Natrag

Beli kriminal

Opšti haos u srpskom zdravstvu: ministar Lončar ustanovio i administrativni teror nad lekarima i pacijentima

Smrt brža od kol-centra

U sumrak Vučićevog režima, dok vlada opšte ludilo i diktatura u svakoj od demontiranih državnih institucija, Ministarstvo zdravlja prednjači u proizvodnji masovnih nesreća. Resorni ministar Zlatibor Lončar sprovodi u delo Vučićev naum da sve državne ustanove što više udalji od građana, pa je tako zaveo "elektronsku diktaturu", novim sistemom rada, za koji nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji nije pripremljena adekvatnim informatičkim sadržajima. Čak četiri klinike u Kliničkom centru Srbije, u sred Beograda, nemaju ni računare! O pacijentima i njihovim mukama sa Lončarevim nasilnim "inovacijama", režimski mediji ćute. Šta će biti sa bolesnicima u selima gde nema ni interneta ni dobrog dometa mobilne telefonije? Kako se u opštem ludilu snalaze lekari i medicinsko osoblje, od kojih većina nije informatički pismena? Jedan dnevni list objavio je 18. januara ove godine, da sahrane u Pančevu traju "od svitanja do sumraka", te da su smrtni slučajevi sve masovniji. Smrt je za mnoge od njih bila brža od Lončarevog kol-centra.

Nikola Vlahović

Pred kraj prošle, 2016. godine, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, održao je protest na kome su nabrajani bezbrojni problemi sa kojim se zdravstvo danas suočava. Ali, i ovaj očajnički pokušaj da se državnom vrhu i javnosti skrene pažnja na katastrofu srpskog zdravstva, prošao je potpuno nezapaženo.Brzo je sklonjen svaki trag da se taj protest uopšte desio. Svi Vučićevi mediji su izbegli da o tome izveštavaju, ili su samo preneli kratku agencijsku vest.

Istovremeno, dok se u Beogradu dešavao ovaj "sakriveni" protest, u Novom Sadu su se podigli na pobunu i farmaceuti, tražeći od Ministarstva zdravlja da reši i njihove zahteve (da se ni pod kojim uslovima ne sprovodi postupak privatizacije apoteka u državnom sektoru, da se po hitnom postupku donese Plan mreže apoteka u Republici Srbiji, državnog i privatnog sektora; da RFZO u celosti preuzme obavezu isplate plata zaposlenih uz ukidanje marže ili da se apotekama vrati rabat koji je RFZO usmerio u svoju kasu i da se uveća procenat marže na najmanje 20%, iz razloga što je postojeća marža od 12% neodrživa za apotekarski sistem, da se izvrši izmena propisa kako bi se stvorili uslovi za jednako poslovanje svih apoteka (državnih i privatnih) u Republici Srbiji; Da se utvrdi jedinstvena cene lekova...).

Valjda braneći ministra Zlatibora Lončara od ovih urgentnih zahteva, pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, preko državne televizije, rekao je da "...pitanje protesta nije samo pitanje za Ministarstvo zdravlja, već je to pitanje za sva ministarstva i lokalne samouprave...".

I dok Vučićevi politikanti lažno obećavaju i mute vodu, Srbija se suočava sa dramatičnim nedostatkom lekara opšte prakse, lekara specijalista, anesteziologa, medicinskih sestara...U toku je veliko bekstvo iz srpskih zdravstvenih ustanova i svako ko je mogao, već je sebi našao zaposlenje u zemljama Zapadne Evrope (ponajviše u Nemačkoj i Austriji), kao i prekomorskim zemljama (SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland...).

Uzrok ovakvom egzodusu je više nego jasan: Vučićev ministar Zlatibor Lončar i njegove "reforme", srušile su do temelja zdravstveni sistem, koji su sistematski podrivali i njegovi prethodnici na ministarskoj poziciji (ponajviše Tomica Milosavljević koji je na toj funkciji čak četiri mandata trajao, tokom kojih je napravio više veleizdajničkih poslova sa farmaceutskom mafijom i naneo milijarde evra štete državi).

Ali, učinak Zlatibora Lončara u konačnom slamanju zdravstvenog sistema u Srbiji je više nego poguban. Naime, od njegovog dolaska na mesto ministra zdravlja, pa sve do danas, pitanja statusa zaposlenih i uslova rada, nedostatak potrebnog broja lekara, medicinskih sestara, tehničara i negovatelja, više ne postoje. Svako se snalazi kako zna i ume. Bekstvo iz Srbije je prva i poslednja misao svakoga od njih. Poslednjih pet godina, medicinski radnici su najčešći posetioci škola za strane jezike, a specijalizovani kursevi nemačkog jezika za lekare i medicinske sestre, postali su prva stanica na putu do spasenje. Jer, u srpskom zdravstvu, života za zdravstvene radnike više nema.

Oni koji se još nekako bore za opstanak pod ovim nebom, tražili su u više navrata od Ministarstva zdravlja, Vlade Srbije i Aleksandra Vučića, da zaustave zakonodavni haos koji je uništio zdravstvo. Lekari, specijalisti, medicinski tehničari, svi oni sa razlogom, traže da njihov rad bude adekvatno plaćen. Sa druge strane, građani, pacijenti, takođe sa punim pravom traže dostojanstven nivo zdravstvene zaštite za svoj novac, traže lekare koji ih neće tretirati kao otpad i koji nisu samo prošli pored Medicinskog fakulteta, nego koji uz lekarsku titulu imaju i znanje i etiku.

Poslednjih meseci, Srbija se suočila sa teškim diletantizmom "stručnjaka" iz Ministarstva zdravlja, čije posledice još niko ne može da sagleda, jer je opšti haos u toku. Naime, takozvanim novim sistemom zakazivanja pregleda preko kol-centra, prekinuta je komunikacija pacijenata sa zdravstvenom ustanovom, a period čekanja na pregled postao je praktično neograničen!

U domovima zdravlja vlada potpuni haos, jer je Lončar zamislio da sve funkcioniše preko telefona i e-mail.ova, a elektronsko povezivanje zdravstvenih ustanova je daleko svetlosnu godinu od realizacije.

U većini zdravstvenih ustanova u Srbiji, nemoguće je zakazati pregled kod lekara specijaliste. Pacijenti su očajni, a lekari opšte medicine bespomoćni, jer nisu u mogućnosti da ih pošalju na pregled kod lekara specijalista. Takozvani intergisani zdravstveni informacioni sistem, formalno je ustanovljen još u maju mesecu prošle, 2016. godine. Od tada do danas, traje administrativni cirkus, kakav još nije viđen. Onaj ko je potpisao sprovođenje ovakvog "sistema", a to je ministar Lončar, napravio je idiotizam bez presedana, jer takav njegov "mehanizam" izgleda danas kao pokušaj pokretanja automobila bez točkova! Upravo tako izgleda njegov "informacioni" sistem u kome više niko ni sa kim ne može da uspostavi komunikacije. Ni pacijenti sa lekarima, ni lekari sa pacijentima, niti lekari među sobom!

Srbijom danas lutaju i stari zdravstveni kartoni pacijenata koji menjaju mesta boravišta. Da bi takav karton krenuo ka novom odredištu (jer "po novome", nemoguće je bez zdravstvenog kartona izabrati svoga lekara!), treba znati ko ga kome šalje. Matični domovi zdravlja (u kojima su se pacijenti prethodno lečili) ne znaju kako da postupe.

Domovi zdravlja, u novom mestu boravišta, u kome pacijent ima prava da se leči, ne smatraju sebe nadležnim da traži takav karton, nego sve prepuštaju pacijentima. A, pacijent mora da podnese zahtev matičnom domu zdravlja da mu zdravstveni karton stigne na adresu novog lekara! Takav postupak može da traje neograničeno dugo, a česti su slučajevi da je karton zauvek izgubljen, o čemu postoje brojni primeri.

Na početku ovog planiranog haosa koji je stvorila administracija Zlatobira Lončara, lekari su još uvek davali papirne upute na ime lekara specijalista, ali se dešava i dalje da pacijente vrate iz bolnice, uz obrazloženje da je nemoguće više tako zakazivati preglede.

Stvoren je i totalni haos oko termina. Većina bolnica na zvaničnim prezentacijama nemaju termine, niti imena doktora. Lončarov eksperiment nad još uvek živim ljudima doveo je do toga da pacijent, osuđen na internet komunikaciju, ne može da nađe na zvaničnim bolničkim sajtovima specijalistu koji mu je potreban.

Čak ni u Beogradu, gde postoje svi uslovi za to, nisu umreženi svi domovi zdravlja i bolnice u jedan informacioni sistem, mada Lončarov zakon predviđa da "u sistemu" budu čak i privatne zdravstvene ustanove! Zbog toga, na primer, lekar opšte medicine ne može da zna da li je pacijent bio na pregledu skenerom u nekoj privatnoj bolnici ili je posetio specijalistu u Urgentnom centru!

Mada je početak 2017. godine i prošlo je više od sedam meseci kako je ovaj "sistem" zakonski uspostavljen, lekari opšte medicine u većini domova zdravlja nemaju svoju lozinku kojom pristupaju Lončarevom "informacionom sistemu". Nemaju samostalni nalog, niti znaju koju lozinku da upotrebe. Ne mogu ni da je dobiju, jer su domovi zdravlja kao institucija uzeli sebi pravo da pristupe "sistemu", čime je lekar-pojedinac, onemogućen da vrši svoju praksu na pravi način i kad njemu zatreba. To znači da takvom nalogu može da pristupi neko drugi (recimo prijatelj ili prijateljica načelnika, direktora, i drugih rukovoduilaca zdravstvenih ustanova, koji je po pravilu član vladajuće stranke, ali ne i izabrani lekar!). Na ovakav način su podaci pacijenata su dostupni doslovno svakome, jer do njihovih podataka mogu da dođu svi osim izabranog lekara!

Pre nego što je uopšte i počela da živi ovakva Lončareva ludnica, Ministarstvo zdravlja, zapretilo je pacijentima da ne smeju nikako da propuste termin zakazan preko takozvanog kol-centra kod izabranog lekara, jer će u suprotnom snositi sankcije. Naime, ukoliko neko propusti zakazano vreme kod lekara, iz bilo kog razloga, mogućnost novog zakazivanja je znatno komplikovanija. A, one koji dolaze sa "papirnatim" uputima, vraćaju kući jer takav način zakazivanja "više nije validan".

Takođe, valja naglasiti da je u dosadašnjem sistemu rada, svaki lekar mogao da zameni svoga kolegu u slučaju da on izostane sa posla bilo kojim razlogom. Sada to više nije moguće, jer se uput vezuje za ime lekara i aparat povezan sa kol-centrom, tako da se lekari više ne mogu da zamene svoje kolege u slučaju potrebe.

Već se pokazalo da u slučaju hitnih intervencije niko osim izabranog lekara ne može da primi pacijenta, što je direktno ugrožavanje lekarske etike stare hiljadama godina! Lončar je i to uspeo da sruši!

Zbog administrativnog haosa koji je nastao, udruženja lekara su tražila od Ministarstva zdravlja da preglede kod specijalista zakazuju medicinske sestre, jer lekari gube mnogo vremena i nemaju kad da se posvete pacijentu. Ni to nije realizovano.

Ovakva mat-pozicija u kojoj su se našli građani Srbije, lekari, medicinske sestre, tehničari, pacijenti i sve zdravstvene ustanove, trebala bi da osvesti svakoga da se na vrhu državnog aparata nalazi jedan sadistički režim kome zdravlje nacije i ljudski životi ne znače ništa.

Poređenja radi, za razliku od korumpiranih u Ministarstvu zdravlja Srbije, odanih svome Vođi i vladajućoj stranci, ministarka zdravlja Australije, Suzan Lej, početkom januara meseca ove godine, podnela je ostavku zbog skandala u vezi sa putnim troškovima, posle čega je odmah naloženo da se pažljivije prati kako političari troše novac. Na konferenciji za štampu, otvoreno je priznala šta je uradila, rekavši: "Osramotila sam zemlju, podnosim ostavku!" Njoj nadređeni, predsednik australijske vlade, Malkolm Turnbul, rekao je novinarima u Sidneju da sve mora biti transparentno i da se od istine pobeći ne može.

Treba na ovom mestu podsetiti na samo jedan od više stotina "poslova" preko kojih su iz budžeta Srbije izvlačena ogromna novčana sredstva na račun privatnih firmi.

Naime, ministar Lončar je, u sred opšteg siromaštva u zdravstvu, odobrio firmi funkcionera SPS, Novici Tončevu, čak 107 miliona dinara za posao krečenja prostorija i sanacije toaleta u zdravstvenim ustanovama. Preduzeće „Tončev gradnja" iz Surdulice jedna je od četiri firme koje su podelile posao vredan 700 miliona dinara (565 miliona bez PDV), a sve je urađeno direktnom pogodbom, što znači da je Ministarstvo zdravlja, umesto da raspiše javni tender, samo odlučivalo kojim će firmama dodeliti milionski posao (i sa kim će Lončar podeliti pare). "Ponuđač" Tončev, davao je cenu koja se uvek "u dinar", poklapala sa procenjenom! Da se ne muče oko sabiranja i oduzimanja ili, ne daj bože, oko nadmetanja!

Dno u srpskom zdravstvu je odavno dotaknuto. Na njemu nema ničeg osim debelog blata po kome uspešno gaze samo stranački hohštapleri i lopovi svih kalibara.

A 1. Jovanka ipak smenjena

Zloglasna direktora Specijalne psihijatrijske bolnice Sveti Vračevi iz Novog Kneževca dr Jovanka Petrović nije više na čelu ove zdravstvene ustanove.

Trebalo je više od šest meseci da Magazin Tabloid opisuje njena zlodela, eksperimente sa lekovima na pacijentima ove ustanove, uzimanje genetskog materijala, ubijanje bolesnika, izdavanje lažnih bolovanja, a sve pod direktnom zaštitom ministra zdravlja Zlatibora Lončara, jer je brat pomenute doktorke Jovan Drobnjaković načelnik operative u Bezbednosno informativnoj agenciji.

Gospođa Petrović. koja je opljačkala milione evra u ovoj zdravstvenoj ustanovi predložena je većinom glasova Upravnog odbora bolnice za novi mandata, koji je isticao 17. januara, ali pokrajinski sekretar za zdravstvo nije potvrdio ovu odluku i postavio je za v.d. direktora drugog lekara, od koga se očekuje da očisti ustanovu od kriminala.

Neočekivano, i inspektorka rada iz Kikinde odložila je odluku dr Petrović kojom je uručen otkaz jednom lekaru, za koga je sumnjala da dostavlja podatke Magazinu Tabloid i vratila ga na posao. U svakoj iole pravnoj državi dr Jovanka Petrović i njena zločinačka kamarila bili bi uhapšeni i osuđeni na doživotni zatvor. Kod nas se smena dr Jovanke smatra hrabrim potezom onih koji su odbili da joj produže mandat!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane