Natrag

Preko pune linije

Srpska tajna služba u raljama ovejanih kriminalaca (17)

U tajnoj službi kozje uši

Bezbednosno informativna agencija (BIA) preživljava svoje najteže dane. Direktor Aleksandar Đorđević se spremao da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, i očekivao je da će se povući na rezervni položaj. Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili, da je direktor bio samo prisutni građanin u BIA. Bavio se svojim poslom, reketiranjem biznismena, nameštanjem sudskih procesa za veliki novac, razvijao je poslove svoje advokatske kancelarije u kojoj je ostavio svoje pripravnike, danas advokate...Uzeo je lepe pare od kontrole transporta narkotika. Proputovao je svet, nikom ne podnoseći izveštaj. Organizovao je opasnu mafiju u pravosuđu i policiji. Premijer je pre tri meseca najavio njegovu smenu. Ipak...Odluka šizofrenog premijera da u ''BIA ostanu svi na svojim mestima" rezultat je njegovog progresivnog ludila. Istraživač Magazina Tabloid nastavlja da opisuje stanje u srpskoj tajnoj službi, vodeći računa da sačuva obraz onima koji se odupiru unutrašnjoj okupaciji

major Goran Mitrović

Dana 26. avgusta 2016 g. u Čačku je ubijen Strahinja Ičelić. Ubice su osuđene na mizerne kazne o čemu je Magazin Tabloid već detaljno pisao. Porodica Ičelić je u dopisu Apelacionom tužilaštvu u Kragujevcu navela: "Oštećeni su pre zaključenja sporazuma o priznanju krivice od strane optuženih pred Višim sudom u Čačku imali saznanje da je direktoru BIA Aleksandru Đorđeviću isplaćeno 50.000 evra, 50.000 hiljada advokatu koji je u postupku ugovaranja nagodbe sa Višim javnim tužilaštvom u Čačku, dok je licu, koje preuzima na sebe krivicu neposrednog izvršioca ubistva Strahinje Ičelića je namenjeno 120.000 evra. Sve ove činjenice smo predočili, pre završetka nagodbe, Višem javnom tužilaštvu u Čačku, pismenim putem, jer nas tužilac, kao porodicu ubijenog, nije hteo da primi na razgovor''.

I nikom ništa. Niko nije reagovao, mada su Đorđevića, zbog ovog slučaja, optužile i Večernje Novosti! Koliko je moćan direktor BIA zvani Đora peder, sa svojom organizovanom kriminalnom grupom, govori i podatak da je Viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić Čitaković, član Đorine bande, sa kojim povremeno održava i intimne odnose, podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg radnika BIA, kome je Đora dao otkaz, a poništio ga Upravni sud u Beogradu, jer je navodno, Branko Veljković lažno prijavio direktora BIA Đorđevića da nije izvršio pravnosnažnu odluku o njegovom povratku na rad. Revnosna tužiteljka je zloupotrebom ovlašćenja podnela Prvom opštinskom tužilaštvu, u Beogradu, kome je nadređeni tužilac, prijavu protiv Veljkovića zbog navodnog lažnog prijavljivanja Đorđevića. Đorina advokatska kancelarija i dalje radi, a advokate, koji u njoj za Đoru rade, obezbeđuju agenti BIA, i posluju sa pomenutom Natašom Krivokapić Čitaković, izdajući joj uputstva o postupanju u mnogim predmetima.

Međutim, Đora i njegova krimmalna družina sa Banjice znaju da će uskoro biti uhapšeni, pa su spremili kompromitujući matrerijal za, praktično, ceo državni vrh. Podatke su predočili stranim službama od kojih očekuju zaštitu, a deo su već pustili ka nekim medijima i interesnim grupama u zemlji. Dobili su zadatak da subverzivnim aktivnostima uruše svog političkog oca, kuma i prijatelja-Aleksandra Vučića.

Prva na njihovoj meti je premijerova porodica. Počeli su taktičkim puštanjem podataka o Vučićevom sinu Danilu. Do Magazina Tabloida su svojevremeno došli podaci BIA o kriminalno-pederskoj grupi koja se okupljala u kaficu "Manjana" u Čačku, a koju predvodi narko diler, organizator više ubistava i doušnik nekoliko policija Andrija Misković. Omogućen nam je uvid u službene beleške koje govore o narko poslovima mladoga Danila. Naime, prema dostupnim podacima, 11 avgusta prošle godine, na dan kada je . formirana Vlada Srbije, Danilo se sa nalazio u Guči, u društvu svog najboljeg druga, poreklom iz Lučana, koji je osuđivani narko diler.

Građani su primetili sumnjivo ponašanje većeg broja nepoznatih lica, i to su prijavili policiji, ali je policija odbila da interveniše po naređenju starešine Gojka Bukvića. Međutim, za prijavu su čula i trojica policajaca koji su pronašli lice ispred jednog bankomata, legitimisali ga i utvrdili da je reč o licu za kojim je raspisana poternica. Pretresom lica pronašli su veću količinu čistog kokaina i krenuli su u proces privođenja lica. Međutim, u tome su ih sprečili Danilo i tri lica iz njegovog obezbeđenja, koji su se legitimisali kao pripadnici specijalne jedinice Vojske Srbije - Kobre. Došlo je do sukoba koji za malo nije prerastao u oružani incident. Kobre (za jednog se raspolaže saznanjima da zajedno sa Danilom konzumira kokain i da je to činio i u kaficu "Manjana" u Čačku) i nadrogirani Danilo zahtevali su da lice bude odmah pušteno, jer se radi o licu koje je u pratnji sina premijera dok su policajci insistirali da se sklone ili će i njih privesti zbog ometanja i napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Danilo je onda zapretio policajcima svojim ocem i teatralno telefonom pozvao tatu da pomogne. Tata Vučić se odmah javio i rekao sinu da pusti da se stvari odvijaju a da će on sve da sredi naknadno. Zahvaljujući nepokolebljivim policajcima lice je ipak privedeno i policajci su sačinili službenu belešku koja je predata nadležnim starešinama. BIA je dobila zadatak da uništi sve u vezi sa ovim događajem. ali u tome ''nije uspela''.

Na meti direktora BIA i njegove ekipe (Ivana Todorova, Rade Selaković i Jove Drobnjakovića) su i najbliži Vučićevi ministri. Oni, preko svojih veza u podzemlju, objavljuju svoja saznanja o narkoticima iz policijskih zaplena, koji se umesto da budu uništeni, prodaju u gradovima širom Srbije, ali i u inostranstvu, o kriminalnim poslovima oca ministra policije Nebojše Stefanovića i njihovog advokata preko koga rade, o firmama u Londonu preko kojih peru pare od šverca oružja i narkotika, o prevarama u vezi prodaje borskih rudnika i depozitu koji su oteli od renomirane australijske kompanije koja je participirala kao potencijalni kupac (u čemu je direktno učestvovao i Andrej Vučić), o poslovima sa švercom emigranata. Spisak dela je zaprepašćujući.

Kada su saznali za ove akcije Đorine grupe, ministar Stefanović, njegov otac Branko i pomenuti advokat žestoko su se posvađali, optužujući se za izdaju i nesposobnost. Neki su već odabrali egzotične destinacije na koje će da pobegnu.

Navedenim aktivnostima rukovodi načelnik operative BIA, Jovan Drobnjaković, koga su "u pamet uterali " jer su ga spasili od zatvora za pokušaj ubistva koji je Jovan izvršio po naređenju svoje rođake Rade Selaković, načelnice u BIA.

I Ivan Todorov očajnički pokušava da nađe link koji će da ga spasiti od zatvora. On je prodao partijske drugove iz JUL-a, pa onda i one iz SPS-a, pa sad rasprodaje i ove iz SNS-a. Prevario je "brata" masona iz Bugarske za milion evra, pokušao je da se nametne za šefa mafije, posvađao je kriminalce iz bar tri države gde je i krv pala, namestio je kolege iz BIA da se posvađaju sa kolegama iz MUP-a, smestio je i svom "sportskom ocu " Vladi Divcu, samo da bi došao na njegovo mesto...Sad se trudi da se preko jednog beogradskog advokata prišljamči uz trilateralu.

Todorov i Đora znaju da je kraj i spremaju rezervni plan. Bekstvo iz zemlje. Đora, u najvećoj tajnosti, za pokradene milione, kupuje nekretnine u inostranstvu a za poslove transporta para i obezbeđenja angažovao je svog kuma Branka Čovića. Čović je poreklom iz Čačka, a Đora ga je iz 5. uprave MUP-a, gde je radio kao vozač, premestio na mesto zamenika načelnika 8. uprave BIA! Od potrebnih znanja za to radno mesto Čović ima kurs iz dizanja tegova, i poznavanje delovanja steroida i kokaina. Ubrzo po postavljenju Čović je poželeo da bude načelnik uprave, pa mu je Đora ispunio želju, tako što je čoveka, koji je ceo svoj radni vek proveo na različitim odgovornim pozicijama u BIA, iznenada penzionisao. Čović na posao dolazi kad mora, a sve svoje vreme posvetio je pomenutim specijalnim zadacima koje obavlja za Đoru, od koga je dobio i spisak lica kojima se treba osvetiti, a obavlja i posao poverljivog kurira za vezu Đore sa pojedinim kriminalcima.

Spisak za osvetu napravila je i Rada Selaković, zvana Porcelanka. Rada misli da će ona da povrati uništeni moral radnika BIA, pa je odlučila da demonstrira jedinstvo, tako što će da organizuje proslavu dočeka Srpske nove godine, Na njen i poziv Snežane Radanović javilo se samo 7 radnika BIA. Spisak je proširen na 13, kada su po direktivi na proslavu odlučili da dođu i neke njima podređene starešine.

Međutim, upućenima su poznati pravi razlozi ludila Rade Selaković. U okviru BIA, neformalna i patriotski orjentisana grupa operativaca metodom parcijalne istrage i uz poštovanje klasičnih pravila rada zadokumentovala je kriminalne aktivnosti aktuelnog rukovodstva BIA. Tako je u okviru Centra BIA Beograd dokumentovana kriminalna aktivnost Radmile Selaković, njenih intimnih i poslovni odnosi sa mafijašima, kao i konstantan odliv poverljivih podataka ka kriminalcima, čime su praktično potvrđena sva saznanja o kriminalu rukovodstva BIA i Rade Selaković, o kojima je Magazin Tabloid već pisao. Ova saznanja je, mada nevoljno, uplašeni načelnik centra Parezanović (kome je prepredeni Đora dozvolio da vozi luksuzni BMW X6 koji potiče iz zaplene od Šarića), morao da prezentuje Đori koji je bio zatečen, ali zbog činjenice da Rada porcelanka i njega ucenjuje, nije u mogućnosti da s tim u vezi išta uradi. Đora je naravno o svemu obavestio i Radu, koja je poludela i besomučno se ostrvila na Parezanovića (koji sa ovom pravednom istragom praktično nema ništa) i zapretila mu osvetom. Parezanović je ove pretnje shvatio ozbiljno, pa je zabranio da u prostorije Centra Beograd (koji se takođe nalazi u okviru kompleksa na Banjici) ulazi bilo koje lice koje nije radnik Centra. A Rada je zabranila da se radnicima Centra Beograd dodele službene jakne!

Ona je i ove godine odlučila da je jedan auto dovoljan za tri operativca, da za službena kola operative nisu potrebne zimske gume i da ne moraju baš svi zaposleni da imaju kompletne službene uniforme. A sve da bi se stvorili ''posebni fondovi'' Iz tih fondova finansirane su nelegalne akcije, poput pokušaja hapšenja generala Milovića. Plan su osmislili Ivan Todorov i Dragan Marković Markoni, zaboravljeni reketaš koga su sklonili u Centar BIA Niš, gde je uspostavio nove mafijaske poslove. Markoni je ulaznicu za povratak u prvu petorku zaslužio kada je preko svog kuma, koji je šef policijske stanice u Gornjem Milanovcu, organizovao prikrivanje ''krađe'' nekoliko kilometara ograde sa novog auto puta. Ograda nije ni bila postavljena i ako je proknjiženo da je stavljena. Tu je uskočio Markoni i preko svog kuma, šefa Policijske stanice u Gornjem Milanovcu, pokušao da prikrije ovaj neviđeni kriminal..

Markoni je svoj opstanak u BIA obezbedio i ucenom kolega i političara sa kojima je učestvovao u zajedničkom reketiraju braće Samardžija, lica koja su pod poternicama više država zbog finansijskih malverzacija. Samardžije su u međuvremenu postali ozbiljni finansijeri SNS-a, organizatori keteringa za stranačke skupove i sponzori partijski podobnih klubova i navijačkih grupa. Na krilima veza sa Krkobabićima i SPS-om Markoni povremeno organizuje tajne sastanke sa nekoliko njemu lojalnih operativaca i nekoliko instruktora iz operativnih uprava BIA. Skuplja podatke i planira kako da dođe glavi Đori i Todorovu koje ne podnosi, i da se "toplo" preporuči za novog šefa BIA!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane