Natrag

Na nišanu

Izborni sunovrat diktatora: Vučićev strah od drugog kruga

Ostajmo ovde - neka On ide

Rezultate predsedničkih izbora Aleksandar Vučić čeka kao sudnji dan. Sa punim pravom. Jer je pet godina njegovog boravka na aposlutnoj, ličnoj vladavini, unazadilo Srbiju za najmanje pola veka. Neko mora da plati za to. Opravdano je što on strahuje, ali, opravdano je i da sutra na ulicama bude više stotina hiljada opljačkanih, prevarenih i poniženih. Ostajmo ovde -neka on ide. Njegov pad je siguran, ali građani Srbije moraju da nastave da žive oslobođeni diktatora i njegovog kartela

Nikola Vlahović

Aktuelni izbori za predsednika Republike Srbije, kao da su preslikani iz septembarskih izbora 2000. godine, kad ih je izgubio tadašnji diktator Slobodan Milošević. I tada, kao i danas, opozicija nije imala pristup državnim medijima, a bila je i svakodnevno satanizovana na najprljaviji način. Ali, uprkos takvom medijskom mraku, to vreme je ipak postojao jedan znatan broj slobodnih medija, koji su se uspešno odupiralo režimskoj propagandi i bestijalnim lažima. Bili su to Studio B, Radio B92, Vreme, Naša Borba, Srpska reč...Danas je slika znatno gora i poraznija nego u to vreme. Osim Magazina Tabloid, televizije N1, internet televizije Balkan Info i dnevnog lista "Danas", nema drugih medija gde je moguće progovoriti javno kako bi se istina o Vučićevoj diktaturi čula.

Aleksandar Vučić je u ratnoj vladi Slobodana Miloševića 1999. godine, bio njegov ministar za informisanje i to vreme će ostati upamćeno kao najcrnji dani u istoriji srpskih medija. Za njegovog mandata novinari su prebijani i proganjani po njegovom naređenju, ubijen je urednik "Telegrafa" i "Evropljanina", Slavko Ćuruvija, policija je ulazila u redakcije i zaključavala ih a više puta je bilo pokušaja gašenje Studija B i Radija B92. Dnevni list "Danas" je uz jake policijske snage katancem i lancem zatvorio pomoćnik Aleksandra Vučića, takođe po njegovom izričitom naređenju.

U vreme kad je izgubio izbore, Slobodan Milošević je bio izolovan kao virus od strane celokupne međunarodne zajednice, a od diplomatskog kora u Beogradu, jedino je ambasador Severne Koreje bio raspoložen sa njim da razgovara. To isto se danas dešava i Aleksandru Vučiću, kome je nametnut "sanitarni koridor" od strane spoljnopolitičkih službi, kako zapadnih tako i istočnih zemalja. Evidentno je da su od njega oprali ruke i u Vašingtonu i u Moskvi i da zbog toga od njega beže, koliko ih noge nose, i u berlinu i u Briselu. Poslednji susret u Beogradu sa Federikom Mogerini protekao je u mučnoj atmosferi. Naime, ona ga je javno, na konferenciji za novinare, finim rečima opomenula da ne laže, rekavši mu indirektno da ona zna kako je njen "doček" (višeminutno zviždanje radikala na njen govor u Skupštini Srbije) on lično organizovao.

Milošević je Srbiju uveo u rat bez ijednog saveznika. Ni Rusija nije bila glasna protiv bombardovanja Srbije od strane 19 zemalja NATO pakta, jer je Milošević sa svojom suludom suprugom bio veliki pristalica rušenja tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina sa vlasti i dovođenja levih i desnih ekstremista, poput Zjuganova i Žirinovskog.

U vreme kada je izgubio izbore, Miloševićeva politika je izopštila Srbiju iz međunarodne zajednice i svih njenih mehanizama. U sred Evrope, on je učinio da čitav jedan narod i njegova država budu pretvoreni u izolovani logor. Danas, 2017. godine, Aleksandar Vučić ostavlja Srbiju u najgorem dužničkom ropstvu u njenoj istoriji, sa rasprodatim ili potpuno uništenim privrednim resursima, državnim preduzećima poklonjenim kriminalcima i tajkunima, u bescenje prodatim rudnicima, poljoprivrednim kombinatima, oranicama, šumama, izvorima pitke vode...

U trenutku dok traje njegova kampanja za predsednika države, Vučić na sav glas optužuje građane Srbije da su lenji, nesposobni i zaostali. Čak i decu od 15 godina javno poziva da rade besplatno ("da obuku radni kombinezon") za strane i domaće eksploatatore, kojima je on lično odobrio novac iz budžeta, da se još više obogate, otimajući od najsiromašnijeg naroda na evropskom kontinentu.

I sve to u Srbiji, u kojoj je njegova vladavina dovela do toga da prosečna penzija bude manja od 200 evra, a zaduživanje zastrašujuće (samo u ovoj godini će Srbija bit zadužena za još 7 milijardi evra!).

Spisak Vučićevih prijatelja je takođe zastrašujući. Od svih državnika ovoga sveta, njemu su nekako najbliskiji albanski premijer Edi Rama, član "troglavog" predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović, bivši gradonačelnik Srebrenice, Ćamil Duraković, a svoju fascinaciju pojedinim albanskim vođama sa Kosova i Metohije (poput Hašima Tačija), prikriva teškom mukom.

Da se nije zamerio novoj američkoj administraciji na čelu sa Donaldom Trampom i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Aleksandar Vučić bi sasvim sigurno, uz pomoć odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel i evropskih komesara, lažirao i ove izbore i proglasio bi sebe za predsednika uz njihov blagoslov. I čestitka iz Brisela bi mu stigla barem dva sata ranije pre zatvaranja birališta! Ovako, situacija po njega je više nego dramatična. Vodeći državnici sveta znaju ko je i kakav je odlazeći srpski diktator. Njegov dosije kojim se služe diplomatske službe, predsednici i šefovi vlada, najjcrnji je mogući i ravan je dosijeima najvećih mafijaša sveta. U međuvremenu, Trampova vlada u Vašingtonu, vrši ospežnu istragu oko toga koliko je novca Vučić oteo iz budžeta Republike Srbije i stavio ga na raspolaganje Hilari Klinton i njenom izbornom štabu, te sa koliko je novca podmićivao pojedine kongresmene Demokratske stranke.

Treba podsetiti čitaoce i na činjenicu da je Vučić iz budžeta Srbije, takođe finansirao kampanju za Rezoluciju u Srebrenici, koju je na britansku inicijativu trebalo da izglasaju u Ujedinjenim nacijama, čime bi, po prvi put u istoriji ove organizacije, čitav jedan narod bio proglašen genocidnim! Samo srećnim sticajem okolnosti, zahvaljujući tadašnjem predstavniku Ruske federacije u Ujedinjenim nacijama, sada već pokojnom Vitaliju Čurkinu i njegovom vetu, do ovoga nije došlo. Da se Vučić pitao, Srbija bi danas bila ponovo pod sankcijama ove organizacije. Istina, ona i jeste pod svakom vrstom međunarodnog izopštenja, i to isključivo njegovom zaslugom.

U predizbornoj kampanji za predsednika koju on vodi, upadljiv je da se nijedan strani ambasador nije ni primakao njemu i njegovim podanicima, niti njegovim medijima. Članovi stranog diplomatskog kora u Beogradu, zgađeni su činjenicom da službuju u državi kojom vlada diktator uz pomoć deset televizijskih kanala i isto toliko novina.

Aleksandar Vučić plaća samo 40 novinara i 20 takozvanih analitičara, polupismenih poluinteligenata, poput izvesnog Dragomira Draže Anđelkovića ili Dejana Vuka Stankovića i njima sličnih, da ga hvale i da uzdižu njegova "velika dela" i navodne ekonomske i političke "podvige". Za tu rabotu, sva medijska vrata u Srbiji su im otvorena. Kad ga ovaj moralni talog okuraži, onda i sam sedne pred kamere, gde se, očigledno najbolje oseća. Onda se te njegove višesatne traume okreću na svim televizijskim kanalima, a transkripti onoga što je buncao, sutradan se nalaze u svoj dnevnoj štampi.

Upravo tako je i Slobodan Milošević radio, preko svojih medijskih poslušnika. No, za razliku od patološki opširnog lažova kakav je Vučić, Milošević je lagao kratko i jasno. Takođe, valja se setiti da je u trenutku poraza iza Slobodana Miloševića stajala moćna armija Savezne republike Jugoslavije, koja je bila prekaljena u borbi sa NATO paktom, a takođe i moćna policija koja mu je bila apsolutno odana. Ipak, i pored toga, pao je, tako reći, "u prvoj rundi".

Aleksandar Vučić je valjda jedini diktator u savremenoj istoriji koji je ponizio i vojsku i policiju i doveo ih do prosjačkog štapa. Kakvo je raspoloženje građana Srbije, neće mu pomoći ni vojska ni policija. Od policije mu je ostao samo Nebojša Stefanović-Slina i poludela starleta, sekretarka Uprave kriminalističke policije Dijana Hrkalović, i državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Jana Ljubičić i Biljana Popović Ivković.

O stanju u vojsci, teško je naći adekvatnu reč, jer je u raspadajućem stanju, uprkos Vučićevim propagandim poziranjima ispred raznih "Lazara" i "Miloša", čeličnih vozila sa mitraljezima, povoljnim za raspaljivanje po ogorčenoj masi građana. Za pet godina vladavine, Vučić je pokazao da mu je od ovih epskih imena, Murat najdraži.

Isto kao i Slobodan Milošević, u vreme predizborne kampanje, i Vučić izbegava da izađe na televizijski megdan svojim političkim protivnicima, jer nijedan ni drugi nisu imali nikakvu drugu strategiju osim žarke želje za ličnom vladavinom, mimo institucija sistema. Milošević je odbio da na RTS-u iznese svoj program, pa je termin ustupio opoziciji. Vučić ništa ne prepušta opoziciji, nijedan sekund vremena, ali zato 24 sata dnevno, bez prestanka, traju njegovi "izlivi iz mozga", najgnusnije odvratnosti, laži, konstrukcije i čitava lepeza najgorih uvreda na račun miliona građana Srbije i svakoga ko mu se zamerio.

Na izborima 2000. godine, Slobodan Milošević je porazio Slobodana Miloševića. Na aprilskim izborima 2017. godine, Aleksandra Vučića će poraziti Aleksandar Vučić. Tačnije rečeno, taj poraz se već desio, kako god da se izbori završe.

Vidljivi su svi znaci poslednjeg stadijuma njegovog vladarskog ludila. Njegov dnevni bilten "Informer", koji svakodnevno štampa najvulgarnije i najodvratnije laži, služi se najprimitivnijim jezikom, a sa naslovne strane ovog odvratnog smeća curi šlajm njegovog bolesnog provokatora Dragana J. Vučićevića, čoveka koji bi svakako, da postoji mera prinudnog lečenje, već odavno bio hospitalizovan u adekvatnoj ustanovu sa debelim rešetkama i još debljim zidovima.

Vučić preko svih medija, blati svoje političke protivnika, ali, nekako mu je najslađe kad njegov epigon, Dragan J. Vučićević na naslovnoj strani kaže da "...Vuk Jeremić odustaje od kandidature", ili, na primer, da "...Informer otkriva: pet zločina pištoljem Saše Jankovića"!

U kampanji Slobodana Miloševića, 2000. godine, Radio televizija Srbije javila je u prvim minutima "Dnevnika" kako se opozicija naoružava sa ciljem da sruši "legalno izabranu vlast" (koja je pokrala tadašnje i one prethodne izbore). U ovogodišnjoj predsedničkoj kampanji, Aleksandar Vučić je više puta pomenuo kako se opozicija sprema na sukobe i vanredne situacije, ali da on neće dozvoliti da se tako nešto desi. Psiholozi bi ovo lako objasnili: u njegovom "krivom ogledalu", sve što radi, on pripisuje drugima.

Do kojih granica ide Vučićev strah od drugog kruga, vidi se i po tome što ga i njegov "strateški partner" Ivica Dačić, u svojim nastupima hrabri ovakvim rečima i mislima: "...Evo, setite se, da je Slobodan Milošević ipak otišao u drugi krug, ko zna kako bi se opozicija provela!". Ali, Vučićev strah od drugog kruga je opravdan. On u njemu neće ni učestvovati (osim kao drastično ne pokrade glasove) nego neki drugi kandidati. Jeremić i Janković, na primer.

Dana 13. marta ove godine, bez nekog naročitog povoda, hitno je sazvana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, navodno, povodom "situacije na Kosovu i Metohiji". međutim, u zvaničnom saopštenju datom nakon sednice, bez nekog određenog smisla, istaknuto je i ovo: "...Politika predsednika i Vlade Republike Srbije u proteklih pet godina imala je za cilj da osigura mir i stabilnost, kao osnovne preduslove daljeg napretka i razvoja naše zemlje. Predsednik Republike je doneo odluku da sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, kako bi se u novonastalim okolnostima razmotrile sve opcije, da se ove vrednosti na najbolji mogući način sačuvaju".

Od čega i od koga to Vučić treba da se čuva? Koje to "tekovine" njegovog mandata treba sačuvati? Zašto su generali ćutali na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost a govorio onaj koji inače govori sa svih televizija? Kakvi su to ljudi koji su dozvolili da ih jedan bilmez, bez ikakve podrške u svetu, drži kao taoce i koristi ih kao pretnju opoziciji, koja jedva nos može da pomoli u javnosti, jer je Srbija pod naprednjačkom okupacijom?

Svakodnevne informacije opozicionih kandidata sa terena i, pre svega, slobodna Internet mreža, gde građani razmenjuju svoja iskustva, govore da ni u jednoj od gradskih sredina u Srbiji Vučić nema ni blizu dovoljne podrške da bi ove izbore dobio. Njegovih dvadesetak belih autobusa sa znakom AV na njima, sve su prazniji, a njegov "tim" koji je putovao na mitinge, prilično se osuo, razočarao i razbežao.

Politički praotac Aleksandra Vučića, Vojislav Šešelj, očito dobro informisan da se njegovo "čedo" nalazi u teškom psihičkom stanju izazvanom paničnim strahom od gubitka izbora, morao je da interveniše pa je izjavio: "...Kad postanem predsednik, zahtevaću od Vučića da ostane predsednik vlade". Istovremeno, proradili su i naprednjački batinaši, pa iz više gradova u Srbiji stižu informacije o napadima na aktiviste izbornih štabova Vuka Jeremića i Saše Jankovića, ali i provokacijama usmerenih na druge kandidate.

Konačno, valja reći da će na dan konačnih rezultata, Vučić sve učiniti da proglasi pobedu već u prvom krugu. Kako mu to neće poći za rukom, takođe treba očekivati da režira nekakvu predstavu, u kojoj će pokušati da zloupotrebi Republičku izbornu komisiju i policiju. Bio bi to put u haos koji on toliko želi, jer mu drugog izlaza nema.

Kao i Slobodan Milošević, i Vučić je uveren da će njegovu vlast bez pogovora braniti "ministarstva sile", vojska i policija, pa i prateći batinaški odredi Srpske napredne stranke. On, po svemu sudeći, nije izvukao pouku iz oktobra 2000. godine, kad je Miloševićev režim okrenuo leđa Miloševiću. kad je Milošević ostao ogoljen, sam i bez ikoga, onakav kakav je i bio. Osion, drzak i pun sebe.

Nije teško zamisliti Vučića, umišljenog, oholog, ali ogoljenog, bez igde ikoga. Srušenog. Mnogo teže je zamisliti kako će njegovi kumovi, prijatelji, poverenici i ostala mafija, reagovati na njegov pad. kako će spašavati opljačkano. Ko će kome prići, ko će sa kim bežati, ko će ostati ovde i tvrditi da je sve bila posledica pogrešne procene...

Čekajući "dan besa" u Srbiji

Predsedničku kampanju, Aleksandar Vučić, direktno finansira na nezakonit, dakle, kriminalan način, iz džepova svih građana Srbije, tačnije, novcem iz javnih preduzeća, vladinih agencija, opštinskih budžeta (tako gde je SNS na vlasti). Besplatno su mu na usluzi svi raspoloživi državni resursi. Što se medija tiče, osim državne televizije, koja ga mimo zakonom propisane minutaža promoviše 24 sata dnevno, ima i neograničen broj termina na svim privatnim televizijama koje mu stoje na usluzi, a na štetu njegovih protivkandidata.

Vučić je, osetivši da gubi ove izbore, pribegao nasilju, pa je tako njegiva stranačka vojska dobila zadatak da milom ili silom prikuplja takozvane sigurne glasove. U svim državnim ustanovama i javnim preduzećima, traje nasilno "ubeđivanje" zaposlenih da daju Vođi siguran glas, sa naglaskom da će izgubiti posao ako to ne urade. Penzionerima je još prošle godine zapretio ocvali režimski agitator Milan Krkobabić, da će i ono malo penzije izgubiti ako ne glasaju za Vučića! U lokalnim samoupravama, na svakom ćošku, naprednjačke siledžije prete i "uteruju" sigurne glasove, a gde treba, ponekoga i prebiju.

Izbori su od samog početka neregularni, zbog Vučićevog drskog kršenja važećih zakona Republike Srbije, ali, glavni kriminal Vučić se tek sprema da počini. Treba samo pratiti rad i ponašanje Republičke izborne komisije. Hoće li se nakon pokušava velike prevare desiti !dan besa" u Srbiji?

Podrška do propasti

Podivljali Vučić je sve bliže svom kraju, a od kako je počela predsednička kampanja, iz njegove stranke uporno telefonskim pozivima uznemiravaju građane "animirajući" ih da izađu na izbore i glasaju za njih. Najveću i najdirektniju podršku kandidaturi Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, pružio je Johan Gerlinger, vlasnik austrijske kompanije "Gerlinger", koji je sa govornice na mitingu u Sremskoj Mitrovici pozvao sve građane da glasaju za vođu naprednjaka. Kompanija "Gerlinger" je u januaru 2015. za bagatelu od države kupio mesnu industriju "Mitros" u Sremskoj Mitrovici. Za nekadašnjeg giganta plaćeno je svega 800.000 evra, ali je zauzvrat "Gerlinger" od države Srbije u raznim oblicima odmah dobio subvencije vrednosti šest miliona evra.

Vučića je u predizbornoj kampanji podržao i njegov nesuđeni savetnik, Franko Fratini, koji više ne predstavlja ništa ni u Evropskoj uniji ni u rodnoj Italiji. Umesto toga, on je počasni građanin Tirane, prijatelj albanskih trgovaca iz Drača i čovek koji se snažno zalagao za stvaranje "evropskog islama". I nije jedini proislamski aktivista koji hrabri Vučića u njegovom suludom naumu da sebe postavi za srpskog Cezara. Naime, ovih dana se oglasio i promoter velikoalbanskog projekta, Zoran Zaev, neuspeli mandatar za formiranje nove makedonske vlade, koji je doslovno rekao da bi Vučićeva pobeda bila "garant mira na Balkanu".

Vučić, naravno, laže da ga bilo koji ozbiljan politički faktor u Evropi i van nje podržava i uvažava. Ali, to je samo deo do sada nenapisane knjige o njegovim lažima...

...I još 31. Vučićeva odvratna laž

1. Objavićemo spisak donatora; 2. Objavićemo ugovore sa "Fijatom" i "Etihadom"; 3. Do kraja marta izlazimo sa programom rešenja za probleme u fabrici "Jumko"; 4. Ukinućemo RTV pretplatu; 5. Smenićemo neuspešne i nestručne direktore javnih preduzeća; 6. Uvešćemo red u korišćenje službenih vozila; 7. Spustićemo granicu aflatoksina u mleku na 0,05%; 8. Dovešćemo "Ikeu" do proleća 2014. godine; 9. Objavićemo istinu o "Politici" i "Večernjim novostima";10. Zaustavićemo partijsko zapošljavanje; 11. Siniša Mali neće biti kandidat za gradonačelnika Beograda;12. Napravićemo najmanju Vladu, sa samo 15 ministara; 13. Nikada neću sarađivati sa URS-om; 14. Ni bog me ne može spojiti sa Dačićem;15. Struja će biti jeftinija za 20%; 16. Smanjićemo zaduživanja; 17. Nova Vlada će biti sastavljena od stručnjaka; 18. Krećemo da gradimo hidroelektranu i termoelektranu;19. Smanjićemo nezaposlenost u Srbiji; 20. U Srbiji će se proizvoditi "srpski mercedes"; 21. Ukinućemo funkcije državnih sekretara; 22. Uhapsićemo Darka Šarića (Šariće se sam predao);23. Izgradićemo kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more; 24. Obezbedićemo sto milijardi evra investicija; 25. Napravićemo fabriku čipova sa Emiratima; 26. U Srbiji će se praviti delovi za Boing i Erbas; 27. Garantuje da se neće smanjivati penzije; 28. Obećavam da ću Srbiju voditi pošteno i hrabro; 29. Obećavam bolji život 2014. godine; 30. Zalagaću se za slobodu izražavanja;31. Rešićemo 24 sporne privatizacije po nalogu Evropske unije ...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane