Tuđa zemlja

Privatizacija u agraru: hoće li Srbija ostati bez svog poljoprivrednog zemljišta (3)

Oranice bez granice

Šteta od uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta, na kojem privatnici imaju useve, a ne plaćaju zakup, merila se stotinama miliona evra. Da li krpiti postojeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili praviti novi? U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su se sve države susretale s tim problemom dok nisu uredile evidenciju u katastru nepokretnosti, jer je to, pored malog broja inspektora, prevashodan problem. "Iz neuređenog katastra nepokretnosti, u kojem je razlika između stvarnog i pravog stanja na terenu, proizilazi veliki broj uzurpacija", navode u Ministarstvu gde kažu i da je trebalo više od 10 godina u mnogim zemljama EU da srede katastar.

Arpad Nađ

Prema članu 3 Zakona o privatizaciji, iz privatizacije se izuzima nacionalno bogatstvo, odnosno zemljište, a i Zakon o zemljištu zabranjuje prodaju zemljišta strancima, jer se ono tretira kao teritorija. Stranci, međutim, kažu da oni nisu vlasnici zemljišta nego preduzeća i na osnovu toga obrađuju zemlju. I pored toga što po zakonu stranci do 1. septembra 2017. godine u Srbiji ne mogu biti vlasnici zemlje, oni su to na razne mahinacije već postali. Evo, ko i koliko zemlje poseduje danas u Srbiji...

Dakle, namerno guranje poljoprivednih preduzeća u stečaj, a potom njihova prodaja u bescenje, bio je jedan od metoda kojim su pljačkane plodne oranice u Srbiji. U proteklih desetak godina na ovaj način tajkuni, biznismeni sa sumnjivim novcem pa i kriminalci pokupovali su za male pare zemlju i voćnjake, ali i farme, mehanizaciju, zgrade...

Što se tiče preostale državne zemlje (300.000-400.000 hektara) ona se uz pravu jagmu izdaje u zakup. Posebna kategorija je dodatnih 130.000 hektara koji se, u okvirnom odnosu pola-pola, vode kao zadružni posedi.

U posed poljoprivrednih gazdinstava, a time i obradive zemlje (iako zvanično ne mogu biti njeni vlasnici) došlo je i više stranih kompanija. Prema, raspoloživim podacima, oni ukupno poseduju 22.000 hektara. Najviše, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću, ima irski ,,Baltik properti investments'', a tu su i dva najveća hrvatska tajkuna Ivica Todorić i Marko Pipunić. Todorićev ,,Agrokor'' uglavnom u okolini Zrenjanina, gde je kupio uljaru ,,Dijamant'', ima oko 1.500 hektara, a Pipunićeva ,,Žito grupa'' iz Osijeka, u Ratkovu, nadomak Odžaka, nešto više od 2.004 hektara.

Siromah prodaje, bogat kupuje...

Ovde je reč o tome da li država Srbija treba da pokuša da primeni neki od modela koji su već primenjivani i odloži mogućnosti prodaje zemljišta strancima na 12 godina. Svi znamo da pojedinci bliski prošlim i sadašnjoj vlasti otkupljuju zemljište, naročito u Vojvodini. Velika većina njih ga nije otkupljivala da bi ga obrađivala već za preprodaju u povoljnom trenutku.Da li država treba da dozvoli to i kakav će uticaj na odluke države imati novopečeni veleposednici?

Njiva rodila nove biznismene

Ima biznismena koji odlično zarađuju, nema ih u tabloidima, ne rade preko ofšor zona i upisani su kao stopostotni vlasnici. Ime Dušana Mojsilovića, Nebojše Petrića i Stanka Popovića srpskoj javnosti ne znači ništa. U biznisu, međutim, njihove kompanije „Agromarket" Kragujevac, „Promist" Novi Sad i „Eliksir grupa" iz Šapca, su u 2013. godini bile među prvih 50 po poslovnim prihodima. U publikaciji TOP 300 bolje su rangirani od biznisa Predraga Rankovića Peconija, Toplice Spasojevića, Željka Mitrovića i Vojina Lazarevića, na primer. Iza njih na listi ostale su zvučne kompanije: „Lili drogerije", „Knjaz Miloš", „Meser tehnogas", „Lafarž", „Futura plus", „Gorenje", „Metalac", „Nestle", „Holcim", „Pionir"...

Zajedničko za svu trojicu je da su iz unutrašnjosti, da posluju u oblasti poljoprivrede i da su upisani kao stopostotni vlasnici svojih kompanija u našoj zemlji, da ne rade preko ofšor firmi i ne pojavljuju se u tabloidima. Ipak, nisu baš sva trojica potpuni anonimusi. Nebojša Petrić radio je u „Viktorija grupi", a Stanko Popović je bio jedan od vlasnika „Viktorija grupe". Upućeni kažu da je Popović svojevremeno bio čak alfa i omega ove kompanije, da se zatim povukao iz te priče, pokrenuo novi biznis i da je u Šapcu jedan od ozbiljnih igrača.

Dušan Mojsilović iz Kragujevca je javnosti potpuno nepoznat, a njegovo ime ne dovodi se u vezu ni sa jednom drugom firmom. U sedištu njegove kompanije „Agromarket" u Kragujevcu kažu da anonimnost njihovog gazde uopšte nije slučajna. Poslovna politika kompanije je da se javni nastupi i neka vrsta medijske promocije izbegavaju. Promovišemo proizvode, a ne menadžere. Verujte da i u Kragujevcu ima ljudi koji uopšte nisu čuli za nas, rečeno je u sedištu firme.

Inače, na kraju 2013. godine „Agromarket" je zabeležio rast poslovnih prihoda od 109 odsto. Ukupni poslovni prihod iznosio 16,07 milijardi dinara, pri čemu je neto dobit bila 1,32 milijarde dinara. Tokom 2013. godine Mojsilović je zaposlio 22 ljudi, pa je ukupan broj zaposlenih dostigao 750. Kompanija je osnovana još 1991. godine, a bavi se snabdevanjem, veleprodajom, maloprodajom i proizvodnjom repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju. Kako piše na njihovoj zvaničnoj internet stranici, firma pokriva potrebe kupaca na tržištu Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Zanimljivo je, da među prvih 50 kompanija na listi TOP 300 naviše ima onih iz oblasti poljoprivrede. U agrobiznisu posluje i „Delta", „MK grupa", „Matijević", „Viktorija grupa".

Ako je kriza promešala karte u srpskom biznisu, znači li to da će njiva roditi novu srpsku poslovnu elitu i da je poljoprivreda, konačno, postala naša šansa. Uostalom, Miroslav Mišković dobro zna da izabere najpofitabilnije sektore. Kad je bankarstvo prestalo da bude toliko profitabilno, Miroslav Mišković prodao je Delta banku. Kasnije se povukao iz osiguranja i u potpunosti ga prepustio italijanskom Đeneraliju. Onda je napustio je i trgovinu, prodavši „Maksi" belgijskom „Delezu" i „Delta" se sada pretežno bavi poljoprivredom. Treba li većeg dokaza za to da profit sada leži u brazdi?

Neobrađeno više od 600.000 hektara oranica

U Srbiji neobrađeno ostaje oko 600.000 do 800.000 hektara oranica, a fond obradivih površina godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. Postoji i zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara. Iako su ovo obradive poljoprivredne površine, po poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012. godine, uvedena je nova kategorija - površine koje se obrađuju, a to je oko 3,36 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, nemamo više te površine, kaže agrarni analitičar Branislav Gulan.

I mnogo razvijenije zemlje ne dozvoljavaju sebi da neobrađene ostanu tako velike površine kao što je to slučaj u Srbiji. Površine koje se ne obrađuju uglavnom se nalaze u pograničnom području Mađarske, Rumunije, Bugarske i Makedonije, odnosno, u regionima Srbije gde nestaje oko 1.200 sela. Trenutno u Srbiji u 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 86 odsto sela opada broj stanovnika...Dakle, nestaju nam sela, a sa njima nestaje i Srbija.

,,U korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni su sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan sa, kako dodaje, ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke (dva do tri odsto godišnje). U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23 odsto), a značajno su smanjene i površine pod vinogradima'', kaže Gulan. Poslednjih godina vinogradarstvo se usklađuje sa propisima EU, podižu se i novi zasadi, pa sad po vinogadima u Srbiji se nalazi oko 22.000 hektara, navodi on, ali i napominje da je to znatno manje nego što je bilo pre dve tri decenije. Postojeći zasadi su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni - što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje. Sad se krenulo u obnovu, ali potrebno je da prođe vreme da bi novi zasadi davali rod. Inače, Slvoenija i Hrvatska imaju po 20.000 hektara pod vingradima, doke j to u Makedoniji oko 25.000 hektara.

Državni uzurpatori

Sredinom 2016. godine ex ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, rekla je i ovo: "...Upravo je uzurpacija bila jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu...Po tom osnovu država sudski potražuje čak 22 miliona evra...Zato se sada predviđa pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, koje će biti u visini trostrukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga..."

"Ministarstvo poljoprivrede bilo je prinuđeno da predloži lokalnim samoupravama da onima koji su državne njive obrađivali nezakonito, omogući da nastave da to rade i ove godine bez održane licitacije, i da pri tom plate tek prosečnu cenu zakupa", izjavio je ex državni sekretar u već pomenutom ministarstvu dr Zoran Rajić. Tako je Ministarstvo poljoprivrede, za svega pola godine, prešlo put od oštrog protivnika do zaštitnika uzurpatora. Umesto da ih, kao što je obećala, kazni, država ih je nagradila. I onda, pošto država nije htela da zaštiti njihova prava, građani su rešili da to učine sami. I, kao što to obično biva kad neko radi posao koji nije njegov, u tome su preterali; došlo je do "nemilih scena" posle kojih su jedni završili u bolnici, a drugi u zatvoru. Od policijske dimenzije jedne seoske tuče, važnija je politička. U smislu agrarne politike. Ovaj slučaj je, naime, možda pregrubo ali vrlo jasno razotkrio koliko je poljoprivredna politika Vučićeve vlade bila pogrešna i kakvo je ogromno nezadovoljstvo nataložila u poljoprivrednicima.

Bila je dovoljna jedna šibica, u liku traktoriste, pa da ono eksplodira. Ima ovde, međutim, i jedna šira politička dimenzija. Ona, može se slobodno reći, suštinska. Ovaj slučaj zapravo pokazuje i pravu prirodu jedne političke vlasti i njene države. Jer, šta je on još pokazao? To što se (samoorganizovani) građani - a i seljaci su građani, zar ne - bore protiv uzurpatora, a država brani te iste uzurpatore, znači da građani poštuju zakon, a država krši zakon. Građani su na strani prava, a država na strani neprava. A, takva država u stvari i nije bila država. Nego gomila nasilnika. Ali, ni to nije bilo dovoljno, promene su bile samo kozmetičke pa sad nešto slično opet najavljuje ministar Branislav Nedimović, na početku 2017. godine. Ali, ni on kao ni njegovi prethodnici ne uvažava zahteve seljaka, već priprema kozmetičke promene koje odgovaraju tajkunima i stranim biznismenima!

Nemar države

Agroekonomski stručnjaci smatraju da Srbija do sada nije učinila ništa značajno da spreči rasprodaju zemlje strancima. Čak ni najnovijim predlogom izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zvanično stranci i dalje neće moći da kupuju zemlju, ali nezvanično sve ostaje po starom. Stranci su zainteresovani, pre svega, za krupne posede. Država je vlasnik više od polovine parcela koje su veće od 50 hektara ali po tvrdnji nadležnih one nisu za prodaju. Strani investitori dakle nisu morali da čekaju da na snagu stupe ni novi propisi o zakupu, oko kojih se država sada spori sa paorima, ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju da bi ostvarili svoje namere. Ako država do 1. septembra 2017. ne uspe da izdejstvuje bolje uslove od Evropske unije, što je malo verovatno, od tada će takve kupoprodajne transakcije samo biti legalizovane.

(Nastavak u sledećem broju)

A 1. Tajkuni na selu

Petar Matijević, 33.000 hektara (1.500 hektara u Hrvatskoj, 80.000 svinja godišnje proizvede, 4.000 junadi godišnje proizvede, 3,6 miliona pilića godišnje proizvede). On je broj jedan na srpskim njivama. Na desetak imanja obrađuje oko 33.000 hektara zemlje, od čega je 23.000 u njegovom vlasništvu, a ostalo u zakupu. Najveća imanja koje poseduje su „Bezdan", „Ravnica" u Bajmoku, „Jednota" u Kovačici, „Zlatica" kod Zrenjanina... Ovaj srpski biznismen nedavno se obreo i u Hrvatskoj, gde je kupio 1.500 hektara. Hteo je da kupi i poljoprivredni kombinat PIK "Bečej", ali ga je na licitaciji pobedio Miodrag Kostić. Njegova industrija mesa "Matijević" dnevno proizvodi oko 180 tona gotovih proizvoda i svih vrsta svežeg mesa, od čega 90 odsto proda u svojoj maloprodaji.

Miodrag Kostić, 30.000 hektara (oko), 30.000 hektara zakupljuje u Ukrajini, 200.000 svinja godišnje proizvede MK Grupa angažuje više od 4.500 radnika. Ona predstavlja lidera u agrarnoj i šećeroj industriji u Srbiji. Trenutno obrađuje, ugovara proizvodnju i trgovinu na oko 265.000 hektara zemlje u Srbiji i Ukrajini, piše Miodrag Kostić u uvodniku - brošuri ove kompanije koji dele poslovnim prijateljima. U Srbiji poseduje oko 30.000 hektara zemlje, a dodatno obrađuje od 7.000 do 10.000, koju uzimaju u zakup. Gazda je na njivama u opštinama Kula, Vršac, Bački Brestovac, Inđija, Požega... Poseduje sisteme za navodnjavanje na čak 37 odsto zemlje u vlasništvu, a ukupno navodnjava 9.000 hektara zemlje. Najveći deo proizvodnje ne prodaje, nego je koristi u svojim prerađivačkim kapacitetima. Kompanija je u Ukrajini u zakup uzela oko 30.000 hektara. „MK grupa" je najveći proizvođač svinja u Srbiji, godišnje proizvedu 200.000 svinja. Najveći deo prerade u svojoj firmi "Karneks". Ali, sad se najavljuje smanjivanje tova. Jer, je bolje i lakše obrađviati njive i sejati pšenicu i kukuruz, i tako uz malo rada sa velikih poseda dosta zaraditi, nego li pak toviti stoku koju treba obilaziti i hraniti svih 365 dana u godini!

Miroslav Mišković, 14.500 hektara od čega 400 hektara pod jabukama, 105.000 svinja, 5.000 junadi, i proizvede 700 tona ribe godišnje. „Delta agrar" obrađuje oko 14.500 hektara zemlje u Srbiji, što je, kako navode, 0,0034 ukupne obradive površine u našoj zemlji. Kompanija se bavi ratarstvom, proizvodnjom voća i povrća, stočarstvom i ribarstvom, a proizvodnju obavljaju na pet poljoprivrednih imanja. U Čelarevu imaju voćnjak gde na 400 hektara gaje jabuku. To je i najveći voćnjak u Evropi na jednoj parceli. Na hiljadu hektara gaje grašak, boraniju, krompir, luk, papriku, celer, kupus, karfiol, kelj i brokoli. U fazi su podizanja staklenika početne površine od jedan hektar u Mačvi, u kome će proizvoditi paradajz i ostalo povrće. Na dve farme proizvedu i šest miliona litara mleka, kao i preko 700 tona ribe, pretežno šarana, na imanju „Jedinstvo" u Apatinu, koje je 2005. kupila jedna od firmi „Delta M".

Đorđije Nicović

Vlasnik je 400 hektara zemlje druge klase u Belom Blatu kod Zrenjanina, a ima i 500 hektara pod ribnjacima "Sutjeska Zrenjanin". U Belom Blatu gaji trsku od koje se proizvode ekološki materijali za krovove i izolacije. Ima i oko 18.000 hektara oranica koje obrađuje. Koliko je u vlasništvu, a koliko u zakupu, nemamo tačne podatke. Svu trsku izveze u Nemačku, Austriju i Belgiju i godišnje od nje prihoduje pola miliona evra. On je bio vlasnik i PIK „Bečej", kompanije koja ima 2.895 hektara zemlje u svom posedu. Ovaj poljoprivredni kombinat, koji je jedan od vodećih u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda u jugoistočnoj Evropi, a posle stečaja je kupio Miodrag Kostić za 45,5 miliona evra.

Političari na selu

Dragan Đilas, biznismen, bivši predsednik Košarkaškog saveza Srbije i ekslider DS kupio je 20 hektara zemljišta za oko 50.000 evra kod Negotina, a planira da u taj posao uloži još oko pola miliona evra. Bivši gradonačelnik Beograda još nije odlučio šta će proizvoditi.

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike poseduje 76 ari vinograda kod Negotina, u selu Crnomasnica. Ovo imanje, međutim, nije obišao pet godina. Razlog su svakodnevne obaveze i nedostatak slobodnog vremena. Imam sreće da prijatelj, koji ima vinograd neposredno pored mog, održava i moj vinograd, obrađuje ga i brine o njemu. Ja dobijem malu količinu vina koju, u najvećoj meri, poklonim prijateljima, kaže Antić za javnost i dodaje da nema nameru da kupuje još zemlje, navodi Antić.

Aleksandar Senić, poslanik SDS, na 13,5 hektara u selima nadomak Rače gaji trešnju (na pet hektara), dunju, kupinu, šljivu i višnju na dva hektara. Sve proda otkupljivačima voća. To je porodično imanje na dve lokacije u selima Sepci i Viserac. Sada nemam vremena da kupujem još zemlje, ali kad se prestanem baviti politikom, sigurno hoću, kaže Senić.

Marijan Rističević, poslanik SNS, vlasnik 22 hektara na dva gazdinstva u Novim Karlovcima, gde gaji pšenicu koju prodaje. Sa ocem je do pre tri godine zakupljivao dodatnih 50 hektara. Ima svoju mehanizaciju, kombajn, drljače, plugove, traktore...