Natrag

Na licu mesta

Kako je bračni par Popov pelješio budžet Apatina

Više se ne okreće

Jedan od glavnih medijskih vampira iz devedesetih, nekadašnji novinar RTS-a, Miodrag Popov i njegova supruga Slavica, već godinama carski žive od budžeta opštine Apatin. Sve dosadašnje vlasti (a najduže ona koju je predvodio stari reptil SPS-a, Živorad Smiljanić), plaćale su poslovna i privatna zadovoljstva ovog bračnog para. Neki su i pretplatili, u slučajevima kad bi drugarica Popov odlučila da ponudi svoje seksualne usluge "donatorima" iz vrha opštinske vlasti. Drug Popov ima običaj i da podvodi svoju životnu saputnicu Slavicu. Tako je trebao da "obradi" i novog predsednika opštine Radivoja Sekulića, da ga uvuče u iznajmljenu sobu banje Junaković i pošalje mu svoju veselu Slavicu da radi sa njom šta hoće, ali za visoku nadoknadu. Na žalost ovog ovejanog para, Sekulić je drugarici Popov jasno stavio do znanja da će sa njom obaviti poslovni razgovor, samo u radnom vremenu i na radnom mestu u opštini, a ne na hotelskom krevetu kako je ona planirala.

Arpad Nađ

Apatinci su osuđeni na afere. Još se nije stišala buka oko potrošenih para na zvanje hotlajn servisa, gde je opština oštećena za više stotina hiljada dinara na telefonske račune, a nova je na pomolu. I ovoga puta, akter je apatinski „Kazanova" Jovo Korać, a za partnerku je izabrao vlasnicu TV Apatina Slavicu Popov suprugu zloglasnog novinara Miodraga Popova, poznatog po emisiji „Ipak se okreće" i po „objektivnom" izveštavanju tokom ratnih dejstava na prostorima bivše Jugoslavije. Ovaj seks je Apatince koštao preko 80 miliona dinara, pa se može svrstati u red najskupljih u istoriji Srbije.

Korać je poznat po tome da od svake žene kojoj na bilo koji način pomogne, za uzvrat traži seksualne usluge, pa je to isto učinio i sa gospođom Popov kada je u ime opštine sklapao ugovor sa TV Apatinom. Galantan i darežljiv, kada su u pitanju društvena sredstva, dugogodišnji savetnik predsednika opštine Apatin dr Živorada Smiljanića, nije štedeo pare prilikom potpisivanja najštetnijeg ugovora po građane apatinske opštine, a sa ciljem da se ime Slavice Popov nađe na spisku povaljenih žena.

Do kontakta između njih došlo je tako što ih je zajednički prijatelj povezao i prvi susret je bio u jednom od Koraćevih mnogobrojnih stanova u Novom Sadu. Šta se dešavalo iza zatvorenih vrata nije teško naslutiti, pogotovo što je odmah nakon toga sačinjen novi ugovor između TV Apatina i Opštine Apatin, a primanja ovog bračnog para za navodno informisanje građana, koštalo je Apatince oko 1,5 milion dinara na mesečnom nivou uz sve ostale privilegije, od plaćanja boravka u banji Junaković, putnih troškova do monopola u reklamiranju.

Ovo bi možda ostalo u tajnosti da ih na delu nije uhvatila Vesna Milanović Simičić, koja je zbog ucene iznenada postala glavna i odgovorna urednica TV Apatina i Novog glasa komune. I pored toga što je po pismenosti u rangu osnovaca, ona je postala „glavna" u društvu nepismenih, ali veoma odanih Slavičinih i Miodaragovih poltrona i ponašala se kao da je nedodirljiva osoba. Učlanila se u SPS, pa je sliku gde se ljubi sa Smiljanićem dok prima člansku kartu, objavljivala na svim mogućim mestima, i koristila je da zastrašuje one koji su bili protiv tadašnjeg režima. Neuračunljiva urednica je jednom prilikom objavila tekst u kome je navodno imala saznanja da se jedna nesrećna devojka iz Apatina obesila radi roditelja. Zbog takve gluposti Slavičina medijska kuća, odlukom Apelacionog suda, trebala da platila kaznu od milion dinara, ali je i to sredio Korać pa je nekim čudnim tokovima opština platila tu kaznu.

Kod Vesne Milanović Simičić je vladalo nezadovoljstvo oko plate. Ambiciozna urednica se uzdala da će dobiti povišicu od Miodraga kome je ponudila istu uslugu kao njena šefica Koraću. Izenadila se saznanjem da Miodraga žene ne interesuju i da sve zna šta mu supruga radi, ali ga to ne tangira, već je okupiran novcem. On joj je priznao da ga jedino pare interesuju i da to što Slavica radi je njena privatna stvar. Tada je odlučila da ode u Slovačku, a pre odlaska se poverila svojim koleginicama. Tu informaciju je odmah na isti način želela da iskoristi Dušica Erdeši navodna srpska novinarka proterana iz Hrvatske koja je svojim lažima uspela da ubedi ranije funkcionere da je prime u Glas komune, ali se kasnije ispostavilo da je ta žena veoma sumnjiva i da je opasna po ovo društvo. Ustanovilo se da nikada nije bila u novinarstvu i da je blisko sarađivala sa vlasti. To je izjavio njen ljubavnik Ivan Andrašić deklarisani ustaša, dopisnik hrvatskih medija iz Sonte, za koga se zna da radi protiv Srbije, ali je i pored toga zaštićen do strane ove vlasti.

Slavica i Miodarag Popov su, svako na svoj način, uživali sve do smene lokalne vlasti. Miodrag u parama, a Slavica u zagrljaju Jove Koraća i sve učestalijem seksu. Više se nisu tajno sastajali. Slavica je u Novi Sad odlazila često, odnosno svaki put kada je njen suprug dolazio u Apatin.

Odlaskom socijalista njihov ugovor je stavljen na reviziju i postao je nevažeći. Ustanovljeno je da su dobili mnogo više od zakonom propisanih 23 miliona dinara, pa je nežnija strana porodice Popov pokušala da to isto uradi sa novoizabranim predsednikom opštine Radivojem Sekulićem. Pozvala ga je na sastanak u banju Junaković, a pre toga je iznajmila sobu, što je bilo sumnjivo za recepcionare, jer ona ima svoju stalnu sobu u kojoj boravi sa suprugom kada dođe u Apatin po milionski honorar. U dogovoru sa svojim večnim saputnikom sama je došla u Apatin, ali se iznenadila kada je dobila odgovor da će je Sekulić primiti, ali u opštinskom kabinetu i isključivo u toku radnog vremena!

Saznavši da mu se žena više neće „okretati" za velike milione, Miodrag Popov ulazi u medijski rat sa novom vlasti i o Sekuliću piše sve najcrnje. Domaće vaspitanje tadašnjeg predsednika opštine Radivoja Sekulića nije dozvoljavalo da obelodani ponudu Slavice Popov, već je kao savestan suprug odbio seks sa ženom koja je ojadila apatinski budžet. Serijal gadosti izlazio je u feljtonima na stranicama Novog glasa komune a strelice su bile usmerena ka Sekuliću. Nazivajući ga svakojakim pogrdnim imenima Popov je pokušao da omalovaži uspešnog poslovnog čoveka koji se na kratko zadržao na mestu predsednika opštine, a između redova se moglo pročitati da je kivan što je ovaj odbio njegovu suprugu za ljubavnicu. Prestankom ljubavnih afera, prestala je i pljačka opštinskih para od strane ovog bračnog para, jer više nisu mogli da diktiraju uslove za dobijanje sredstava namenjenih informisanju i pojavili su se konkurentni mediji. U znak osvete prema Apatincima Popov tuži sve bivše novinare koji su se pobunili zbog njegove pohlepe i načina na koji je informisao građane i zahteva da mu se nadoknadi šteta za pretrpljenu duševnu bol.

Šta vezuje Popova za Apatin

Poznanstvo između Miodraga Popova i nekadašnjeg prvog čoveka apatinske opštine Žike Smiljanića datira iz vremana ratova na prostorima Hrvatske. Tada su njih dvojica opljačkali likovnu koloniju u Ernestinovu i odneli na desetine umetničkih dela eminentnih slikara. Te slike do danas nisu pronađene, a smatra se da je slučaj „zastareo" i da je sve sređeno preko nekih poznanstava. Kako se saznaje iz izvora bliskih vrhu lokalnom SPS-u Popov je ubedio Smiljanića da kupe spomenik NIKA u livnici Braća Jeremić i to baš u vreme kada su iste kupovali predstavnici Galenike, što se ispostavilo kao veliki kriminal, potom se bespravno uselio u prostorije nekadašnjeg Glasa komune i skoro osam godina nije plaćao osnovne dažbine. Na revers je uzeo svu opremu koja mu je bila neophodna, ali je nikada nije vratio. Nedavno je prevario apatinskog istoričara Tomislava Šimunovića kome je uzeo svu skupocenu arhivu o Apatinu koju je ovaj godinama sakupljao, potom je izdao knjigu „Milenijum Apatina", a sav novac namenjen za to izdanje je uzeo sebi, bez da je Šimunoviću dao nijednog dinara. Kada su odani i savesni članovi SPS saznali o kakvim se mahinacijama radi, mnogi su se isčlanili i ostavili Smiljanića na cedilu, pa je ova partija u Apatinu na ivici raspadanja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane