Natrag

Veterani

Poslednji srpski ustanak, ili: poslednja prilika da se uspravimo

Pakao u miru gori od ratnog pakla

Srbija je duboko zagazila u agoniju sa Vučićevim režimom, i više nikoga u ovoj zemlji ne zanima da li je ovo 2017. ili 7526. godina, jer je doveden u pitanje biološki opstanak, ne samo Srba kao većinskog naroda, nego i svih drugih građana koji ovde žive. Tempo divljačkog uništavanja ljudskih i materijalnih resursa je zastrašujući, a rezultati najmračnije diktature u novojoj istoriji govore da je stanje gore nego u ratu. Na svojoj koži to posebno osećaju i ratni veterani, koji su, posle pakla u ratu, videli i pakao u miru.

Željko Vasiljević

Poslednja predstava Vučićevog režima sa "fresko oslikanim" elektromotornim vozom na relaciji Beograd-Kosovska Mitrovica (koji su čak i nemački mediji nazvali vozom "koji nigde ne ide"), otvorila je brojna pitanja i dala mnoge odgovore u vezi sa svakodnevnim medijskim terorom dirigovanim sa vrha državne piramide. Pitanja vode u pravcu: "Dokle ćemo ga trpeti", a odgovori u pravcu: "Kad ćemo se podići?".

Sa druge strane, odnos Albanaca sa KiM i Albanije prema srpskim stavovima, srpskim interesima i svemu što je Srpsko nam jasno govori da oni ne uvažavaju nikakav srpski interes. A, i zašto bi? Za svaki svoj potez koji vodi ka njihovoj nezavisnosti, dobijaju podršku zapadnih mentora a mi ucenu do ucene. Ovih dana smo dobili šamar, po ko zna koji put, od Francuske, zbog izručenja osvedočenog teroriste, ubice dece i nedužnih ljudi, Srba ali i Albanaca, Ramuša Haradinaja. Posle Slovenije i Francuska nam je jasno rekla da ih je baš briga za naše optužnice, da ih ne interesuju žrtve Srba i da ubice naših građana ne moraju odgovarati za počinjene zločine.

Da li je za ovakav stav naših "prijatelja" iz Evrope ili tačnije EU, kriva nesposobnost naših pravosudnih organa koji ne znaju da napišu i obrazlože optužnicu ili podnose zahtev za izručenje bez valjanih dokaza, čisto sumnjam? Da li su za ovakav stav odgovorni naši političari koji kradu i pljačkaju svoj narod, koji ga terorišu , koji ga ostavljaju bez zdravstva, obrazovanja, koji drže stanje u pravosuđu neizdrživim i kojima je nepravda imperativ? Da li su krivi oni političari kojima je put u EU bez alternative jedina politička opcija? Da krivi su oni političari koji su potpisali Briselski sporazum i koji su naterali Srbe sa KiM da izađu na lokalne i parlamentarne izbore po albanskim zakonima.

Krivi su oni koji su dozvolili prenos velikog broja nadležnosti na albanske političare i takozvanu državu Kosovo, da zauzvrat nisu dobili ništa sem obećanja o zajednici srpskih opština, obećanja o popravljanju odnosa prema Srbima. Krivi su političari poput Vulina i Vučića kojima je interes srpskog naroda, naročito onog koji živi na KiM, manje važan od njihovih ličnih interesa, od kriminala koji Vulin sa njegovim kriminalcima čini sa albanskim političarima i kriminalcima. Varaju se oni koji mise da ovaj događaj i neki budući nemaju veze sa povratkom Vulinovih poslanika u parlamentu KiM. Sigurno da imaju, i te kako, jer Albanci znaju da će svaki svoj interes ostvariti šakom dolara koje će dati Vulinu i njemu sličnim.

Svako ko je pratio konferenciju za štampu koju je ovim povodom održao Vučić, morao je da se oseća vrlo poniženo, izdato, nemoćno i prodato od strane srpske vlasti i srpske države. Prisetimo se izdaja prethodnih vlada, pre svega nesrećnog Tadića koji je pregovore o KiM preneo sa Saveta bezbednosti UN na EU, protiv parlamentarne Rezolucije Skupštine RS, što bi u svim normalnim državama smatrano izdajom.

Institucije države Srbije na teritoriji svoje južne pokrajine KiM, su ukidali i Tadićevi poslušnici ali im je Vulin zadao smrtni udarac. Nije Dačićeva odgovornost, zbog potpisivanja Briselskog sporazuma manja iako mu je Vučić stajao iza leđa. Pominjanje samo ove trojice je posledica ograničenosti prostora dobijenog za ovaj tekst jer kada bismo spomenuli sve koji su odgovorni među bivšim i sadašnjm političarima, malo bi nam bio ceo jedan broj ovog magazina.

Za žaljenje su oni ljudi u vozu koji su iskorišćeni za prikupljanje bednih političkih poena političara vladajućih stranaka pred najavljene izbore. Nisu Albanci lupili šamar samo Vučiću, Vulinu, Dačiću, Đuriću i drugim političarima, već celom srpskom narodu, jer su nam svima pokazali da je albanska država na KiM jača od Srbije i da pedesetak policajaca iz specijalne policije ("Rosu") mogu da spreče ostvarivanje i najmanjeg našeg interesa.

Koliko boli taj šamar nas, srpske veterane, ratne vojne invalide? Koliko ovaj fijasko boli majke koje su svoje sinove dali Srbiji u ratu protiv Albanaca i NATO pakta? Da li neko misli o isplakanim suzama majki, sestara, braće i dece poginulih, prilikom donošenja svih odluka u vezi odnosa prema KiM? Da li misle o podršci koju ne dobijamo od EU i USA, kada iznose zahteve koji zavise od njihove podrške i budite sigurni da ćemo ostvariti samo one interese koji zavise od Rusije, Kine, Indije i ostalih prijateljskih zemalja. Ne treba kukati kod istinskih prijatelja našeg naroda i države kada je mišljenje EU i USA mnogo važnije za naše vlastodršce.

Da li je Vučić svestan šta je uradio odlaskom na poklonjenje Klintonu, inače najvećem pokrovitelju nezavisnosti KiM čiji spomenici su širom KiM? Da li sad zna da će na kolenima moliti za milost, onoga protiv kojeg je bio na izborima u USA? Da li su on i njegovi sledbenici možda i ovu akciju isplanirali kao deo predizborne kampanje? Ako su shvatili ovu istinu, što srpski građani odavno znaju i osećaju, trebalo bi odmah da izvrše neophodne promene u spoljnoj politici, pre svega. Možda su i svesni ispravnosti ovakve politike, ali nisu odužili dug prema sponzorima svoje diktature, USA i EU? Ali, zašto da njihove dugove plaća Srbija i srpski narod?

Da im je Srbija prioritet, odmah bi se povukli sa političke scene i prepustili vođenje ova ojađene države onima koji su se za taj put zalagali sve vreme. Znamo da im je vlast draža od prosperitetne domovine i njenog naroda i da će te se za nju boriti svim sredstvima. U tom smislu je svašta za očekivati: zašto opet ne bi opet promenili stranu, kada su to do sada više puta uradili? No, treba li im dozvoliti još jednu "konverziju"?

Kukanje kod evroameričkih sponzora kosovske nezavisnosti je još jedno dosipanja soli na otvorenu ranu, a to što su oni pružili podršku Albancima govori još više o propasti srpske spoljne politike. Konferencija kosovskog premijera Ise Mustafe, iste večeri kad i Vučić održava svoju, sa seirenjem nad pobedom ostvarenom protiv Vučića ali i Srbije, šamar je svakom srpskom rodoljubu, koji još boli i od koga će nam obrazi svima dugo brideti. Sram te bilo Vučiću!

Spoljna politika sedenja na dve ili više stolica, i EU i Rusija i Kina je doživela potpuni fijasko. Krajnje je bezobrazno (a tako tipično za Vučića) da od Rusa traži podršku, kojima njegova vlast nije dozvolila diplomatski status za one koji iz humanitarnog centra u Nišu pomažu Srbiju i srpski narod (a taj status je dao američkim vojnicima koji prolaze kroz Srbiju na putu za KiM na kojem pomažu Albancima da formiraju vojsku i nezavisnu državu.

Da u Nišu ima više Rusa, mi bi se sigurno osećali sigurnije.

Zašto Vučić kuka kod ruskog i kineskog ambasadora i traži pomoć od njih umesto da pozove Hilari Klinton, čiju je kampanju izdašno pomagao parama srpskih poreskih obveznika? Zašto ne pozove u pomoć svog "prijatelja" Bajdena? Ali, njega ne može, jer je već dao podršku Isi Mustafi i Albancima.

Svestan svog lošeg rejtinga i lošeg rejtinga svoje stranke Vučić je shvatio da mora nešto hitno da učini. Tako je sam sebi napravio bizaran scenario u udarnom terminu RTV Pink, gde je, osim sebe samoga, u goste pozvao dvorskog novinara Milomira Marića i Jelenu Milić (uvek napaljenu glasnogovornicu NATO pakta). Istina, niko bolje od Jelene Milić ne bi odigrao ulogu podrške Vučiću. Ali, u ovom slučaju, verovatno je to činila nesvesno, jer, u suprotnom, to bi značilo da je Srbija u mnogo većem glibu nego što bilo ko može da zamisli.

Iskoristio je Vučić loš imidž Jelene Milić u celoj srpskoj javnosti, kako bi amnestirao svoju politiku podaništva prema EU i NATO-u i kako bi Srbi zaboravili da je danas KiM mnogo bliže nezavisnosti nego pre 2012., da danas na KiM nema srpskih sudija koji sude po srpskim zakonima već sude po sistemu samoproglašenog Kosova.

I Jelena Milić je primetila da nešto nije u redu sa njenim pozivom u tu emisiju, ali izgleda da ni ona nije razumela koja je njena ulogu u toj farsi i kako je iskorišćena od strane Pinka i Vučića. Njen izlazak iz emisije je poseban deo farse a komentari posle tog čina su još jače učvrstili sve misleće građane Srbije, da je Vučić u ogromnoj panici da mu se izmiče tlo pod nogama. Cela ova farsa je imala ulogu da Vučića predstavi kao rodoljuba i da ga narod amnestira od svih propusta u prethodnih pet godina i da zaboravi sve njegove katastrofalne političke i ekonomske odluke.

Iz iskustva koje ratni veterani imaju sa ratnim huškačima koji danas vode visoku državnu politiku, sve govori da je i skandalozna akcija oko oslikanog" voza bila dogovorena sa albanskim rukovodstvom sa KiM, kako bi se omogućilo Vučiću i njegovoj kamarili opstanak na vlasti i kako bi on završio projekat nezavisnosti KiM, koji je svojevremeno obećao EU, kao uslov za dolaska na vlast.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane