Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (95)

Napredovanje žute pravde

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Srpsko pravosuđe je feudalno, sudije nose krune i kada dođe trenutak za silazak sa trona, krune ustupaju svojoj deci, bliskim rođacima i supružnicima, koji nastavljaju da rovare u sudovima i čine sve da sila pobedi zakon, ali uz optimalnu novčanu nadoknadu.

Početkom 2010. godine srpsko pravosuđe je postalo ogranak Demokratske stranke, odnosno njenog odbora za pravosuđe. Skoro trećina tužilaca i sudija nisu prošli na reizboru, bez obrazloženja. Neki od njih zaista nisu ni zasluživali to zvanje, ali najveći broj je pao na ispitu zbog ''moralno političke nepodnobnosti'', a po kriterijumima Bezbednosno-informativne agencije i ministarke Snežane Malović, specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića i predsednice Vrhovnog (i) kasacionog suda Nate Mesarović.

Ustavni sud Srbije je u sporovoznom postupku (ne)reizbor proglasio neustavnim i privremenom merom vratio sve sudije i tužioce na posao. Neki su se vratili, neki su umrli od stresa, srama i stida, a većina vodi još sudske sporove oko naknade štete.

Dolasakom naprednjaka na vlast, svi vinovnici ''reforme pravosuđa'' u izvođenju žute mafije amnestirani su. Odbačena je krivična prijava podneta protiv crne četvorke - bivše ministarke Snežane Malović, Miljka Radisavljevića, Zagorke Dolovac i Nate Mesarović, koju su podnele sudije Vrhovnog kasacionog suda na čelu sa predsednikom, sudijom Milojevićem!

Dakle, dat je signal da se radi po starom, jer je Aleksandar Vučić, novi Vođa, bio blizak prijatelj, preko Miodraga Rakića, sa Malovićkom i Miljkom Radisavljević. Čekao je da Miljku istekne mandat, a obnovio ga je Zagorki Dolovac. Snežana Malović je sačuvala stanove, opljačkanu imovinu i milionske svote deviza, a Vučić je odredio da njeno dupe čuva 60 vojnih specijalaca, o trošku države. I još je pod zaštitom.

Onda je Vučić doveo svoje ljude. Za predsednika Apelacionog suda u Beogradu je postavio, na opšte iznenađenje, sudiju Duška Milenkovića, četvrtog člana sudskog veća, a on je potom imenovao Aleksandra Stepanovića, prvo za vršioca funkcije predsednika, a potom i za predsednika Višeg suda u Beogradu, pod čijom kapom sude i Odeljenja za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine i Gojka Lazareva za predsednika Višeg suda u Šapcu. Isluženog Miljka Radisavljevića, koga je pustio da zatre tragove mnogi teških pljački, teških nekoliko desetina milijardi evra, Vučić je zamenio advokatom Mladenom Nenadićem iz Čačka.

I potpuno satiranje srpskog pravousđa je počelo.

Vučićeva organizovana kriminalna grupa u srpskom pravosuđu izvršila je potpunu privatizaciju javnotužilačkih i sudijskih funkcija.

Za direktora BIA Vučić je postavio advokata iz Čačka Aleksandra Đorđevića, uglednog pedera, čija advokatska kancelarija nastavila sa radom, kao produžena ruka šefa pravosudne mafije Aleksandra Stepanovića. Đorđević opserivra preko BIA nepoćudne sudije, advokate, tužioce, tajkune, koje potom hapsi njegov intimus Mladen Nenadić, specijalni tužilac, ili njegova prijateljica Nataša Krivokapić Čitaković, viši javni tužilac u Beogradu.

Prošle godine, tačnije 9. marta, Stepanović se otarasio Tanje Šobat, predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu, i na njeno mesto je doveo svoju zamenicu Nataliju Bobot (47), a pre mesec dana je i njenu zamenicu Tatjanu Jeremić, postavio za vršioca funkcije predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu, unapredivši ''polje delovanja'' i trgovine uticajem i rasprodajom pravde.

Natalija Bobot je do skoro bila zamenica kabadahijskog predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića. Kao i uvek, Stepanović je blagonaklon prema svojim pionima i poslušnicima, pa je tako i Nataliju unapredio na funkciju vršioca dužnosti predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Dupla funkcija = dupla plata. Džentlmenski je nagradio, ali od novca građana Republike Srbije. Da mora svoj novac da daje, ne bi joj platio ni kafu u kafiću "Moda" na Vračaru, u kom neretko ima veoma zanimljive sastanke.

''...Pre nego što se vratimo na porodicu Bobot, moram da vas informišem ko je zapravo Aleksandar Stepanović. Radi se o jednom od najnestručnijih sudija koji je istovremeno i najlojalniji Vučićev delilac nepravde. Na mesto predsednika Višeg suda u Beogradu postavio ga je direktor BIA Aleksandar Đorđević. Stepanović je poznat kao egzekutor svih onih koji rade po zakonu i koji ne dopuštaju da prilikom odlučivanja slede želje izvršne vlasti.U julu 2015. godine sam i ja bio žrtva Stepanovićeve odmazde jer sam u to vreme kao zaposlen u Višem sudu otkrio aferu u čijem centru je bio nedostojan sudija Predrag Vasić. Nakon toga, Stepanović mi je raskinuo ugovor bez obrazloženja. Moj odgovor je tužba koju sam podneo u smislu odredaba članova Zakona o zaštiti uzbunjivača. Ročište još nije zakazano'' - piše za sajt Uzbuna Radovan Nenadić, diplomiranmi pravnik (iz Čačka).

Natalija Bobot se nije slučajno našla na mestu poslovne pratilje Aleksandra Stepanovića. Njen muž, Krsto Bobot, bio je Miloševićev sudija. Po starom dobrom običaju sličan se sličnom raduje, pa tako i ljubav nastaje. Zato je danas Natalija Vučićeva sutkinja tj. posluškinja. Nije zgodna, ali je funkcionalna.

Da podsetimo, Krsto Bobot je bio izabrani sudija porodice Milošević - Marković, sa dobro plaćenim zaduženjem da osuđuje novinara Slavka Ćuruviju. U vreme kada je Ćuruvija bio označen kao državni neprijatelj broj 1, a Dnevni telegraf sa političkog vrha sabotiran, kleveta je bila krivično delo. Tada je režim Slobodana Miloševića to zloupotrebljavao i privatnim krivičnim prijavama progonio Slavka Ćuruviju i njegove najbliže saradnike. O tome je pisao i Slavkog zamenik, novinar Predrag Popović. I ne samo to, Bobot je bio i istražni sudija u slučaju 'Ibarska magistrala', pa je koristeći naloge sa vrha, činjenjem i nečinjenjem uzurpirao istragu i uticao na zataškavanje istine i čuvanja atentatora od zatvorske kazne.

Nekoliko meseci pre mučkog ubistva Slavka Ćuruvije i realizacije Vučićeve javne pretnje kao ministra informisanja da će se kad tad osvetiti Slavku Ćuruviji, Krsto Bobot ga je osudio.

Krsto je sada advokat. U vreme progona Ćuruvije bio je sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, pa je 8. marta 1999. godine doneo prvostepenu presudu kojom je Slavka Ćuruviju i njegove saradnike osudio na zatvorsku kaznu u trajanju od 5 meseci. Nakon te presude koju je izrekao Krsto Bobot, Ćuruvija je postao slobodna meta, organizatori atentata su dobili vetar u leđa a Dnevnom telegrafu je katanac bio na vratima. Slavko je uložio žalbu na prvostepenu presudu ali pravnosnažnu presudu nije dočekao, jer je u trenutku donošenja iste bio tri metra pod zemljom. Vučiću tada nije smetalo da se po gradu šenluči, da nazdravlja zbog ubistva Ćuruvije i da u šali pita saradnike 'Je li Slavko u zemlji ili je pobegao iz zemlje?!'

Mnogi i ne znaju da je nakon Slavkove smrti jedna od članova veća Okružnog suda koje je potvrdilo Bobotovu prvostepenu presudu, kojom je Slavko osuđen na zatvorsku kaznu, bila Nata Mesarović, članica pravosudne mafije pod režimom Demokratske stranke i jedna od najodgovornijih za neustavnu reformu pravosuđa i urušavanje ustavnog poretka. Nata Mesarović ni do dana današnjeg nije krivično procesuirana ali je svoju političku moć iskoristila da unapredi sina Vladimira Mesarovića, sada sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Zamenicu predsednika Višeg suda Nataliju Bobot iz Beograda su 25. juna 2015. godine u Prizrenskoj ulici napala dvojica lopova i sa vrata joj otkinula skupoceni zlatni lanac. Srećom, ženu nisu povredili, ali je pretrplela velik strah. Ne nose samo kontroverzni biznismeni '1lančuge okolo vratovima'', već i zamenica prvog čoveka beogradskog pravosuđa. Natalija je inspektorima rekla da joj lopovi ništa više nisu uzeli, sem zlata!

U medijima je sudija Bobot najviše bila kada nije bila izabrana za sudiju VVS-a, a verovala je da je to zbog supruga Krste Bobota, koji je poznati beogradski advokat.

- Ja, bez preterivanja, spadam u pet najboljih sudija u Okružnom sudu. To govore moji rezultati. Neka VSS kaže zašto nisam izabrana?! Nigde u zakonu ne piše da, ako je jedan od supružnika sudija, drugi ne može da bude advokat. Mislim da moj neizbor ima veze sa suprugom, koji je i kao advokat i kao sudija radio na nekim specifičnim predmetima - za 'Ibarsku' je bio istražni sudija, u slučaju „Ćuruvija" je doneo prvostepenu presudu, a sada brani Gorana Kneževića - pričala je tada Natalija Bobot.

Čim je preuzela Prvi osnovni sud u Beogradu, nad kojim Stepanović nije imao potpunu kontrolu, gospođa Bobot se proslavila slanjem Kristijana Golubovića na izdržavanje kazne zatvora, na koju je bio osuđen pravnosnažnom presudom.

Da vam bude jasnije, nije njega Natalija Bobot poslala u zatvor jer je procenila da su za to ispunjeni zakonski uslovi (to je mogla da uradi i pre 6 meseci) već je, pretpostavlja se, postupila po nalogu sa vrha, da je sada momenat da se osuđeni kriminalac i cirkuzant udalji sa pozornice Vučićeve rijaliti Srbije. A i rijaliti Vučićevom novinaru Mariću je doneo milione pa je misija ostvarena. I eto, još jedan Vučićev adut u lažnoj borbi protiv organizovanog kriminala. Možda je Vučić posle izbora nagradi višom funkcijom ili joj obezbedi notarsku licencu po kojoj će da pljačka građane i deo novca uplaćuje na račun Srpske napredne stranke. Tako danas funkcioniše notarijat u Srbiji.

Stepanović je svoju partijsku moć skoncentrisanu u sudijskoj fotelji iskoristio i u progonu sada već bivšeg sudije Vladimira Vučinića, postupajućeg sudije u postupku protiv Miroslava Miškovića. Vučinić je poštujući zakone i odluku Ustavnog suda (u kojoj je navedeno da je pritvor protiv Miroslava Miškovića bio nezakonito dug), doneo odluku koja počiva na poštovanju Ustava i zakona, kojom je odlučio da optuženom Miškoviću vrati pasoš.

Sudija Vučinić, jedan od najboljih sudija, a što potvrđuju i izveštaji Visokog saveta sudstva, odlučio je da ostane dostojan do kraja. Nije podlegao pritiscima Vučića i Stepanovića koji su ga preko ministra pravde Selakovića ucenjivali da ne donese takvu odluku već da na sve nedozvoljene i nezakonite načine dodatno diskredituje optuženog Miškovića i dovede ga u još gori položaj, a sve kako bi aspiracije Vučića i njegove mafijaške svite bile zadovoljene. O pritiscima i pretnjama sa kojima se suočavao, Vučinić je i javno govorio. Više nije sudija, napustio je sud i postao advokat.

Preuzimanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu, najvećeg osnovnog suda u zemlji, gospođa Bobot je Stepanoviću otvorila neslućene mogućnosti za pljačku, preko grupe advokata koji u njegovu kancelariju ulaze nogom.

Iako joj ističe vreme od godinu dana na mestu vršioca funkcije predsednika, gospođa Bobot je sprovela nasilje nad sudijama i zaposlenima u ovom sudu, koje se ne pamti. Predsednik Višeg suda Stepanović je tretira kao pudlicu. Najstarije i najstručnije sudije gospođa Bobot je ''ražalovala'', raspoređujući ih u odeljenja kao što su vanparnica, ostavinske rasprave, pružanje pravne pomoći.

Sa posebnom energijom gospođa Bobot je preuzela izvršno odeljenje. Sa obe ruke se pozdravila sa izvršiteljima, koji su doskora radili kao izvršne sudije, a izvršnim sudijama daje uputstva da se nemilosrdno postupa u izvršnom postupku, sprečavajući očerupane građane da koriste pravo prigovora.

Kada je nesrećna ministarka pravde posetila Prvi osnovni sud prošle godine, Natalija Bobot je oko nje obletala kao kuče, mada je starija od nje 13 godina! Zavirivanje u dosije gospođe Bobot izaziva jezu. Redakcija Magazina Tabloid uputila je pismo gospođi Bobot, tražeći saglasnost za objavljivanje podataka i zapisa iz njenog ličnog života. U dopisu upućenom zameniku glavnog urednika, gospođa Bobot nije dala saglasnost da se ti zapisi objave, bez obzira da li su tačni, ili nisu. Glavni urednik je, ipak, odlučio da se ti zapisi ne objave, mada nam Zakon o javnom informisanju i medijima tu mogućnost dozvoljava.

Ali, objavićemo podatke, koji ne zadiru u sferu intime...

Naime, gospođa Bobot nije (re)izabrana za sudiju Višeg suda u Beogradu jer se bavila kriminalom. Imala je svog menadžera, koji je, inače, 27 puta osuđivan za prevaru i koji je posredovao između nje i onih kojima je sudila.

Kada se vratila na rad, odlukom Ustavnog suda Srbije, gospođa Bobot je nastavila poslovanje preko istog čoveka. Tako je i Više javno tužilaštvo u Beogradu pismeno zatražilo od predsednika Višeg suda u Beogradu da objasni na koji način lice koje su optužili, svakodnevno je u kabinetu i sudnici sudije Bobot. Kada je završeno suđenje u jednom predmetu, a sudsko veće pristupilo većanju, zamenica tužioca se vratila u sudnicu, jer je zaboravila rokovnik, i tu je zatekla Natalijinog menadžera kako sedi u sudnici dok veće izglasava presudu. Potom je zamenica predsednika Višeg suda Natalija Bobot izdala nalog svim sudijama ovog suda da u sudnicu i kabinet ne primaju njenog menadžera.

Prošle godine zapaljena je i kancelarija njenog supruga, advokata Krste Bobota. Istraga ni do danas nije utvrdila kako je došlo do paljenja, i ko je odgovoran.

Viši sud u Beogradu je kao kalenić pijaca. Sudije su kao seljanke u pregačama. Prodaju i rasprodaju. U Timočkoj ulici, kod Crvenog krsta na Vračaru je parnično odeljenje Višeg suda. Obrće se lepa para. U prvostepenom odeljenju se ističe crna trojka. Sudije Vesna Miljuš, Radmila Radić i Slobodan Keranović.

Gospođa Miljuš je istaknuti trgovac pravdom. Njen suprug Nikola je radio u BIA, a Vesna je kao članica žute parije izabrana prvo za sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu. Miris bare iz Krnjače, u kojoj živi (Igora Vasiljeva 33 a) oseća se i u sudnici. Preteći mužem, gospođa Miljuš je u reformi pravosuđa napredovala, među prvima. Kako i ne bi, zaslužila je. Ona je unikatni sudija. Ima izuzetno povišen šećer, po deset puta ide u sudski toalet, nosi pelene, brzo se iznervira, skače, a od uzbuđenja čuje se kada zažubori. Napaljena je na novinare, kažnjava surovo medije, prezire ih, jer zna da takvo njeno ponašanje godi predsedniku suda Stepanoviću, čak i kada njega to uopšte ne zanima. Ova pedesetogodišnja žena je nasilna, tako se ''prazni''. To joj je terapija.

Radmila Radić je supruga Miroslava Radića, bivšeg kapetana JNA, koji je bio optužen za najteže ratne zločine u Vukovaru. Da podsetimo, i u vukovarskoj bolnici su pobijeni mnogi. Upućeni tvrde da je o životu odlučivao lekar-patolog Slobodan Aleksandrić, sudski veštak koji je specijalista za lažne nalaze.U koga je on upro prstom, taj je likvidiran. Aleksandrić je zet pokojnog generala Rahmije Kadenića, uselio se na Dedinje i Služba ga, i mafija, koristi za lažne nalaze u sudskim postupcima.

Kapetan Miroslav Radić je bio u pritvoru u Hagu, a sud je protiv njega obustavio vođenje postupka, uslked ''trajnog duševnog oboljenja''. Zluradi tvrde da nije ni čudo što je ''poludeo'', znajući ko mu je žena.

Gospođa Radić je specijalista za nasilje nad novinarima. Tako ova priprosta žena zakazuje suđenja na svak tri nedelje, kada su novinari u pitanje, a ishod je poznat: novinari su uvek krivi, ona to samo konstatuje u presudama, ne obrazlaže. To je dovoljno, jer su tu sudije Apelacionog suda u Beogradu, da njene ''presuđenije'' potvrde. Valja sudija Radić smatra da se mora odužiti državi, tako što će ''klati'' novinare, pogotovu one koji se ''bune''.

A, Apelacioni sud u Beogradu je bolja pijaca. Tako u postupcima protiv Magazina Tabloid nekoliko sudija se utrkuju ko će da bude orginalniji u osudi.

Navodimo primer koji potvrđuje nasilje u ovom sudu. Direktorka BLIC-a Jelena Drakulić Petrović i njena zamenica Tijana Bajović podnele su tužbu protiv urednika Magazina Tabloid, zbog povrede ličnih prava. Posle sprovedenog postupka dvoje sudija Višeg suda u Beogradu presudile su - tužba se odbija, kao neuredna.

Žalbu gospođe Drakulić-Petrović odbilo je veće u sastavu sudija: Vesna Obradović, predsednik veća i sudije Melanija Santovac i Sanja Pejović. A žalbu gospođe Bajović, dakle po istom osnovu, zbog istog teksta, sastavljenu od istog advokata, apelaciono veće je uvažilo! U bilo kojoj drugoj državi sudije bi bile momentalno razrešene, a upućena javnost bi se zgorzila nad ovom činom. Ali, ovo je Vučićeva Srbija, pod najcrnjom okupacijom.

I sudije Višeg suda u Beogradu, koje dele pravdu u skladu sa zakonom, dolaze na crnu listu i što bi golootočani rekli - pod bojkotom su sudija Apelacionog suda u Beogradu, kojima ukidaju presude, da im ubiju moral, dostojanstvo, da ih bace u blato i nateraju da sude kao i oni!

Kakva je mafija radi u Višem sudu, govori i slučaj Zorana Lalovića, bivšeg košarkaša i službenika Prekršajnog suda u Beogradu. On je pritvoren pre četiri godine, pod optužbom da je majci naneo teške telesne povrede, od kojih je ona kasnije preminula. E, tu je nesrećni Lalović zapao za oko sudiji Bojanu Mišiću. On ga je tipovao za advokata Marinu M. Stefanović iz Beograda, koja je počela da ga zastupa. Ona je savetovala Zoranu da se brani ćutanjem, kao, sve je sredila sa sudijom. Onda mu je otkazala punomoćje i ispostavila račun za zastupanje. Iako o novcu nije bilo reči, iako ga je pripremila za klanje, Marina tuži Lalovića sudu, podnosi platni nalog koji usvaja sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Marina M. Stefanović, advokat iz Beograda traži prodaju njegovog stana od 72 kvadrata, plus garaža, koje na licitaciji ona kupuje, plaćajući to fakturom za zastupanje!

Da bi pljačka bila pokrivena, sudija Mišić angažuje veštake Slobodana Aleksandrića i Branka Mandića, koji podnose lažne nalaze i Mišić 30. novembra prošle godine donosi presudu, zbog koje bi ga u pravnoj državi odmah uhapsili. On u izreci navodi da je Lalović više godina tukao svoju majku, sa kojom je živeo, uzimajući joj penziju, i da je ona umrla od posledica nanošenja teških povreda, a osuđuje ga za ubistvo na svirep i podmukao način. Osuđuje ga na 30 godina, da živ ne izađe, da ne pravi probleme advokatu Marini M. Stefanović, koja ja mu je otela stan i garažu.

Omaškom sudije Mišića, Lalovićevo pismo dostavljeno je uredniku Magazina Tabloid, koji angažuje advokata Milorada Konstantinovića. On izjavljuje žalbu na presudu, koju sud mora ukinuti jer je izreka presude besmislena, a još gore obrazložena. Za tri meseca, Lalović će se, nakon četiri godine provedene u pritvoru, naći na slobodi. Ali, gde da se vrati, kada mu je sudija Mišić sa advokatom Marinom M. Stefanovic oteo stan! Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je prijavu Zorana Lalovića protiv advokata Marine M. Stefanovića.

Otimanje stanova onima koji se nađu u pritvoru, česta je praksa sudija Višeg suda u Beogradu. Sprega advokata, tužilaca i sudija je toliko snažna, da je može prekinuti samo streljački vod.

Pera Luković o Vesni Miljuš: UPIŠANI DELILAC NASILJA

Sudija Vesna Miljuš glavni je medijski dželat u beogradskom Višem sudu. Na tu dužnost postavljena je 2010. godine, u vreme zločinačke reforme pravosuđa kojom su rukovodile Nata Mesarović i Snežana Malović. Koliko je bila podobna Demokratskoj stranci, zahvaljujući kojoj je i izabrana, toliko je i danas uslužna prema Srpskoj naprednoj stranci.

Poslovično nezainteresovana za odredbe Zakona o parničnom postupku, istinu, pravdu, logiku i moral, u brojnim postupcima dokazala je spremnost da sudi na štetu tuženih novinara. Takve su i mnoge njene kolege, ali Miljuš se od njih razlikuje po neskrivenom sladostrašću s kojim se obračunava s nesrećnicima koji joj se nađu na klupi.

''...Ludi četvrtak, običan radni dan u pravosudnoj Srbijici, dočekao sam s mučninom u stomaku pri pomisli na novo ročište, po petoj tužbi za objavljenju fotografiju, ne toliko zbog tužbe koja je nedorečena i neutemeljena, koliko zbog činjenice da će o toj stvari odlučivati službenice Višeg suda u Timočkoj br. 15, nekadašnjeg ogranka Demokratske stranke koji je posvećeno i pasionirano sprovodio političke odluke 'centrale' na blatanjavom sudskom terenu, nikad pripremljenom za poštenu, takoreći, lepršavu igru...'' -zapisao je novinar Petar Luković u kolumni na poratlu E novine.

Petar Luković, glavni urednik portala E-novine, u nekoliko tekstova opisao je svoja neprijatna iskustva s tom doajenkom srpskog pravosuđa.

- Vesna Miljuš predstavlja vrh ledenog, pljačkaškog brega - tvrdi Luković i ističe da ona nema dilema pri određivanju visine kazne: "...Dve, tri, pet, šest, devet hiljada evra; ima se, može se, za osvetu portalu..."

Pod teretom takvih presuda E-novine su prestale s radom. Do kraja 2016. godine taj portal je platio preko 55.000 evra naknade. Među tužiocima koji su naplatili duševne bolove nalaze se Emir Kusturica, Čedomir Čupić, Stojan Drčelić, Darko Trifunović i njihovi advokati.

Jednu od poslednjih presuda, koja je doprinela gašenju sajta, potpisala je sudija Miljuš, koja je presudila u korist tužioca Čupića.

- Bili ste, ljubavi, veoma vredni. Ispisali ste presudu na punih 11 strana, gusto, gusto kucanih, imate vi redak talenat da kucate maratonski, dosadno, bez proreda, sado-mazo. Čedina ispovest zauzima bar osam strana. Strašno, Vesna. Ali, manje strašno je da ste u potpunosti 'prihvatili iskaz tužioca', ceneći ga (iskaz, ne Čedu) kao 'jasnog i logičnog'. Da li ste u električno-erotskoj mreži nervno popustili, pa ste napisali da se tužilac zbog teksta 'Naš Čeda nije manijak' osećao 'poniženo i osramoćeno'. Dodali ste, diskretno, da je Čeda imao 'psihičke smetnje koje su uticale na njegov san'. Dozvolite da vas pitam: znači li to da Čeda nije spavao, ili je spavao ali je ružno sanjao, recimo - vas ili mene? Nepreciznost vam, Vesna, neću oprostiti, decu još i mogu - naveo je Luković u jednoj od kolumni, precizno opisujući i način na koji sudija Miljuš krši procesna prava tuženog:

- Super vam je ideja, Veki, da me ne zovete na suđenje, već da sami, jebeš tuženog, donesete presudu u njegovom odsustvu. Hvala vam što ste me orobili sa samo 100.000, jer je Čeda tražio milion dinara, gotovo 9.000 evra za gnezdo, san i duševnu bol. Lepo je što me niste zaboravili za 60.000 troškova, plus takse, plus žalbe, plus dnevnice, plus susret u hodniku.

Luković tvrdi da Miljuš sudi u „maniru advokatskih TV serija", ne propuštajući priliku da se prepire s tuženim, sve uz „pravno kolutanje očima". Sudska praksa, zabeležena u postupcima koje vode njene kolege, ne zanima Vesnu Miljuš, ona ne dozvoljava da je bilo šta ometa u sprovođenju torture. Za prikrivanje tragova svojih nezakonitih rešenja, primenjuje najprimitivniji trik - odbija da činjenice unese u Zapisnik, pa neka kasnije žrtva kuka do mile volje.

"...Stvorenje koje se predstavlja kao Vesna Miljuš, tobož sutkinja" i u drugim postupcima protiv Lukovića donosila je besmislene odluke. Jedan od takvih primera je njen nalog da, u postupku po tužbi Natalije Dević, tuženi dostavi „isprave i predmete" koje je citirao u odgovoru na tužbu, a koje „treba razgledati u sudu".

- Možete, Vesna Miljuš, da mi naložite svaku seksualnu fantaziju, ali da vam ja dostavljam odluku Suda časti NUNS, kao i objavljeno izvinjenje redakcije „Danas", o tome, roman, možete samo da sanjate, nisam službenik Višeg suda da mi naređujete šta da radim i dostavljam, već sam vam, gospođo/gospođice/drugarice/druže, već dostavio ono što tražite; uključite kompjuter i nađite Google, ukucajte ključne reči, samo će vam se reći. Žao mi je, druže Miljuš, ali imam samo dve slatke reči za vaš nalog: Fuck It. Razgledajte jebačinu! Po članu 303 ZPP - napisao je Luković.

On nije propustio ni da opiše kako je izgledao slučajni susret sa "sudskim tamponom" na stepenicama Višeg suda.

- Ugledah vas u hodniku neobuzdano neformalnu, učinilo mi se da ste u papučama sa štiklama, ali grešim, verovatno; nekakvo električno pražnjenje svesti uvek me dohvati kad se vidimo, naročito kad me ispitujete kao narodnog DS-neprijatelja. U nano-mililitru smo se ukrstili očima; čuvali ste tajnu o presudi glede Jadnog Čede The Čupića, a da trepnuli niste. Onda ste se okrenuli i ostavili me da lebdim pred liftom. Da li je to našoj ljubavi došao kraj pre nego što se ljubav desila, oh, Vesna? - zavapio je Luković.

Dok ne počne da se bavi nekim novim medijskim projektom, Petar Luković je bezbedan, tobož-sudija Miljuš moraće da svoje sado-mazo sklonosti upražnjava nad drugim novinarskim žrtvama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane