Natrag

Francuska

Ko je novi ljubimac Francuza i favorit za Olandovog naslednika

Lista predsedničkih nadrealista

"Ko ima malo, imaće još manje, a ko ima mnogo, imaće još više!" To je neskrivena želja Evropske komisije i novog svetskog poretka, koju je Fransoa Fijon uzeo kao svoj izborni program i glat pobedio na primarnim izborima desnice u Francuskoj. Bivši premijer je član Bilderbergove de lux mafije, jer mora da bude, "pošto upravo oni vladaju svetom", kako je jednom prilikom izjavio ovaj za sada "možda predsednik". Mali Tramp, kako ga još zovu, ima i svojih dobrih strana, odnosno obećanja, kao što su: borba protiv islamizma i divlje migracije, kao i skidanje sankcija Rusiji i saradnju sa Putinom. Ko je, zapravo, novi ljubimac Francuza i favorit za Olandovog naslednika, izveštava Mile Urošević, dopisnik magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Kad žene i starci biraju šampiona

Nakon Fransoa Miterana i Fransoa Olanda, koji je digao ruke od drugog mandata, evo i trećeg Fransoa na mestu kandidata za predsednika Francuske. Bivši Sarkozijev premijer Fransoa Fijon (Fillon) je u ovom trenutku favorit broj jedan, iako je, pre samo mesec dana, bio zadnja rupa na svirali. Nešto se dogodilo! Neko je dunuo u tu sviralu i zapevao, u cara Alena Žipea velike uši i za samo desetak dana naduvao Fijonovih 10% popularnosti na pobedničkih 66,6% (tri šestice!). Neviđeno u istoriji izbornih utrkivanja! I sada se francuski mediji pitaju ko je kriv za to?

Efekat Trampa i ne objašnjava sve, ali glavna ideja je tu. Treba stati na put daljoj islamizaciji države, a Fijon se javno krsti i pali sveće po crkvama, plus je protivnik venčanja pedera i usvajanja dece od strane gej populacije, što veoma cene svi vernici, nekada prve katoličke sile sveta, za razliku od mondijaliste Alena Žipea, koga su birači prekrstili u "Alija Žipe", jer podiže džamije sa visokim minaretom u svojoj oblasti vinarskog raja, oko grada Bordoa.

Strah od islama, koji se pretvara u netrpeljivost prema muslimanima uopšte, a prema Arapima posebno, samo je jedan faktor koji objašnjava uspon kandidata koji ne obećava med i mleko, kao ostali, već masovno i žestoko stezanje kaiša! Prosto da se čovek zapita ko su ti Francuzi koji glasaju za nekoga ko hoće da se otarasi pola miliona državnih službenika, poveća PDV, produži radnu nedelju sa 35 na 48 sati, ukine dodatak za prekovremeni rad, ili zabrani naknadu za mnoge lekove, kao i da pomeri granicu za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina starosti.

Odgovor na pitanje je logičan: žene, biznismeni i velika većina penzionera! Pre svega, za šarmantnog Fijona mnoge dame i bakutanke glasaju uz uzdahe, iz čisto ženskih razloga, jer je, za razliku od drtavog i ćelavog starkelje Žipea, mužjak Fijon zgodan dasa, vozi trkačke automobile, ima svoj dvorac i lepo se oblači naj brendovima pariske mode. Penzija i lekovi nisu glasačicama hitna briga, dok zaludne penzionere baš mnogo boli briga za otpuštanje privilegovanih funkcionera i godine starosti za penziju. Oni su već u penziji, a usput budi rečeno, posle državnih lenčuga na jaslama (kako nazivaju funkcionere), najviše mrze upravo nove penzionere, koji im kvare posao i dovode penzionerski fond u opasnost da presuši. U stilu da „komšiji crkne krava", mnogi privatnici se takođe raduju kada nekoga, preko veze nameštenog službenika najure sa državnih jasli. Što ih je manje, to manji porez. Egoizam trijumfuje svuda, a pogotovo u svetu privatnih biznismena, koji poseduju sve što vredi, pa i ne haju zbog predloga zakona o samovoljnom otpuštanju radnika i povećanju radnog vremena na 48 sati nedeljno, za istu platu zvanu minimalac, jer su upravo oni ti koji traže takve olakšice, za veće bogaćenje i obavezno gojenje.

Tako su, kao i u Americi, u glavnoj izbornoj ulozi anonimna masa izlapelih matoraca, uglavnom okoreli nacionalisti i rasisti, fašističkog smera, zaključuje mondijalistička sekcija prolevičarskih medijia. I dodaju da za sada "najveće šanse za vlast u Francuskoj imaju samo dve ekstremne stranke desničarskih ubeđenja: Nacionalni front, Marine Le Pen, i ultraliberalna partija Fransoa Fijona koja obećava čistke". Oba kandidata za finalni dvoboj rade na principu straha od islama i obećanja pune zaposlenosti.

Islamisti u podsvesti glasača

Za lek od prpe obećavaju više policije i kamera na pijacama, po školama, bioskopima, stadionima, crkvama ili trotoarima bulevara, pa čak i oko stambenih zgrada. Jer opasnost vreba svuda. Islamisti su već dokazali da su spremni da kolju po kućama i da se lako pretvaraju u ljude bombe, bilo kad i bilo gde, jer oni realizuju fanatično-religiozno sveti rat, dok francuski građani nemaju kud, jer su njihove glavešine Sarkozi i Oland zadenuli svetsku kavgu bombardovanjem Libije, Sirije, Iraka i ostalih pustinjama ispunjenih zemalja. Krenuli su u napad, eliminisali terorističke vođe, a nisu osigurali pozadinu, sem svoju ličnu sigurnost. Uostalom, demokratija nije nikada bila naoružana protiv terorizma i nije bilo valjano sakupljati poene za unutrašnju potrošnju na internacionalnom tržištu terorizma. Možda je to bila neka nova strategija da se zbuni neprijatelj, zbog koje sada ismejavaju Olandovu ratobornu politiku i to uglavnom oni isti koji su je do juče podržavali.

Jasno je da svaki period izbornih kampanja otkriva neverovatnu niskost i bedu ljudskih pohlepa u borbi za vlast. Ako u Americi pobeđuje onaj koji ima najviše para, u Francuskoj (kao i u većem delu sveta), ipak pobeđuje onaj ko najviše laže. A lažova i nitkova ima na tone koji sada kao crvi po ustajalom lešu vrve, deset levo, deset desno, u borbi za leba bez motike i za vlast, da se malo komanduje, pa makar bilo i po želji s one strane Atlantika! Boli njih briga, ako je mesto dobro plaćeno, i opremljeno crvenim tepisima po podu i srebrnim posuđem na stolu.

Oni koji drže vlast, i ne daju je po živu glavu, već godinu dana gotovo da ništa drugo ne rade sem pisanja knjiga, dalekih putovanja i skenjavanje jedni drugih preko korumpiranih i pristrasnih medija. I nikoga to više ne čudi, valjda tako treba ili mora da bude. Svi čekaju dan kada će biti novo glasnje da ustoliče one koji još bolje lažu od prethodnih lažova, Neke nove laži koje bolje pale. Ili neki pošten tip koji bar prividno izgleda da ne farba oblake. Cela država je zaustavila dah u očekivanju da se iskristališe situacija i pojavi neki takav lik i povede narod u bolje sutra. Fijon je poštenjaković bez mrlje u svom CV-u.

Ljudski um ima kratak vek pamćenja loših trenutaka i u vijugama se uglavnom zaglave lepe uspomene. Kažu da je rok trajanja loših dana oko 4 godine, nakon toga isplivava na površinu samo nostalgija sreće. Tako se više niko ne seća da je novi čovek za pravu alternativu zapravo isti onaj koji je već jednom upropastio Francusku. (Od 2007. do 2012. godine.) dok je bio premijer. Tada su on i Sarkozi bombardovali Libiju, i tako izazvali ceo ovaj haos! Doduše, Sarkozi ga je oduvek smatrao za "potrčkalo" i nazivao ga "saradnikom".

„Kandidat Fijon obećava vladanje ekonomijom žrtvovanja i ucenom na radna mesta što će neizbežno dovesti do ekslplozije solidarnosti, a možda i do nečeg žešćeg. Tvrdi levičarski kandidat, Žan Luk Melanšon, koji je takođe jedan od mogućih finalista predsedničkih izbora u maju 2017. godine, dodaje: "...Fijon je Sarkozijev naslednik dugova i brutalnih metoda, ideološka beba Tačerke i Šredera na kvadrat! Njegov program je super mazohizam, demontiranje demokratije uz moralni kolaps!"

„...Ako ovaj mini Tramp na neviđeno obećava krv i suze, šta će tek biti kad obori karte i zauzme busiju u Jelisejskoj palati?", pita se i Filip De Vilije, bivši ministar i dodaje da Fijon nije francuski kandidat, već trojanski konj evropske i Bilderbergove komisije, čiji je član! "On mi je lično rekao da mora da ide na Bilderbergove žurke, jer oni vladaju", tvrdi De Vilije.

Opšte je mišljenje da je Fijon šampion rigidnih ekonomskih mera, mali Tramp sa velikim idejama za spoljnu politiku i užasnim projektima ekonomskih reformi u samoj državi, koje ga lako mogu udaljiti od prestola kada bude glasala cela Francuska, a ne samo žene, starci i bogataši.

Satirični časopis „Okovani Patak" je takođe jedan od onih koji pljuju po hiper favoritu za cara bez krune. Fijon je čovek koji preko leba oće pogaču, jer pored svog ličnog bogatstva ima i firmu za savete koja mu donosi 17.600 evra mesečno plus platu deputata od 5.357 evra, ne računajući po 30. 000 evra za konferencije koje održava tu i tamo, a de se ne pominje još mnogo šta drugo i luksuzno.

I sad takav proizvod kapitalističkog društva savetuje socijalno osiguranje da ukine većinu nadoknada za bolesne, da produži radno vreme i smanji vreme koje penzioneri provedu na račun društva pre nego što odluče da odu na onaj svet. Upravo zbog ove stavke program nije baš sigurno da će favorit dobiti trku makar bio i vozač trkačkih automobila.

Lako se može dogoditi da jedna porodična stranka kao što je FN i njena kandidatkinja, plavokosa Marina le Pen, preteknu u finišu naočitog Fijona, ako joj se ništa ne desi do maja.

Da bi lista francuskih nadrealista bila potpuna, treba ponovo pomenuti premijera španskog porkla, nervoznog i strogog Valsa koji je izašao iz Olandovog leša i hoće vlast po svaku cenu. On je izjavio da ako Marina Le Pen pobedi, poništava izbore!

U nedoumici za koga glasati pojavio se i jedan kandidat, takoreći bez partije, bivši ministar finansija, Rotšildova beba , Emanuel Makron, polu levak koji je zapravo predstavnik leve desnice. Kažu da i on ima šanse jer je u politici sve može. Ili bar ono što nadležni za svet odrede i narede.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane