje na sednicama Skupštine, Stević je 2005. godine kao četvrti od šest najvećih potrošača sa skupštinske kase podigao 1.928.096 dinara zbog čega su ti poslanici čak postali predmet policijske istrage. Po onome što je Stević prijavio Skupštini Srbije ispalo je da je za 11 meseci prešao ukupno 160.674 kilometara. To praktično znači da je revnosni poslanik za 11 meseci putovao 251 put. Ili svakog meseca 22 puta. Naime, put u jednom pravcu iz Novog Badovca do Beograda traje oko 7 sati, a za oba pravca 14 sati pa je zahtev za takvim troškovima potpuno apsurdan jer je nemoguće na duži period to izdržati ali se poslanicima dnevnice i ostali toškovi isplaćuju-na reč! Stević se brecnuo kada su ga novinari pitali kada stiže da se odmori i odgovorio da „nije suština u tome koliko ja spavam" već da donosi račune po DOS-ovom pravilniku. Novinare koji su pisali o ovoj aferi Stević je optužio da „posle vojske i policije žele da uruše i parlament"!

Takođe je negirao da ima stan u Beogradu i naveo da spava u hotelu „Splendid" ili „Prag" što je takođe bila laž. Tada nije imao stan u Beogradu, ali je sa skupštinskim kolegom sa Kosova i Metohije, radikalom Dragutinom Perićem koji se iste kase na ime troškova podigao tek dvadesetak hiljada više od njega, zakupio stan u Beogradu koji su zajednički koristili i u kome su provodili dane tokom skupštinskog zasedanja te je logičan zaključak da su računi kojima je pravdao putovanja zapravo bili falsifikovani.

Međutim, on se već dve godine kasnije, 2007., našao na identičnom spisku s tim što je sa četvrtog pao na peto mesto iako je podigao više novca nego tokom prethodne afere koju policija izgleda, nikada nije okončala. I ovde se među deset najvećih trošadžija našao se sa još jednim socijalistom i osmoro radikala. Za 109 dana zasedanja skupštine Stević je podigao ukupno 2.503.035 dinara na osnovu dokumenata koje je novinarima ustupila Skupština.

Već avgusta 2008. godine, tokom posete Kosovu i Metohiji sa tadašnjim ministrom Bogdanovićem kada je u Prilužju osveštana crkva Svetog Preobraženja, bez imalo srama je izjavio da će uskoro biti izrađena baza podataka jer je neophodno preispitati Uredbu Vlade Srbije iz 2003. godine o isplatama nadoknade stanovništvu na KiM jer „ima određenih nepravilnosti u vezi sa isplatama tih nadoknada". Njegovo zalaganje za prestankom primanja plata od strane albanskih kvazi-institucija takođe je izbijalo u prvi plan. Ubrzo potom, stigla je uredba Vlade kojom se zahtevalo da jedino zaposleni u zdravstvu i prosveti podnesu potvrde da li primaju i „zarade" od separatista iz Prištine. Nakon obavljenog procesa takvi gestovi smatrani su prekršajima i naređeno je sankcionisanje onih koji nastave sa tom praksom.

Ako je neko pomislio da je tu prekinut dotok dodatnih novčanih priliva u Stevićev budžet, prevario se. Desilo se upravo suprotno! Naime, njegova supruga Rajka, inače zaposlena u prosveti i to u predškolskoj ustanovi „Đurđevak" u Gračanici, 2013. godine našla se u medijima kada je otkriveno da se i ona istovremeno nalazi na „Tačijevom platnom spisku"!

Činjenica da je njen suprug kao bivši državni Sekretar za Kosovo i Metohiju, pomoćnik ministra za KiM i član predsedništva SPS-a deklarativno u oštrom negiranju tih „institucija" i da se javno izričito zalagao za bojkot šiptarskih izbora (pre Briselskog sporazuma) kao sistema nepriznate „države", postala je smešna. Kada su pokušali da od Stevića dobiju komentar o primanjima njegove supruge on se vidno uznemirio: "...Ne vidim u čemu je problem, to država mora da reši. Da li vi znate da 23.000 ljudi na Kosovu ima dvostruka primanja? Moja žena nije među njima!". Ne trepnuvši, negirao je Stević sve.

Uskoro se pojavilo i neobično saopštenje pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije KiM u čijem se vrhu nalazio Stević.

U klasičnom stilu političara prvo su napadnuti novinari da pišu naručene tekstove a onda i politički „protivnici" za koje se sumnjalo da su „naručili" tekstove zajedljivo ukazujući na njihove pogreške kao opravdanje za svoje.

Rajka inače u Gračanicu, pa i na posao koji ne obavlja, dolazi jednom u nekoliko meseci, obično bude tu o Vidovdanu. Njen dolazak takođe dosta otkriva jer je svaki put dočekuju direktorice, prema našim informacijama čak i Domova zdravlja, poklonima i buketima cveća ukazujući joj najveće počasti. To što i ne obilazi svoje radno mesto, nikome odavno ne smeta. No nije samo Rajka na „Tačijevom platnom spisku", kako izvor Magazina Tabloid tvrdi na njemu se takođe nalaze i njegova ćerka i zet koji su, razume se, zaposleni i u srpskim institucijama. Dvostruke plate pribavljene su i za pomenutog šuraka i njegovu suprugu pa se postavlja krajnje ozbiljno pitanje o kredibilitetu Stevića da zastupa srpsku stvar na Kosovu i Metohiji.

No, on je ponovo uspeo da se nađe na mestu narodnog poslanika 2012. godine što je produženo nakon vanrednih parlamentarnih izbora ove godine. Većih afera nema jer je teško probiti se pored braće Vučića i njima lojalnih naprednjaka ali Stevićeva računaljka ne miruje. Interese stavlja ispred svega, naravno lične, dok verbalno ne prestaje da „zastupa" Srbe sa Kosova i Metohije koji bi najviše voleli da se takav nije ni rodio. To njemu ne smeta, nisu oni ni bitni već ono što sa njima može. Tako je među prvima i naglasnije podržao Briselski sporazum. Dok su Srbi sa KiM masovno protestovali protiv njega on je govorio kako je najvažnije nastaviti dijalog i osnovati Zajednicu srpskih opština koja će biti „priznata od Prištine, Beograda i Međunarodne zajednice". Možda zato što ga je Ivica Dačić parafirao, iako bi se po nastupima moglo reći da Stević zaista veruje u Briselski sporazum... Izgleda da ga nikada nije napustilo ubeđenje kako je iseljavanje Srba sa Kosova i Metohija najisplativija delatnost...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane