Na tragu

Kako Srbija gubi milijarde dolara jer je postala rudnik para za strane rudarske kompanije (2)

Vađenje para iz budžetskih jama

Grupa američkih i nekoliko multinacionalnih korporacija ("Atlas Copco", "Kapital driling", "Drilex international", "Freeport") koje se širom sveta bave otimačinom rudnih bogatstava u najsiromašnijim državama sveta, došle su pre nekoliko godina i u Srbiju. Svaka od njih je po ugovoru imala zadatak da vrši bušenje (ispitivanje) rudnih nalazišta i za to dobijaju ogroman novac iz republičkog budžeta. Umesto toga, one taj novac preko fiktivnih faktura šalju na takozvane of-šor račune. Pomenute kompanije u Srbiji ostvaruju multimilionske profite, ne plaćaju porez i niko ih ne kontroliše čak ni kad uvoze prastare i polovne mašine pod stavkom "privremeni uvoz". Mnogi od "menadžera" ovih kompanija su ljudi sa kriminalnim dosijeima u više država, a Srbija, zbog ovakvog "poslovanja", dugoročno gubi milijarde dolara čistog profita.

Piše: Insajder E-9

Strane i domaće rudarske kompanije Rio Sava, Dandi, Avala Resources, Reservor, Rakita i Dilva, naplatile su preko 50 miliona evra za istraživanje rudnih bogatstava u Srbiji, koja su planski soprovedena pogrešno, kako bi dobit bila što veća kao i šteta države Srbije koja je nastala iz ovog kriminala.

Naime ovim kompanijama, Srbija je za istraživanja platila 50 miliona evra i tražila da se zemljište ispita na dubinama do 2.000 metara. Ove kompanije su uzorke vadile na dubinama do 1.200 metara, uzorke su arhivirale kao takve, ali i kao da su izvađeni i sa 2.000 metara. Dakle, uzorci sa istih dubina su prikazani kao da su u pitanju potpuno različiti uzorci.

Berzanska cena se formira ne samo na osnovu iskopane rude i prodate rude, već i na osnovu rezultata ispitivanja. Kada izveštaji o tome da ovde nema, ili ima rudnih zaliha stignu u centrale multinacionalnih korporacija, one se prosleđuju dalje na svetske berze metala. U zavisnosti od rezultata istraživanja rudnih rezervi cena bakra, zlata, srebra može da skoči, ili da padne. Pretpostavljam da je cilj ovih malverzacija koje se odvijaju u Srbiji deo veće globalne igre, koja se ne dešava samo u našoj zemlji. Dok se kod nas vade uzorci zemlje, vade se i u drugim delovima sveta, a podaci o tome koliko čega gde ima u svetu je bitno za formiranje berzanskih cena, priča naš izvor i kaže da su kompanije u svakom slučaju istraživanja sprovela suprotno onome što je ugovoreno sa državom.

Ipak, ovo su iz ugla srpske poreske policije i policije za privredni kriminal drugorazredne informacije, jer se oni sigurno neće baviti razotkrivanjem multikorporacijskim prevarama i špekulacijama cenom metala na svetskim berzama. Ono što je privuklo pažnju policije je ogromna utaja poreza, koja se odvija na krajnje lukav način. U pitanju je igranka u kojoj država Srbija i Bugarska gube desetine miliona evra poreskih prihoda!

Većina kompanija pomenutih na početku ovog teksta, sprovodi of-šor igranku koja se odvija na sledeći način... Firma koja već posluje u Bugarskoj, ili ima partnersku firmu u Bugarskoj, knjiži na svoje stanje mašine za bušenje, kopanje, kao i sve druge oblike mehanizacije poput bagera i damper kipera. Mehanizacija se stavlja na bugarsku ili rumunsku firmu, a u ovoj jednačini za pranje novca to je bitno zbog toga što su u pitanju članice Evropske unije koje imaju granicu sa Srbijom.

Osim toga, tim mašinama se ispituje zemljište osim u Srbiji i u Bugarskoj. Sledeći korak u ovom poslu je osnivanje ćerke firme ili skroz nove firme u Srbiji. Srpska firma i bugarska firma potom zaključuju ugovor o najmu mašina. Tako firma koja radi u Srbiji, ima trošak najma i novac koji dobijaju od Države Srbije za istraživanje troše na zakup mašina. Fakture za taj zakup su naduvane, fiktivni trošak je nekada i više hiljada evra dnevno. Sve bi to bilo ne isplativo kada bi kompanije koje su u Srbiji taj zakup i uplatile na račune firmi sa kojima su sklopile ugovore o najmu u Bugarsko ili Rumuniji. One to ne čine, jer se u fakturama ispostavljaju bankarski računi, ponovo ćerki firmi, ali ovaj put otvorenih na Kipru i drugim of-šor zonama poput Kajmanskih i Maršalskih ostrva, ili Delavera u Sjedinjenim Američkim Državama. Sav profit tako ostaje u of-šor zoni, a Srbija i Bugarska ostaju uskraćene za porez na dobit!

Kada firmama u Bugarskoj i Srbiji pak zatreba novca za dnevno poslovanje, gazde podižu novac sa of-šor računa i prijavljuju ga na granici kao lični kapital. Te pare potom uplaćuju kao pozajmicu osnivača, što im omogućava da kasnije isti iznos mogu i da podignu sa računa u Srbiji kada im zatreba. Ovu mrežu firmi prema saznanjima naših istražnih organa čine dve grupe, jednu označavaju kao kompanije to su već pomenute Rio Sava, Dandi, Avala Resources, Reservor, Rakita i Dilva, te kompanije često dobijaju finansijske inekcije u vidu pozajmice osnivača, što je lako proveriti. Drugi ešalon firmi poznatih našim istražnim organima su, njihovi pod izvođači li kako ih oni zovu kontraktori (contractors).

Podizvođači su Geops Srbija, firma koju vodi izvesni Bugarin Vasili, IDS & Drilex, ovu firmu vodi izvesni Ričard Ross, SV Driling, koju vodi takođe sumnjiva osoba sa Australijskim pasošem...Tu su i firma Geomag i kompanije Capital Driling, koja ilegalno u Srbiji zapošljava čak i Mongole i Filipince.

Ovo su kompanije koje imaju zaključene pomenute ugovore o najmu mehanizacije, a fakture su toliko naduvane da kad bi zaista morali da posluju u skladu sa zakonom nikada ne bi mogli da ih plate. Osim umešanosti u izvlačenje novca u poreske rajeve ove firme se bukvalno iživljavaju nad Srpskom državom i ni na trenutak ne poštuju Zakon o radu ove zemlje.

Podizvođači zapošljavju preko dve stotine pedeset radnika na crno, u pitanju su radnici iz daleke Mongolije, Filipinci, njih desetak i više od 200 Bugara. Oni u zemlju ulaze kao turisti, ali ovde rade, bez da su prijavljeni, bez da su im plaćeni doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje, ali i država ostaje uskraćena ua porez na njihove plate. Oni nemaju radne dozvole, a celim poslom rukovode dvojica Bugara poznati našim organima gonjenja: izvesni Karipov i Tenčo. Oni do maksimuma iskorišćavaju ove radnike, a na mestima gde se vrše istražne radnje uspostavili su pravu rasističko kapitalističku gradaciju radnika...

Karipov je pravi Bugarin, na istraživačkim mestima on je nadzornik, ili na engleskom supervajzer, najviše ga interesuju pare. On za radnike bira one koji se ne bune kada im se sve isplaćuje na crno. Karipov je inače u Bugarskoj penzioner, što njegovim poslodavcima najviše i odgovara. Ljudi koje on bira su uglavnom Bugari kojima se u Bugarskoj duguje plata, a ovde ih isplaćuju u kešu. Taj keš se obezbeđuje od novca koji je preko of-šor firmi izvučen iz Srbije, a ovde je unet kao privatni kapital. Takođe, Karipov ne voli da zapošljava Srbe ukoliko su visoko kvalifikovani za posao, jer smatra da bi oni mogli da izazovu sindikalnu pobunu. Mnogo gori od Karipova je Tenčo, on ima Bugarsko državljanstvo, ali pripada etničkoj grupi Pomaka. To je neka vrsta ljudi koji nisu ni Bugari ni Turci, islamske su verispovesti, ali pričaju Bugarski, ima ih oko milion toj zemlji. Tenčo je pravi rasista i prema Bugarima i Prema Srbima koje zapošljava, njih namerno manje plaća od sunarodnika Pomaka.

Za sve pozicije on se trudi da dovede Pomake ili Turke, ali njih nema dovoljno. Kada zatreba Pomaka on prvo zapošljava Bugare, pa tek onda Srbe. Kada ih isplaćuje ona takođe Bugare plaća manje od Pomaka, a Srbe još manje i od Bugara. Umanjenje koje napravi kada isplaćuje Bugare i Srbe, stavlja sebi u džep. Ljudi koji su radili sa njim kažu da ih je svo vreme mobingovao sa rasističkim uvredama i da je neprijatne poslove uvek raspoređivao Srbima da urade, a kako Srba više nema, pošto za njega u međuvremenu više nijedan neće radi, sada se zadovoljava da ponižava Bugare. Oni jadnici opet moraju da ćute jer bi u suprotnom bili oterani u pravcu Sofije.

Ova dva državljanina Bugarske napravili su mrežu pomagača među lokalnim stanovništvom u okolini Bora, pa tako Bugari koji dođu ovde spavaju svi u hotelu kod Pere, koji je te Bugare koristio da za njega seku šumu na Crnom Vrhu u opštini Žagubica.

Niko, ali baš niko od pomenutih Bugara, nema radnu dozvolu, pa su na taj način oni svi lišeni radničkih prava u Srbiji a Srbija je uskraćena za poreze i doprinose. Inače, na ruke im se isplaćuje 2.000 do 3.000 evra mesečno i to u evrima što je protivno Zakonu o deviznom poslovanju i svim domaćim zakonskim propisima. Jedan službenik uprave prihoda iz Bora kaže da su strane firme u toj opštini proteklih pet godina uposlile toliko radnika na crno i da to nije bilo tako da bi prihodi za penzioni fondove bio takav da bi Vučić odmah mogao ukine privremeno smanjenje penzija koje je uveo pre nekoliko godina. U pitanju su plate od po 2.000 do 3.000 evra koje im se isplaćuju u kešu, da su na to plaćeni porezi i doprinosi fondovi bi bili puni.

Postoji i prijava o tome da se delovi za mašine unose iz Bugarske na crno i da se na to uopšte ne plaćaju porezi i doprinosi. Posao zajedno sa pomenutim Bugarima organizuju bivši carinski službenici izvesni Mikica i Željko. Poslovi se najverovatnije obavljaju preko firme Ekstrašped. Policija očito ne sme da ispita vlasnika firme Kapital Driling Brajana Rouda i da proveri njegove mašine koje kako stvari stoje mogu da vade uzorke sa dubina od svega 1.200 metara.

Državni organi Srbije (neki koji dođu nakon naprednjačke mafije) moraju da urade sve kako bi razbila rudarsku mafiju u Boru, inače će u narednom periodu ovde doći još više divljih kompanija, a multinacionalne korporacije tretiraće radnu snagu u ovoj državi na najgori mogući način. On takođe navodi da bi hapšenja trebalo započeti među službenicima inspekcije rada u opštini Bor, gde su nekim inspektorima kupljeni stanovi kako ne bi istraživali ilegalno zapošljavanje Bugara na istraživačkim poljima.