Natrag

Propadanje

Slučaj koncerna "Agrokor" i tajkuna Ivice Todorića: u potpunosti preslikano finansijsko stanje Hrvatske i Srbije

Od "Agrokora", hleb sa sedam kora

Trgovački gigant iz Hrvatske, "Agrokor", čiji je vlasnik Ivica Todorić, stvoren je tuđim novcem. Ovih dana, ovaj hrvatski tajkun suočen je sa kolapsom svoje imperije. U okolnostima kad je finansijska situacija bezizlazna za "Agrokor", sigurno je samo to da će on preći u ruke poverilaca, a to su ruske banke i pojedini evropski i američki fondovi. Slučaj "Agrokor", nedeljama je udarna vest u svim medijima u Hrvatskoj i predmet javnih i tajnih rasprava na svim državnim nivoima. U Srbiji, "Agrokor" zapošljava 11.000 radnika. Mrežne lance maloprodaje "Idea" i "Mercator S", doveo je do ogromnih dugovanja (oko 175 miliona evra). Ali, ukupno dugovanje "Agrokora", prelazi šest milijardi evra. Osim ovog istraživanja ekonomskog stručnjaka Miodraga K. Skulića, čitaocima preporučujemo tekst na strani 32, autora Vjekoslava Škreblina (pod naslovom "Skupljači perja"), u kome je opisana porodična veza ministra finansija Hrvatske i Ivice Todorića.

Miodrag K. Skulić

Hrvatska i Srbija su prezadužene države u čistom novokolonijalnom položaju u odnosu na njihove davaoce kredita, a MMF i Svetska banka, kao servis i čuvar poverilaca, nad dužnicima drže omču oko vrata, kako bi ih svakodnevno prisiljavali da uredno otplaćuju pripadajuće visoke kamate, a i dospele rate uzetih kredita, a kako njih redovno ne mogu otplaćivati, dozvoljeno im je da se nanovo zadužuju u iznosi visine dospelog glavnog duga, kojim sredstvima otplaćuju ranije uzetu glavnicu. Na taj način ih ova dva svetska stražara novčanih transakcija drže pod mikropskopskim nadzorom, ili drugačije rečeno, upravljaju državnim finansijama ove dve države, a još i sa njih stotinka drugih na prezaduženoj karti sveta.

Posebno je u ovom trenutku interesantno osvrnuti se na početke Ivice Todorića, tačnije, na to kako je nastao "Agrokor" i kako je jedna loša porodična karma učinila da iz nje nastane kompanija čiji temelji su postavljeni na tuđem novcu.

Naime, otac Ivice Todorića, Ante Todorić, svojevremeno je takođe doveo jednu renomiranu državnu firmu do gubitka, zbog čega je sudski odgovarao i bio u zatvoru. Ali, neposredno nakon što se vratio sa odslužene zatvorske kazne na koju je bio osuđen zbog krađe šest miliona maraka u Agrokombinatu, osnovao je zajedno sa sinom "Agrokor". Od 1992. godine, "Agrokor" počinje da kupuje velike i ugledne društvene firme u Hrvatskoj, a zatim i u okolnim državama. Godine 1995., registruje "Koncern Agrokor", koji se proširio i na Srbiju.

Danas Koncern „Agrokor" čine bivša hrvatska i srpska društvena preduzeća, i to: PIK Belje, PIK Vrbovec, Vupik, DIP Turopolje, Zvjezda, Dijamant iz Zrenjanina, Ledo, Frikom iz Beograda, Tvornica sladoleda Baldaut iz Mađarske, Jamnica, Jana, Nova Sloga, Trstenik, Sarajevski kiseljak (BiH), Fonyoda, Mađarska, Silos Mlinovi, Kikindski mlin, Kikinda, Solana Pag, Podrum Mladina, Agrolaguna i trgovinskih lanaca, Mercator, Idea, Roda, Tempo, Konzum, Gero, Velpro, Agrokor Trgovina, Roto dinamic , Konzum, doo, Sarajevo, TP DC Sarajevo...Da bi kupio slovenački lanac Mercator Agrokor je za dobijeni kredit morao da založi 75 odsto akcija Koncerna. Ruska Sberbanka da bi zatvorila stara dugovanja Agrokora odobrila je kredit 600 miliona evra.

Todorićev "Agrokor" u Srbiji

Sa sigurnošću se danas može tvrditi da sve Todorićeve proizvodne firme u Srbiji posluju pozitivno, da raspolažu sa zavidnim nivoom sopstvenog kapitala, da nisu prezadužene i da Todorovićeva prezaduženost može uticati na ove firme u Srbiji samo da umesto Ivice Todorića dobiju novog vlasnika kapitala. Međutim, to se ne može reći za njegova dva trgovačka lanca Mercator S i Idea, oni su prezaduženi, Mercator ima založene uloge u celosti, nizak nivo dobiti, nepovoljan odnos dugoročnih i kratkoročnih obaveza i poverioci, isporučioci robe imaće teškoća u naplati potraživanja, sve dok vlasništvo ne uzmu banke i fondovi koji su finansirali ovaj hrvatski gigant. Todorić je vlasnik pet bivših društvenih proizvodnih preduzeća i četiri trgovačka lanca u Srbiji: Frikom, Dijamant, Nova Sloga, Trstenik i njene flaširane vode Mivela, Kikindski mlin, Merkator, Idea, Tempo i Roda.

Mercator je u Novom Sadu u avgustu 2007. godine otvorio svoj Centar sa 66 prodavnica.

Frikom, doo, Beograd

Frikom je specijalizovan za proizvodnju smrznute hrane, posebno sladoleda. Osnovan je 1976. godine kao preduzeće sa zajedničkim ulaganjem Poljoprivrednog kombinata Beograd i američke firme Unilever, kojoj je tada pripalo 46 odsto udela po osnovu transfera tehnologije i know-how. Unilever se poštujući sankcije povukao iz Srbije 1992. godine. Agrokor je kupio Frikom 2003. godine. Zakonski zastupnik društva je Gojko Đošić, naš državljanin. Udeo u Frikomu je u vlasništvu Todorićeve firme Ledo, DD u iznosu od 2,34 milijarde dinara. Na kraju 2015. godine bilo je 960 zaposlenih. Ukupna vrednost poslovne imovine na kraju te godine iznosi 16,1 milijardu dinara i pokrivena je sopstvenim kapitalom sa 49,96 odsto, zahvaljujući dugogodišnjem zadržavanju ostvarene dobiti, kao obrtne imovine društva. U ukupnom kapitalu od 8,06 milijardi dinara neraspoređena dobit iznosi 5,3 milijarde dinara koja je nastala u period dužem od deset godina. U 2015. godini Frikom je ostvario prihode u iznosu većem od 12 milijardi dinara, 99 miliona evra i na tom prihodu iskazao neto dobit u iznosu od 1,46 milijardi dinara, ili u visini 12,16 odsto ukupnog prihoda. U odnosu na 2010. godinu prihod je povećan za 60 odsto, a neto dobit za 7,4 puta.

Dijamanat, AD, Zrenjanin

Zrenjaninski Dijamant po prvi put kao OOUR registrovan je 1. jula 1977. godine. Današnji vlasnik ovog akcionarskog društva je Agrokor, DD sa 06,15 odsto akcija I 122 mala akcionara sa 3,85 akcijskog kapitala. Ukupna vrednost svih akcija u Centralnom registru hartija od vrednosti iznosi 2,75 milijardi dinara. Ovo akcionarsko društvo na kraju 2015. godine imalo je 731 zaposlenog. Zakonski zastupnik društva je hrvatski državljanin Teo Vujčić.

Ukupna vrednost imovine društva na kraju 2015. godine iznosi 23,15 milijardi dinara, ili 19 miliona evra, koja je pokrivena sopstvenim kapitalom društva sa 48,40 odsto, što je zadovoljavajući nivo. Na ukupnom prihodu ostvarenom u 2015. godini u iznosu od 13,8 milijardi dinara, odnosno 113 miliona evra, iskazan je neto gubitak od 310 miliona evra, nakon pet godina uspešno iskazivanog neto dobitka. Tako je neto dobit u 2010. godini iznosila 342 miliona dinara, u narednoj godini 892 miliona dinara, da bi 2013. godine dostigla 1,53 milijarde dinara, a naredne godine 1,29 milijardi dinara, dok je u 2015. godini ostvarena neto dobit u iznosu od 869 miliona dinara, ili sedam odsto ukupnog prihoda. A, Zavisno društvo Kikindski mlin, AD, Kikinda nastavio da posluje kao društvo sa većinskim kapitalom Dijamanta (79,28%).

Kikindski mlin, AD, Kikinda

Vlasnik 72,28 odsto akcija ovog privrednog društva je Dijamant, AD, Zrenjanin, dok Frikom, doo, Beograd poseduje 23,97 odsto akcija, 3,74 odsto su sopstvene akcije društva. Ukupna vrednost akcija upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti je 447,8 miliona dinara. Na kraju 2015. godine u društvu je bilo 129 zaposlenih. Fabrika stočne hrane Standard, AD, Kikinda pripojena je Kikindskom mlinu avgusta 2011. godine. Ukupna vrednost poslovne imovine na kraju 2015. godine iznosila je 2,45 milijardi dinara, ili više od 20 miliona evra i bila je pokrivena sopstvenim kapitalom 56,81 odsto, što je sasvim zadovoljavajuće. Na ukupnom prihodu ostvarenom u toj godini u iznosu od 1,86 milijardi dinara, što čini 15,3 miliona evra, iskazan je neto gubitak u poslovanju u iznosu od 17 miliona dinara. Gubitak u poslovanju iskazan je i u prethodnoj godini u iznosu od 92 miliona dinara, a u 2013. godini od, čak, 141 milion dinara, dok se u prethodne tri godine poslovalo sa dobitkom.

Nova Sloga, doo, Trstenik

Nova Sloga registrovana je kao privredno društvo marta 1999. godine, a proizvodi osvežavajuća pića i poznatu mineralnu flaširanu vodu Minakva. Nova Sloga ima 48 zaposlenih. Današnji vlasnik sto odsto akcija je hrvatski Agrokor, a pri kupovini na tenderu 70 odsto kapitala ove trsteničke društvene firme preuzeta je obaveza investiranja od 1,1 milijarde dinara. Kupac na tenderu bila je beogradska firma Frikom. Na kraju 2015. godine ukupna vrednost poslovne imovine ovog privrednog društva je 1,75 milijardi dinara, ili 14,4 miliona evra i pokrivena je sopstvenim kapitalom sa 61,39 odsto, što je sasvim zadovoljavajuće za ovu vrstu delatnosti. Na ukupnom prihodu ostvarenom u 2015. godini u iznosu od 899 miliona dinara, što čini 7,4 miliona evra, iskazana je neto dobit u iznosu od 216 miliona dinara, ili u visini 24 odsto prihoda ostvarenog u toj godini.

Idea, doo, Beograd

Vlasnik ovog trgovačkog lanca sa 100 odsto udela je Konzum Trgovina iz sistema Agrokor. Zakonski zastupnik društva je Violeta Kovačević, hrvatski državljanin. Posebno zavisno društvo je Angropromet, doo, Niš, bivše društveno preduzeće sa više od sto maloprodajnih objekata u Nišu i okolini, od kojih više od polovine u vlasništvu, koje je na aukciji kupio ovaj hrvatski koncern. Danas ima minimalni broj zaposlenih, jer objekte koriste maloprodajni lanci Mercatora i Idea, doo.

U maloprodajnom lancu Idea, doo, bilo je više od četiri hiljade zaposlenih, ali usled preuzimanja objekata i osoblja u druge trgovačke lance Agrokor sistema na kraju 2015. godine u Idea, doo ostalo je samo 149 zaposlenih, pa je i promet veći od 20 milijardi dinara, u 2015. godini iskazan samo 3,3 milijarde dinara. Kumulirani gubitak Idea, doo u poslednjih šest godina je 15,5 milijardi dinara. Verovatno iz tih razloga je došlo do preuzimanja objekata i zaposlenih od drugih trgovačkih lanaca Mercatora. Zavisno društvo Idea, doo je posebno privredno društvo "Super kartica", doo koja ima 15 zaposlenih.

Na kraju 2015. godine ukupna poslovna imovina Idea, doo u Srbiji iznosila je 16,2 milijarde dinara, a preostali kapital od unetih 25,9 milijardi dinara (214 miliona evra) preostao je samo 4,7 milijardi dinara, jer je na gubitke otišlo 21,2 milijarde dinara (ili 175 miliona evra), što je samo manje od 29 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine, pa su obaveze Idea, doo dostigle 11,5 milijardi dinara, ili 95 miliona evra. Kako je prihod usled prelaska objekata i opreme u druge trrgovačke lance Mercatora S smanjen na 3,3 milijarde dinara (ili 28 miliona evra), a on nosi trećinu gubitka, to su izgledi za namirenje preuzetih obaveza po kreditima i prema dobavljačima nemogući i neko će morati da plati taj ceh.

Prema tome, poverioci, posebno dobavljači za robu, nalaze se u veoma nezavidnom položaju, jer nema izgleda da bez dodatnog zaduživanja, naplate svoje obaveze, ukoliko vlasnik Todorić ne obezbedi dodatna sredstva, a on je finansijski nesposoban jer mu je sva imovina opterećena od ruskih banaka i evropskih i američkih fondova.

Mercator S, doo, Beograd

Vlasnik našeg Mercatora S je Poslovni system Mercator DD iz Slovenije, koga je kupio Koncern Agrokor i zbog čega je Agrokor založio 75 odsto svojih akcija, pa je verovatno taj kredit i ta zaloga, pored izdavanja PIK obveznica dovela do finansijskog sistema Agrokora i njegovog vlasnika Ivice Todorića. U okviru ovog mega trgovačkog lanca iz Slovenije, koje je vlasnik privrednih društava u Srbiji posluju još i trgovački lanci Tempo i Roda.

Mercatoer je prisutan na tržištu Srbije od decembra 2002. godine kada je na Novom Beogradu otvorio novopodignuti tržni centar na 52.400 m2. Danas Mercator, Tempo, Roda i Idea u Srbiji imaju preko 300 objekata. Decembra 2009. godine tada slovenački Mercator kupio je novosadski firmu M. Rodić i kasnije je pripojio samom Mercatoru. Avgusta 2007. godine u Novom Sadu slovenački Mercator je otvorio tržni centar sa 66 prodavnica. Merkator ima tržne centre i u Nišu i Čačku.

Zakonski zastupnik društva, bez ograničenja je Aleksandar Serlatić, hrvatski državljanin, a ostali zastupnici sa ograničenjima su: Srđan Braić, Violeta Kovačević i Vladan Drašković.

Dana 1. avgusta 2014. godine u APR- u je upisano založno pravo na 100 odsto uloga Mercatora S, u Srbiji. To znači da je ruska banka ili neki od evropskih ili američkih fondova upisao založno pravo na celokupnom kapitalu od 184 miliona evra. Prema tome, poverioci naši dobavljači, ukoliko dođe do daljih lomova, nemaju nikakve realne šanse da svoja potraživanja naplate iz imovine društva, pa taman ona bila i pokrivena meničnim obavezama.

Evo kakva je finansijska slike Mercatora S na kraju 2015. godine, a stanje nije ništa bolje ni na kraju 2016. godine, pa ni danas: 611 miliona evra vrednost ukupne poslovne imovine, 184 miliona evra ukupan kapital, 427 miliona evra ukupne obaveze, od čega dugoročne 134, a kratkoročne 293, 922 miliona ukupan promet u 2015. godini, 3,1 milion evra neto dobiti, ili 0,34 odsto prihoda.

Pri tako niskom nivou dobiti, koji nije bio ništa veći ni prethodne tri godine, čak je u 2012. godine iskazan gubitak, pri založenom kapitalu, uz nizak nivo sopstvenog kapitala od samo 30 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, uz još nepovoljan odnos dugoročnih i kratkoročnih kredita, realno je očekivati da će naši dobavljači, kao isporučioci robe ovim maloprodajnim lancima pretrpeti štetu, sve dok se ne nađe novi vlasnik kapitala, koji će svoja potraživanja pretvoriti u kapital i u potpunosti izbaciti Ivicu Todorića, kao bankrotiranog tajkuna.

Proizvodna preduzeća su veoma pažljivo odabrana od strane Ivice Todorića i njegovog Koncerna Agrokor, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji, pa i u BiH. Oni nisu doveli do ovolikog sloma. Do sloma je došlo preuzimanjem slovenačkog Mercatora i nemanjem sopstvenog novca, već štampanjem PIK obveznica i zaduživanjem više od jedne milijarde evra kod ruskih banaka Sberbanke i VTB banke.

Ostale velike hrvatske firme u Srbiji

Grand prom, Nexe grupa (Polet Novi Bečej Veternik...), Potisje Kanjiža, Radijator Zrenjanin u stečaju, Inteks Mladenovac, Vindija Lajkovac, MIN Svrljig, Mlekara Lajkovac, Ratkovo, poljoprivredno dobro, Milenijum osiguranje...

U najgorem slučaju nalazi se zrenjaninska firma Radijator, koja je promenila sedište u Beogradu, a u kojoj traje stečajni postupak. Vlasnik ove firme 47,48 odsto je Levaonica Product, u stečaju iz Bjelovara, a 24,34 odsto je u vlasništvu Zorana Zelića, hrvatskog državljanina, dok razliku udela poseduje 1.167 malih vlasnika udela. Ovaj proizvođač livenih radijatora i ostalih livarskih proizvoda zapošljavao je više od 500 radnika. U sastavu Nexe grupe bilo je i privredno društvo Jelen Do, koje je od te grupe preuzela holandska firma Carmeuse Nederland.

A 1. Mercator S nema nijednog evra obrtnih sredstava

Najbolji pokazatelj da je Mercator S u izuzetno teškom finansijskom stanju, pokazuje ukupna vrednost poslovne imovine u vrednosti od 611 miliona evra, od čega je vrednost ukupne obrtne imovine 241 milion evra, dok su obaveze po kreditima banaka i prema dobavljačima 426 miliona evra. To pokazuje da Mercator S nema ni evra sopstvenih obrtnih sredstava, već, naprotiv, iz kredita sa 185 miliona evra finansira nepokretnosti, opremu i druga stalna sredstva.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane