Natrag

(P)likovi

Predsednički izbori u kojima nastupa samo Vođa, ostali su neprijatelji

Vučićeva poslednja kampanja

Ponedeljak, 17. april, Aleksandar Vučić pred ogledalom - razbarušena kosa, podočnjaci, oči pune suza, usne podrhtavaju... Takvo ga jutro čeka, bez obzira da li će pobediti ili izgubiti na predsedničkim izborima. Kakav god bude rezultat izbora, njegov politički kartel će naći u rasulu, a Srbija bliže oslobođenju od diktature. To zna i on, zato je u panici.

Predrag Popović

U ovu izbornu avanturu Vučić se upustio kako bi ispunio san svog političkog idola, koji se vodio devizom „ jedan narod, jedna država, jedan vođa", u originalu „ein Volk, ein Reich, ein Fuhrer". Falsifikatorov cilj je jasan - preuzimanjem funkcije predsednika države oteraće Tomislava Nikolića u penziju, a bajčetinski klan najuriti iz Srpske napredne stranke, nekog od vernih slugu postaviće za marionetskog premijera i tako će obezbediti lebensraum (životni prostor) za sebe, rodbinu i kumove. S predsedničkim mandatom osigurao bi sebi pet godina vlasti, moći i provizija.

Da bi to uradio, Vučić zloupotrebljava sve što može: službeni položaj, državne institucije, policiju, pravosuđe, medije, tajkune, pa i marionete iz drugih stranaka. Opet, uzalud, nije mu krenulo kako se nadao.

- Savladao sam haos, u državu sam vratio red, jako povećao proizvodnju u svim oblastima...Uspeo sam da obezbedim nove poslove za nezaposlene, čije su nam nevolje tako dirale srca. Ne samo da sam politički ujedinio naciju, već sam je takođe i ponovo vojno naoružao - rekao je Adolf Hitler u Rajhstagu 28. aprila 1939. godine.

Ovog marta te teze, do poslednjeg detalja, ponavlja Aleksandar Vučić. U tom stilu srpski firer je priredio prva tri predizborna spota. Prvim, u kome on spasava turbulentni srpski avion, pokušao je da zastraši birače - ko ne glasa za njega rizikuje pad i smrt. Drugim, u kome nestrpljiva porodica želi da što pre jede hleb, Vučić glađu preti svima koji se usude da primete da rerna nije ni uključena. U trećem, pederskom, zablistao je kao nikad pre.

Laži iz tog spota razotkrio je portali „Istinomer". Za šankom, sa čašom piva, Vučić je sinu Vesne Rivas objasnio da je „otvorio 130.000 novih radnih mesta". Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koje citira „Istinomer", za poslednjih pet godina u Srbiji je zabeleženo 40.000 manje nezaposlenih. Republički zavod za statistiku beleži veće promene, ali na osnovu pitanja - da li si u prošloj nedelji radio makar jedan sat i za to zaradio nešto u novcu ili naturi. Odlično trik pitanje, kojim se sakriva istina. Nezaposleni građanin, koji je na buvljaku u bescenje prodavao knjige, nameštaj ili bilo šta, po toj statistici dobio je posao zahvaljujući Vučiću. Koliko je brutalna laž u pitanju pokazuju i podaci prema kojima nije porasla uplata poreza i doprinosa, pa i lična potrošnja.

- Uspeli smo da sačuvamo železaru i više od 5.000 radnih mesta - laže Vučić dalje.

Uspeh je ostvario 18. aprila prošle godine, šest dana pred vanredne parlamentarne izbore, kad je kineski „Hestil" za 46 miliona evra kupio smederevski posrnuli gigant. Pre Kineza, pametni Vučić je za oživljavanje železare angažovao HPK Inženjering, čije rukovodstvo je za godinu dana napravilo gubitak od 144,76 miliona evra, za šta će kad-tad neko morati da odgovara.

Iako Vučić tvrdi da je otvorio 55 novih fabrika, nije teško otkriti istinu. Ministarstvo privrede je objavilo podatke za period od 1. januara 2014. do 31. decembra 2016, iz kojih se vidi da je potpisan 41 ugovor sa stranim investitorima, koje je vlast subvencionisala s ukupno 193.921.019 evra. U tom periodu u APR-u je registrovano 20 novih kompanija, što znači da su preostale subvencije dodeljene ranije otvorenim firmama.

Pred izbore 2016. obećavao je da će obnoviti ili izgraditi hiljadu novih škola, bolnica i ambulanti. U ovoj tužnoj reklami slagao je da je rekonstruisano 360 takvih objekata, iako zvanični podaci tvrde da je reč o 187.

S obzirom na sve laži, logično je pretpostaviti da nema iskrenosti ni u njegovom devojačkom osmehu kojim, na kraju spota, odgovara na prozivku „Vučiću pederu". No, to je već druga tema, značajna koliko i ona o njegovom mikro-penisu, kojom se bave mikro-Marić i mikro-Vučićević.

S pravim stanjem Vučić se suočio 12. marta. Položio je venac Zoranu Đinđiću, koga je ranije nazivao najvećim kriminalcem u Srbiji i gubom koju treba istrebiti, pa je otišao u kabinet, gde su ga čekali rezultati poslednjeg istraživanja javnosti. Imao je šta da vidi. U prvih deset dana kampanje rejting mu je sa 38% pao za tri procenta, a podrška Dačića, Krkobabića, Ljajića, Draškovića, Pastora, Palme, Vulina, Karića i ostalih trabanata donela je samo šest odsto potencijalnih glasova. Dakle, da su tog dana održani predsednički izbori, Vučić bi osvojio ukupno 41 odsto.

Nije poznato da li je stradala neka kvaka na vratima ili su lekovi brzo delovali, uglavnom Vučić se suočio s najavom katastrofe i to nije sportski podneo. Posle prvog šoka, kad je odlelekao nad sudbinom, doneo je krupne odluke.

Za neuspešnu kampanju nije okrivio voljenog sebe, nego izraelsku marketinšku agenciju. „Shaviv Strategy & Campaigns" vodila je kampanje klijenata u SAD, Velikoj Britaniji, Keniji, Egiptu, Maleziji, Tajlandu, Ukrajini, Moldaviji, Litvaniji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji, a za neke od njih dobijala je najznačajnije međunarodne nagrade. Ipak, „Shaviv" nije ispunio Vučićeva očekivanja. U besu, on je teškim rečima saradnicima objasnio da više ne želi da ga trpaju u reklame za pivo ili Vegetu. Hoće nešto mnogo bolje, jače i brže. Drugim rečima, nešto prljavo i agresivno, da više liči na njega.

Zato je odmah odredio glavnu metu - Vuka Jeremića.

- Srbija je počela da poprima obrise kriminalne strukture. Baroni ove vlasti Andrej Vučić, Nikola Petrović i Beba Popović vuku Srbiju na dno - izjavio je Jeremić.

Pogodio je gde najviše boli, u vrh piramide Vučićevog zla. Naprednjački botovi su ekspresno krenuli u hajku. U stilu svog vođe, onoliko tužnog svaki put kad mu neko pomene porodicu, Jeremića su pokušali da kompromituju podrugljivim nadimkom „aga", kojim asociraju na muslimansko poreklo njegovog dede Hamdije Pozderca.

- Predak Jeremića je bio Murat aga Pozderac. Čuveni junak - napisao je Marjan Rističević, čime je pokrenuta lavina uvreda na „agu" Vuka Jeremića.

Naravno, nijednom naprednjaku nije bilo degutantno da protivkandidata napada zbog nacionalne i verske pripadnosti, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice da je Vučićev deda 1941. prešao u katoličanstvo. O Fahriji Musliuu da se ne govori, bar dok se ne utvrdi parcijalni DNK. Pored toga, ne smetaju im ni koalicioni partneri i saučesnici u zločinačkoj vlasti Rasim Ljajić i muftija Muamer Zukorlić.

Koliko je Vučiću značajna kompromitacija Jeremića pokazuje i to što se uključila i njegova bivša supruga Ksenija. Rafalnom paljbom na Tviteru Jeremića je nazvala nepismenom kukavicom, koja ne sme da se suprotstavi ni „običnoj ženi s ovim prezimenom", a kamoli samom Vučiću. Jeremićeve simpatizere nazvala je „loše dresiranim psima". U naletu strasti, ostrvila se i na magazin „Tabloid", ljuta što je redakcija javno podržala Jeremićevu kandidaturu.

Vučića i Kseniju Prvovenčanu treba razumeti, strah čoveku kalja obraz često. A, njihov strah je opravdan. Od pobede u prvom krugu, kako sada izgleda, nema ništa. A u drugom, eto „age" da predvodi referendum protiv diktature. Kad god se toga seti, Vučiću pozli. Kako i ne bi, kad je u svom genijalnom umu smislio odličan plan za totalnu okupaciju Srbije, a sad mu se isprečio neko bez stranke, bez logistike i tajkunskih donacija, ali s jakim stavovima i hrabrošću da kaže istinu o tiraninu i njegovoj sviti.

U istom smeru, protiv Vučića, guraju Saša Radulović i Boško Obradović. Iako nemaju šanse za prolaz u drugi krug, imaju odlučnost da, svaki na svoj način, iznose istinu o naprednjačkoj pošasti. Radulović i njegovi saradnici pokušavaju da raskrinkaju i spreče sve Vučićeve zloupotrebe i kršenje izborne procedure. S druge strane, Obradović je pokrenuo „dveriliks", akciju u kojoj objavljuje dokumente, snimke presretnutih razgovara i druge dokaze kriminalnih aktivnosti režima. Pored toga, predsednički kandidat Dveri postavio je nekoliko zanimljivih pitanja Vučiću:

- Da li lično poznaje Stanka Caneta Subotića? Da li se sa njim susreo u pariskom hotelu „Ric" 2007. godine? Da li je Stanko Subotić glavni finansijer SNS od osnivanja i da li je zauzvrat dobio oslobođenje od svih optužbi pred srpskim sudovima? Da li Vučić poznaje Nenada Kovača, zvanog Neša Roming? Odakle ga poznaje i kakva je priroda njihovog odnosa? Da li je Siniša Mali bio jedan od najbližih poslovnih saradnika Darka Šarića i Stanka Subotića? Šta je dobijeno za oslobađanje Mlađana Dinkićai Bogoljuba Karića od svih optužbi? Da li službe državne bezbednosti raspolažu sa više miliona snimljenih telefonskih razgovora i video materijala, koji jasno ukazuju na umešanost vrha vlasti DS-a i SNS-a u kriminalne aktivnosti pranja novca i druga krivična dela?

Naravno, diktator na ta pitanja neće odgovoriti pre nego što bude transportovan s vlasti na optuženičku klupu. Dok se to ne desi, javnost ima pravo da zna šta se sve stavlja na teret aktuelnom gospodaru.

Vučić se ne plaši istine, misli da su njegove laži uverljivije. Zato sa svojom bulumentom šparta Srbijom i ponavlja mantru o svojim nepostojećim uspesima. U državnim limuzinama, o trošku svih građana, voze se njegove marionete, a u autobusima prateći sendvičarski orkestar, zadužen za pevanje i aplaudiranje. Kako izgleda turneja naprednjačkog putujućeg cirkusa najbolje ilustruje podatak da su se na parkingu u Subotici, posle mitinga, sudarila dva autobusa, a tom prilikom je povređeno 48 Vranjanaca i 26 Jagodinaca. Takođe, na mitingu u Mladenovcu zabeležen je dirljiv susret dva rođaka, jedan je iz Bečeja, drugi iz Niša.

Naprednjačka sirotinja, koja za hiljadu dinara, sendvič i sok, putuje s kraja na kraj Srbije, ovacijama pozdravlja Bogoljuba Karića, za koga je Vučić tvrdio da je „najveća lopuža u istoriji Srbije"; Dačića, za koga je Vučić tvrdio da je „najpokvareniji prevarant" i „lopov s rukama i glavom u koferu"; Rasima Ljajića, čije hapšenje je Vučić zahtevao zbog sramne čitulje Aliji Izetbegoviću; o Vulinu ne treba trošiti reči.

- Svi, svi smo za Vučića! Hajde, jače, jače... Da Vučić vidi i čuje kako ga podržavamo - na svakom mitingu galami Dragan Marković Palma.

Još energičnije nekad se obračunavao s Vučićem u Skupštini Srbije.

- Gospodin Vučić nikada ništa u životu nije radio. Kada je ušao u vladu 1998, odmah je dobio stan od dva ara. Pa, kako vas nije sramota od srpskog naroda sa Kosova. I vi sada pričate o poštenju, gospodine Vučiću. Na televiziji „Palma plus" bili ste gost više od 50 puta. Kad ste došli, oduševili ste se kako to radi, da je to najbolja kuća, pa ste doveli vašeg oca, brata i ženu, da vide kako se to radi u „Palma plus". Oduševili ste se. Glupo je da pričam koliko nemate pojma ni o čemu, ništa ne znate o životu, gospodine Vučić. Bila je večera i došla je proja koja se sprema u onom plehu za rolat, i Vučić kaže: „Jao, vidi kako je lep kolač". Slave mi, ako lažem. On nije znao kako izgleda proja. On i njegova partija su urnisali Srbiju - rekao je Palma 20. februara 2002.

Vučić mu u replici nije ostao dužan:

- Ovde jedan primerak govori šta je ko radio u životu. Najpre, za razliku od njega, završio sam školu sa najvećim uspehom, završio fakultet sa najvišim ocenama, a on je fakultet video samo na fotografijama i razglednicama „Pozdrav iz Beograda". Možete da mislite koji ljudi nose nadimak Palma. Ja nemam auto, ali vi imate, jer deset godina preprodajte ugalj. Ne može Resavica sama sa Vojskom da zaključi ugovor, nego ćete vi kao posrednik da zaključujete ugovor i zato možete da imate onolike pare i zato možete u najskupljim džipovima da se vozite. Nemojte vi, koji ste najgori kriminalci u Srbiji, da govorite nekome o poštenju. Ne plašim se vaših kik-boksera, ne plašim se oružja i priča ko je kome falsifikovao testament i ko je uzeo bogatstvo. Bedniče jedan, ne laži. Vaš prsten vredi više nego što vrede nečiji automobili, više nego što vrede nečije kuće. Kako ste to zaradili. Brinite se za svog Zorana Đinđića, završićete na istom mestu i na isti način kao što će završiti Zoran Đinđić!

„Bednik" Palma nije završio kao Đinđić, ali njegov kik-bokser je pre neki dan osvojio turnir u Jagodini i pobednički pojas svečano poklonio Vučiću.

Gde su bedni lažovi, tu je i Vojislav Šešelj. Kao nekad Titu i Slobi, javno je obećao podršku Vučiću čak i ako ga pobedi na predsedničkim izborima.

- Kad budem izabran za predsednika Republike, ubediću ja Vučića da ostane premijer do sledećih parlamentarnih izbora. Srbija ne sme ući u krizu - napisao je lider radikalne frakcije naprednjačkog kartela.

Realan život pokazuje da Srbija neće izaći iz krize dok s političke scene ne odu Vučić i svi njegovi paraziti. Prva prilika biće u aprilu. Postoji mogućnost da ona bude propuštena, usled nespremnosti opozicije da se ujedini. To bi samo nakratko odložilo Vučićevu neizbežnu propast, koju je sam izabrao onog trenutka kad se odlučio na kandidaturu.

Mnogo hteo, mnogo započeo i na prvom koraku stao. Uspeo je da eliminiše Nikolića, a i to samo privremeno. Ako pobedi na predsedničkim izborima, Vučić će izgubiti uticaj na svoj stranački kartel. Poniženi Nikolić, čim se vrati u vrh SNS-a, neće gubiti vreme, odmah će krenuti u osvetnički pohod. Podržaće ga svi koje je Vučić godinama lagao, varao i šikanirao. Dakle, većina funkcionera i sponzora. Oni jedva čekaju priliku da vođi uteraju dug. S druge strane, Vučić nema na koga da se osloni. Njegova knjiga je spala na dva slova, batu Andreja, koji je zauzet poslovnim kombinacijama, i prvoborca Gorana Veselinovića, ograničenog po svim linijama. Na sve ostale Vučić može da se osloni koliko i oni na njega, znači 0:0. Kad prigusti, svi će se ponašati kao on, gledaće samo lični interes i tražiće način da izbegnu odgovornost za sve što su radili pod njegovom komandom.

Nesposoban da planira dva-tri poteza unapred, uslovljen vlastitim karakterom, Vučić ne ume i ne može da zaustavi haos u stranci. Sve opcije su loše po njega. Ako opet uceni i izigra Nikolića, pa na mesto predsednika SNS-a postavi Nebojšu Stefanovića, prevariće se. Bez obzira na ulogu robotizovanog poslušnika, koju Doktor godinama igra, on o Vučiću misli isto što i svi normalni građani Srbije. Ista ocena vredi i za Nikolu Selakovića, Bratislava Gašića, Mariju Obradović ili Maju Gojković.

Još veća muka ga je snašla oko izbora budućeg premijera. Kad bi Zorana Mihajlović ušla u kabinet u Nemanjinoj 11, štiklom bi zaglavila vrata i, onako autonomna, odlučna i energična preuzela bi sve poluge vlasti. Dok bi rekao „Savamala", Vučićev uticaj bi bio sveden na protokolarni nivo. Čak i da nije iscrpljen zdravstvenim i porodičnim problemima i Dušan Vujović nije prihvatljiv. Koliko god izgledalo da slepo prati Vučića, poznato je da su njegove gazde daleko, preko Atlantika.

Uveren da je mnogo pametan, Vučić je premijersko mesto obećao Ivici Dačiću. Kad je dobio blanko podršku za predsedničku kandidaturu, obavestio je lidera socijalista da su se stvari zakomplikovale, Nikolić zateže, pa neće moći da ispuni obećanje. Po običaju, jednu laž zatrpava drugom. No, njih dvojica, Vučić i Dačić, dobro se znaju, varaju jedan drugog dve i po decenije, sve na štetu države i građana. Tako i sada, Vučić zna da ne sme Dačiću da prepusti vlast, to bi poremetilo ravnotežu straha, pa bi, pre ili kasnije, došlo do sukoba koji bi se završio odlaskom u Zabelu jednog od njih. Ne Dačića.

Vučić, zna se, može duže da izdrži pod vodom nego da ne slaže. I, opet džabe. Koliko god se preko svojih medija upinjao da dokaže kako se u Srbiji, pod njegovim režimom, živi bolje, građani sve znaju, istinu bolje vide u svom frižideru nego u njegovim reklamama. Uzalud se, kao idol Adolf, hvali naoružanjem, ruski polovni Migovi ne mažu se na hleb. Takvim prevarama Vučić uspeva samo u ujedinjavanju nacije. Protiv sebe. Uzalud se hvali i prijateljstvom sa stranim državnicima. Sav ponosan, otišao je na raport kod Angele Merkel. Dobio je poslednju opomenu pred isključenje, ali srpskoj javnosti je to predstavio kao svoj veliki uspeh. Isto je uradio i Boris Tadić deset dana pred poraza na predsedničkim izborima 2012., kad se slikao s Merkelovom.

Moći će da se slika i 2. aprila, kad građani dokažu da su se probudili iz kolektivne amnezije. Izlazak iz košmara zakazan je za Uskrs, 16. aprila, kad će građani dobiti priliku da se izvuku iz Vučićeve patologije i sami preuzmu odgovornost za svoju budućnost. Dan posle, počeće bežanija iz naprednjačkog kartela, diktator će ostati sam, s jakim sedativima i spiskom advokata, koji će imati nemoguću misiju da ga odbrane od istine. Na referendumu, u drugom krugu predsedničkih izbora, Srbija će se odlučiti da li želi normalan život ili poremećenog gospodara. Lak izbor.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

A 1. RIK nije nadležan za izbore

Da bi sprečio veću izlaznost birača, koja bi povećala šanse za drugi krug predsedničkih izbora, Aleksandar Vučić je smislio prevaru s notarima. Trik je uspeo, to potvrđuje i primer Saše Rudića, predsednika Narodne radničke partije, koji je prikupio potpise, ali onemogućen je da ih overi kod javnih beležnika.

- Potpise za kandidaturu skupio sam na vreme, u ponedeljak, 6. marta, tražio sam prijem kod notara, ali do petka nisam dobio nijedan termin. Odbijali su nas, između ostalih, u kancelarijama Vladana Radikića i Nataše Govedarice. Zbog toga smo podneli prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, koja je, dva dana kasnije, donela rešenje kojim ga je odbacila s neverovatnim obrazloženjem da „nije nadležna". Republička izborna komisija se proglasila nenadležnom za izbore, to je moguće samo u Vučićevoj Srbiji - kaže Rudić.

On je uložio žalbu Upravnom sudu, ali od toga neće imati nikakvu korist, pošto je RIK već proglasio listu predsedničkih kandidata i na taj način onemogućih građane Srbije da iskoriste svoje osnovno demokratsko pravo da biraju i budu birani.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane