Natrag

Zadnja

Hronika najavljene smrti

Nedelja, 2. aprila, 23 sata

- Dobro veče, Alek ovde. Tomo, brat moj, evo mi javljaju da nisam ušo' ni u drugi krug. Moramo hitno u krađu, makar pola miliona, pa da budem drugi, da ne osramotim tebe i naprednjake. Pomagaj brat moj!

- Prvo, ja nisam tvoj brat, ja sam Tvoj otac. Sine moj Aco, lepo sam ti reko' da pustiš mene starca, jer bez starca nema udarca. De, de, pomoći ću... Ali kako, sunce ti žarko, kad mi prekjuče u Pekingu, na pomen tvog imena, odmahnuše rukom, a juče u Moskvi se pitaju, ko si bre ti! De, de, podnesi ostavku sutra, imenuje mene za premijera, pa ću ti pomoći da te zaborave. Idi u Urugvaj, idi s milim bogom. Toliko mogu, mada puno rizikuje. Znaš li, bre, koliko je Donald besan na tebe. Ima, bre, da te nađe i mišjoj rupi, i pod čador Bin Zajeda, ako tamo odeš - odgovara Toma Nikolić, još važeći predsednik Srbije.

- Dobro veče, Alek ovde, Zorana, molim te, pomozi mi, vidiš da me nema u drugom krugu, pomozi da prelijemo, pola miliona glasova, da budem drugi, da krenemo u kontranapad.

- Bože Aleksandre, gde mene nađe. Ja sam u izbornom štabu Saše Jankovića, dobro da si reko šta smeraš, da mu kažem. Kakvi pola miliona, đubre jedno,

- Dobro veče, Aca zove, Dušane, ti li si, živ li si!

- Bro' veče, Dušan Vujović, živ jesam, al' bolje da nisam. Zrače me ovde u Njujorku, a ženu mi ''zrače'' dole u Budvi, baš sad sam zvao, jaši je neki Đetić. Vrišti ko' bedevija!

- Auuu, Dule, zovem, propo' sam u izborima, peti sam na listi. Jesi li ostavio formulu za pozajmicu glasova, kako da uzme od ovih napred pa da dodam meni. Ti si ekspert, celog života si varao!

- Šefe, jesam, ali na drugi način!

- Pomagaj, Dušane brate, posle ću da te turim za premijera. Samo šalji formulu.

- Znaš šefe, već si ponudio trojici to mesto. javljaju mi upravo moji da prekinem vezu sa tobom. Šta znam...

- Dobro veče, Alek ovde, Zoki, brat moj, to si ti. Znaš li..

- Znam gospodine Vučiću, znam i mnogo m i je žao.

- Zoki, brat moj, ti si ministar odbrane, diži vojsku, stavlja na gotovs. Neka svih pet tenkova izađu na ulicu, neka vojnici uzmu u ruke puškomitraljeze, ako ih sve nismo rasprodali, ako je neki top ostao neistopljen, puni brat moj, pa pred vladu. Ne dam izbore

- Razumeo gospodine Vučiću, sažaljevam slučaj, ali da prvo pitam gospođu Jorgovanku, znate ja sm bio njen, a ne Vaš vozač. Da čujem šta će da mi reče. Ako ona rekne, javiću se, ako...

- Dobro veče Jorgos, jel' zvao mali Zoki? Znaš da sam riknuo, podvikni na njega da diže vojsku, idemo u bunu.

- Ćuti bre, nemoj preko telefon, da nas ne uvati Đora peder, jebo te on u guzicu, pa da javi Saši Jankoviću, od kojeg se ne razdvaja. A ja sve što mogu da ti pomognem je da te ne izbacimo odmah iz Partije. Reci Goranu Veselinoviću da proglasi tvoju pobedu, pa ćemo u namicanje

- Alek ovde, Gorane zdravo, sad mi Jorgos kaže da treba da proglasimo moju pobedu, pa da se ćeramo. Izvešću svih pet tenkova i stotinu vojnika. Ti si šef izbornog štaba i javi se da sam pobedio.

- Šefe, ali već su javili iz Brisela da u drugi krug idu prvi i drugi sa liste. Obojici su čestitali i gospođa Merkel i Reks Tilerson, Moskva je još uzdržana. Kako da proglasim pobedu?

- Gorane, brat moj, pročitaj telegrame šeika Bin Zajeda, Mila Đukanovića da mi čestitaju

- Šefe, jedino mogu da vam čestitaju Edi Rama, Hašim Tači, Muamer Zukorilić, Bakir Izetbegović. To mogu od njih da naručim

- Dobro veče, Alek zove, Nešo, propadosmo, diži policiju na noge lagane. Ne dam da mi otmu mesto predsednika. Obećao sam to sebi.

- Šefe, kakva šteta. Evo mene, Dijane, jane i Biljane, mi smo spremni da se bijemo za Vas

- Ne kenjaj molim te, nego na noge SAQJ, Žandarmeriju, Policijsku brigadu. Neka krenu za ''Milošem'', sa napunjenim mitraljezima...da raji pustimo krv.

- Šefe, mogu da računam samo na nas četvoro, možda i na Rebića. SAJ je pod komandom CIA, Žandarmerija večeras ima slobodan dan, Policijsku brigadu drži Veselin Milić, a taj se kao što znate odmetnuo ima već neki mesec.

- Uf, brate moj, šta me snađe. Skočio m i pritisak, kočim se, samo što se ne šlogiram.

- Dobro veče, Zlatibor ovde, u izbornom štabu sam Saše Janković

- Ti bi, brat moj, loše čujem, zuji mi u ušima, nije mi dobro. Znaš da sam peti. Dođi hitno da me priključiš na aparate, da dođem sebi. Drmni mi nekoliko šamara, pa da krenemo u novo brojanje glasova.

- Dobili ste broj koji ste tražili, ali ja nisam taj. Laku noć.

- Alo, dobro veče, da li je to gospođa Angela?

- Angelina valjda, sine moj. Da, ja sam majka tvoja, koja te tako blesavog rodi. Opet si odlepio

- Jesam majko, mislio sam da je gospođa Angela. Voleo sam je kao tebe, kao majku svoju, ali mi okrenula leđa. Šta da radim, majko moja, posvetujem?

- Predaj se sine moj. Rekla sam ti da će jednom da te uvate. Mnogo si krao, mnogo si klao, imo si oči blage.

- Dežurni, kakva je to graja napolju?

- Čuj, spremaju se, dolaze po tebe.

- Kako to razgovaraš sa mnom?

- Ne kenjaj, šefe. Raja veća da l' da te veša ili strelja. Ima i onih ludaka koji predlažu da ti sude. Šta da im kažem.

- Reci da mi sude. I odmah zovi Aleksandra Stepanovića i specijalnog tužioca, da mi spreme oprost.

- Šefe, ali obojica su već zbrisala.

- Alahu Agbar! Vešajte me, dići će mi se kita!

Beograd, 3. april 2017.

April u Beogradu, jedno prošlo doba, pamtim ga u misilima, iz dečačkih snova.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane