Natrag

Tragom vesti

Za koga Vučić sprema prodaju Aerodroma Beograd i "Komercijalne banke"?

Kome lete pare od Aerodroma?

U već ozbiljno uništenoj „Komercijalnoj banci", režim Aleksandra Vučića uporno je prikazivao lažni bilans uspeha kako bi se prikrilo odlivanje novca i zatrli tragovi "konačnih korisnika". Vučić takođe krije i spisak akcionara Aerodroma "Nikola Tesla" koji je samo u ovoj godini doneo preko 40 miliona evra čistog prihoda u budžet. Uprkos tome, biće prodat "prijateljima" iz Emirata. Vučićeva mafija koristi poslednje trenutke uoči prodaje, da iz njih pokrade što je moguće više para. Konačni ceh će, kao i uvek, platiti republički budžet, odnosno već opljačkani građani

Milan Malenović

Afera o kojoj se skoro uopšte ne govori u javnosti, a koja najbolje pokazuje kako se odabrani ponašaju kada im se ukaže prilika, svakako je nameštanje bilansa „Komercijalne banke" a.d, jedne od poslednjih velikih banaka u Srbiji u kojoj država ima značajan vlasnički udeo.

„Komercijalna banka" je godinama u nazad iskazivala dobit, zbog čega su direktorima na kraju godine, shodno ugovorima, isplaćivani visoki bonusi, a akcionarima odgovarajuće dividende. Onda je došlo do revizije poslovanja i „čišćenja" bilansa, pa je utvrđeno ne samo da banka sve ovo vreme nije pravila tako visoke dobitke, već naprotiv - da je pravila visoke gubitke. Samo u prvih šest meseci ove godine do juče navodno „uspešno" rukovodstvo uspelo je da napravi minus od čak 2,6 milijardi dinara, odnosno više od 20 miliona evra.

Interesantna je u ovom slučaju činjenica da Srbija nije jedini akcionar pomenute banke. Pored naše države, koja je vlasnik 41,74316 odsto akcija, sledeći na spisku vlasnika je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja ima 24,43484 odsto, a za njom slede Međunarodna finansijska korporacija (IFC) sa 10,14874 odsto i Nemački investicioni fond (DEG) koji poseduje 4,59539 odsto akcija.

Posle njih na spisku akcionara dolaze još i drugi strani investicioni fondovi, ali prva tri akcionara iza Republike Srbije imaju jedan zajednički imenitelj: oni su akcije kupili shodno dogovoru između EBRD-a i srpske Vlade o dokapitalizaciji „Komercijalne banke".

Ne treba, takođe, zaboraviti ni da su EBRD i IFC, uz MMF i Svetsku banku, upravo one međunarodne institucije koje vrše najveći pritisak na srpske vlasti da javne finansije dovedu u red. Pri tome, one same, kao akcionari koji delegiraju članove kontrolnih tela „Komercijalne banke", nisu uspele, ili nisu smele da primete kako su bilansi lažirani. Ako ne mogu da vode zakonito i uspešno jednu u svetskim merilima malu banku, kako misle da srede finansije u jednoj državi?

Koliko miliona evra je iscurelo iz banke kroz lažne bilanse i nezaslužene bonuse morala bi da utvrdi istraga, ali za sada ne postoji politička volja u Srbiji da se ona i pokrene.

Poznavaoci bankarskog sektora se sećaju kako je EBRD sa sainvestitorima u „Komercijalnu banku" ušla još u vreme Mlađana Dinkića, kada je rečeno kako je banci potreban svež kapital. „Komercijalna" u to vreme uopšte nije stajala toliko loše da bi joj bila potrebana dokapitalizacija u visini i na način kako je to sprovedeno, a posle najnovijih događaja postaje jasno kako je sve i urađeno jedino da bi tako unet novac mogao da bude plasiran u poslove koji donose gubitke, ali kroz koje se sredstva „peru" za poznate klijnte.

„Komercijalna banka" tako postaje najočigledniji primer poslovanja vlastodržaca koji koriste poslednju priliku da pre konačne privatizacije izvuku još para.

Slično bi moglo da se dogodi i beogradskom "Aerodromu Nikola Tesla" (ANT) za koji Vlada uporno najavljuje skoru privatizaciju, iako je tako nešto potpuno nepotrebno.

Vlada Republike Srbije je dana 9. decembra 2010. godine donela Odluku br.023-9103/2010-1, prema kojoj su pravo na prenos 16,85 odsto vlasništva Društva stekli građani Republike Srbije, zaposleni i bivši zaposleni Društva. Nakon prenosa prava besplatnih akcija na građane, zaposlene i bivše zaposlene, Republika Srbija poseduje 28.511.988 običnih akcija, što predstavlja 83,15 odsto od ukupnog akcijskog kapitala društva. Rešenjem o prijemu akcija na Listing A-Prime market 04/4 broj 478/11 od 28. januara 2011. godine, akcije ovog društva su primljene na Listing A Beogradske berze. Trgovina akcijama Aerodroma "Nikola Tesla" na Beogradskoj berzi je otpočela 07. februara 2011. godine, ali se u Centralnom registru hartija od vrednosti ne vidi koja je vlasnička struktura društva danas, odnosno kome su mali akcionari prodavali svoje akcije.

Već je ovakva tajnovitost neuobičajena i ukazuje da se sprema nešto nezakonito.

Po bilansu uspeha za 2015. godinu Aerodrom „Nikola Tesla" a.d. je ostvario prihod pre oporezivanja u visini od 3.953.930.000 dinara, da je za tu godinu platio porez u visini od 607.090.000 dinara, kao i da je ostvario neto dobitak od 3.291.026.000 dinara.

Trend uspešnog poslovanja nastavio se i u ovoj godini. Kako je početkom decembra objavilo rukovodstvo, u prvih deset meseci 2016. ostvareni poslovni prihodi iznose 58,9 miliona evra, dok je neto dobit bila 21,6 miliona evra, odnosno za 22 odsto veća od one ostvarene u istom periodu prošle godine.

S obzirom na ovakvo stanje, procenjeno je da u republički budžet može da bude uplaćeno dodatnih 300 miliona dinara kao takozvana "međudividenda", odnosno kao akontacija za očekivanu dividendu za ovu godinu. Međudividenda je, međutim, uplaćena samo državi, kao najvećem akcionaru, dok ostali moraju da čekaju još pola godine da dobiju svoj novac.

Pomenutih skoro tri miliona evra, zajedno sa sličnim uplaćenim akontacijama na očekivanu dobit, poslužili su predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću da se pohvali navodnim budžetskim suficitom.

Ono što zabrinjava ne samo male akcionare ove uspešne kompanije, već i sve građane Srbije, jeste predstojeća privatizacija koja se priprema za očigledno već danas poznatog kupca.

Kao prvo, ANT spada u red najuspešnijih preduzeća u Srbiji i ne postoji nikakva tržišno opravdana logika koja bi objasnila zašto se prodaje ova "koka koja nosi zlatna jaja". Čak i predviđena proširenja i modernizacija Aerodroma nisu nikakvi valjani izgovori, jer kompanija raspolaže sa dovoljno sopstvenih sredstava da to finansira.

U slučaju da je Aerodromu potrebno više para od ostvarene dobiti, može da se uzme komercijalni kredit kod banke, ili da se pristupi dokapitalizaciji u kojoj bi bile izdate nove prioritetne akcije od čije prodaje bi se prikupila potrebna sredstva, a koje ne bi menjale upravljačku strukturu kompanije.

Sve ovo je u svakom slučaju za državu korisnije od prodaje vlasničkog udela.

Međutim, ono što je za državu dobro nije uvek u interesu vlastodržaca i njihovih prijatelja iz sveta krupnog kapitala.

Naime, kada je arapskom "Etihadu" poklonjeno 49 odsto vlasništva u srpskom avioprevozniku "Air Serbia", Aleksandar Vučić je na kritike kako je sklopio u suštini loš posao po Srbiju, odgovarao da je jedna od dobiti dogovorene saradnje sa kompanijom iz Emirata to što će beogradski aerodrom postati regionalni centar za putnički i kargo avio-transport, tako da će kroz dividende od ove kompanije Srbija imati više koristi nego što bi mogli da iznose eventualni gubici "Air Serbie".

Taman kada se krenulo u stvaranje regionalnog centra za vazdušni saobraćaj na Aerodromu "Nikola Tesla" Vlada planira da proda kompaniju!?!

Očigledno je da su srpski vlastodršci zaključili kako je poslednji čas da se njima bliskim ljudima bud zašto prodaju akcije Aerodroma koje će u budućnosti donositi višestruko uvećanu dividendu. Zbog toga se i srlja u potpuno nepotrebnu, po državu čak i štetnu privatizaciju nečega što u ovom trenutku donosi dobit i što će i ubuduće donositi prihode.

A 1. Ko je ko u rukovodstvu Aerodroma "Nikola Tesla"

Generalni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" a.d. je Saša Vlaisavljević, dok su ostali članovi borda direktora: Raša Ristivojević, Senka Jelenković, Dejan Milovanović i Zoran Stojković. Generalni direktor "Komercijalne banke" a.d. je austrijski državljanin Aleksander Piker, dok su ostali direktori: Jelena Đurović, Slađana Jelić, Dejan Tešić i Dragiša Stanojević. Članovi Upravnog odbora su: Vladimir Krulj, Olivera Matić-Brbora, Mila Korugić Milošević, američki državljanin Kosrov Zamani, Šveđanin Mats Kjaer, francuski državljanin Filip Delpal, Nemac Andreas Klingen, Mirjana Ćojbašić i Ljilja Jovanović.

A 2. Iza zbirnih računa, interesi tajkuna

Privatizacija gubitaša još bi mogla da bude opravdana, pod uslovom da se ne radi o strateškim resursima, ali se za kompanije koje proizvode gubitke po pravilu ne nalaze zainteresovani kupci.

"Fabrika automobila Priboj" je posle višegodišnje agonije prošla stečajni postupak i iz državnog preduzeća postala - državno preduzeće. Izgubljene su godine u neuspešnom eksperimentu privatizacije ovog nekadašnjeg giganta. Milioni evra su dati "privatizacionim savetnicima" i ostalim mešetarima, da bi se na kraju poslušao pre mnogo godina dat savet stručnjaka da se FAP uklopi u namensku industriju. Radnici koji godinama nisu primali plate dobiće takođe akcije, ali će ih odmah prodati opštini Priboj po unapred dogovorenoj ceni.

Godinama Aleksandar Vučić nije smeo da kaže kako navodni kupac FAP-a iz Finske u suštini nije zainteresovan za taj posao, a isto to se dešava i sa zemunskim "Ikarbusom" koji propada najviše zahvaljujući tome što predsednik Vlade i dalje sanjari o tome da će tu kompaniju da preuzme nemački "Mercedes".

Zemunski proizvođač autobusa preživljava samo tako što ne uplaćuje porez i doprinose na plate radnika, a država ta potraživanja konvertuje u vlasničke udele. Svako normalan bi u takvoj situaciji odavno započeo reorganizaciju, ali je problem "Ikarbusa" što u vrhu njegove vlasničke strukture postoje čak tri kastodi računa anonimnih akcionara: "BDD M&V Investments " a.d. ima 8,01101 odsto akcija, a dva zbirna računa "Societe general banke" a.d. imaju po 3,36293, odnosno 2,26729 odsto akcija.

Iza zbirnih računa najčešće se kriju domaći tajkuni bliski vlasti, koji pokušavaju da "Ikarbus" državnim parama održe u životu dok se ne pojavi neko ko bi otkupio sve akcije. Dok ne pokazuju interesovanje za srpske posrnule gigante, strani investitori su itekako zainteresovani za kupovinu ovdašnjih strateških resursa, tako da čak 80 odsto flaširane vode koja se prodaje na srpskom tržištu potiče iz domaćih izvora čiji su vlasnici stranci.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane