Natrag

Povodom

Hoće li se poljoprivrednici dići protiv najavljene strane okupacije srpskih oranica

Dizanje kuke i motike

U nekoliko vojvođanskih opština, ovog proleća će početi i blokade puteva i građanski bunt protiv nesreće koja je na vidiku. Naime, kako od 1. septembra stranci mogu slobodno da kupuju i iznajmljuju oranice u Srbiji, izvesno je da će na desetine hiljada domaćih poljoprivrednika ostati bez zemlje koju su do sada uzimali u najam i tako postanu najamna radna snaga kod stranaca. Neki su to već i postali. Hoće li se kuka i motika konačno dići protiv ovog opasnog nauma?

A. Nađ

Ove, 2017. godine, na dan 1. septembra, u Srbiji stupa na snagu član 63 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, koji je potpisan još 2013. godine, čijom primenom će biti omogućeno strancima da slobodno kupuju i iznajmljuju poljoprivredno zemljište.

Mimo Ustava, zakona, pa čak i datuma zacrtanog SSP-om, pojedine strane kompanije i pojedinci, već su postali vlasnici zahvaljujući okupatorskoj diktaturi Aleksandra Vučića i njegove porodično-stranačke mafije.

Naime, osim nekoliko hrvatskih tajkuna koji su došli u posed srpskih oranica, i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, među kojima i kompanija Al Rawafed, sa kojom je Vučićeva vlada 2014. godine osnovala zajedničko preduzeće, postala je vlasnik ogromnih površina obradive zemlje u Vojvodini. Tako je, između ostalog, zakupila i 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove Morović - pogona u Karađorđevu, plativši za to svega 60 evra po hektaru, mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi pogon Karađorđevo, oko 350 evra. Rezultat je bio poražavajući: zemljište u Karađorđevu ostalo je neobrađeno i zapušteno, sve je zaraslo u korov, a zajedničko preduzeće osnovano sa Vučićevom vladom je nemoguće pronaći (nema broja telefona, web sajta, a vrata kancelarije na adresi ulica Bulevaru Mihajla Pupina broj 6. u Beogradu, u Poslovnom centru Ušće su zaključana). Nivo do koga je u kratkom roku od strane arapske kompanije uništena imovina Vojne ustanove Karađorđevo, zastrašujući je.

Ali, kompanija Al Rawafed, nije samo u Karađorđevu ostavila haos, nego i veliki deo dobijenih njiva u Vojvodini koje su danas u parlogu, a koje su dobijene na čak 25 godina! Prema svim informacijama kojima raspolažu poljoprivrednici u desetak vojvođanskih atara, ovu kompaniju je "uveo u posed", brat Aleksandra Vučića, Andrej Vučić (o čemu svedoče i seljaci u Gajdobri i Sivcu, koji su ga videli sa gostima iz Emirata kako obilazi posede).

No, kakav je odnos kompanije Al Rawafed prema poklonjenim vojvođanskim oranica (samo u Novoj Gajdobri, Baču i Sonti ima oko 10 hiljada hektara zemlje), govori i podatak da su njeni predstavnici u Srbiji srušili zemljoradničku zadruga u Gajdobri i izbacila na tone šuta na privatna imanja, jer bi smeštanje tolikog otpada na odgovarajuću deponiju morali da plate barem sto hiljada evra.

Prošle godine, u maju mesecu, ispostavilo se da nema ni ugovora o zajedničkom ulaganju, kao ni međudržavnog sporazuma koji je navodno zaključen između Vlade Srbije i arapske kompanije Al Dahra koja je bila Vučićev partner u protivustavnim i protivzakonitim radnjama. Nešto ranije, krajem aprila meseca prošle godine, Vučić je sa predstavnicima Al Dahre obilazio vojvođanske oranice koje je ova kompanija zaposela. Katastrofalni rezultati ovog "posla", nikako nisu mogli da dopru do javnosti, a činjenice govore sledeće: vojvođanska poljoprivredna gazdinstva, ubirala su i do tri tone soje po hektaru, a na "arapskim" njivama prinosi su bili jedva 700 kilograma po hektaru! Godinu ranije, u julu 2014., Vučić je spektakularno obećavao da će "...uz savremeni način obrade, prinosi na tim oranicama biti četiri do pet i po puta veći od uobičajenih!", te da Srbija nema takve mogućnosti kakve stranci imaju.

Ispostavilo se da je sve ostalo na njegovom "ruženju naroda", jer kompanije iz Emirata nisu kupile nijedan traktor, kombajn ili bilo šta drugo od mehanizacije. A, vojvođanski paor je sveden na običnu najamnu radnu snagu, jer Arapi iznajmljuju naše ljude iz okolnih sela da svojim traktorima rade na toj zemlji.

U ugovorima sa arapskim kompanijama, koje građani Srbije nikada nisu videli, planirano je (prema Vučićevim lažima!) otvaranje dodatnih 300 radnih mesta u opštinama Kula i Bačka Palanka, a uz kupovinu mehanizacije i izgradnju sistema za navodnjavanje, predviđeno je i podizanje postrojenja za sortiranje, pakovanje, skladištenje i obradu poljoprivrednih proizvoda, a obećano je i pospešivanje rada malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava kroz otvaranje agroindustrijskog centra. Ništa od toga dosad nije ostvareno.

Bivši radnici kombinata "Bačka", koji su prešli na rad u kompaniju "Al Rawafed", kažu da se, osim manjeg dela oranica, zasejanih jesenas za potrebe arapske kompanije, ništa ne dešava te da Arapi imaju nekakvu "tehnologiju" kojom u zemlju bez obrade direktno ubacuju mineralno đubrivo i seme. Svedoci kažu da su naši poljoprivrednici izrazili sumnju u ove "metode", ali da im arapski agronom na svaku primedbu odgovara sa: "...No problem!".

Od 1. septembra ove godine, najavljeno je da će i druge kompanije i pojedinci iz inostranstva kupiti ili iznajmiti svaku stopu obradive zemlje u Srbiji (posebno u Vojvodini, Mačvi, Šumadiji, pa čak i u nekim delovima niškog regiona). U nekoliko vojvođanskih opština, ovog proleća će zbog toga početi i blokade puteva i građanski bunt protiv nesreće koja je na vidiku. Za razliku od Srbije, Slovenija je, na primer, postavila uslov strancima da moraju da žive u toj državi pet godina, pa tek onda da steknu pravo na eksploataciju poljoprivrednog zemljišta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane