Natrag

Tragom vesti

Kad banda trguje: tajkun Petar Matijević dobio zgradu "Jugoeksporta" tri puta jeftinije nego što ona stvarno vredi

Lopov na Trgu Republike

Najveći trovač na srpskom tržištu mesa, Petar Matijević, trgovac smrdljivim batacima, zaraženim viršlama i drugim zagađenim mesnim otpadom, došao u posed velelepne zgrade "Jugoeksporta" u strogom centru Beograda, uz pomoć dvoje stečajnih sudija. Svi putevi ovog kriminalnog posla vode u pravcu Aleksandra Vučića i njegove kriminalno-koruptivne mreže razapete uzduž i popreko Srbije.

Mersiha Hadžić

Stečajni upravnik Jelena Belosavić-Sekulovski i stečajni sudija Tatjana Vlaisavljević, omogućile su tajkunu Petru Matijeviću da po tri puta nižoj ceni kupi zgradu Jugoeksporta na ekskluzivnoj lokaciji u strogom centru Beograda, u Kolarčevoj ulici broj jedan! Mnogo pre nego što je zgradu na aukciji kupio Matijević, ceo slučaj je već bio u tužilaštvu po prijavi odbora poverilaca koji su bili nezadovoljni radom Vlaisavljevićeve i Belosavić-Sekulovske.

Pre svega bili su nezadovoljni činjenicom da je Belosavić-Sekulovski uradila novu procenu imovine koja nije obuhvatila ukupnu površinu Jugoeksportovih nekretnina. Ona je na taj način dodatno umanjila vrednost imovine Jugoeksporta koja je u prošlosti već pogrešno premerena...

Privredni apelacioni sud je zbog svega i doneo rešenje o posrednom preispitivanju prodaje. Iz Apelacionog suda ceo ovaj predmet prosleđen je u tužilaštvo. Apelacioni sud je zapravo reagovao na žalbu Alfa banke, koja je i najveći hipotekarni poverilac za zgradu u Kolarčevoj ulici.

Kako bi izigrali Tužilaštvo i Apelacioni sud, sudija Tatjana Vlaisavljević je marta 2016. godine poslala upit stečajnom upravniku „Jugoeksporta" Jeleni Belosavić Sekulovski u kome kaže: "...Da li postoje razlozi za skidanje tog moratorijuma (zabrane prodaje zgrade) koji ima Alfa banka, nad zgradom Jugoeksporta u Kolarčevoj ulici?"

Belosavić-Sekulovski nije odgovorila ništa, a baš to je pretpostavljamo sudija Tatjana Vlaisavljević i očekivala. Ona je ćutanje protumačila kao odobravanje, odnosno, kao zakonsko pravo za ukidanje moratorijuma. Marta meseca Vlaisavljevićeva uprkos činjenici da predmet razmatra tužilaštvo donosi sporno rešenje da se može krenuti u prodaju.

Alfa banka zbog toga podnosi i drugu žalbu Apelacionom sudu, koju je ovaj usvojio, i 30. novembra ove godine doneo rešenje o ukidanju odluke Privrednog suda. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno razmatranje.

Na ovaj način je formalno ukinuta odluka koja je omogućila prodaju imovine, ali stečajna upravnica Belosavić-Sekulovski podržana od strane V.D. direktorke Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Danijele Vazure ipak je održala aukcijsku prodaju.

Tužilaštvo trenutno ponovo preispituje razloge za prodaju. To Petra Matijevića ne interesuje i njegovi ljudi su već ušli u zgradu Jugoeksporta, koju su pored svih nepravilnosti platili tri puta manje od njene vrednosti.

Prema podacima sa sajta imovina.net prosečna cena kvadratnog metra u strogom centru Beograda, kod Doma Omladine kreće se oko 2.900 evra po metru kvadratnom.

Petar Matijević je zgradu Jugoeksporta, koja se nalazi na 50 metara udaljenosti vazdušnom linijom od Doma omladine, a površine je 5.500 kvadratnih metara platio svega 7,3 miliona evra. Matijević je dakle ovu ekskluzivnu zgradu platio svega 1,327 evra za metar kvadratni. To je otprilike cena poslovnog prostora osrednjih lokacija u Novom Beogradu. Stečajna upravnica Belosavić-Sekulovski je žurila da što pre proda zgradu ispod cene, zanemarujući činjenicu da se od septembra očekuje vrtoglavi skok cena nekretnina u Srbiji. Od septembra 2017. godine strancima će biti dozvoljeno da kupuju nekretnine u Srbiji, znala je Belosavić-Sekulovski. Postoje indicije da će Kinezi i Arapi u tolikoj meri kupovati nekretnine u Beogradu da će se cene utrostručiti. Zašto su onda Belosavić-Sekulovski i Vlaisavljevićeva toliko žurile?

Jasno je da je njihovo postupanje proizvelo benefite za Petra Matijevića i može reći da su zloupotrebile položaj.

Inače Jelena Belosavić-Sekulovski u svojoj biografiji tvrdi da je pre nego što je položila ispit za stečajnog upravnika godinama radila u PTT-u, gde se zaposlila nakon šest godina studiranja na Fakultetu organizacionih nauka. Na njenom Linked-in profilu piše da je na četvorogodišnjim studijama provela vreme od 1993. do 1999. godine.

U Biografiji koju je sama pisala ona prećutkuje da je radila i u Agenciji za privatizaciju. U decembru 2015. godine ona je položila ispit za stečajnog upravnika, iste godine istog meseca jedan dan posle položenog ispita ona je dobila da upravlja stečajem Jugoeksporta!

Sa slučaja je skinuta dotadašnja stečajna upravnica Mira Štavljanin. Ni Štavljaninova nije bila "anđeo", ona je svoje kancelarije imala baš u zgradi Jugoeksporta, gde je ispod tržišne cene zakupljivala prostor od firme nad kojom sprovodi stečaj. Štavljaninova je odgovorna za prve loše procene imovine. Tim procenama su poverioci oštećeni za jednu dvadesetinu, ali kada je sklonjena iz ovog stečaja, Belosavić-Sekulovski je na svoju ruku organizovala nove još gore procene.

Jelena Belosavić-Sekulovski se o tome nije konsultovala ni sa odborom poverioca, a imovina je kako je napomenuto procenjena bez jednog dela. Procenjivano je samo 1.600 metara kvadratnih. Potom je određena nova prosečan cena koja se odnosila na svu imovinu kako na procenjeni tako i na neprocenjeni deo. Zbog ovoga je zgrada u Kolarčevoj na aukciji i ponuđena za svega 6 miliona evra umesto za 20 milona kolika je realna početna vrednost za tu lokaciju. Poverioci su pre prodaje čak tražili da se ponovo sve premeri, jer po njihovom mišljenju čak je i za prvu procenu izmereno manje kvadratnih metara od onoga koliko je stvarno stanje. Ovaj zahtev nije uopšte razmatran...

Tako je vrednost imovine nekadašnjeg giganta iznenada umanjena više od šest puta jer je pri poslednjem pokušaju prodaje, u martu 2015. godine, procenjena na 5,85 milijardi dinara, odnosno 48,5 miliona evra. A, nuđeno je 3.500 kvadrata manje nego sada.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), pod čijom je ingerencijom "Jugoeksport" (u stečaju od 2001. godine), angažovala je u septembru ove godine sudskog veštaka da ponovo utvrdi vrednost imovine. Tako se došlo do cene po kojoj je "Jugoeksport", ponuđen i prodat Matijeviću, kaže insajder Magazina Tabloid iz odbora poverilaca, i navodi da je Belosavić-Sekulovski od početka dovedena kao poslušnik Danijele Vazure V.D. direktorke ALSU-a.

Inače i sam izbor Danijele Vazure je više nego kontroverzan. Vlada Srbije imenovala je ovu osobu za V. D. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika mimo sprovedenog konkursa! Poslednjeg dana 2014. godine, odnosno 31. Decembra, Vlada je održala sednicu na kojoj je doneta odluka o postavljenju Danijele Vazure na čelo Alus-a. Imenovanje novog vršioca dužnosti u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) bilo je iznenađenje jer je već je bio sproveden konkurs za direktora, a među 12 kandidata Vazure nije bilo!

Vazura je zapravo konkurisala za direktora Agencije za privatizaciju. Tu je važila za glavnog favorita, a onda je potpuno neočekivano, uoči Nove godine, proglašena za direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika!

Štampa je pisala da se od Vazure za čelnika Agencije za privatizaciju odustalo u zadnji čas, zato što je njen brat Miloš Vazura, direktor FK Partizan, a planirana je navodno privatizacija Zvezde i Partizana. Ona bi tako bila u poziciji izraženog nepotizma objašnjavali su, iz SNS šta se objasniti ne može.

Kada je predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, javno saopštio da od privatizacije dva velika kluba nema niša, onda je postalo jasno i da takve špekulacije nisu istina. Sve je to zapravo služilo za prikrivanje stvarnog razloga njenog imenovanja na rukovodeće mesto u ALSU.

Vazura je u ALSU otišla sa mesta direktora Centra za stečaj u Agenciji za privatizaciju. Prethodno je konkurisala i za notara, ali nije prošla. Pa joj je brat preko veza pomogao da prođe ispit za stečajnog upravnika. Njen brat Miloš Vazura je radio u Ministarstvu pravde i sadašnji je direktor Partizana.

Na Skupštini tog kluba je rečeno je da je Vazura više od dve godine bio savetnik u ministarstvu i da je uspešno organizovao seminare studenata na Kopaoniku.

Ali, najvažniji podatak iz njegove biografije je činjenica da je Miloš Vazura je kum Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije. Nedić se više puta u Vladi sastajao sa članovima porodice Matijević...

O svemu ovome obavešteno je i Tužilaštvo koje je podnelo mnogobrojne pritužbe Privrednom sudu. Prema našim saznanjima, čak je i odbor poverilaca uputio pre dve nedelje novi prigovor tom sudu. U međuvremenu se oglasio i Petar Matijević, koji tvrdi da je prvog februara ušao u prostorije Jugoeksporta u koje planira da preuredi u hotel sa četiri zvezdice.

A 1. Koga je Matijević izbacio iz zgrade Jugoeksporta

Nekoliko sati nakon što je objavljeno da je tajkun Petar Matijević kupio zgradu Jugoeksporta u Beogradu, na umetničkoj izložbi su se pojavili ljudi koji su počeli da izbacuju sve slike i umetnike iz sale. Poznatoj umetnici Vesni Karakaš je posle aukcije rečeno da slike mogu da joj u galeriji Jugoeksporta stoje do kraja nedelje, ali već u sredu i četvrtak većina slika je izbačena. Karakaš priča i da su nekim umetnicima kao što je ona javili telefonom da dođu po slike i umetničke vrednosti koje su izlagali. Ona ističe i da je veliki skandal što nisu svima rekli da treba da dođu, a potom su nam rekli i da od izlaganja nema ništa..

Naš poznati slikar, Jugoslav Ocokoljić nije obavešten da mora da dođe i da skloni slike. Pa je jedno od njegovih umetničkih dela satima ležalo na podu galerije. Pozvala ga je Karakaševa i rekla mu da ode hitno po sliku. Prostor je tako ispražnjen za Matijeviće već pred Novu godinu...

Osim umetnika, i radnici Jugoeksporta koji su radili u objektima i primali novac od stečajnog upravnika, su oterani iz firme. Svi koji su pitali za otpremnine, su proglašeni viškom i takođe su najureni iz zgrade Jugoeksporta!

A 2. Kupac zgrade "Jugoeksporta", najveći je trovač Srbije

Podsećamo i da je bivši radnik Industrije mesa Matijević, Mihajlo Čepi prošle godine u razgovoru sa novinarom Magazina Tabloid, otkrio da se pokvareno meso kome je istekao rok iz Matijevićeve maloprodaje, ponovo šalje u Novi Sad gde se koristi za izradu viršli, kobasica i drugih mesnih prerađevina. Čepi je tada ispričao o svim do tada neotkrivenim detaljima Matijevićevog proizvodnog procesa, o kancerogenim elementima koji su Zakonom zabranjeni, ali se u toj mesnoj industriji ipak stavljalju u hranu. U razgovoru za Magazin Tabloid, Mihajlo Čepi svedoči da se kod ovog srpskog tajkuna radi pod sloganom "Kod Matijevića se ništa ne baca!"

I napominje da je radio i sa mesom uginulih životinja, a na pitanje kakav je miris tog mesa kratko kaže: "...Smrad je neverovatan! Pokvarena roba se vrati, obradi se i pošalje ponovo u prodaju, šta se ne proda ponovo se vrati i tako nekoliko puta!"

To je ukratko značenje slogana: "Kod Matijevića se ništa ne baca". U pitanju su sve stvari koje se vraćaju iz prodaje kojima je istekao rok, koje su ubuđale i pokvarene, to sve ide nazad u proizvodnju. Najviše ide u viršle i u crvene kobasice, odnosno u roštilj kobasice, slaninske kobasice, lovačke kobasica, sve one koje su crvene i koje treba da se peku. Ta pokvarena i ubuđala i smrdljiva roba se oprobanom procedurom obradi tako da se smrad više ne oseti. To se radi tako i po nekoliko puta, priča Mihajlo Čepi i navodi dodaje da se meso farba i, nitritnim solima.

Nitriti se dodaju kada se injektuje meso, posebno se dodaju u prasetinu koja je pokvarena i koja je izgubila boju svežeg mesa. Osim toga dodaju se u sve dimljene stvari, jer one daju finu crvenu boju tim mesnim proizvodima. Osim nitritnih soli u meso se dodaje i takozvani karmin. Karmin je aditiv-veštačka boja zabranjen u Evropskoj uniji. Zabranjen je i kod nas. Dodaje za takođe za bojenje mesa. Dodaju ga u velikim količinama, a on je znaju to svi koji rade sa mesom kancerogen. Posebno ga mnogo dodaju u dimljenu slaninu, u butkice, kolenice. Svi ti proizvodi se injektuju. Slanina se ranije injektovala čak 30 do 40 odsto....

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane