Natrag

Književnost

Novi roman Slaviše Pavlovića: "Apisov apostol" (Laguna, 2016. Beograd)

Drugi život "Crne ruke"

N. Vlahović

Retki su pisci u novijoj istoriji srpske književne scene, koji su u svojim delima imali hrabrosti, načina i stila da osvetle mračne dubine naše prošlosti, objasne ih i povežu sa vremenom u kome živimo. Još manje je onih koji su svojim književnim talentom uspeli da objasne usud srpske državne, političke i kulturne matrice, koja se ponavlja kroz vekove u raznim oblicima ali uvek sa istim dramatičnim ishodom. Izuzetno talentovanom srpskom piscu mlađe generacije, Slaviši Pavloviću (Ljubovija, 1982), to je pošlo za rukom u njegovim romanima.

Daleko iskoračivši izvan već viđenih spisateljskih klišea, Pavlović se bavi kontinuitetom srpskih nesreća ali i veličanstvenih uzdignuća, tako svojstvena narodu zaglavljenom na raskršću svetova, na sred Balkana, između Orijenta i Zapada.

Do sada je objavio romane Zavet (2010), Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2016) i zbirku poezije Osvit večnosti (2014). Roman "Zavet heroja", preveden je na ruski i objavljen povodom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata u Ruskoj Federaciji. Predgovor za ovo izdanje napisao je Sergej Nariškin, predsednik Državne dume Rusije.

Novi roman Slaviše Pavlovića, "Apisov apostol", takođe u izdanju "Lagune" kao i "Zavet heroja", govori o kontinuitetu tajne organizacije "Crna ruka" i legendi prema kojoj je streljanje harizmatičnog vođe pukovnika Dragutina Dimitrijevića-Apisa, koji je predvodio Majski prevrat 1903, i svrgavanje dinastije Obrenovića, bilo inscenirano, te da su on i druge vodeće ličnosti ovog pokreta sklonjene u Ameriku. Ispisujući ovu paralelnu istoriju, nikad završenu priču o zaverenicima iz 1903, Pavlović gradi i živopisne likove i situacije, na način koji ne zaostaje za najboljim književnim ostvarenjima na srpskom jeziku.

Svakako ne treba zaboraviti da je ovaj daroviti pisac, koji gradi svoju veliku književnu karijeru sjajnim delima, i društveno veoma aktivna ličnost. Tako je, na poziv Ruskog istorijskog društva i Asocijacije „Francusko- ruski dijalog" učestvovao i na više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu. Godinama se bavi novinarstvom. Bio je glavni i odgovorni urednik magazina ReStart, autor i voditelj emisije Klub književnika. Pisao je za magazin Sofia, ruski list Jugoslovo, Vodič za život, Srpski glas... Danas je autor emisije Na raskršću (TV Hram).

Učesnik je Međunarodne konferencije mladih novinara Evrope i Azije „Krim. Pogled iz drugog ugla", održane u Jalti i Sevastopolju 2015. godine.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane