Natrag

Rokada u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD): Martin Šulc umesto Zigmara Gabrijela

Donald Tramp - novi režiser nemačkih izbora

Ovaj događaj su u Nemačkoj čekali: predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), potpredsednik vlade i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel konačno odlazi sa mesta šefa partije.

Galina Tuvik

Zašto konačno? Zato što je rejting SPD-a konstantno nizak i danas ne prelazi 20%. Razgovori o potrebi odlaska Gabrijela odavno se vode. Još u decembru 2015. godine na kongresu u Berlinu, prilikom izbora predsednika partije, on je dobio samo 74% glasova prisutnih. Takav rezultat se smatra nelogično slabim, jer se prvi čovek Socijaldemokratske partije Nemačke praktično bira jednoglasno. Za Gabrijela je to bio signal, on se hirovito ponašao, nije se slagao sa tim da postane predsednik partije, ali je na kraju „dopustio da ga nagovore". A i nije bilo nikog drugog koga bi nagovarali. Drugih kandidata u vrhu SPD-a nije bilo. Rezultat višegodišnje saradnje sa demohrišćanima (hrišćanske demokrate) bio je da je SPD izgubila harizmu „leve partije" i pretvorila se u još jedan instrument vladajuće neoliberalne politike. Rezultati ove saradnje su za socijaldemokrate bili žalosni. Druga po brojnosti partija, koja je uvek išla u korak sa CDU/CSU, danas ima gotovo jedan i po puta niži rejting. U poređenju sa njima, CDU, koja je izgubila deo rejtinga zbog izbeglica, ipak je uspela da se održi na nivou od 32,5%.

Naravno, bilo bi beskorisno i besmisleno istaći, na predstojećim izborima, kao kandidata za kancelara Zigmara Gabrijela koji je doveo partiju do takvog stanja. U SPD postoji konsenzus o tome da je partiji potrebna „sveža krv" i ta „sveža krv" se pojavila u vidu člana glavnog odbora, Martina Šulca.

Šulcova politička karijera kao političkog lidera ne može se nazvati istaknutom. Rodio se 1955. godine u Severnoj Rajni-Vestfaliji, igrao je fudbal, prodavao knjige i čak postao vlasnik književnog magazina. Postavši sitan buržuj, došao je do mesta savetnika gradonačelnika svog rodnog grada Virzelena, a zatim je postao i gradonačelnik. Zatim se bavio partijskim radom, pa je kroz nekoliko godina izabran za člana glavnog odbora SPD-a u Ahenu, da bi ga potom sudbina odvela do mesta poslanika u Evropskom parlamentu.

Od 1994. godine Martin Šulc je neprekidno bio poslanik Evropskog parlamenta, a 2012. godine je postao i njegov predsednik. Nemačkom politikom, kako spoljašnjom, tako i unutrašnjom, Šulc se nikad nije bavio. Sigurno je da za nemačku političku klasu on predstavlja medijsku figuru - ipak je reč o predsedniku Evropskog parlamenta. Ali, za običnog birača koji često i ne zna da postoji takav organ kao što je Evropski parlament, Šulc je „mister X" i on tek treba da pokaže šta može da uradi.

Manevar socijaldemokrata sa ovim imenovanjem je jasan. Birači su imali mnogo žalbi na Zigmara Gabrijela. Kao ministar ekonomije on je umnogome doprineo povećanju socijalne podele između bogatih i siromašnih u zemlji. Rezultat toga je da će ceo baraž optužbi levog spektra društva biti adresiran ne samo na CDU/CSU, već i na socijaldemokrate. Zigmar Gabrijel od tih optužbi neće moći da se sakrije.

A Martina Šulca to ništa neće koštati. On nije bio blizak sa politikom vladajuće SPD, i ništa ne zna. On je štitio, da tako kažemo, interese nacije na spoljnim granicama. Zato od njega mogu da se očekuju najneočekivanije izjave. Hteo-ne hteo, moraće da kritikuje politiku koju je sprovodio njegov prethodnik.

Sve to obećava dovoljno zabavan politički spektakl sa prerušavanjem. Ipak, radi se o tome da je već vreme da se izađe na scenu, a akteri još ne znaju u kojoj predstavi igraju i u kakvim kostimima. Zato što ih glavni režiser Donald Tramp još nije obavestio o repertoaru za 2017. godinu.

Čak i nesporno prva pretendentkinja na pobedu na predstojećim izborima, Angela Merkel, zamišljeno ćuti. Od nje se više ne čuju izjave koje je ranije davala, o tome da će „uzeti na sebe moralno liderstvo Zapadnim svetom". Već lansiranu kampanju protiv „ruskih hakera", koja je trebalo da stvori potrebnu dekoraciju za njen izlazak na scenu, ona je stavila na čekanje.

Zato se podiže rejting, i bez toga popularnih, Alternative za Nemačku (AfD) i Leve partije. Uzgred, oni ne smatraju da će dolazak Šulca nešto da promeni u položaju SPD-a. Lider AfD-a Frauke Petri je povodom smene rukovodstva socijaldemokrata dala na Tviteru kratku izjavu u vidu pitanja: „Martin Šulc, taj simbol evrobirokratije i duboko razjedinjene Evope, kao kandidat za kancelara?"

Kopredsednici Leve partije, Katja Kiping i Bernd Riksinger dali su duže objašnjenje: „Mi ćemo sačekati da vidimo kakav će uticaj ovo kadrovsko rešenje imati na SPD. Da li će se vratiti socijalnoj pravdi i distancirati se od Velike koalicije i njene katastrofalne politike. Imamo sumnje oko toga šta će se dogoditi. Do sada Martin Šulc nije nastupao kao kritičar antisocijalne politike EU. Da li je realno da je SPD spremna da poveća poreze za bogate i ojača srednju klasu, da se bori protiv još većeg osiromašenja siromašnih i prekine izvoz naoružanja i militarizaciju Evrope? Za to je dovoljno da se iskoriste postojeće mogućnosti - stvaranje crveno-crvene koalicije. Ipak, potrebna je još i politička volja."

Leva partija ima osnova da sumnja da novi kandidat SPD-a za kancelara može da napravi oštar zaokret kursa partije. Ipak, sve te kalkulacije na unutrašnjem nivou ne deluju više tako važne. Izgleda da će ton nemačkim izborima početi da daje američki predsednik. On režira tok predstave. Dovoljno je da precrta planove za potpisivanje već gotovog dogovora o Transatlantskom partnerstvu, da podigne takse za nemačku robu, ukine sankcije protiv Rusije i poruši „ukrajinski projekat", kako bi koalicija CDU/CSU-SPD izgubila tlo pod nogama. Zato što su tu koaliciju napravile zajedno dve partije kao kulu od karata.

I tada u Nemačkoj može doći do pravog zemljotresa. Doći će do situacije u kojoj će Leva partija i AfD, delujući sa različitih pozicija, prvo uzeti 20% rejtinga od SPD-a, a zatim će početi da dišu za vrat hrišćanskim demokratama. I dalje malo ko veruje u takav razvoj događaja, ali sve je jasnije da dolazak Donalda Trampa ne predstavlja potres samo za Ameriku. To je potres za ceo Zapad.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane