Natrag

Sasvim lično

Rusija, Kina, Kivunim: zamke na putu Trampove ideje o istorijskom pročišćenju sveta

Poslednji lavež globalističke truleži

Čak i oni američki intelektualci koji načelno podržavaju izolacionističku politiku mira, imaju neku vrstu ličnog animoziteta prema ličnosti Donalda Trampa, novog američkog predsednika. Ali, Trampu najveća opasnost preti iz londonskog Sitija odakle zloglasna britanska obaveštajna služba MI6 vodi pravi finansijski rat i prljavu kampanju i protiv njega i protiv SAD-a. Tramp ne može sebi da dozvoli bilo kakvo savezništvo sa neiskrenim ili zastrašenim evropskim političarima. Mada neupućenima na prvi pogled deluje da je usamljen u svojim namerama, njegovo savezništvo sa Rusijom je neizbežno i neophodno zbog svetskog mira i borbe protiv islamističkog zla i neoliberalnih zlotvora, tvrdi saradnik Magazina Tabloid iz Londona Miloš Radović

Miloš Radović

U Americi ništa ne ide na dobro po Majčicu Rusiju ni po Podnebesku imperiju. Tokom isleđivanja Trampovih ministara u Senatu SAD, republikanac-likudnik Marko Rubio je tražio od novog državnog sekretara za spoljne poslove, Reksa Tilersona, da javno osudi Putina kao "ratnog kriminalca", što je ovaj doduše odbio, ali se zvanično obavezao da "na rusku aneksiju Krima odgovori proporcionalnom upotrebom sile" kao i da će Ukrajinu naoružati "odbrambenim" oružjem. Novi čelnik Ministarstva Odbrane, "ratni monah" i hrišćanski cionista, Džejms Matis, se tokom audicije u Senatu javno distancirao od Trampove linije izjavivši sledeće:

"...Još od vremena Jalte smo pokušavali da angažujemo Rusiju na pozitivan način, ali sa premalo uspeha. Danas imamo Putina koji pokušava da razbije NATO i moramo objedinjeno preduzeti sve akcije diplomatske, ekonomske i vojne prirode, zajedno sa našim saveznicima, kako bi se odbranili...".

Majk Pompeo, kojega je Tramp ustoličio kao tobožnjeg modernizatora CIA, pred Senatom SAD je izjavio kako "Rusija ugrožava Evropu" te da "nije uradila ništa po pitanju uništenja Islamske države"! Novi šef CIA je morao da se obaveže i da će „zaštititi stare kadrove od svake moguće unutrašnje čistke". Ako su ovo „prijatelji" Trampa i "partneri" Rusije, šta očekivati od neprijatelja?

A, šta tek misle o Rusiji, Kini i Siriji oni koji na ove zemlje oduvek gledaju zakrvavljenih očiju?

Tako, razni Instituti za novu američku bezbednost (u kojima sede sve sami Kagani i Kaplani) savetuju da se poveća finansiranje „umerene sirijske opozicije", dok je senator Mekejn obećao da će se boriti „do smrti" protiv bilo kakvog sporazuma sa Rusijom.Ustvari, Donald Tramp ima protiv sebe kompletnu nomenklaturu SAD (likudnike i laburiste Kongresa i Senata), dok univerzitetski i holivudski „krem" potpaljuje studentske kampuse a čuveni MIT institut ga (kroz trbuhozborca prof. Džona Tirmana) optužuje da je najverovatnije „ucenjen od Putina" seksualnim „kompromatom" putem čuvene sovjetske „medene klopke" FSB-a.

Vadi se iz naftalina i stari slučaj kompromitovanja ruskog državnog tužioca iz Jelcinovog doba Jurija Skuratova (usnimljenog u krevetu sa dve prostitutke), a sve u nastojanju da se oblati Tramp i aktuelno rusko rukovodstvo.

Za mršavu utehu Rusima, stvari sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom stoje još gore, pa je bliski Trampov saradnik Stiv Benon navodno izjavio kako će SAD biti u ratu sa Kinom već za „narednih nekoliko godina" (što tvrdi i prof. Đang Van Mu), dok potpredsednik SAD Majk Pens već kezi zube na Iran, mafijaški poručujući Persiji da „ne proverava odlučnost SAD" i uvodeći nove sankcije.

„Bombarduj Iran" je oduvek transverzalna politička mantra uvek krvožednih „američkih" trockista, barem koliko i stalne pretnje Severnoj Koreji (u kojoj su SAD već ratom spržile 2,8 miliona ljudi i uništile infrastrukturu). Džastin Rejmondo opravdano tvrdi da je Tramp sam protiv celog sveta, pa mu jedino preostaje kineska strategija iz doba kulturne revolucije kada je Mao očajnički pozvao narodne mase da se pobune protiv „crvene buržoazije" i „bombarduju partijski generalštab".

Ruski izvori tvrde da je Tramp preko posrednika poručio Putinu i ovo: "...Možda neću dočekati iduću nedelju, ali sam odlučan da se obračunam do kraja sa nedodirljivim bitangama", onima koji čine dobro organizovanu političku grupu koja uporno želi da poništi Ustav SAD i uvede jednopartijski sistem...Koji rade tajno...Odbijaju poslušnost predsedniku, Kongresu i sudovima. Njih je skoro nemoguće neutralisati...".

Prema sajtu rusreinfo.ru i prema vestima ruske internet televizije, pravda-tv.ru,Tramp je Putinu, osim navedenog citata senatora Vilijama Dženera iz 1954.godine, citirao i poznatu izjavu bankara Džejmsa Varburga u Senatu SAD 1950. godine: "...Imaćemo svetsku vladu, hteli vi to ili ne! Pitanje je samo hoće li takva vlada biti ustanovljena sporazumno ili nasilno".

Zaista, novi predsednik SAD je prinuđen da traži nezamisliva savezništva i vanparlamentarnu podršku sindikata kako bi se suprotstavio čitavoj političkoj eliti Amerike i Zapadne Evrope. Tako je Tramp, skroz maoistički, "preskočio" sve dosadašnje protokole i sastao se, u četiri oka, sa vođama svih najvećih sindikalnih organizacija u zemlji.

Vođe nekada svemoćnih sindikata su ozareni izašli sa neuobičajenog susreta u Beloj Kući, izjavljujući da su razgovori bili „neverovatni" i da je predsednik „...Poništivši Transpacifički sporazum Obame učinio prvi korak kako bi ispravio 30 godina loših i antisindikalnih politika vlade, koje su koštale američke radnike milione izgubljenih i dobro plaćenih radnih mesta. Decenijama smo bili na prvoj liniji borbe protiv razarajućih trgovinskih sporazuma poput TPP, PNTR sa Kinom, CAFTA i NAFTA sa Meksikom i Kanadom. Milioni radnih mesta su preseljeni u inostranstvo, ugrožavajući nacionalnu industriju...Nadamo se najavljenom sastanku predsednika Trampa sa kanadskim kolegom Trudoom i meksičkim predsednikom Nijetom, i otvaranju istinskog dijaloga kako bi se ispravio loše zamišljeni NAFTA sporazum".

Samo hoće li Tramp živ dočekati tu priliku, ako znamo da je Rokfeler "krunisao" jednog momka iz Arkanzasa samo na osnovu čvrste zakletve u sklapanje NAFTA sporazuma (prema Danijelu Estulinu, istraživaču Bilderberga)?

Čak i oni američki intelektualci koji načelno podržavaju izolacionističku politiku mira, imaju neku vrstu ličnog animoziteta prema Trampovoj ličnosti. Izuzetak čini svakako legendarni Lindon Laruš, koji ima određeni politički uticaj i podnosi vrlo smislene predloge zakona koji traže ponovno uspostavljanje Glas-Stegel akta o strogom odvajanju komercijalnog od investicionog bankarstva. On je kritikovao postavljanje Stivena Mnučkina na mesto čelnika Ministarstva finansija, upozoravajući da Trampu najveća opasnost preti iz londonskog Sitija odakle MI6 (preko Soroša, Dejvida Bruka i Embroza Ivansa Pritčarda) vodi pravi finansijski rat i prljavu kampanju protiv Trampa i SAD. Međutim, za razliku od Trampa, Lindon Laruš je veliki pobornik kineske državne politike i divovskog projekta „Puta svile", kao i ruske mirotvoračke intervencije u Siriji.

Ni u Evropi, gde decenijama caruje negativna selekcija i kriminalna korupcija, neočekivani Trampov izbor za predsednika države-okupatora kontinenta (sa oko 350 vojnih baza, sa ili bez NATO smokvinog lista), nije pobudio kod "elita" očekivani konvertitski nagon i bezuslovnu pokornost. Stare Klintonove i Obamine pudlice su čak počele da reže i da besno laju na novog i nepoznatog gazdu! Sada su postali itekako drčni Šulc,Tusk i Mogerinijeva, stari zaštitnici gej prava i islamističkog koljaštva, ljubitelji "slobodnog Tibeta","demokratske Čečenije", UČK i "umerene" sirijske opozicije.

Čak se i malecki Oland usudio da preti džudisti Putinu Haškim tribunalom a Trampu je naložio da sankcije Rusiji moraju ostati na snazi do daljneg kao i da je NATO " neophodan". Možda oni znaju nešto što običnim smrtnicima nije dopušteno znati? Možemo samo nagađati kakav je to ukaz stigao iz Volstrita i Londona. Možda se stvarne gazde nikada nisu ni nalazile u Vašingtonu?

Ne zapostavljajmo ni demokratsku opozicionu scenu Evrope. Ne pomenusmo Faraža, Marin le Pen, Frauke Petri, Vildersa, Salvinija, državnika Orbana ili Hansa Kristijana Štrahea i ostale alternativne entuzijaste?

I tu je raspoloženje prema Trampu ogledalo američke zvanične"desnice" vrednostii raznoraznih konzervativaca (a u biti običnih potkupljenih ili zastrašenih likudnika "po dužnosti").

Kao dobar primer možemo navesti Marin le Pen koja je rođenog oca izbacila iz stranke zbog neslaganja sa njenim proizraelskim stavovima. Ili Gerda Vildersa koji je na skupu u Koblencu izjavio svoju "...duboku i iskrenu podršku Izraelu", skoro imitirajući muža Frauke Petri koji je uzbuđeno vikao sledeće: "...Izrael je naša budućnost! Ko hoće da se bori protiv islama,mora da podržava Izrael!".

To je došlo dotle da se stranka Frauke Petri (AFD) čak usudila da cenzuriše govor i zabrani prisustvo najuglednijim militantima - intelektualcima Jirgenu Elzeseru i Bjernu Hekeu, jer su oni blagi kritičari izraelskih akcija na Bliskom istoku. Ovo odvratno licemerje i autocenzura neće sigurno doneti nove glasove ovakvoj desnici na izborima, već će samo odbiti mnoge potencijalne simpatizere i iskrene militante.

Odurne političke proizraelske kaste u Francuskoj i Nemačkoj će se ponovo udružiti i stvoriti blok za još jednu ubedljivu pobedu na izborima. Ovo je sasvim izvesno predviđanje starog političkog vuka - Žan Mari Lepena. A šta će ostati od Evrope posle daljnih 5 ili 6 godina na vlasti novih Sarkozija, Merkelove, Prodija ili Ciprasa?

Naravno da Tramp ne može sebi da dozvoli bilo kakvo savezništvo sa neiskrenim ili zastrašenim evropskim političarima Gladio desnice, ali ima problem i sa tradicionalnim povinovanjem pseudolevičara na vlasti. Od rušenja berlinskog zida i nasilnog prodora Nemačke i Vatikana prema Rusiji, ova gospoda su se obogatila i skupo naplatila prebeg ka jezuitskom obliku liberalizma dvostrukih aršina (jedan aršin je za nas i naše ubice, a sasvim drugi za Rusiju, Kinu, Srbiju, Iran...). Oni su sada dobro ušančeni i toliko naviknuti na stare obrasce povinovanja jačemu da nipošto ne nameravaju da istaknu belu zastavu. Čak i iskreno veruju u atlantističke bajke i ljudskopravaške dogme!

"...Mi živimo već toliko decenija pod okupacijom anglocionista i Vatikana, da nam se drugačiji, slobodni način življenja čini jednostavno iluzornim. Mi smo postali tužni robovi", obazrivo mi je saopštio, tihim glasom, jedan evropski visoki državni činovnik.

Ipak,Trampu - milijarderu, nikako ne preporučujemo predaju niti širimo defetizam.

Iako i sam u cionističkom i jezuitskom obruču, Donald Tramp mora da smogne snage i da pokuša da zaustavi razuzdanu ratnu mašineriju vojno-industrijskog kompleksa,pre nego što se stvari definitivno otrgnu kontroli i dođe do planetarnog sunovrata. A takav "Armagedon" priželjkuju mnogi od atlantističkih fanatika i antiruskih mondijalističkih sektaša, na šta su možda najubedljivije ukazali Aleksandar Dugin i Igor Šafarevič.

A blisko povezan sa nadolazećom katastrofom, jeste i negativni zaokret prema Iranu koji je prinuđen da trpi dosad neviđene pretnje sa svih strana,po proverenom strategijskom obrascu udaraca iz svih pravaca u određenu tačku posredstvom stalne pulsirajuće sile. To rojenje oko Irana (maestralno opisano od najvećeg ruskog eksperta Leonida Savina) se primenjuje radi uništavanja država i smene režima i Iran se odavno nalazi na nišanu SAD i Izraela.

Kako ubedljivo tvrdi Leonid Vladimirovič Savin, Iran je je aktom subliminalnog transfera preuzeo u zombiranoj svesti američkih građana ulogu nekadašnje Al-Kaide i najveće terorističke pretnje Sjedinjenim Američkim Državama. Problem je sada u tome da je svaka granica već pređena; od mafijaških ubistava persijskih naučnika, sabotaža atomskih softvera, sankcija i bojkota "međunarodne" zajednice prema Iranu, pretećih vojnih vežbi u Persijskom zalivu, dodele Nobelove nagrade iranskim otpadnicima, zaplene novca koji pripada narodu Irana, vrbovanja naučnika i obaveštajaca, huškanja azerskih i kurdskih manjina, finansiranja neprijateljskih mudžahedina, i dalje u nedogled.

Sada su se na sve ovo nakalemile nove besmislene optužbe i otrcane pretnje generala Majkla Flina, Boba Korhera i neizbežnog Netanjahua: "...Iranska agresija neće proći nekažnjeno...Iran slabi sigurnost,prosperitet,stabilnost čitavog Bliskog istoka...ugrožava živote američkih građana...".

Odjednom je vaskrsla nekadašnja ratna retorika laži Buša Mlađeg i Kolina Pauela (Sadamov prašak) i Obame - Klintona (Asadovo hemijsko oružje), tako da se rezignirani Pet Bjukenan hvata za glavu i uspaničeno tvrdi da se "rat sa Iranom približava". To nam obećava i sam Tramp, koji je izjavio da je "Iran sve moćniji u Iraku, nakon što su tamo SAD proćerdale 3 triliona dolara. To je bilo očigledno od samog početka", kao i da su "SAD morale još 2003. godine da zgrabe iračku naftu", obećavši CIA operativcima da će možda imati "još jednu mogućnost".

Mentalitet Al Kaponea je izgleda neiskorenjiv u američkoj političkoj komunikaciji brutalne iskrenosti. A, ni školovanja na jezuitskim univerzitetima (Džordžtaun je formirao najviše generala i obaveštajaca) nimalo ne doprinose utuvljivanju elementarnog hrišćanskog milosrđa i pravdoljublja u američke glave. Tramp je imao hrabrosti i da izjavi kako "Iran iskazuje potpuno nepoštovanje prema SAD. Iran nas naprosto ne uvažava. Oni svuda šalju novac i oružje".

To je izjavio šef jedne gusarske Imperije koja je najveći svetski izvoznik oružja i koja finansira sve prevratničke pokrete u skoro svim državama planete! Nakon što se,onako jezuitski iskreno, u Filadelfiji zaklela da Velika Britanija "nikada više neće intervenisati u suverenim državama" te da "neće više težiti oblikovanju sveta prema vlastitom uzoru", Tereza Mej je poslala jedan brod-razarač u Crno more a drugi u Persijski zaliv (da sa flotom engleskih petromonarhija simulira napad na Iran)!

Sada će ovakve moralne gromade atlantizma lukavo ponuditi Rusiji "otrovne kolače" na srebrnoj tacni. To će biti mafijaška ponuda koja se ne odbija, jer će Rusiji biti ponuđena "sfera uticaja" u Siriji sa određenim "zonama bezbednosti". Prva zona će se ticati oblasti na severoistoku Sirije, od reke Hasaka do Eufrata, gde Vašington i Tel Aviv nameravaju da stvore atlantistički Kurdistan. Drugi pojas od nekih 75 kilometara će biti pod turskom kontrolom, od turske granice do grada Al Bab, sve severno od Alepa. Treća je zamišljena na jugu i pripala bi formalno Jordanu (a de facto Izraelu), od Golanske visoravni sve do gradića Daraa i Sueida. Ta oblast se već nalazi pod kontrolom prijateljskih vehabija.

Sve je zamišljeno kao modernija i perfidnija verzija starog Kivunim plana koji sada mora da "namiri" i Rusiju,dajući joj zonu na zapadu Sirije, od obale pa sve do Homsa. Hazarska smicalica teži stvaranju još jednog sigurnosnog sanitarnog kordona oko cionističke države a na razvalinama još jedne drevne civilizacije. Tako barem tvrdi libanski analitičar Amin Hoteit (semitski šiit), koji će svakako jednom biti priveden pravdi i osuđen zbog "antisemitizma". Ovaj kriminal se namerava proturiti "prijateljskim" dogovorom sa Putinom u Savetu Bezbednosti OUN, ali Trampu su na stolu i sve druge opcije.

Rusija mora svakako prihvatiti neutralisanje Hezbolaha i Irana barem u južnoj zoni bezbednosti, kako bi se stvorio "internacionalno zagarantovani pojas sigurnosti" oko vazda ugrožene atomske države kojoj je omraženi Obama donirao novih 30 milijardi dolara bespovratne vojne pomoći u narednih deset godina.

Naravno, otvoreni rat protiv Rusije i Hezbolaha nije nimalo preporučljiva opcija za SAD i Izrael, čiji su ratnici hrabri samo u holivudskim filmovima i prljavim operacijama službi.

Zato se mora pribeći uobičajenoj uceni i podvali, kako bi se Rusija primorala da ne uloži veto u Savetu Bezbednosti OUN i mirno aminuje još jedne "sporazume" i jednostrano razoružavanje narodnog otpora. U tom grmu leži zec iskrenog i velikog prijateljstva koje Flin i Tramp, sasvim spontano, gaje prema ruskom predsedniku. Srbi kažu "prevesti nekoga žednog preko vode", ali je ovde možda pravilnije navesti kinesku izreku o lešinarskom "korišćenju požara kako bi se počinila krađa" (chenhuodajie).

Ne pristane li Rusija na ovaj politički harakiri, tu je uvek prisutni "ukrajinski ugarak" u koji će sa lakoćom duvati neki Mekejn ili Merkelova. Tatjana Gračeva, Olga Četverikova i gen. Leonid Ivašov su već godinama ukazivali na eksplozivnost situacije u Ukrajini, koju Hazarija odavno smatra svojom postojbinom i očigledno nastoji da sprovede slovensku Nakbu.

Nimalo slučajno, sada je došlo do užasne eskalacije pogromaškog nasilja u ovoj prebogatoj slovenskoj zemlji, koja ima izlaz na Crno more i iz koje je već emigrirao veliki broj stanovnika. Ogromni ulog ovde ima i papstvo koje je već tajno kanonizovalo Kunceviče, Bandere i Petljure i boriće se protiv "ruske šizme" do poslednjeg Ukrajinca na terenu.

Naravno, situaciju pogoršava i aškenaski rasistički ekspanzionizam natčoveka-mašine pa je, nimalo slučajno, general Leonid Rešetnjikov bio primoran da direktno optuži Angelu Kasner Merkel za učešće u pohodu na Donbas, dok je Oleg Carjov upozorio Porošenka (poredeći ga sa Hitlerom kasne 1944. godine). Carska Rusija je nekada davno proterivala misionare i zabranjivala nastanjivanje jezuita kao što je i bitno ograničavala određene etničke i verske manjine u svojim pravima. Slične mere je primenjivao i Josif Visarionovič prema slobodnom zidarstvu i nemačkim zarobljenicima kao što je sprovodio deportacije čitavih etničkih grupa. Savremena Kina nema diplomatske odnose sa Vatikanom i surovo progoni članove Crne internacionale i sektaše Falun Gong. Vatikanski Opus Dei, jezuiti, templari, Malteški vitezovi vekovima vrbuju i podrivaju vlade širom sveta putem pretnji,ucena, harangom, podmićivanjem ili fizičkom likvidacijom neistomišljenika.

Međutim, trenutno samo u Izraelu postoji zvanični aparthejd i putevi koji su "samo za Jevreje" a prema prof. Jimu Vildu, država najozbiljnije razmatra naseljavanje Hazara na teritoriji današnje Ukrajine, Gruzije i (H)azerbejdžana i (prema pisanju novina "Times of Israel") tajno finansira rat u Donbasu i međusobno istrebljenje Slovena kako bi se ponovo ustanovila i naselila Hazarija.

Tu je i ozbiljan naučni rad prof. genetike Erma Elkha koji je praktično dokazao hazarsku hipotezu o doseljavanju ovog turanskog plemena sa turkmenstanskih stepa i njegovo preobraćenje na judaizam u sedmom veku.

Ovo značajno otkriće objašnjava nam i sličnost sa agresivnim ekspanzionizmom srodnih turanskih naroda - Turaka, Azera, Uzbeka, Ujgura, Tatara i Čerkeza. Stari antropolozi i etnolozi obično pripadnike ovih naroda opisuju kao "nomadske, ratoborne, osvetoljubive i podmukle, sklone razbojništvu i prevari", koji u ishrani "ne koriste svinjsko meso, jedu mnogo belog luka i kisele mleko".

Identične osobine imaju i naši kineski Ujguri, koji su takođe imali moćni kaganat tokom osmog i devetog veka na tlu današnjeg Sinkjanga, buntovne kineske provincije u kojoj živi oko 7 miliona ovih starosedelaca (a sa kojima većinska Hanetnija jedva izlazi na kraj). Radi poređenja, mnogi tvrde da je i nekadašnja kavkaska Albanija bila prapostojbina današnjih balkanskih Albanaca, koji uglavnom imaju isturene prednje zube i oklembešenu donju usnu. Nego, vraćajući se na temu geopolitike, čini se da je ovim plemenima prevashodno cilj uspostavljanje kalifata (kaganata kao protektorata SAD) na pustinjskom pojasu koji će ići od granice sa Jordanom (Izraelom) i koji će se spojiti sa američko - hazarskim Kurdistanom preko Deir Ez Zora.

Rat u Donbasu i povremena visokotehnološka bombardovanja Damaska sa teritorije Izraela će služiti kao "argument" i upozorenje Rusima zarad ubeđivanja Bašara Asada da se definitivno odrekne regije oko Eufrata, u zamenu za razorene provincije Idlib i Alep, nekadašnje ekonomsko srce Sirije.Kao i u slučaju genocida nad iračkim narodom, primenjivaće se strategija iscrpljivanja, terora i postepenog razoružavanja. Kada se jednom realizuje projekat ovog Sunistana, koji će prosto vrveti od NATO baza i plaćenika koji će „obezbeđivati sigurnost„ protektorata te izvršavati sasvim „antiterorističke zadatkeodgovornosti radi zaštite civila" (šifra R2P), put prema Kaspijskom moru će biti lakši deo posla.

Nadiranje prema (H)azerbejdžanu je zamišljeno bez aktivne podrške Turske, čak njenom izolacijom, i uz obuzdavanje Rusije i Kine. Samim izbijanjem na obale Kaspijskog mora, putem kurdo-jermenske i azerske maršrute, postiglo bi se presecanje evroazijske logistike i koridora, a dodatno instaliranje raketnih sistema srednjeg dometa bi dovelo Rusiju i Kinu u mat poziciju. Jermeni, kao druga najmoćnija lobistička dijaspora u SAD,su odavno uključeni u ovaj projekat i selektivno su izuzeti od najnovijih viznih restrikcija Trampove administracije.

Novi kaganat bi se protezao od Izraela do Bakua, pa bi uz Gruziju, baltičke enklave i Ukrajinu, potpuno i definitivno izolovao Tursku, Rusiju i Kinu kao i onemogućio izgradnju evroazijske infrastrukture povezivanja naroda. Naravno, sledilo bi reketaško nametanje trgovinske razmene u dolarskoj valuti. To bi bilo ostvarenje Rokfelerovih i Vartburgovih snova stvaranja svetske vlade milom ili silom.

Teorija zavere ili naučna fantastika, falsifikat ili original, knjiga „Protokoli sionskih mudraca" izlaže prvorazrednu geopolitičku strategiju i besprekornu analizu svetskih zbivanja.

Ova knjiga je jedan od najčitanijih bestselera u istoriji Kine i predmet ozbiljnih naučnih izučavanja na državnim institutima. Nadajmo se da će ovaj vek u kome živimo ostati upamćen po savezništvu Slovena, Indusa i Kineza, Afrikanaca i svih dobronamernih ljudi naše planete. Jer hazarski kaganati su oduvek propadali kroz istoriju, dok indijska, kineska i slovenska civilizacija imaju hiljadugodišnju prošlost i budućnost.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane