Natrag

Tabloid istražuje

U kom pravcu ide tek započeto suđenje zločinima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)

Lica ubica, pred licem pravde

Posle više od petnaest godina čekanja, ovih dana u Hagu počinju sa radom sud za suđenja za zločine koje je počinila takozvana Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) nad kosovsko-metohijskim Srbima. Zločini, počinjeni u periodu od januara 1998. do kraja 2000. godine, uključuju ubistva, otmice, nezakonita pritvaranja i seksualno nasilje. Mada je sve do pred kraj devedesetih godina, OVK bila i u Sjedinjenim Američkim Državama, na spisku terorističkih organizacija, tadašnja Klintonova administracija u Vašingtonu zauzela je drukčiji stav i teroriste proglasila za oslobodioce. "Vođe" i "Komandanti" OVK, nakon dolaska NATO pakta, stavljaju sebe na čelo političkih stranaka i do današnjih dana traže međunarodno priznanje svojih zločinačkih tekovina. No, "Damoklov mač" anglo-američke politike, počeo je da se okreće protiv njih, posebno nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. Slede suđenja koja su već u najavi dovela do sukoba među bivšim vođama OVK, a sasvim sigurno vodi u sukob i njihove nekadašnje pristalice. Kako će se sud poneti prema zločincima i hoće li suđenjem porodice žrtava biti zadovoljne?

Nikola Vlahović

Suđenje zločincima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), moralo bi da donese pravnu satisfakciju i porodicama žrtava i Srbiji kao državi. Ali, prilike govore da će tok procesa sa sobom nositi mnoge rizike.

Svedoci, koji će o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova govoriti pred Specijalnim sudom u Hagu, već su u programu zaštite i mnogi su razmešteni u različitim zemljama sveta, a softver sa svim podacima o predmetima tog suda potpuno je zaštićen i nalazi se u Briselu. Do sada je, prema podacima dobro upućenog izvora u Prištini, više od 400 ljudi već dalo izjave o zločinima OVK, a od tog broja će njih 35 svedočiti i pred sudom sastavljenim od sudija iz desetak zemalja. Inače, sud za ratne zločine OVK smešten je u kompleksu bivšeg sedišta Europola u Hagu i zvanično deluje pod pokroviteljstvom Evropske unije. Oni koji budu pravosnažno osuđeni, neće služiti zatvorske kazne u Holandiji, nego u nekoliko drugih zemalja.

Treba napomenuti da je ovom procesu za teške zločine koje su pripadnici OVK 1999-2000. godine počinili nad kosovsko-metohijskim Srbima, ali i nad pojedinim svojim albanskim sunarodnicima i političkim protivnicima, već odneo prve žrtve. Naime, pobijeni su ili su stradali u čudnim nesrećama mnogi od svedoka koji su bili potencijalno opasni po nekadašnje komandante takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

O tim likvidacijama najviše znaju istražni organi u Švajcarskoj i Holandiji, pa se u međuvremenu, na osnovu takvih podataka dobijenih od obaveštajnih službi ove dve države, po nalogu Brisela, pristupilo spašavanju relevantnih svedoka i njihovih porodica koji bi mogli stradati tokom samog suđenja.

Sve evropske pravosudne institucije su upoznate sa činjenicom, da je u haškom predmetu "Haradinaj i ostali" ubijeno čak 19 svedoka, što je direktna posledica nimalo slučajnog curenja informacija iz Tribunala, a ne zbog toga što su "nesposobni činovnici iz Haga, aljkavo radili svoj posao", kako je to svojevremeno okarakterisao srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Uoči novih suđenja, nije poznato koliko njih je ušlo u program zaštite svedoka (spekulacije govore da je reč o samo šest svedoka i njihovim porodicama, ali je broj barem dva puta veći). Poznato je samo da su smešteni na nepoznate lokacije i sa novim identitetom, da su sa područja Drenice, Lipljana i Štimlja i da se na osnovu njihovih iskaza već došlo do saznanja o strašnim zločinima pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Albansko podzemlje u Švajcarskoj spremilo je veliki novac kako bi se saznalo gde su svedoci "dislocirani".

Slučaj bivšeg poslanika Skupštine Kosova i bivšeg komandanta Glavnog štaba OVK, Azema Sulje (i još pedeset drugih osumnjičenih za zločine nad Srbima), rečito govori šta znači kad svedoci nisu zaštićeni i kad je zbog toga ugrožen njihov život i život njihovih porodica. Naime, u predmetu protiv Azema Sulje, niko od svedoka nije smeo da se pojavi na sudu lično, a oni koji su pristali da svedoče video-linkom, tražili su da im lica i glasovi budu zamaskirani.

Specijalni sud za ratne zločine OVK sarađivaće i sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije, što albansko političko podzemlje smatra dobrom informacijom, jer je već u praksi viđeno da su srpske pravosudne institucije "crvotočne" i redovno sklone prodaji informacija, korupciji i drugim vidovima "paralelnih poslova".

Pred kraj prošle godine, novinar iz Prištine, Miljaim Zeka, došao je do podatka da će pred Specijalnim sudom za zločine OVK među prvima biti optužen i kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači, ali i predsedavajući kosovske skupštine i njegov zamenik, Kadri Veseli i Džavit Haljiti. Takođe, pred sudom će se naći i nezavisni poslanik Šaip Muja, poslanik Samoopredeljenja Redžep Seljimi i bivši komandant Glavnog štaba OVK Bislim Zurapi, kao i dva poslanika Alijanse za budućnost Kosova. To je tek vrh ledenog brega, jer će biti optužen i bivši komandant Glavnog štaba OVK Agim Čeku a sa njim i kompletno rukovodstvo ove terorističke organizacije.

Shvativši šta se dešava, poslanici kosovske opozicije, među kojima su uglavnom bivši borci OVK, jednodušno su ustali protiv ovog suđenja i proglasili ga "nepotrebnim". Iz njihove perspektive, sasvim razumljivo, ali...

Razvoj događaja, loših za bivše vođe OVK, doveo je do toga da, osim Specijalnog suda za ratne zločine OVK, albanske vlasti na Kosovu i Metohiji, pod pritiskom međunarodne zajednice, početkom 2016. godine odobre formiranje novog suda u Prištini, sa službenim nazivom Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova - što su opozicione stranke, sve do konačnog glasanja u Skupštini Kosova (i usvojenja), oštro kritikovale. Nakon toga, usledio je i Sporazum koji su u februaru prošle godine potpisali Kosovo i Holandija, koji jasno predviđa da će pred novim sudom biti procesuirani bivši pripadnici OVK zbog zločina koje su počinili tokom i nakon rata devedesetih godina.

Albanski ekstremisti već duže vremena osporavaju početak rada ovog suda (zamišljenog da radi po kosovskim zakonima ali sa stranim sudijama). Bivši članovi OVK smatraju da je njegovo formiranje uvreda za borbu koju je OVK vodila. Neki od njih su pozvali i na sprečavanje rada suda, svim sredstvima.

Neposredno nakon imenovanja na funkciju glavnog tužioca novog suda, američki pravnik Dejvid Švendiman, izjavio je da će centar njegovih aktivnosti biti osumnjičene vođe OVK, ali i ne OVK kao organizacija! To, sa jedne strane, otvara mogućnost da brojne preostale frakcije ove organizacije, krenu u međusobni obračun "prljavim vešom", koga svaka od njih ima na pretek. Sa druge strane, Srbija bi morala da uloži protest, jer je takozvana OVK, od osnivanja bila teroristička organizacija, i njoj bi takođe trebalo da bude suđeno, a ne samo pojedincima. U protivnom, ovo suđenje će dati legitimitet OVK, kakav do sada nije imala. Teroristička aktivnost koju je OVK vodila protiv države Srbije, takođe će dobiti svoje opravdanje.

Pokušavajući da razjasni šta zapravo hoće, Švendiman je naglasio da ne ide za etničkom pripadnošću i dodao: "...tražim individualnu odgovornost za ono što je učinjeno".

Uprkos brojnimkompromisima koje su zahtevali povodom ovog suđenja, Albanski političari sa Kosova morali su da podrže osnivanje novog suda pod pritiskom EU i SAD-a. Prema opštem stavu međunarodne zajednice, ovakvo telo je neophodno jer kosovsko pravosuđe nije u stanju ili ne želi da adekvatno procesuira bivše visoke pripadnike OVK-a, što uostalom nije uspelo ni Misiji EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX). A, Švendiman deluje samouvereno uoči suđenja, i tvrdi da mu je glavni istražitelj Specijalnog istražnog tima Evropske unije Klint Vilijamson ostavio "solidnu osnovu dokaza".

Treba podsetiti da je za predsednika novog suda u decembru 2016. godine, imenovana nekadašnja sudija Međunarodnog krivičnog suda, pravnica iz Bugarske, Ekaterina Trendafilova, koja je nakon imenovanja, skoro se izvinjavajući optuženima, rekla: "...Svesna sam ogromne odgovornosti da se pred Specijalizovanim većima osigura primena najboljih iskustava iz sudske prakse, te da se putem pravičnog i nepristrasnog postupka obezbedi pravda kako onima koji su pozvani na odgovornost, tako i žrtvama počinjenih zločina".

Pred ovim sudom će biti razmatrani slučajevi proistekli iz izveštaja Specijalnog istražnog tima EU (SITF) u kojem se navodi da će se neimenovani zvaničnici OVK suočiti sa optužbama zbog "kampanje progona" nad Srbima, Romima i Albancima za koje je OVK "procenila" da su saradnici vlade u Beogradu.

U izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je bio osnov za istragu SITF-a, navodi se da je sadašnji predsednik Kosova, Hašim Tači, bio ključna figura u mreži organizovanog kriminala, kome se pripisuje odgovornost za kršenje ljudskih prava na Kosovu posle rata. Tači je, međutim, negirao ove navode.

Posledice ovog suđenja teško je sagledati, ali je sigurno da će ono dovesti do promene političke konfiguracije među albanskim strankama i njihovim predvodnicima. Pritisak koji bivši komandanti OVK vrše na celokupno kosovsko društvo, preveliki je. Pod njihovim okriljem živi najcrnji kriminal, narko tržište, prostitucija i trgovina ljudima. Da je sudski postupak protiv OVK već počeo, pokazuje i podatak da je tokom 2016. na Kosovu i Metohiji je trajalo suđenje bivšim visokim pripadnicima OVK. Među visokoprofilisanim bilo je suđenje tzv. Dreničkoj grupi, čiji su pripadnici osuđeni za ratne zločine, a presude su u oktobru u žalbenom postupku potvrđene.

Iz Dreničke grupe su nakon rata regrutovani najvažniji politički lideri na Kosovu, među kojima i aktuelni predsednik Hašim Tači. Njihovo suđenje je bilo praćeno nizom protesta pristalica OVK i brojnim pretnjama sudskim organima.

Među osuđenima je Sulejman Selimi, bivši ambasador Prištine u Albaniji i nekadašnji komandant Kosovskih bezbednosnih snaga. On je proglašen krivim za mučenje civilnog zatvorenika u improvizovanom logoru OVK u selu Likovac u opštini Srbica 1998. i početkom 1999. godine. Apelacioni sud mu je u žalbenom postupku smanjio kaznu na sedam godina zatvora.

Gradonačelnik Srbice, Sami Ljuštaku, u žalbenom postupku je oslobođen optužbi za ubistvo. On je, međutim, osuđen za komandnu odgovornosti zbog zlostavljanja civila, kosovskih Albanaca, koji su bili pritvoreni u Likovcu. Apelacioni sud je Ljuštakuu smanjio kaznu sa dvanaest na sedma godina zatvora, nakon čega je on podneo žalbu i njegov je slučaj sada pred Vrhovnim sudom.

Tokom suđenja, Ljuštaku je tri puta bežao iz pritvora, zbog čega je optužen u novembru, zajedno sa još 23 osobe koje su mu pomagale. Među političarima su osuđeni i Fadil i Nedžad Demaku, takođe bivši pripadnici Dreničke grupe, kojima je određena kazna od tri godine zatvora zbog premlaćivanja zatvorenika u pritvornom centru Likovac. Oni su se nakon osuđujuće presude povukli sa svojih funkcija.

Jedan slučaj je posebno zanimljiv, jer je sudski započet i pre formiranja Specijalnog tužilaštva Kosova koje je u oktobru prošle godine pokrenulo novu optužnicu za ratne zločine protiv bivšeg komandanta OVK, Fatmira Limaja, poznatog pod nadimkom Komandant Čelik, koji je danas lider opozicione stranke NISMA (Inicijativa za Kosovo) i poslanik u Skupštini Kosova. Limaj se tereti da kao komandant 121. brigade OVK nije preduzeo mere da spreči ubistva dva civila, kosovska Albanca, koji su u oktobru 1998. godine kidnapovani u selu Belanica u opštini Mališevo.

I Limaj negira ove optužbe. Njemu se do sada nekoliko puta sudilo za ratne zločine, ali je bio oslobođen svih optužbi. Kosovski Apelacioni sud je u maju potvrdio presudu kojom je Limaj, zajedno sa još devet boraca OVK, oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima u improvizovanom logoru Klečka, počinjene tokom sukoba krajem 1990-ih.

Haški sud je takođe oslobodio Limaja 2005. godine po optužnici za ratne zločine nad Srbima i Albancima osumnjičenim za saradnju sa Srbijom.

Da li zbog pokušaja da se drukčije predstavi pred međunarodnom zajednicom ili iz nekih drugih motiva, tek, sadašnji predsednik samoproglašenog Kosova, Hašim Tači je 2016. godine nekoliko puta posetio spomen-obeležja srpskim žrtvama rata, izrazivši pritom želju da promoviše pomirenje zarad budućnosti Kosova kao evropske države. Zanimljiva je i njegova izjava tim povodom: "...Svaki zločin treba otkriti i kazniti. Zločin je zločin bez obzira protiv koga i od koga je izvršen" (izjava data u znak sećanja na Srbe ubijene u Starom Grackom).

Porodice žrtava u Starom Grackom negodovale su zbog njegove posete, a nekoliko nedelja kasnije, nepoznati vandali su polomili spomen-ploču i ispisali preteće poruke na albanskom jeziku "Hakmarrja" (Osveta).

U septembru prošle godine, više stotina kosovskih Albanaca održalo protest kojim su sprečili oko 150 Srba da posete pravoslavnu crkvu u selu Mušutište. Demonstranti su tom prilikom bacali kamenje i flaše na policiju skandirajući ime OVK. Tači je osudio nasilje tokom protesta rekavši da "ovi događaji nisu u interesu Kosova niti njegovih građana". Strah je kod njega sve vidljiviji, jer pravo suđenje zločincima OVK tek počinje.

Početkom ove godine, 16. januara, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Remzija Šalje, kojom ga tereti za otmicu civila albanske nacionalnosti za koga se sumnjalo da sarađuje sa Srbijom.

Remzi Šalja, koji je tokom rata bio poznat pod nadimkom Crvena Jabuka, optužen je za ratne zločine jer je, prema optužnici, nekoliko dana u pritvoru držao civila, kosovskog Albanca, koji je kasnije pronađen mrtav u selu Dulje u opštini Suva Reka.

U optužnici se navodi da je Šalja, zajedno sa drugim naoružanim i maskiranim pripadnicima OVK, 26. juna 1998. godine oko 23.00 sata, uhvatio Hadžija Pertešija u njegovoj kući, jer su sumnjali da sarađuje sa srpskim vojnim i policijskim snagama.

U optužnici se navodi: "...Nakon što su ga nekoliko dana držali zaključanog na nepoznatom mestu, 1. jula 1998. godine, kraj puta u blizini centra sela Dulje, pronađeno je mrtvo telo Hadžija Pertešija".

Zanimljivo je da je Fatmir Ljimaj, takođe optužen za ubistvo dvojice kosovsko metohijskih Albanaca, za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim vlastima. Haški sud je 2005. godine, oslobodio Limaja optužnice za ratne zločine nad Srbima i Albancima osumnjičenim za saradnju sa Srbijom, ali, kako izgleda, njemu će suđenje biti obnovljeno u celosti, sa novim dokazima i svedocima.

Pitanje je i šta će Francuska uraditi sa Ramušom Haradinajem. Ali, tu je i još mnogo nejasnih tema u vezi sa vođama terorističke OVK, koji su za poslednjih petnaest godina imalo dovoljno vremena da stvore svoje finansijske imperije, učvrste svoje pozicije u podzemlju, među narko kartelima, potkupe domaće i evropske političke faktore, pa čak i stvore svoje lične vojske, koje im služe za razvoj kriminalnog biznisa, ličnu zaštitu i slično.

Odnos Vučićevog režima prema ovom pitanju, više je nego jasan: on bi na svaki način hteo da dođe do opšte amnestije albanskih zločina iz devedesetih, kako mu "senke prošlosti" ne bi ometale izvođenje radova na velikoalbanskom projektu autoputa do Tirane.

A 1. Zaštićeni svedok "Božur 50" u slučaju "Gnjilanska grupa"

Koliko su razni paralelni centri moći, politizovano i korumpirano srpsko pravosuđe i albansko podzemlje uticali na iskaze (i tumačenje iskaza) svedoka u nekim ranijim suđenjima članovima OVK, govori i slučaj zaštićenog svedoka nazvanog službeno "Božur 50", koji je opisivao zločinačku aktivnost ove organizacije nad civilima, sa opširnim i veoma uznemirujućim detaljima o mučenjima i svirepim pogubljenjima. Naime, iskaz zaštićenog svedoka, bio je proglašen "konfuznim" i "protivrečnim".

Odlučujući o izjavljenim žalbama članova takozvane "Gnjilanske grupe" OVK, Odeljenje Apelacionog suda je u maju 2013. godine održalo glavni pretres u odnosu na osuđujući deo presude, potrvđujući tom prilikom oslobađajući deo presude!

Pretres je održan 16. i 17. septembra 2013. i 13. novembra 2013. godine, tokom kojeg su ispitani okrivljeni i svedok saradnik „Božur 50".

Apelacioni sud je "našao da je žalba tužioca za ratne zločine neosnovana", te da je prvostepeni sud, donoseći oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljene, "...pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, te pravilno primenio materijalno pravo"

Pre više od dve godine, tačnije, 15. januara 2014., Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je deo oslobađajuće presude Višeg suda kojom su pripadnici "Gnjilanske grupe" zbog nedostatka dokaza oslobođeni za optužbu da su od juna do decembra 1999. godine mučili do smrti 80 srpskih civila.

Tom sramnom odlukom potvrđen je oslobađajući deo presude Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom su Fazli Ajdari, Redžep Aliji, Šaćir Šaćiri, Idriz Aliji, Šemsi Nuhiju i Ramadan Halimi (za koje svaki Srbin iz Gnjilana zna da su učestvovali u zločinu) oslobođeni optužbe da su kao saizvršioci izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno da su od juna do decembra 1999. do smrti mučili najmanje 80 osoba.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane