Natrag

Dežurna

Strane službe bezbednosti zabrinute za bezbednost Srbije od terorizma

Samo je Vučić spokojan

Migranti se već sada organizovano bave kriminalnom u Srbiji, a strane bezbednosne službe upozoravaju da je to najava sigurnih i skorih terorističkih napada. Pojedina evropska ministarstva spoljnih poslova upozoravaju državljane svojih zemalja na opasnost od terorizma u Srbiji, strane službe su identifikovale više mesta na kojima se u Srbiji okupljaju i pripremaju teroristi iz inostranstva, ali ovdašnja vlast uopšte ne reaguje na ta upozorenja. Kada budu pale prve žrtve biće kasno.

Milan Malenović

Američka konsultantska firma „Mercer" objavila je krajem marta 2016. listu 250 najrizičnijih gradova u svetu, među kojima je 17 iz Evrope. Prestonica Srbije je na neslavnom drugom mestu među evropskim gradovima, odmah iza Kijeva. Kao najvažniji razlozi za visoko pozicioniranje Beograda navedeni su: korupcija, krađe i vandalizam. U izveštaju za 2017. njima će se pridružiti i opasnost od terorističkih napada.

Do kraja prošle godine je većina evropskih država počela da upozorava svoje građana koji bi da putuju u Srbiju, kako u njoj može da dođe do terorističkih napada, što prethodnih godina nije bio slučaj. Najdalje je otišao britanski Foreign Office (ministarstvo spoljnih poslova) koji potencijalne putnike obaveštava na sledeći način: „Ističemo da postoji rizik od terorizma."

Oni koji poznaju jezik diplomatije znaju da je izraz „ističemo" poslednji stepen pre poziva da se u dotičnu državu uopšte ne putuje. Ovako visok stepen upozorenja na opasnosti za strane državljane u Srbiji nije bio na snazi od bombardovanja 1999. godine. Problem je, međutim, što identični nivo opasnosti postoji i za domaće stanovništvo, pošto u svojoj sledećoj rečenici Foreign Office objašnjava: „Napadi mogu da budu nasumični, uključujući i mesta na koja dolaze stranci".

Britanske službe, očigledno, očekuju terorističke napade u Srbiji koji su prvenstveno upereni protiv srpskih ciljeva, ali da u njima mogu i stranci da budu žrtve, odnosno kolateralna šteta.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova (Auswaertiges Amt - AA) na svom zvaničnom sajtu upozorava nemačke građane da u Srbiji izbegavaju velike skupove. U upozorenju se ne navodi koji su razlozi ove zabrinutosti, ali u internim dokumentima AA se navodi kako nemačka obaveštajna služba BND procenjuje da u Srbiji postoji visoki rizik od „migrantskog kriminaliteta, uključujući i terorizam".

U suštini i britanski Foreign Office i nemački AA dolaze do zaključka kako Srbiji preti neposredna opasnost od terorističkih napada i to od strane migranata koji se nesmetano kreću po našoj zemlji.

Stranci koji borave u Srbiji, posebno oni koji su ilegalno ušli u nameri da traže azil, imaju zakonsku obavezu (o čijem se sprovođenju niko ne stara) da se u roku od 48 sati prijave nadležnoj policijskoj stanici. Oni koji traže izbeglički status (azil) prebacuju se u posebne centre u kojima im se uzimaju podaci, uključujući i one biometrijske, koji se zatim upoređuju sa podacima Interpola, Evropola i domaće policije. Tako je bar predviđeno u teoriji, ali je praksa sasvim drugačija.

Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko izbeglica u ovom trenutku boravi u Srbiji, jer se veliki broj njih ne prijavljuje nadležnim centrima, a domaća policija ih na to ni ne primorava. Ko hoće može da se prijavi, ko neće ne mora, mada zakon kaže nešto drugo.

U decembru je došlo do jednog od domaće javnosti skrivenog incidenta na graničnom prelazu Bački Breg, kada su pripadnici srpske pogranične policije uhapsili jednu osobu iz Sirije koja se nalazila na Interpolovoj poternici i koja im je zatim pobegla iskoristivši našu lošu organizovanost. Izveštaj srpskog MUP-a tvrdi kako je dotično lice uhapšeno prilikom pokušaja da napusti Srbiju u pravcu Hrvatske, što bi značilo da je ono nesmetano proputovalo celu zemlju uprkos crvenoj poternici.

Izvor Magazina Tabloid iz Interpola tvrdi, međutim, kako je verovatnije da je ta osoba uhapšena prilikom pokušaja ulaska u Srbiju iz pravca Hrvatske, jer se dovodi u vezu sa terorističkim napadima u Zapadnoj Evropi u kojima nije mogla da učestvuje da je u to vreme bila u Srbiji. Bilo kako bilo, čovek koji se sumnjiči da je terorista pobegao je srpskim policajcima i sada se, najverovatnije, nesmetano kreće po Srbiji.

U Beogradu se izbeglice u velikom broju okupljaju na tri mesta: u okolini Glavne železničke stanice u centru, kod tržnog centra „Ušće" i na obali Save u Bloku 70 na Novom Beogradu. Policija nikada nije izvršila kontrolu ko boravi na ovim, svima poznatim lokacijama, pa su ova mesta idealna skrovišta za teroriste i druge kriminalce. Posebno upada u oči činjenica da se migranti koji ilegalno borave u Srbiji ne kriju, već naprotiv: oni borave na mestima na kojima odmah upadaju u oči. Osim toga, upozoravaju stručnjaci, nije slučajno što se nalaze pored mesta na kojima se okuplja veliki broj lokalnog stanovništva i turista, kao što su železnička i autobuska stanica, ili veliki tržni centri, koji su idealne mete za terorističke napade.

Po zapadnim izvorima, prvi talas izbeglica su činili najbogatiji, dok su sa svakim sledećim talasom dolazili sve siromašniji, a ovi koji sada borave u Srbiji mogli bi se narodski nazvati „ goli ko pištolji". To je najsiromašniji sloj stanovništva iz Avganistana, Pakistana, Iraka i Sirije, ljudi koji su godinama prikupljali novac za ovo daleko putovanje. Osim veoma skromnih novčanih sredstava, oni su sa sobom poneli nešto što je veoma rasprostranjeno na podneblju sa koga dolaze, tamo je jeftino, a u Evropi traženo: hašiš i sirovi heroin.

Srednji Istok je vekovima poznat po uzgoju indijske konoplje, biljke od koje se dobijaju marihuana i hašiš. U Srbiji godinama u nazad skoro da uopšte nije bilo hašiša, čija je cena ranije bila za oko 20 do 25 odsto viša od cene marihuane, drugog i slabijeg derivata. U međuvremenu na beogradskim ulicama se hašiš prodaje za po samo 10 odsto višoj ceni od takozvane „prskane domaćice", marihuane iz domaćeg uzgoja izuzetno lošeg kvaliteta, a ponegde su cene i izjednačene.

Velike količine hašiša su u Srbiju stigle sa poslednjim talasom migranata kojima je to, najčešće, jedino sredstvo plaćanja. Oni ovo opojno sredstvo prodaju „na šaku", odnosno koliko odlome od „cigle" (oblik u kome se hašiš prenosi). Trenutno za „šaku", odnosno za oko 15 grama migrantima se plaća 2.000 dinara, iako gram ove supstance na ulicama vredi između 1.000 i 1.100 dinara.

Srpskoj policiji je ova trgovina poznata, ali ona ništa ne preduzima uprkos upozorenjima iz inostranstva. Osim na ovaj takozvani sitni kriminal kojim se bave migranti, strani izvori ukazuju i na opasnost od terorizma, što je uvek neposredna sledeća faza, kako pokazuju iskustva drugih zemalja.

Terorista iz Berlina, Anis Amri, je u svojoj video poruci snimljenoj pre napada rekao kako želi „da ubija krstaške svinje". I prethodni teroristi su slično govorili, što pokazuje da na udaru islamista nisu samo države učesnice ratova na Bliskom i Srednjem Istoku, već sve, apsolutno sve hrišćanske zemlje, pa tako i Srbija.

Po izvorima Magazina Tabloid iz Interpola, u Beogradu, osim pomenute tri lokacije na kojima se skupljaju migranti, postoji i četvrta, koju koriste samo pojedinci. Radi se o „molitvenom prostoru" u blizini Palate „Srbija" u kojoj je sedište Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Molitveni prostor" je naziv koji se koristi za mesta zajedničkih molitvi muslimana koja nisu u rangu džamije. Pomenuti prostor je običan iznajmljeni stan na Novom Beogradu u kome se petkom obavljaju grupne molitve, a ostalim danima se tu drže navodna predavanja iz Kurana i islama uopšte. Ta „predavanja" su samo maska za nesmetano okupljanje odabranih migranata za koje naš izvor iz Interpola tvrdi kako su, u stvari, budući teroristi. Oni tu dobijaju ne samo instrukcije, već i novac za nastavak svog putovanja ka Zapadnoj Evropi.

I u Subotici, trenutno gradu sa najvećim brojem izbeglica u odnosu na domaće stanovništvo, situacija je slična. Svi migranti uz pomoć mapa, koje dobijaju tokom putovanja, dolaze do stare ciglane, gde se raspoređuju: najveći broj njih odlazi u neformalne izbegličke kampova u blizini granice, dosta manje njih se upućuje da se prijavi u državne centre za smeštaj izbeglica, a najmanji broj se šalje na adresu Karađorđev put 62, prema Kelebiji, gde se nalazi „Cami mescit Muhacir" džamija u kojoj svako od njih, isto kao i u Beogradu, dobija dalja uputstva i po 300 evra za nastavak putovanja do sledećeg zborišta.

Osobe koje se okupljaju u beogradskom „molitvenom prostoru" i u subotičkoj džamiji nikada se nisu prijavile srpskim državnim organima, niti je bilo gde evidentiran njihov boravak u Srbiji. Za ovdašnje vlasti oni ne postoje.

Zabrinjavajuće je posebno to što se zapadne bezbednosne službe bave isključivo migrantima koji bi iz Srbije da uđu u Mađarsku i Hrvatsku, odnosno onima koji se nalaze na severu naše zemlje. Ni jedan izveštaj ne obrađuje detaljnije stanje na jugoistoku Srbije, odnosno na teritoriji preko koje migranti dolaze u našu zemlju. Ovo navodi na zaključak, kako je Evropska Unija zainteresovana isključivo da smanji i potpuno prekine dolazak novih migranata na svoju teritoriju, a Srbiju posmatra kao „parkiralište" za izbeglice.

Izveštaji sa terena pokazuju da bi domaće službe bezbednosti lako mogle da otkriju rute kojima se migranti kreću.

U delovima Srbije u kojima se izbeglice kreću na putu ka granicama sa Mađarskom i Hrvatskom, provaljeno je u skoro sve kuće čiji ih vlasnici ne koriste redovno (na primer vikendice). One služe kao privremeno sklonište, a iz njih je odneto sve što ima bilo kakvu vrednost.

Isti je slučaj i u jugoistočnoj Srbiji, tako da je jasno da putem koji prati niz obijenih i opljačkanih kuća idu glavne izbegličke kolone koje ilegalno prelaze granicu, tvrdi izvor iz Interpola.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane