Natrag

Do koske

Posle izbora čeka nas opšta pobuna gladnih građana

Srbija se umiriti ne može

Borbena spremnost građana da idu do kraja u spašavanju golih života je na zavidnom nivou. Razbijen je strah od režima, njegovih pretnji praznom puškom. Vučićeva paravojska nije toliko jaka, da bi mogla da ga spasi. Svaku masovnu pobunu građana, podržaće i iz Brisela, Berlina, Pariza i Vašingtona. Moskva će, tradicionalno, biti uzdržana.

Milica Grabež

Unija sindikata prosvetnih radnika stupila je 31. marta u generalni štrajk. Štrajk najavljuju i sindikati vojske i srpske policije. Štrajkovaće zdravstveni radnici, ali i desetine hiljada robova, žrtrvovanih zarad Vučićeve strategije satiranja Srbije.

Napad na građane izvršna vlast sprovodi sa udruženim zločinačkim poduhvatima. Napadnuti su seljaci, preko privatnih izvršitelja, kojima se pleni stoka, poljoprivredne mašine, prodaje zemlja, radi naplate zdravstvenog osiguranja, koje, inače, poljoprivredna domaćinstva uglavnom ne koriste. Vlast namerava da za bagatelu rasproda poljoprivredno zemljište, da uništi Poljoprivredni kombinat Beograd i glavni grad ostavi bez hrane, kao što predstoji raspad sistema Frikoma, Dijamanta i trgovinskog lanca koji je u vlasništvu bankrotiranog hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Ukupno će 11.000 radnika uskoro ostati bez posla, jer je sva preduzeća i imovinu u Srbiji gospodin Todorić stavio pod hipoteku.

Ne postoji preduzeće u Srbiji, osim onih u rukama Vučićevog kartela, koje je solventno. Plata u Srbiji svedena je na 200 evra mesečno, i to za naporan iscrpljujući robovski rad. Vučićeva kamarila dovela je dve trećine građana na ivicu života i smrti.

Pobuna ili smrt, jedino je pitanje koje se danas izgovara u Srbiji.

Vučićeva namera da vlada još pet godina, na surov i bestijalan način, nije ostvarljiva, jer on nema para za održavanje represivnog aparata.

Država koja pretenduje da uđe u Evropsku uniju ima najcrnju dikaturu. U Beograd su došli agenti FBI-a (30 vrhunskih istraživača), koji ispituju delovanje Vučićevog kartela, naročito brata Andreja, za koga ima dokaza da je prodavao akcizne markice albanskom narko karetlu, da je prodavao veliku količinu pasoša Slovenije i Nemačke migrantima koji su iz redova Islamske države i Al Kaide, a koji su ušli u Sjedinjene Države. Ova opsežna istraga neće proći bez spektakularnog napada na Vučićev kartel i članove porodice. I Nemački BND je u završetku opsežne istrage u saradnji sa državnom kriminalističkom policijom oko šverca narkotika preko Srbije u ovu zemlju, šverca migranata sa srpskim pasošima...

Vučićev kartel je okružen, izolovan. Nema više njegovih prijatelja koji su se javljali podrškom iz Londona, (Filip Hamond, Boris Džonson), nema duvanja u leđa iz Berlina, ne javljaju se ni šeici ni emiri, a Vašington se ućutao i zahladneo odnose, koji mogu da ga oduvaju.

Vučićeva dikatura podržana je spolja samo od plaćenika. I njihov izbor je tragičan. U toku kampanje podržao ga je Gerhard Šreder za sumu od 250.000 evra, u vreme bombardovanja bio je nemački kancelar koji se radovao satiranju Srbije, a danas ga Vučić plaća da za njega telali, što je kontraproduktivno. Podržao ga je bivši italijanski ministar Franko Fratini, koji je islamski lobista i počasni građanin Tirane.

Apetiti Vučićevog kartela rastu, uprkos potpunom siromašenju građana.

Još jedino Vučićeva vlada može da proda Aerodrom i PKB, ali to je toliko malo para, (koje će, kroz korupciju uglavnom završiti u džepovima njegovog klana), da bi mogao da se napuni budžet. A, iz budžeta, za koji tvrdi da je u suficitu, Vučićeva vlada ne plaća obaveze po presudama građanima, vojnim penzionerima, ne plaća trudnice, dečje dodatke, socijalnu zaštitu, naknadu seljacima za isporučeno mleko, poljoprivredne proizvode, ne plaća subvencije... A reč je o stotinama miliona evra koje država duguje građanima. Primera radi, zgrade Beograda na vodi neimari podižu danonoćno, radeći za nadnicu od 20 evra za naporan 12-satni rad, koje nisu primili tri meseca.

Neizvesna je i sudbina smederevske Železare, koju su kupili Kinezi. Smena direktora kompanije ukazuje da su kinezi napravili loš posao, jer je premijer Mađarske Orban odlučio da pruga Beograd - Pešta nije za njega prioritet, niti je rentabilna, tako da šine i pragove koje je nameravala da lije smedersvska Železara ostaće na skladištu! Vučić je nameravao da RTB Bor proda Kinezima, ali ni u tom poslu, očigledno je, neće uspeti, jer je avans za prodaju, u vidu mita, uzeo od mnogih kompanija.

Vučićeva prljava saradnja sa Hašimom Tačijem takođe dolazi Srbiji glave.

Ako se građani Srbije ne pobune, a sada je prilika, jer se formirala opoziciona struktura, u kojoj nema političara iz prethodnog režima koji je i iznedrio i Vučićev kartel, stanovništvo će biti desetkovano.

Na Vuku Jermiću, Saši Jankoviću, Saši Raduloviću, Bošku Obradoviću, Milanu Stamatoviću sada leži odgovornost da se suprotstave Vučiću. Prva trojica imaju jake podrške u međunarodnim centrima moći, jer bi se Vučića sada rado svi otarasili. Čak su i slabašne srpske službe bezbednosti za rušenje Vučićevog režima ustupile ažurirana dosijea ljudi iz njegovog kartela.

Bes građana Vučićevim nasiljem, lažima, prevarama i pljačkama na vrhuncu je. Treba samo od strane opozicije artikulisati taj bes, u konstruktivan protest radi obaranja režima. Vreme je.

Podsetimo se da je i u vreme kada je 2000 godine Milošević pokrao izbore, on za saradnike imao Šešelja i Vučića. Bio je najjači. Imao je bezrezervnu podršku Službe državne bezbednosti, policijskih odreda i jedinica, a lojalnost, inače, tada jake armije, nije ničim dovođena u pitanje. Ali, pao je bez prolivene krvi. Predao se.

Srpska vlada je u punom rasulu. Izbušena je od strane obaveštajnih službi.

Borbena spremnost građana da idu do kraja u spašavanju golih života je na zavidnom nivou. Razbijen je strah od režima, njegovih pretnji praznom puškom. Vučićeva paravojska nije toliko jaka, da bi mogla da ga spasi. Svaku masovnu pobunu građana, podržaće i iz Brisela, Berlina, Pariza i Vašingtona. Moskva će, tradicionalno, biti uzdržana.

Pesma "Početak bune protiv dahija" završava se stihovima - Hrani sina, pa šalji u vojsku, Srbija se umirit ne može.

Nije nam prvi put da na ulici ostvarujemo osnovna ljudska prava i građanske slobode.

Ne budimo srca udovička, već budimo srca junačkoga.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane