Natrag

Francuska

Šupak gejt: šta se na političkoj sceni Francuske dešava u senci "porno rijaliti" silovanja jednog pariskog crnca

Palice i zadnjice

Tokom dve nedelje, od prošlog broja Magazina Tabloid do danas, na prvo mesto medijske aktuelnosti izbila je hard-kontrola jednog mladog Crnca koja se slučajno ili namerno okliznula u pravi porno rijaliti silovanja pendrekom u mecu. Istog dana izbili su nemiri. U prevodu: paljenje i razbijanje po gradskim ulicama, tuče i hapšenja. Ali nisu svi nesretni zbog promene teme na naslovnim stranicama. Nakon " Penelopa gejt " i afere oko fiktivnih radnih mesta familije Fransoa Fijon, dimna zavesa suzavca na ulicama može da maskira političke mućke na naslovnim stranicama, bar na neko vreme, dok se malo ne raščisti magla oko korumpiranih kandidata za budućeg predsednika.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Parisko predgrađe, bure baruta

Svaki novi dopis nosi nove afere, prevare, pobune ili skandale. U pariskoj modi ovih dana trend su pendreci tipa seks, to je kao pomoćni organ izvršnih organa vlasti i to baš u vreme krize, kada je zabranjeno čačkati mečku, da ne bi izbio neki bratoubilački rat i to analnim kanalima. Ovakvi i slični komentari se mogu pročitati na socijalnoj mreži. Ima i gorih, jer je mržnja mnogo velika. Puno oružja cirkuliše po zonama bezakonja i predgrađu.Velika panika je zavladala u vladi, koja više ne zna kako da zaustavi nasilje a da se ne zameri sopstvenoj policiji, koja je čuva i brani privilegije foteljaša. Da nije policije i robije, ne bi bilo ni demokratije. S druge strane, naroda je puno i oni mogu da polude, pa im treba ugoditi u kritičnim momentima, i to naročito sada u eri predizborne kampanje koja ne liči ni na jednu prethodnu.

Nakon Fijonove masne laži i njegove takoreći eliminacije u trci za francuskog kralja bez krune, evo i jednog pederskog hapšenja, koje je pokrenulo masu mladih Crnaca i Arapa na obračun sa automobilima, izlozima i autobuskim stanicama i svega što je od stakla, lomljivo ili radi na benzin, pa je lako zapaljivo.

Koliko je to sve normalno, pita se raja, na šta buntovnici odgovaraju: isto onoliko normalno, koliko je i silovanje pendrekom. Ono što je zaista neverovatno u jednoj civilizovanoj zemlji je da se ovako iživljavaju i da to nije prvi put. Još je jedan mladić po imenu Aleksandar X dobio pendrekom po turu i malo dublje, zbog čega je ne samo morao biti operisan već je i izgubio posao na građevini jer su mu šavovi pucali kad god bi podigao nešto teško i krvario je na poslu. Gazda ga je otpustio i cela afera je pred sudom.

Stotine demonstranata već danima protestuje, tražeći osudu pandura koji je rascvetao bulju 22-godišnjem crncu tokom provere ličnih dokumenata. "panduri su siledžije i ubice" "nema pravde, nema mira", ili "svi, svi, svi...mrze policiju" odjekuje od tada početak jedne nove bune na pandurske dahije koji već po drugi put nabijaju nevine na gumeni kolac.

I dok vlasti tvrde da policija nije rasistička i da bije vrlo demokratski, sve od reda, kada treba bez privilegija, ni po babu ni po stričevima, mnogi tvrde da panduri kontrolišu i peglaju po fejsu, odnosno po boji lica osumljičenog i vrlo često za nešto što tek treba da prizna. U akciji hrvanja i lisičarenja po asfaltu lako može da se desi da nehotično pendrek opali metak u mecu, tvrdi njihov advokat, malo lepšim rečima ali je meta ista.

Nakon što se afera obelodanila, počele su bele noći sa tradicionalnim paljenjem automobila i to bez ključa, samo sa flašom benzina, ili otvaranja radnji ciglom za jeftinije snabdevanje, kao i banaka, onako iz osvete i besplatno. Iako je način na koji se ovde satirično predstavlja nova pobuna francuskih predgrađa, vrlo neozbiljnog stila, sama stvar je u realnosti više nego ozbiljna i niko ne zna kako da ugasi požar i stiša stihiju nezadovoljstva koja, iskreno rečeno, sa silovanjem madog Crnca Tea i nema baš mnogo veze. Teo je iskra netrpeljivost raznih manjinskih zajednica prema francuskom buretu baruta. Predizborni period je uvek prigodan za bune i revolucije, jer je vlast gotovo odsutna i sasvim nemoćna za neke velike reforme.

Naravno da je aktuelna frka daleko od one pobune iz 2005. godine kada je preko 10. 000 auto buktinja planulo za nekoliko nedelja nemira, ipak ova mini roštiljada od samo 300 vozila ima sa prethodnom dosta sličnosti. Pre svega, tu je klasični terorizam nad privatnom i društvenom svojinom, kao i netrpeljivost prema organima vlasti. Rasizam i ekonomska kriza su više krivi od samog povoda. Rasizam postoji na obe strane. Iako su buntovnici većinom deca stranaca rođena u Francuskoj, oni je nikada nisu prihvatili kao svoju državu. Velika većina je bez posla, drugi su dileri droge po predgrađima i mrze ne samo policiju koja ih kontroliše, apsi i kvari im biznis, već i celu državu kao jednu kolonijalističku tvorevinu u kojoj je stranka Marine Le Pen prva partija i to na dlaku od vlasti. Iako sve to nije tačno, ipak je skoro nemoguće da se nađe neki zajednički jezik za dva tabora koji imaju ne samo svako svoj jezik već i drugu veru, druge običaje i sasvim drugi mentalitet.

Lutrija za vlast

Za to vreme predizborna kampanja tapka u mestu. Nikada nije bilo toliko neizvesno kao ovoga puta. Kao favoriti za najudobniju fotelju Francuske ostali su: socijalista Amon, neutralni Makron, levičar revolucionar Melanšon, desničar kapitalista Fijon i nacinalistkinja Marina Le Pen. Neko od ovih bi mogao da izvuče premiju jer su izbori ovoga puta prava lutrija. Neko, ali ko?

Benoa Amon je bezveznjaković, neozbiljna opcija, kako je izjavio Oland u jednoj privatnoj diskusiji, dok je cmizdrio što se nije i on prijavio da okuša sreću i iskoristi priliku razmirica i finansijskih skandala, kao što je iskoristio rupu u zidu pre pet godina, kada je Štros Kan navodno silovao po Njujorku. Taj Amon je kao više lik za crtaće, koji se cereka na svaku reč, i obećava univerzalni dohodak, ili crnogorsku platu svakome ko ne radi, ili poželi malo love da studira, studira i studira, kao da je neki tatin sin. Šarena laža za jedan novi režim na principu: plata ide a ja ležim. Utopija kao program koja može i da upali jer su ljudi halapljivi i vole kad ih neko lepo laže.

Kandidat Fijon, bivši premijer, je u autu i pokušava da se na kvarnjaka izvuče iz problema koje je sam stvorio, igra na vreme, ne bi li prošao i onda kada bude predsednik ponistio sve te optužbe da je zaposlio svoju ženu da ništa ne radi za 7.000 evra mesečno, što je deset puta više nego što Amon nudi besposličarima, lenštinama i večnim studentima. Ipak šanse Fijona nisu apsolutna nula iako je on sam dupla nula, iz prostog razloga što je sistem francuskih izbora u dva kruga upravo tako i pravljen da pobedi onaj ko najbolje uceni ili korumpira najveći broj političkih partija.

Tako je za ovaj jedinstveni sistem u svetu ponekada dovoljno 17% glasova u prvom krugu da bi u drugom taj isti pobedio sa 80%, kao što beše slučaj sa izborom Širaka u finalu protiv matorog tate Le Pena, 2002. Danas njegova ćerkica Marina može da doživi isti scenario i to protiv bilo koga u finalu jer medije plaše raju da će kraj sveta da bukne istog momenta kada vlast padne u ruke jedne rasističke fašistkinje i ljute nacionalistkinje koja javno tvrdi da više voli svoje Francuze nego strance migrante. Užasna realnost! Tako nešto mondijalizam ne podnosi i svašta može da se dogodi, pa i građanski rat, jer u Francuskoj ne žive samo Francuzi već ima nekoliko miliona stranaca kojima ne odgovara nacionalna politika a tu je i EU, koja mrzi svaku naciju posebno i mašta da ih sve utopi u Sjedinjene Evropske Države i stavi u službu svojih sponzora i kreatora SAD.

Tako bar kruže priče u ovim tmurnim danima kada sve može da se izmeni iz korena. Kako niko ne zna da li je sve ovo tačno ili ne, onda se i raja koleba da eksperimentiše sa nepoznatim liderima koji nikada nisu bili na vlasti i u zadnjem momentu mogu da promene listić. Pored svega toga, mediji su po želji svojih sponzora i prijatelja ili možda što stvarno imaju dokaza lansirali teoriju zavere koju je Putin organizovao protiv Makrona, plavokosog mladog kandidata i bivšeg Rotšildovog bankara, koji je postao miljenik medija i dobio pridev idealnog zeta, bar po mišljenju prosečnih francuskih domaćica.

Žiskar Desten ili Širak su pobedili zahvaljujući baš njihovom fizičkom izgledu idealnog zeta. Tako sada upravo zet Manuel Makron ima najveće šanse da zameni tatu Olanda koji ga je stvorio i imenovao za ministra. Nije Francuzima ni mnogo bitno što taj plavokosi plejboj lepog osmeha i belih zuba kao neka reklama za kaladont nema nikakav izborni program. Na principu, kad me izaberete, dogovorićemo se. Francuzima nije bitno ni to što neki mediji tvrde i da je zet gej, pogotovo ako cinkarenje dolazi iz Kremlja i ako je buvu pustila ruska agencija Sputnik, koja favorizuje Marinu Le Pen. Za bankara Makrona je čak i nedavno potpisani i totalno katastrofalni ugovor CETA o ekonomskoj razmeni sa Kanadom vrlo dobra stvar, iako je pet miliona ljudi uručilo peticiju da se takva kapitulacija ne potpisuje. Za njega CETA nije so na ranu nego vrlo dobar ugovor. Dobar jeste, al za koga?

Ali ni to nije sve u Makronijadi javnog mnjenja: da bi se ulizao Arapima koji glasaju, on je usred Alžira izjavio da je period francuske kolonizacije zločin protiv čovečanstva, što je izazvalo buru protesta pogotovo u desnom krilu opozicije koja vrišti: Izdaja! Po njihovom tumačenju, kolonizacija je bila prosvetiteljska misija koja je divljake i razna plemena ujedinila, naučila ih da čitaju i pišu, izgradila im škole, puteve, mostove...Eto u čemu je cela razlika dva tabora koji će da se sudare u aprilu i maju na bojnom polju glasačkih kutija da se vidi čija naga crnu vunu prede. A dotle biće novih skandala oko palica i zadnjica na pariskim trotoarima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane