Natrag

Svedočanstvo

Nove ispovesti Džona Perkinsa, nekadašnjeg američkog obaveštajca i ekonomsko ubice

Nudio je ekonomiju smrti

Bivši američki obaveštajac, Džon Perkins, godinama je po zadatku radio za Svetsku banku, uterujući zemlje takozvanog trećeg sveta u ogromne dugove i dužničko ropstvo. Nakon svoje mračne misije, pod teškim osećajem krivice, napisao je više knjiga o svom mračnom angažmanu, od kojih je najpoznatija "Ispovest ekonomskog ubice". Tako je njegovo ime, postalo svetski poznato, ali se on na tome nije zaustavio, pa je, uprkos realnoj opasnosti da bude likvidiran, nastavio da drži predavanja, izdaje knjige i daje intervjue u kojima skreće pažnju siromašnim državama da se čuvaju "ekonomskih ubica", koje, očito, i dalje rade svoj posao u saradnji sa korumpiranim vladama. Domaćoj javnosti neće biti teško da napravi paralelu sa svojom korumpiranom vladom, koja i dalje, sumanuto, uzima kredite i slepo sprovodi volju dobro plaćenih stranih "savetnika" koji imaju zadatak da satru Srbiju Objavljujemo predgovor iz njegove knjige, koja još nije interesantna srpskim izdavačima.

Džon Perkins

Prikriveni ekonomski ubica je vrhunski profesionalac, plaćenik u funkciji velikog kapitala, a cilj njegovog delovanja je uveravati zemlje trećeg sveta da su one strateški važne za ekonomiju SAD i da treba da prihvate zajmove u milijardama dolara. Njegova oružja su falsifikovani finansijski pokazatelji, podmićivanje, seks i, često, ubistvo. Autor ovih ispovesti pouzdani je svedok, jer bio je jedan od njih...Ekonomske ubice su izuzetno dobro plaćeni profesionalci koji zemljama širom planete otimaju hiljade milijardi dolara. Oni usmeravaju pare iz Svetske Banke (the World Bank), USAID (the U.S. Agency for International Development-USAID) i drugih stranih organizacija za „pomoć" u novčanike velikih američkih „internacionalnih" korporacija i džepove članova nekoliko bogatih familija koje kontrolišu planetarne prirodne resurse. Njihova oružja uključuju falsifikovane (fabrikovane) finansijske izveštaje, nameštene izbore, podmićivanje, iznuđivanje (ucene), seks i ubistva. Oni igraju igru koja postoji od kad postoje imperije, sa tom razlikom da se sadašnja igra, u ovo vreme globalizacije, dodatno usavršila i prešla na još viši zastrašujući nivo. Trebao sam znati: ja sam EU (ekonomski ubica)!

Svaki dan me muče sablasti prošlosti. Sramota me je zbog laži koje sam govorio, štiteći interese Svetske banke. Sramota me je zbog toga što sam zajedno s tom bankom i njenim srodnim organizacijama pomogao američkim korporacijama da celu planetu obaviju u svoju otrovnu paukovu mrežu. Sramota me je zbog „podmićivanja" lidera siromašnih zemalja, zbog ucena i pretnji, da će ih ako odbiju kredite koje trebaju porobiti njihove zemlje, CIA-ini šakali ili svrgnuti, ili ubiti. Noćima me često muče košmari-vidim lica šefova država, mojih prijatelja koji su poginuli zbog toga što su odbili da izdaju svoj narod. Slično ledi Magbet iz Šekspirove tragedije, pokušavam oprati krv sa svojih ruku.

Ali krv je sam simptom...

Kancerozni tumor koji sam uspeo otkriti u „Ispovesti ekonomskog ubice", dao je metastaze. Ukorenio se toliko duboko i čvrsto da je zahvatio ne samo zemlje u razvoju, nego i SAD i ceo svet; on je uzdrmao osnove same demokratije, preteći budućnosti naše planete. Sva oruđa ekonomskih ubica i šakala-fiktivna ekonomija, lažna obećanja, pretnje, potkupljivanja, ucene i iznude, zajmovi, obmane, državni udari, ubistva, vojna tiranija-primenjuju se u svim zemljama daleko aktivnije nego pre deset godina kada sam prvi put objavio svoju ispovest. Bez obzira na toliko snažno širenje tumora, većina ljudi u njega čak i ne sumnja; ipak svaki od nas pati od njegovog razornog dejstva. One je postao dominantan sistem u ekonomiji, vladi i društvu.

Ovaj sistem se oslanja na strah i dužničko ropstvo. Sa svih strana nas ubeđuju da smo obavezni činiti sve što je moguće da platimo svaku cenu, preuzmemo na sebe svaku dug, da bi zaustavili neprijatelja koji je, kako nam sugerišu, spreman da u svakom momentu provali u kuću. Pri tom ukazuju na spoljni izvor problema. Pobunjenici. Teroristi. „Oni". I za rešavanje tog problema treba potrošiti ogromne sume novca na robe i usluge korporatokratije, kako je ja nazivam-svuda prisutne mreže korporacija, banaka, vlada-učesnica tajne zavere, kao i bogatih i uticajnih ljudi, s njima povezanih. Mi se zadužujemo; naša zemlja i njeni štićenici u Svetskoj banci i njene kćerke organizacije zastrašuju i primoravaju druge zemlje da se zadužuju; dug porobljava i nas i njih.

Te strategije su stvorile „ekonomiju smrti", zasnovanu na ratu, dugovima i pljački prirodnih resursa. To je razorna ekonomija, koja ubrzano uništava te resurse, od kojih ipak sama zavisi, i koja istovremeno truje vazduh, koji dišemo, vodu koji pijemo, i hranu koji jedemo. Iako je ekonomija smrti izgrađena ne nekom priličju kapitalizma, važno je istaći da reč „kapitalizam" podrazumeva ekonomski i politički sistem u kome trgovinu i industriju kontroliše privatni kapital, a ne država. Ovde ulaze i lokalna farmerska tržišta, i krajnje opasni obilici globalnog korporativnog kapitalizma, potčinjenog koporatokratiji, pljačkaškoj po svojoj prirodi, koja je stvorila samorazarajuću ekonomiju smrti.

Odlučio sam na napišem „Novu ispovest ekonomskog ubice", zato što se za poslednjih deset godina mnogo toga promenilo. Kancerozni tumor je zahvatio i Sjedinjene američke države i ceo svet. Bogati se bogate, a svi ostali siromaše.

Snažan mehanizam propagande, koji je stvorila korporatokratija, ubeđuje nas da prihvatimo dogme koje služe njenim interesima, a ne našim. Ona uspeva da nam sugeriše da moramo živeti u sistemu zasnovanom na strahu i dugovima, kupujući stvari i uništavajući sve koji nisu slični „nama". Oni su nas ubedili da nam sistem ekonomskih ubica osigurava bezbednost i sreću.

Neki vide izvor današnjih problema u globalnoj tajnoj zaveri. Kada bi sve bilo tako prosto. Kao što ću kasnije ispričati, u svetu deluje stotine tajnih zavera, a ne prosto jedna zavera-koje utiču na sve nas, međutim sistem ekonomskih ubica se napaja mnogo opasnijim pojavama. On se oslanja na principe, koji se pretvaraju u nerazrušivu dogmu. Mi verujemo u to da svaki ekonomski rast ide u korist čovečanstva i što je veći rast, tim je veća korist. Isto tako verujemo u to da ljudi koji doprinose ekonomskom rasu, zaslužuju slavu i počasti, a oni koji su se našli na ivici egzistencije, pogoni su samo za eksploataciju. I mi verujemo u to da su sva sredstva, uključujući i ona koja sada primenjuju ekonomske ubice i šakali, dobra za postizanje ekonomskog rasta, koji održava naš komfor i blagostanje, zapadni način života; smatramo da s pravom ratujemo sa svima (na primer, sa islamskim teroristima), koji ugrožavaju naše ekonomsko blagostanje, komfor i bezbednost.

Kao odgovor na molbe čitalaca dodaću mnoštvo novih detalja i priznanja o našim metodama rada u ona vremena kada sam bio ekonomski ubica, a takođe ću i objasniti neke momente iz prethodnog izdanja. A što je najvažnije-dodao sam potpuno novi deo-peti deo koji objašnjava kako se dana vode igre ekonomskih ubica: ko su današnje ekonomske ubice, šakali i kako uspevaju lažima i manipulacijama obuhvatiti i porobiti daleko više ljudi nego ikada pre.

Takođe na molbu čitalaca samo sam peti deo knjige dopunio novim poglavljima o tome, kako srušiti sistem ekonomskih ubica, koristeći konkretne taktike. U završnom delu „Dokumentarna potvrda delatnosti ekonomskih ubica za 2004-2015 godine". ponuđene su detaljne informacije čitaocima koji traže dokaze za ono o čemu pišem i knjizi, i žele to pitanje detaljnije izučavati.

Bez obzira na sumornu situaciju i pokušaje savremenih oligarha da unište demokratiju i svu planetu, ne gubim nadu. Znam da kada ljudi postanu svesni istinskih ciljeva ekonomskih ubica, oni će učiniti sve što je moguće da uklone taj kancerozni tumor i povrate zdravlje. „Nova ispovest ekonomskog ubice" govori o savremenim metodama sistema u o tome kako mi s vama-svi mi- možemo promeniti situaciju.

Tomas Pejn je nadahnuo američke revolucionare rečima:„...Ako je suđeno da dođe siromaštvo, neka dođe u moje dana, da bi moja deca živela u miru". Sada su te reči važne ništa manje nego 1776. godine. U ovoj knjizi pre sebe postavljam isti taj cilj kao i Pejn: nadahnuti vas i pozvati da učinite sve što možete da naša deca žive u miru

A 1. Perkins o svom "putu bez povratka"

Bio sam regrutovan od strane „National Security Agency", Agencije za nacionalnu bezbednost, najveće nacionalne agencije tog tipa i, rekao bih, najtajnovitije špijunske organizacije. Premda ljudi misle da je CIA veća, NSA je mnogo, mnogo veća ili je barem bila u vreme kada sam ja radio za ovu agenciju. I to je tajna organizacija, o kojoj nema podataka, oni su skriveni od javnosti u smislu da znamo izuzetno mnogo činjenica o organizaciji kakva je Centralna informaciona agencija ali, sa druge strane, saznanja o NSA počivaju na glasinama. Tvrdi se da NSA radi samo na kriptografiji: kodiranju i dekodiranju poruka, ali, u stvari, svi znamo da su u ovoj agenciji ljudi koji slušaju naše telefonske razgovore. To je podatak koji se pre nekoliko godina zvanično pojavio. Ali, bez obzira na te podatke, NSA ostaje veoma tajanstvena organizacija.

Prošao sam kroz ogroman niz testova, veoma obimnih testova, testova detektora laži, psiholoških testova, tokom poslednje godine koju sam proveo na koledžu. I pošteno je reći da su me identifikovali kao izuzetno dobar potencijal za „ekonomskog ubicu". Oni su takođe identifikovali brojne slabosti u mom karakteru, koje su im omogućile da me relativno lako zavrbuju, da me uvuku u taj posao. Mislim da su te slabosti univerzalne, ili barem dominantne i da predstavljaju tri najopasnije droge naše kulture: novac, moć i seks. Retki su oni koji nemaju slabost prema barem jednoj od njih, a ja sam u to vreme imao prema sve tri.

Zatim sam se pridružio mirovnim snagama, za šta sam bio ohrabren od strane Agencije za nacionalnu bezbednost. Proveo sam tri godine u Ekvadoru živeći sa autohtonim narodima u Amazonu i Andima, sa ljudima koji su u to vreme počinjali da se bore sa naftnim kompanijama. U stvari, najveće ekološke zakonske tužbe u istoriji sveta podneli su ovi narodi u borbi protiv naftnih kompanija kakve su Teksako, Ševron.

Dok sam još bio u mirovnim jedinicama, bio sam doveden i regrutovan u američku privatnu korporaciju „Čas T. Mejn" („Chas. T. Main"), konsultantsku firmu iz Bostona koja je imala oko 2.000 zaposlenih. Radi se o veoma slabo profilisanoj firmi koja je u stvari obavljala ogroman broj poslova, koje sam ja definisao kao poslove plaćenog ekonomskog ubice, i gde sam se uspeo na sam vrh - svojim ne malim zaslugama i talentom za taj posao uspeo sam da postanem vodeći ekonomista. Dakle, NSA me je regrutovala, intervjuisala i prepustila ovoj privatnoj korporaciji u čiji se rad više nije mešala, što predstavlja, bez sumnje, veoma pametan sistem u kojem se privatna kompanija pojavljuje na sceni kako bi korumpirala zvaničnike i visoke političare u nekoj zemlji. Ukoliko bi bilo šta krenulo nepovoljno, u smislu razotkrivanja ovih poslova, sva krivica bi pala na privatnu industriju, a ne na vladu SAD.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane