Natrag

Pogled iz Moskve

Večiti buntovnici sa i bez razloga

Prokletstvo Istočne Evrope

Između Rusije i Nemačke, sa severa na jug, rasprostrla se magična zemlja. Cela njena magičnost leži u strašnom, podmuklom paradoksu-onaj ko je pokušao da zauzme tu zemlju i vlada njome, obavezno bi počeo da slabi i na kraju bi iščezao sa političke karte sveta. Evo koje su to poznate i proklete zemlje: Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, piše za Magazin Tabloid novinar istraživač Galina Tuvik

Piše: Galina Tuvik

Molim za ljubav i milost.

Ko sve nije pokušao da proglasi za svoje podanike istočnoevropske starosedeoce: i Nemci, i Rusi, čak i Francuzi predvođeni Napoleonom...I gde su svi oni sad?

Austrougarsko i Rusko carstvo, Sovjetski Savez, ponosno, u ritmu vojnih bubnjeva, sa razvijenim zastavama, zveckajući tenkovskim gusenicama, ulazili su u te krajeve.

U početku su ih dočekivali cvećem i pozdravima, zatim su na njih noću pucali s leđa i organizovali bezbrojne pobune. Svaki osvajač, želeći da pridobije lojalnost tih čudnih naroda, počinjao je da daje novac, resurse, terao je svoje inženjere da ovim podlacima koji su navikli da žive na tuđ račun, grade fabrike, kuće, škole, mostove i puteve, ali ništa nije pomagalo-nezadovoljstvo je samo raslo.

Veoma brzo bi postalo jasno da vladanje ovim zemljama ne donosi nikakvu korist, već štetu, ali nazad se nije moglo. Starosedeoci su tražili sve više i više, postajali sve drskiji i počinjali demonstrativno da se priklanjaju geopolitičkom konkurentu trenutnom gazdi - tamo nam obećavaju više, mi ćemo da vas napustimo!

I na kraju, u vreme sledeće svetske kataklizme, rata ili revolucije - oni su uvek odlazili, ostavljajući svog starog osvajača samog, sa tužnim mislima i ogromnim dugovima. Sada je na istočnoevropsku naplatu došla naša mila i draga Evropska unija.

Evropski činovnici, kao pravi idioti, primili su u svoje demokratsko okrilje zemlje koje tek što su „izašle iz sovjetske okupacije". Primili su ih iz tri puta, 2004, 2007 i 2013. godine.

Evro-birokrate sa velikom nežnošću su gledali na sasvim dobro opremljenu (sovjetskim novcem) „kuću" svoje nove sabraće u EU i u mislima su već brojali profit od privatizacije koju bi pratila eksploatacija sovjetskog nasleđa, koje su ove „zemlje na vetrometini" uzele od nesrećnog SSSR-a, apsolutno besplatno, nakon razvoda.

Novopreobraćeni Evropljani odgovorili su Briselu potpunim reciprocitetom, jer je to bila prava ljubav...prema zapadnoevropskom životnom standardu i spoljašnjem blagostanju. Ipak, veoma brzo, bukvalno-odmah, bivši socijalistički blok je objasnio novim gazdama da, ako oni nekog vole, to je samo za novac, i to poveliki. Zapadni Evropljani nisu se tome naročito začudili-prostitucija u EU je ozakonjena, u Nemačkoj se za posao u javnoj kući raspisuje konkurs kao za svako drugo radno mesto-i ponudili su novac, zaista veliki novac.

Ali, to nije sve. Godine 2007, kada su Nemci-Francuzi pristajali na privremenu ljubav za novac, oni su naivno smatrali da će već 2015-16. investicije početi da daju rezultate i da se vraćaju, ali to se nije dogodilo. Godine 2013. „mladoevropejci" opet su ubedili nove gazde da dodatno odreše kesu i daju im 167,1 milijardu evra.

Ovaj broj je značajno manji, postoje podaci da je na različite subvencije za razne programe potrošeno više od 200 milijardi evra. To jest, za prvih 13 godina srećnog braka (iz ljubavi sklopljenog, naravno), Zapadna Evropa je platila Istočnoj Evropi za supružansku vernost 342,99 milijardi!

Cifra je astronomska, ali najbolje je proceniti je u odnosu na finansiranje cele EU. U EU ima 507 miliona stanovnika, a u regionu centralne i istočne Evrope samo 96,19 miliona, pa ipak na ovaj region otpada više od 50% celog EU budžeta za subvencije. Simpatično, ali zar vam to ne liči na našu ne tako davnu sovjetsku prošlost? Isti način sakupljanja novca, samo gledan iskosa.

A vi ste sigurno mislili da su naša nebraća sa kacigama od šerpi na glavama svoju domovinu razbili na deliće i hiljade svojih sugrađana poubijali da bi mogli da nose veš iz kolekcije Victoria secret? Ne, kalkulacija je bila prosta kao pasulj. Ako je tim glupacima (Poljacima, Estoncima) Brisel toliko novca dao na lepe oči, zašto su Ukrajinci lošiji od njih?

Sa 44-45 miliona stanovnika, Kijev je potpuno, kako im se tada činilo, osnovano računao na 70-100 besplatnih milijardi. I to samo za početak! Za prvo vreme, da tako kažemo.

Kakva Rusija sa obećanjima da će Janukoviču dati 15 milijardi dolara kredita (!), kada sve treba da dobiju besplatno, na poklon! Ah, mašta, mašta...Ali, možda će bar, uskoro, nekad, jednom, uvesti i bezvizni režim.

Ako je neko pretpostavio da je ta privlačnost darežljivosti bez presedana stvorila od bivšeg socijalističkog lagera izlog evro kapitalizma, onda mu moramo naneti bol-nije. Glavni razlog je ubrzana deindustrijalizacija i u vezi sa njom-hroničan nedostatak novca. Fabrike, preduzeća, zatvaraju se, a ko će platiti poreze?

I naši dragi istočnoevropljani ponovo su zahvatili iz evropskog džepa-otišli su pravo u evropske banke ili druge kreditne organizacije, sa garancijama Brisela, zadužili su države za još jednu astronomsku cifru od 572 milijardi evra. Ukupan spoljašnji dug premašio je 810 milijardi!

Prema podacima Eurostata, 2007. godine državni dug ovih država iznosio je samo oko 319 milijardi. Za deset godina, u „crnoj rupi" poznatoj kao Centralna i Istočna Evropa, direktno (putem evropskih donacija) ili putem evropskih garancija (krediti) nestalo je više od 432 milijarde evra. Kakvi dometi! Od njih odmah počne da vam se vrti u glavi.

Bez obzira na to što ovaj finansijski raj treba da traje do 2020. godine, stanovništvo istočnih delova EU kao da ima šesto čulo, oseća približavanje nevolje i masovno se evakuiše što dalje. Prema podacima Eurostata, 2007. godine u pomenutim zemljama živelo je više od 106,5 miliona ljudi, a 2015. samo 96 miliona! Za osam godina nestalo je oko 10% stanovništva.Podmukli Eurostat signalizira da je depopulacija u Istočnoj i Centralnoj Evropi u porastu.

Takav je trenutak, dragi moji

A sada da pređemo na finale naše drame „Trka Brisela za istočnoevropsku zaradu". Birokratama EU draga je ideja da će 2020. godine početi da muzu mlade članice EU Kako su naivni ti Briselci, kao kupus, dođe nam ih malo i žao.

Nama je sve to poznato, pametnjakovići! Ta publika nikome ništa nikada nije platila. Verovatno su mnogi primetili da su u istočnim državama EU u poslednje vreme počeli da se događaju poznati događaji, nalik na primer onima u SSSR-u 1985. godine. Lokalni vladarčići sa svojim parlamentima počeli su otvoreno da bruje i da se politički bune, jasno dajući na znanje da Evropska komisija ne može da im naređuje. U Poljskoj već skoro godinu dana vri. Mađarska, Češka, Slovačka, izabrali su predsednike koji demonstrativno ignorišu pozive iz Berlina ili Pariza, a istovremeno dozvoljavaju sebi da otvoreno gledaju prema Kremlju i udeljuju Putinu komplimente.

Jasno je da je reč o čistom foliranju, sankcije su potpisali na prvi zvižduk. Ali, 1985. u SSSR-u isto je tako počelo, sa foliranjem, a kako se završilo? Čim Berlin i Pariz probaju da izvuku novac iz novčanika naših šarmantnih bivših socijalističkih saputnika, umesto novca, kao pasta iz tube, sva ta bratija će pokušati da izađe iz EU i ponovo pokuša da se prilepi uz nekog drugog.

Zapravo, tragedija Istočne Evrope nije u crnoj magiji ili urokljivim pogledima. Kao što je poznato, takve stvari lako leče čarobnjaci, veštice, magovi, po veoma povoljnoj ceni.

Istočna Evropa, sa izuzetkom Češke, to je teritorija sa velikim balastom, na kojoj žive milioni individua sa prekomernim zahtevima. Opterećena balastom, zato što tamo ničega nema - ni minerala, ni jedinstvene tehnologije, ni jake industrije ili poljoprivrede, ni tranzitnih puteva. Prekomerni zahtevi stanovnika ovih teritorija nastali su pre svega zbog brojnih pokušaja Istoka i Zapada da ih privuku na svoju stranu.

Jednom rečju-razmazili smo ih. Istočnoevropski narodi veruju da su oni centar Evrope i da apsolutno svi oko njih treba silno da žele da dobiju njihovu naklonost i njihov položaj. A nije nimalo lako biti u bliskim odnosima sa ovim tipovima. Evo, Ukrajinici su se rukovali sa Poljacima i šta-sada smatraju da su im svi oko njih nešto dužni. Jednima je dužna EU, drugima Rusija, trećima-celo čovečanstvo.

I-majko mila!-čak i Belorusi su se zarazili virusom ekskluzivnosti-ne jednom smo slušali da oni sebe smatraju nekakvim poboljšanim Rusima i zato Rusija treba da im...

Nevolja, pa to ti je

Iz svega izloženog, nameće se jednostavan zaključak-ne trba ih osvajati ili, Bože sačuvaj, oslobađati. Treba da ostanete u svakom slučaju, inače vam još i oproštaj treba tražiti. Neka žive oni sami za sebe, takvi ponosni-i sve u redu. Neka sada EU boli glava, a mi ćemo sa strane da gledamo "film" o tome kako će u Briselu da ih ubede, ne samo da nastave da žive sa njima kao jedna porodica, nego da za to još i plate! Možda ćemo čak osetiti i nostalgiju. Složićete se, lepo je videti kada se nekome, na vaše oči, događa ono što se vama već dogodilo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane