Natrag

Do koske

Da li će početi dugo očekivana akcija

Čišćenje Balkana

Balkan je meki trbuh Evrope. To se pokazalo kroz istoriju. Preko Balkana su sve imperije nastojale da osvoje Evropu. Na tlu Balkana vođeni su krvavi ratovi, počev od Balkanskih, Prvog svetskog pa do Drugog svetskog rata.Balkanske zemlje, nastale raspadom SFRJ, pa i ostale, ranjive su, zavisne, eksploatisane, prezadužene, kriminalizovane, bez privrede, bez institucija, sa velikim gubitkom stanovništva, sa migracijom svojih radno sposobnih građana...Svaka katastrofa, pa i ova u kojoj se nalaze države Balkana, mora imati svoj kraj. Da li će se u novoj konstelaciji odnosa između Sjedinjenih Država, Rusije i Evrope, naći mesta i za drugačiju politiku prema Balkanu, razmatra saradnik Magazina Tabloid, sociolog Goranko Đapić

Goranko Đapić

Ovako sumornom stanju balkanskih državica doprinela je poslednjih 20 godina i ekspanizija Nemačke i njene politike Četvrtog rajha, kojom su balkanske države najviše stradale na ekonomskom, vojnom, i privrednom polju.

Posledice ekonomskog porobljavanja evropskih država, a naročito onih na Balkanu, danas su po ove države kobne, skoro nepopravljive. Počev od Grčke, koja je sračunatom politikom Angele Merkel dovedena do ruba propasti, pa redom, Bugarske, Albanije, Rumunije do Hrvatske.

Sve balkanske države su devastirane, u mnogim je došlo do recikliranja njihove istorije, kulture. Sve balkanske države su danas tragično prezadužene, pauperizovano im je stanovništvo, privreda slomljena.

Da podsetimo, pre raspada SFRJ, ova država je, ilustracije radi, mogla u svakom trenutku da podigne 200 letilica, a danas sve balkanske države nemaju ni pet ozbiljnih vojnih aviona! Ali, bez obzira na slomljenu odbrambenu moć svake od balkanskih država, Balkan je i danas bure baruta, koje može Evropi da nanese nesagledivu štetu, što se pokazalo i prošle godine, kada je u Nemačku i druge evropske države ušlo preko Balkana oko dva miliona migranata, uglavnom iz islamskih država, dobrano ugrožavajući bezbednost i budućnost vodećih zemalja Evropske Unije.

Sve Balkanske države su u statusu banana država. Počev od Grčke, Albanije, Bugarske, Makedonije, pa do zemalja bivše SFRJ, sve su prezadužene, bez perspektive da uskoro stanu na noge, ojačaju privredu, infrastrukturu, povećaju broj stanovništva.

Poslednje tri decenije su sudbinu balkanskih država krojile Nemačka (preko Evropske Unije) i Sjedinjene Države. Nemačka je učinila sve da zemlje, poput Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske uđu u EU, mada nisu ispunjavala skoro nijedan uslov za članstvo. Ali, politiku ovih država podredili su interesima Unije i NATO alijanse, svakako ih odvajajući od bilo kakve saradnje sa Rusijom.

S druge strane, poslednje dve decenije, Kremlj se nije uopšte trudio da bude prisutniji uticajem na Balkanu, posebno je to bilo uočljivo za vreme ''Jelcinove ere''. Kremlj nije imao, a pitanje je da li i danas ima jasnu strategiju odnosa prema balkanskih državama, ili će ta strategija morati biti nametnuta novom konstalacijom odnosa koji će se brzo uspostaviti sa Sjedinjenim Državama.

Segementi ruske politike su, ipak, prisutni na Balkanu. Obaveštajna zajednica ima upliv u sve vidove života u balkanskim državama, a zahvaljujući obilju energenata, Rusija je, skoro učinila zavisnim i mnoge evropske države, uključujući i Nemačku.

Dok su američke i evropske elite balkanske države poslednjih 30 godina koristile za pljačkanje njihovih privreda i resursa, Rusija je sa svim državama uspostavljala odnose isključivo na ekonomskoj saradnji. Ona je u tome bila sputavana i ograničavana administartivnim intervencijama iz Brisela. To se desilo i Kini, i njenim nastojanjima da uđe na evropsko tržište.

Ekonomska kriza naterala je političke elite vodećih zemalja da sednu za pregovarači sto. To se odnosi na Rusiju i Sjedinjene Države. Problem je sudbinski, i odnosi se na zaštitu hrišćanstva i bele rase, koja gubi svaki uticaj na planeti. Evropa je, pokazalo se, postala crvotočna, raspamećena, a njeni čelnici, od Olanda, Merkelove, do evropskih komesara, izgubili su svaki osećaj za realnost, a bezbednost svojih država su prepustili NATO alijansi, kojom komanduju Sjedinjene Države, koje i snose najveći deo troškova ove glomazne vojne mašinerije.

Nije prvi put u istoriji da velike sile dele ''zone uticaja''. To se redovno događalo, počev od Berlinskog kongresa do sastanka na Jalti, kada su Amerikanci, Englezi i Rusi nacrtali karte sveta, i granice nekih država i vojno-političkih saveza.

Donalda Trampa i novu američku administraciju nije donela roda, već je progurala vojno-obaveštajna zajednica ove zemlje, koja je, sagledavajući stanje nacije, zaključila da se mora ići u prepakovanje odnosa na planeti. Tramp je samo glasnogovornik te politike, koja je odlučila da zbaci postojeću elitu SAD-a, kao odnarođenu, anacionalnu i korumpiranu do besvesti.

Sasvim je za očekivati da će se na pregovaračkom stolu naći i paketi rešavanja stanja na Balkanu, sa čijih prostora smrad može da podavi Evropu i rasturi hrišćanske vrednosti do tragičnih razmera.

Očekivanja građana na Balkanu od nove konstelacije odnosa su velika. Oni traže slobodu, jer su ih nacionalne oligarhije dovele do nestanka.

Na žalost, veliku nesreću balkanskim narodima može da donese politika Velike Britanije, koja je, kroz istoriju, prema balkanskim narodima vodila politiku zločina i surovog žrtvovanja nacionalnih interesa balkanskih država. Današnje srpsko rukovodstvo iznjedreno je u Londonu, ali se ono kurvalo sa svim centrima moći, igrajući na korupciji političkih elita u Vašingtonu, Londonu, Briselu i Berlinu. Politika Velike Britanije je politika propasti, jer i njoj preti skraćivanje, jer pod čizmom Krune ne žele da budu više ni Škoti.

Ako Rusija i Sjedinjene Države Balkan prepuste pod protektorat Britaniji, onda za ove države tek dolaze crni dani. Engleska je Srbiju navukla i žrtvovala u Prvom svetskom ratu, uvukla je u bespotrebni sukob sa Hitlerom, samo zarad svojih interesa.

Rusija ima veće šanse na Balkanu, jer je reč o hrišćanskom narodu, koje sa njom, osim vere, povezuje i istorija, kultura..

Ako počne čišćenje Balkana od sadašnjih političkih elita i opasnih kriminalnih grupa na vlasti, mora da to bude surovo, da se ide do kraja i bez odlaganja. Naravno, biće žestokog otpora, jer je Merkelova i Britanija spremna da žrtvuje sve svoje pione na ovom prostoru. U suprotnom, biće još rata na Balkanu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane