Natrag

Na nišanu

Hoćemo li 1. maj proslaviti bez Vođe?

Zašto Vučić mora da ode

Više evropskih dnevnih listova prenelo je komentar nemačkog radija Dojče Vele pod naslovom ''Srpski car Vučić hoće novo odelo''. U tekstu Tomasa Rozera piše: ''U stvarnosti se radi o izborno-taktičkim kalkulacijama zbog kojih Vučić sada želi da se otarasi predsednika Tomislava Nikolića''. Vučićevom kandidaturom se bavi i austrijski list Tiroler tagescajgung pozivajući se na agenciju APA: "...Ta kandidatura je srpskom premijeru već drugi put u deset godina donela ugled političkog oceubice...". Isti list, 17. februara ove godine, donosi i naslov: ''Vučić ne isključuje mogućnost da izgubi od Nikolića". Da li su ovo poslednji Vučićevi izbori, i zašto on mora da ih izgubi, a šta je ostalo iza njegove surove i krave vladavine, piše istraživač Magazina Tabloid major Goran Mitrović

major Goran Mitrović

Tokom četiri i po godine svoje apsolutističke vladavine, Aleksandar Vučić svakodnevno je satima sa svih televizija izgovarao najodvratnije laži, nudio građanima svoje bolesne fantazije kao "gotove projekte" i tvrdio da je Srbija najprosperitetnija zemlja na evropskom kontinentu, uprkos činjenici da je reč o jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta.

Vladao je tako što je svih 365 dana u godini, danju i noću, sa svih televizijskih kanala, predstavljao sebe kao veliku i važnu ličnost, koja će Srbiju uvesti u zlatno doba, pa je čak i najobičnije, protokolarne susrete, predstavljao kao "istorijske", od kojih počinje i vreme da se meri po njegovom kalendaru. Plod njegovih bolesnih napada na zdrav razum svakog čoveka, već je sazreo.

Surova stvarnost govori o posledicama njegove kriminalne vladavine: najmanje dvadeset grandioznih pljački državnog budžeta uključujući i surovu otimačinu pokretne i nepokretne imovine u vlasništvu Republike Srbije, Vučić je proglasio "stranim investicijama i ulaganjima u budućnost". Obećavao je najoštriju borbu protiv korupcije, a sebi, svojoj porodici, kumovima i prijateljima, omogućio pljačku nezapamćenih razmera, zbog koje danas pate svih građani, svaka porodica, svaki čovek pojedinačno.

Kako predsednik Vlade Srbije, potpisao je desetine štetnih ugovora sa stranim kompanijama, zbog čega je država oštećena za najmanje 50 milijardi evra! U svojstvu neprikosnovenog diktatora, pravio je takozvane neposredne pogodbe sa feudalnim porodicama iz arapskih zemalja, a pisane tragove tih pogodbi niko do danas nije video.

Lično je naredio izvoz oružja, municije i vojne opreme u zemlje bliskog i srednjeg istoka, koje su ga kasnije "reeksportovale" takozvanoj Islamskoj državi.

Mimo Ustava, ponašao se i kao komandant oružanih snaga, ugrožavajući na taj način instituciju Predsednika republike.

Razorio je pravosuđe. Na čelne pozicije u sudovima postavio je članove svoje pederske grupe. Tužilaštvo je podredio svojoj volji. Naređivao je hapšenja, produžavanje pritvora, pretio je javno, poimenično, biznismenima koji su smetali u poslu njemu, njegovom bratu Andreju, ocu Anđelku i njegovom kartelu.

Policiju je doveo do prosjačkog štapa. Bez uniforme, naoružanja, bez tehničkih sredstava za rad, pa i najosnovnijih, kompjutera, štampača i uniforme, smanjio im je plate, doveo na načelnička mesta najnesposobnije i najkorumpiranije ljude, za ministra je postavio Nebojšu Stefanovića, koji je po kratkom postupku završio fakultet (za devet meseci) a potom za godinu dana odbranio i doktorat.

Vojsku je devastirao, rasprodao svu njenu imovinu, doveo je u pitanje odbrambenu sposobnost Srbije da se sačuva od agresije.

Potpuno je uništio i Bezbednosno informativnu agenciju, stavljajući na njeno čelo amatera Aleksandra Đorđevića, iz svoje pederske grupe, koji je nesposobnošću i kriminalom, Službu doveo do rasula.

Javna preduzeća je ovih pet godina kontrolisao preko partijskih direktora. Većina od njih je bila i bez formalnog obrazovanja, poput kuma Nikole Petrovića koji je na čelu Elektromreže Srbije (EMS-a), bio do kraja prošle godine, a sve u svojstvu v.d. direktora.

Stranačku falangu je doveo na ključne pozicije u vrhu državnih institucija, javnih preduzeća, ustanova, snabdevajući ih lažnim diplomama srednje škole, fakulteta i najvišim naučnim zvanjima, do doktorata...

Obrazovanje je sveo na nivo afričkih zemalja. Za ministra prosvete postavio je čoveka u čijoj privatnoj školi su se školovala njegova deca, a koju je potom kupio njegov brat Andrej.

Zdravstveni sistem u Srbiji je na nivou srednjovekovnog.Haraju zarazne bolesti, u bolnicama nema lekova, medicinski aparata, pa ni stručnih lekara. Na preglede se čeka danima.

A brat Andrej je i dalje zaposlen u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca. Osim pasoša, koje familija Vučić rasprodaje, Kovnica na Topčideru štampa i pasoše i drugih zemalja. Tako je prodao za 600 miliona evra, akcizne markice vredne milijardu evra, uglavnom Albancima sa Kosmeta i Makedonije.

Takođe, Andrej Vučić je i glavni transporter narkotika kroz Srbiju. Osim transporta, ušao je i u trgovinu narkoticima, te zarađuje stotine miliona evra godišnje i u ovom poslu. Tu nije kraj, jer Andrej raspolaže i oružanom silom, koju naoružani čine navijači sportskih klubova i izbegli sa Kosovo i Metohije i Krajine, a sarađuje i sa takozvanom paljanskom družinom.

Andrej Vučić i njegov otac Anđelko, uveliko pelješe RTB Bor, i to tako što Aleksandar finansira ovo preduzeće sa 250 miliona evra godišnje iz budžeta, a kolač, osim direktora-mafijaša, Blagoja Spaskovskog, uzimaju i Andrej i Anđelko.

Podivljali Vođa smanji je penzije i plate. Prosečna penzija u Srbiji je jedva nešto veća od 20.000 dinara, ili oko 190 evra! Najčešća plata u Srbiji ne prelazi 200 evra mesečno! Plata vojnika je 320 evra, policajca 360 evra!

Danas Srbija duguje građanima 20 milijardi dinara, tako što Služba prinudne naplate Narodne banke Srbije ne izvršava sudske naloge za plenidbom sredstava iz budžeta Srbije u korist građana, dosuđenih pravnosnažnim presudama sudova.

Danas je 520 hiljada penzionera, sa minimalnom penzijom, pod blokadom privatnih izvršitelja za neplaćene komunalije, struju, telefonske račune.

Danas u Srbiji više od 56 hiljada seoskih domaćinstava je pod prinudnom naplatom za neplaćeni doprinos za socijalno osiguranje i radni staž, po osnovu poljoprivrednih penzija, koje je obavezno, mada ih većina seljaka uopšte i ne dočeka. Seljacima plene stoku, alatke, kukuruz, prazne im ambare, oduzimaju pokućstvo.

Nekoliko stotina hiljada ljudi je pobeglo iz Srbije od gladi i nemogućnosti da se zaposli. Pobegli su i najbolji inženjeri, lekari, visokokvalifikovana radnici...

Zahvaljujući Vučićevim zlodelima Srbija je rasprodala poljoprivredno zemljište, skoro sve rudne resurse, a milijarde evra iz Srbije izvlače strane kompanije, koje mu plaćaju masnu proviziju. Magazin Tabloid jer opisao skoro svaku Vučićevu pljačku, kao i pljačke njegovog kartela.

Da bi bio podržan u vladavini i najsurovijem režimu bez ikakvih ličnih sloboda građana, Vučić je, neustavno uzurpirao svu vlast i sve državne institucije pretvorio u svoj privatni servis koji mu bespogovorno služi. Umesto vladine institucija, kako bi trebalo u državi koja je, barem zvanično, parlamentarna demokratija, Vučić je postavio samog sebe iznad države. Preciznije rečeno, kao Luj XIV, stavio je znak jednakosti između sebe i države.

Za samo četiri i po godine, Vučić je uspeo da zavede strahovladu u lokalnim samoupravama gde je silom postavio svoje lokalne bandite u opštinskim administracijama, formirao je svoje lokalne batinaške grupe koje "ubeđuju" nepokorene građane i štite nesmetano pranje novca, protok narkotika, oružja, akcizne robe...Sva državna preduzeća koja su bila, ili u postupku privatizacije ili u stečaju, ubrzano je besplatno predao na korištenje svojim mafijaškim kumovima, a najvredniju državnu imovinu (poljoprivredno zemljište, šume, rude, vodoprivredu), sprema na poklon strancima, kroz kriminalni obrazac takozvanog javno-privatnog partnerstva, koje se u svim tranzicionim zemljama pokazalo kao smrtonosno za interese države i naroda.

Diktator, kakav je Aleksandar Vučić, za koga su sve strane obaveštajne službe i sve političke elite, kako na Istoku tako i na Zapadu, složno utvrdile da je opasan ludak, mora hitno da ode. Svaki dan duže koji ostane na vlasti, koštaće Srbiju, ne samo multimilionskih gubitaka, nego i nesagledive štete u pogledu opstanka samog državnog i nacionalnog bića. Znaju to i najuticajniji državnici na svetu koji su podržali kandidaturu Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, kao čoveka koji može da razori pljačkašku bandu iz SNS-a, SPS-a i Srpske radikalne stranke.

Glosa

Vučićevom kandidaturom se bavi i austrijski list Tiroler tagescajgung, pozivajući se na agenciju AP: "...Ta kandidatura je srpskom premijeru već drugi put u deset godina donela ugled političkog oceubice...". Takođe, Tiroler tagescajgung, 17 februara ove godine, doneo je i naslov: "...Vučić ne isključuje mogućnost da izgubi od Nikolića".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane