Natrag

Pariz

Francuski izbori: kamuflaža Olandovih petoljetki

Zatišje pred buru

Narod je čudo! Od kada je omrznuti predsednik Oland odustao od kandidature za drugi mandat, njegova popularnost ne prestaje da raste. Da se ljudi zapitaju da neće možda da se predomisli i uleti u izbornu trku u poslednjem momentu. Ali pre nego što napuste položaje, socijalisti kao da se svete narodu koji ih više neće. Donose nove zakone, pogotovo u oblasti sigurnosti i ekologije, koji se pretvaraju u autentičnu liberalnu diktaturu a ljudi postaju brojke i simboli za lakše nadgledanje ovčica i sve vrste zabrana i kažnjavanja! Policija je tu da obavi posao čobana i sačuva vlast od stada, koje očigledno ne zna šta hoće, mada tu i tamo pukne po neka šljaga.

Mile Urošević, dopisnik iz Pariza

Preko 70% Francuza je ubeđeno da u njihovoj zemlji ima previše poreza, previše zakona i previše stranaca. Mnogi građani izjavljuju da se više ne osećaju u svojoj zemlji. Ima se utisak da je Francuska prepolovila Sredozemno more i iskrcala se u Afriku, tvrde okoreli rasisti kojih nije mali broj! Istina je da pojedini kvartovi Pariza sve više liče na neki afrički, arapski ili kineski grad, i da to nema mnogo veze sa ratnim stradanjima na bliskom istoku.

Svaki drugi Francuz smatra da je najnovija masovna migracija samo jedna kamuflirana seoba naroda, prava zamena stanovništva kako u Francuskoj tako i u celoj EU kao odgovor na belu kugu koja vlada već duže vreme. Neće ljudi da prave decu a natalitet je obavezan za prirast ekonomije, koja je jača od politike. Svi se slažu pa i većina kandidata za predstojeće izbore u Francuskoj, da se priliv nepoželjnih mora zaustaviti, jer u većini slučajeva on nema blage veze sa bežanijom ispred ratnih stradanja, već su to uglavnom izbeglice iza ekonomske bede što je kao takvo nasilno seljenje u potrazi za boljim životom još uvek totalno ilegalna i 100% nepoželjno pa čak i dosta rizično. Statistički gledano, većina Francuza povezuje svoju sigurnost obrnuto proporcionalno sa brojem migranata iz arapskih zemalja. Što ih je više to je sigurnost manja!

Hajka na dođoše i strah od islamista su na prvom mestu top liste predizborne kampanje i verovatno će biti presudni oko izbora budućeg predsednika koji treba da reši ovu kvadraturu kruga. Samo, i tu ima dve škole, od drastičnog zatvaranja granica do širom otvorenih vrata jer je i sam narod podeljen između egoizma i ljudske solidarnosti. Zavisno čije glasove love kandidati imaju sve vrste govorancija ne lageru. Ugađanja glasačima idu do ekstrema, bar u obećanjima, iako su provaljeni odavno i svi znaju da se masno laže kad se kidiše na vlast. Verujte na reč i glasajte za nas, više ne pali, osim za komuniste i ekologe koji se u ime plemenitosti izjavljuju za humanitarno prihvatanje svih izbeglica, bez ograničenja! Socijalisti su i za i protiv, kao uvek.

Dvolični i totalno odbačeni od naroda oni kao da čekaju da vide ko će da pobedi pa da uzmu svoje mišljenje i priklone se uz njih ne bi li spali koje mesto na budućim lokalnim izborima. Desnica trulih kapitalista, zalaže se za prekid lažnih dobrodošlica i kamufliranja istine kao i da se ukinu budžeti za pomoć ilegalcima te da se oni vrate tamo, odakle su stigli ili bar na pola puta.

Na primer u Srbiju, Grčku ili Tursku, bilo gde samo da nisu u Francuskoj. Plaćaju samo da im što pre vide leđa a ipak se šepure francuskim tradicionalnim humanizmom bez granica. Verovatno iz nekog drugog perioda istorije koji služi kao alibi. Ali istorija pamti i druge izlive dobrote i solidarnosti koje je zapad počinio po svetu: Evropa je pre pet vekova otkrila Ameriku, porobila je i istrebila od Indijanca, da bi je naselila kao svoju obećanu zemlju.

Australija je doživela sličnu zamenu stanovništva na silu i prevaru od strane Engleza. Južna Amerika je takođe otkrivena i u španskoj groznici potrage za zlatom Eldorada, ukinula civilizaciju starih Inka. Danas sirotinja Afrike i Azije otkriva Evropu, svoj novi Eldorado i niko ne zna kako da zaustavi te ekspedicije. Njima treba pomoći da ostanu tamo gde su a ne da im se obećava nešto što je nemoguće, je zaključak koji se sve više nameće kao rešenje ekonomskog ali i klimatskog problema zaostalih i korumpiranih država. Pitanje je samo da nije malo kasno. Vladari najsiromašnijih država Afrike poseduju dvorce po Francuskoj Azurnoj obali ili cele zgrade sred Pariza a njihova bliža rodbina vozi skupe automobile i jahte, luduju po noćnim klubovima i troše kvrvave pare na sjajne dijamante.

Zbog ovakvih realnosti mnogi se pitaju nije li cela ova afera oko migranata samo deo jedne velike zavere protiv Evrope, radi uspostavljanja svetskog ili anti ruskog poretka. Koliko su tačne ovakve sumnje niko ne može pouzdano da zna a još manje javno da iznosi dokaze o podzemnim i zakulisnim manipulacijama koje bacaju ceo kontinent u strah i očaj od sukoba civilizacija. Tako Evropa učestvuje u igri u kojoj nema šta da dobije ali zato ima mnogo da izgubi! Nakon rimskog carstva, Krstaša srednjeg veka, Inkvizicije, fašizma i komunizma stigao je mondijalizam koji ima iste ciljeve samo druge principe i način da se nametne volja jačeg, bar kako tvrde itelektualci politički nepodobnog profila! Lako je reći da je zapad human, ali, treba znati i nikada ne smetnuti s uma, da su baš Amerika, Francuska i Engleska bili idejni tvorci i zakulisni izvođači radova arapskih proleća i ostalih spontanih revolucija na bliskom istoku i po Africi. Od intervencija po Iraku, Libiji, Maliju, ili Siriji i svojom bombaškom politikom omogućeno je rađanje ID. A sve je to preduslov za pokretanje migrantskog talasa. Pre ovih organizovanih prevrata u suverenim državama nije postojala ni kopnena ni prekomorska invazija migranata i sada niko ne bi trebalo da se čudi što se novi svetski poredak pretvorio u novi svetski haos koji lako može da se pretvori u pravi svetski rat.

Nikada, bar otkad pamte još uvek živi ljudi, nije Francuskom vladala ovakva prevarantska i samoljubiva ekipa koja je uz to pogazila sva svoja izborna obećanja, koja su ih dovela na vlast, što je relativno razumljivo i normalno, s obzirom na to da svi i svuda koriste isti sistem obećanja za luda radovanja, dok se ne ugrabi vlast. Ali na svu sreću neće još dugo jer su izbori za manje od tri meseca i već je vidljivo koliko narod ispoljava odbojnosti prema Olandovim socijalistima koji se očajnički bore da očuvaju svoje privilegije. Vrlo tužna slika jedne demokratije koja se pretvorila u otimačine i medijske prevare, korupciju i lažna obećanja. Za to vreme država se rasprodaje, i sve više zadužuje, uglavnom kod bankarskih lobija i arapskih diktatura. Sektor industrije nestaje, a preostale fabrike otpuštaju većinu svojih radnika, oporezivanje čak i siromašnih građana prevazilazi granice podnošljivog, i to da bi se spasili bogati bankari i kontraverzna valuta evra.

Razočaranje u evropsku zajednicu je sve jače, jer su zakoni briselske Porte u suprotnosti sa nacionalnim interesima članica. Čemu služi glasanje za francuskog predsednika, ako svaka vlada mora da igra kako joj Brisel svira, a da i ne pominjemo arogantnost izabranih, koji svojim šupljim govorima i izlizanim frazama o ljudskim pravima idu u rat po Bliskom istoku i crnoj Africi, ili frontalno pljuju po Rusiji i Kini a u zadnje vreme i po Americi u rukama jednog ludaka, kako se čuje, vidi i čita na sve strane po francuskim medijima.

Ako se u sada više i ne kamufliraju katastrofalno loši rezultati Olandove petoljetke, oni se uzimaju kao adut za promociju njegovih naslednika, pa čak i onih koji su do juče delili vlast i čast sa njim,

Zakonom o sigurnosti plus vanrednim stanjem koje traje i nikako da se ukine, Francuska je na putu da prestigne i samu NSA koja je šampion svih kategorija u prisluškivanju i trkeljisanju po kompjuterima i telefonima građana. Policija je tu da da štiti vlast i dok pravda ima za zadatak da uteruje lovu u kase. Ponekada kazne prelaze razumljive cifre i idu do nekoliko stotina hiljada evra!

Što se tiče policije ni ona nije više ono što je bila pre samo desetak godina. Nema više da se mirno šetaju i kulturno izvinjavaju kad kontrolušu papire građana. Ova nova garda pandura batinaša je ohola i bezdušna u službi onih koji je plaćaju. Povrh svega tu je opasnost od islamista i atentata ali da rasteruju manifestacije. Tako su i sami postali ne samo omrznuta korporacija od strane manifestanata već i omiljena meta islamista u isto vreme. Naravno da im nije lako da patroliraju po mračnim ulicama pariskog predgrađa i da čuvaju vlast od nezadovoljnog naroda, narod od stroge vlasti i svoje glave od ludih terorista. Zbog toga je novi zakon o upotrebi i nošenju službenog oružja, za koji mnogi kažu da je obična dozvola za ubijanje, viđen od strane policije kao nagrada, ali u isto vreme i kao životno osiguranje. Policija sada ima ista prava kao i vojska, tri put stoj pucam, bum-bum i nikome ne odgovara jer je zakleta i njoj se veruje! Nema zezanja. Doduše ni pravosuđe ne zaostaje u zulumima nad golorukim narodom.

Ono što je potpuno nerazumljivo mnogim građanima je sporost i strogost koji su oličenje pravde u zemlji slobode. Pojedina suđenja čekaju godinama a druga se rešavaju na licu mesta. Mladić koji je na sred ulice ošamario bivšeg premijera Valsa, istog dana dobio je tri meseca zatvora, a političar koji je pokrao milione već tri godine čeka pravdu, da ga oslobodi, naravno. Možda je baš ova šljaga simbolično najjasnija slika francuskih prilika, jasnija i glasnije izražena nego ceo ovaj dopis i stotine drugih članaka na istu temu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane