Natrag

Tuđa zemlja

Privatizacija u agraru: hoće li Srbija ostati bez svog poljoprivrednog zemljišta (6)

Paori, sami protiv svih

Iako se vlastodršci u Srbiji pozivaju na zakone Evropske unije, zakonsko regulisanje korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta nije uslovljeno nijednim paragrafom u Briselu! Dakle, niko nije Srbiju primorao da prodaje zemlju strancima, niti da je prodaje samo onome ko ima novca. Od EU Srbija nema ni zabranu ograničenja obima poseda, nasleđivanja...Niko srpske kreatore agroekonomske politike nije sprečio da katastar u celini bude u službi naroda i države. Za ovakve poslove se čak dobijaju i pare iz EU, a neke zemlje su to i iskoristile pa danas svaki njihov građanin na svom računaru može da vidi sve zemljišne međe. Dakle, samovolja vladajućeg režima u Srbiji, kako u vreme potpisivanja takozvanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa tako i danas, dovela je poljoprivrednike u Srbiji do toga da će od 1. septembra ove godine postati najamna radna snaga na sopstvenim oranicama.

Arpad Nađ

Prilikom jednog skupa (2013. godine), posvećenog problemima agrara i izvozu hrane, tadašnji šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Vensan Dežer, ovako je odgovorio na pitanje, može li se pokrenuti revizija Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji (zbog toga što će Srbija u suprotnom izgubiti svoje oranice): "...Morate da pitate Brisel!"

Šta, uostalom, Srbija može da uradi da minimizira moguću štetu?

Bivši ministar poljoprivrede, Goran Knežević, potvrdio je, da je "jedna od zamisli", da Srbija stvarno pita Brisel! Kao da smo đaci prvaci! Da se od svih 27 članica Unije zatraži da nam omoguće ono što su druge zemlje u pristupanju EU sebi obezbedile - da im stranci za budzašto ne razgrabe neobnovljiv resurs kao što su plodne oranice!

Može li se, drugačije rečeno, nekim domaćim propisom dobiti malo na vremenu dok ne ojačamo i cena naših hektara ne budu približno kretanjima u EU. Poljoprivredno zemljište je veliki resurs koji ne smemo da rasprodamo, kao što smo rasprodali preduzeća, rekao je ministar.

Jedno od rešenja, kažu u Vučićevom Ministarstvu poljoprivrede, moglo bi da bude da stranci kao budući vlasnici zemlje budu ograničeni time da samo oni koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije mogu da kupuju zemlju. Neko drugo rešenje moglo bi da bude da se strancima ograniči veličina poseda koji mogu da kupe. Takvo rešenje postoji i u drugim zakonodavstvima zemalja članica EU.

Problem sa prodajom zemljišta strancima nije jedini koji je nastao usled loše ispregovaranog SSP-a, već i zbog početka liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima koje je nastupilo još od 1. januara 2014. godine. Niko nakon toga nije izričito od Brisela zahtevao da se sa tom "liberalizacijom" sačeka ili da se sa njom opreznije pristupi.

Sve ovo se veoma loše odrazilo i na stočarstvo. Naime, u vreme kada stočarstvo Srbije nestaje, jer je višedecenijski godišnji pad dva do tri odsto, staja kod veleposednika uglavnom nema krupne stoke (čitaj goveda)! Izuzetak je ,,Delta'', ali i to je zanemarljivo u odnosu na hektare koje obrađuju!

Kada bi oni po svakom hektaru imali samo po jedno grlo stoke (sad u Srbiji imamo 0,30 grla po hektaru), rešio bi se problem srpske poljoprivrede. Samo kod domaćih veleposednika to bi bi bilo gotovo 100.000 grla u stajama. Toliko nam treba kako bi ispunili kvotu izvoza ,,bebi bifa'' u EU. Jer, već dve decenije imamo dozvolu za godišnji izvoz od 8.875 tona. U Srbiji nema junadi, tek između 15.000 i 20.000 hiljada pa ni ,,bebi bifa'' za izvoz. Pre dve godine izvezeno je manje od 600 tona... Nije ga bilo više. Prethodnih godina dostizali smo izvoz najviše do 2.000 tona godišnje. Međutim, i to je malo. Jer, primera radi, recimo 1990. godine iz SFRJ je izvezemo u svet čak 50.000 tona ,,bebi bifa''. Od toga je sa današnjih prostora Srbije otpremljeno čak 30.000 tona! Tada se meso izvozilo za SAD, (šunka u konzervama je išla za američku vojsku) i za taj novac su, recimo, kupljeni ,,lejland'' autobusi za Beograd i stiglo je mnogo investicija. Danas nema stoke, nema mesa, a od stranih direktnih investitora poslednjoj deceniji koje su stigle u Srbiju u agrar je ulagano tek 0,6 do 1,7 odsto novca!

Dakle, u vreme kada je u Srbiji potpuno praznih 50.000 kuća i u još oko 150.000 niko ne živi, to znači da je prazno isto toliko staja i obora za tov stoke. Kada bi se one napunile, bilo bi mesa i za izvoz. Sad ga moramo uvoziti. Smo u 2014. godini u Srbiju je uvezeno 18.000 tona mesa, 330.000 živih tovljenika i 35.000 tona mesa treće kategorije...Danas se u Srbiji proizvodi godišnje do 450.000 tona mesa i troši po stanovniku godišnje manje od 43 kilograma. Koliko je to manje nego samo pre dve i po decenije nego samo pre dve i po decenije. je činjenica da se tada proizvodilo 650.000 tona godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku, najbolji podatak je činjenica da se tada proizvodilo 650.000 tona godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku.

Na postojećim površinama (5,1 miliona hektara) u Srbiji uzgaja se 908.990 goveda, 3.403.288 svinja, 1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26.627.308 živine i 673.651 pčelinje društvo. Od mehanizacije utvrđeno je da gazdinstva poseduju 408.734 dvoosovinskih traktora i oko 25.000 kombajna. Sve ta mehanizacija je davno bila punoletna, danas u proseku imaju oko 25 godina!

Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu je oko 11 odsto, a sa prehrambenom industrijom to je oko 15 - 16 odsto. U ukupnom izvozu Srbije agrar učestvuje sa 23, a u uvoz sa sa osam odsto.

Ove godine, 11. marta, prvi put se desilo da su agrarne organizacije Srbije spremne za samoodbranu od onoga što će da usledi 1. septembra, kad stupi na snagu zakonska odredba (prema SSP-u) kojom stranci mogu slobodno da kupuju srpske oranice. Naime, Inicijativni odbor Saveta agrarnih organizacija Srbije, na svojoj sednici održanoj 11. marta, doneo je opšti zaključak da je poslovno okruženje koje utiče na poljoprivredni sektor je razočaravajući. U nastavku je rečeno i ovo: "...Srbija u periodu 2012-2017. beleži rast BDP-a izražen u evrima za samo 8,50%. Sa druge strane ukupan javni dug (pre svega spoljni) izražen u evrima naglo raste u istom periodu za čak 40,50% (a kursne varijacije kod stranih valuta od kojih zavisi javni dug se tumače periodično u medijima kao uspeh u kontroli javnog duga!). U opštinama je od 2012. godine narušena ravnoteža unutrašnjeg i spoljnog duga naglim povećanjem spoljnog duga! Loše stanje u finansijama, opštinama, javnom upravljanju (niska produktivnost) i privredi (deficit novčanog toka i deficit ulaganja u osnovna sredstva u privredi i inovacije, nelojalna konkurencija, korupcija kod javnih nabavki i dr.) se prenosi i na stanje u poljoprivredi. Železnice Srbije još uvek nisu spremne za efikasan transport robe, a sa druge strane, poljoprivrednici plaćaju najveću cenu dizela u regionu (zajedno sa poljoprivrednicima u Albaniji).

Srbiji je potrebna pored krovne organizacije poljoprivrednika i krovna organizacija koja će objedinjavati istinske interese privrede (većim delom domaćih investitora), drugih subjekata lokalne dobrobiti i dobrotvornog rada i finansijski odgovornih opština (jedinica lokalnih samouprava koje imaju finansijsku platformu stabilnosti, koje podstiču razvoj zajednice, i daju podršku mladim visokoobrazovanim i poljoprivrednicima) u skladu sa politikom ukupnog smanjenje javnog duga (na ispod 50% BDP-a) uz povećanje produktivnosti u javnom sektoru; osnaživanje domaćeg agroprivrednog, finansijsko- osiguravajućeg, inženjerskog i građevinskog sektora; jačanje zelene i socijalne ekonomije; i povećanje konkurentnosti privrede poboljšanjem poslovnog ambijenta i podsticanjem inovacija. Dakle, u narednom periodu je neophodno razvijati lokalnu tehničku saradnju - podsticanjem dobrih primera u praksi i to na različitim nivoima (lokalnom i centralnom koordinacijom u upravljanju).

Učesnici VI Sabora poljoprivrednika Srbije sa žaljenjem su konstatovali da su mala i srednja gazdinstva i zadruge zbog slabe organizovanosti (i posledično slabog uticaja na donosioce odluka) na jednoj strani, dok je krupan kapital i to često onaj u sferi oligopola, špekulacija ili opadanja kvaliteta hrane u industrijskoj proizvodnji zajedno sa ministarstvom poljoprivrede na drugoj strani.

Tako dolazimo u situaciju da u Srbiji uticajni oligopolisti faktički poručuju uredbe (nakon što propadaju izborna obećanja poljoprivrednicima) i da su oni gazde budžeta ministarstva poljoprivrede. Ovakva drastična neravnoteža - pogubna i za proizvođače, prave poljoprivredne prerađivače kao i same potrošače - je nadalje neodrživa. U praksi, zbog izostanka organizacije- regulacije-kontrole, trpimo danak na tržištu a poljoprivrednim gazdinstvima nije omogućeno da imaju poseban pravilnik za prehrambene proizvode (jer se u Srbiji izjednačavaju gazdinstva sa velikim industrijskim objektima u smislu potrebnih zahteva za prehrambenu proizvodnju). Takođe je ukazano nadležnom ministarstvu da obrati pažnju na Republički geodetski zavod (RGZ) koji namernim ili nenamernim lošim radom odnosno evidencijom nepokretnosti omogućava velike zloupotrebe i nanosi enormne štete kako poljoprivrednicima i zadrugama tako i budžetu Republike Srbije.

Najvitalniji deo generacija naših predaka je dao živote za ovu našu zemlju! Svi učesnici VI Sabora poljoprivrednika Srbije su se jednoglasno saglasili da se po hitnom postupku donese zakonska odredba po kojoj strana fizička lica koja osnuju preduzeće kao pravno lice u Srbiji ne mogu više u neograničenim količinama kupovati oranice (jer je do 0,1 ha u Austriji a najviše do 10 ha u Litvaniji taj uslovni limit u državama EU).

Ovim se izjednačava status za strana fizička lica i strana pravna lica (sa većinskim vlasništvom stranih fizičkih lica) u smislu prometa poljoprivrednog zemljišta. U isto vreme se traži, od ministarstva nadležnog za poljoprivredu da donese podzakonska akta da lokalni poljoprivrednici mogu kupovati oranice u državnom vlasništvu (i pod kojim uslovima) a što je predviđeno Zakonom o zemljištu.

Najvažniji događaj VI Sabora poljoprivrednika Srbije je formiranje inicijativnog odbora za osnivanje krovne organizacije poljoprivrednika u Srbiji - Saveta agrarnih organizacija Srbije (SAOS). Ovim treba da se stvore neophodni uslovi da se ili kroz podršku nadležnog ministarstva (donošenjem Zakona o poljoprivredno-šumarskoj komori sa obaveznim članstvom za sva gazdinstva) ili na dobrovoljnom principu dođe do reprezentativne organizacije u pridruženom a zatim i punopravnom članstvu sa profesionalnim poljoprivrednim organizacijama i zadrugama na nivou EU.

U okviru potpisanog memoranduma o saradnji kojim se definišu osnovni ciljevi delovanja krovne organizacije poljoprivrednika - predviđena je zaštita interesa ne samo u oblasti poljoprivrede već i životne sredine - održivog razvoja i dr. povezanih delatnosti sa lokalnim zajednicama. Ovu inicijativu su podržali svi učesnici VI Sabora poljoprivrednika Srbije pri čemu je potpisom na memorandumu o saradnji formiran Inicijativni odbor SAOS.

Za predsednika Inicijativnog odbora SAOS imenovan je Nenad Manić, sekretar Banatske asocijacije poljoprivrednika "Banatski paori" sa još sedam reprezentativnih predstavnika poljoprivrede i povezanih delatnosti (agrarni novinari, stručnjaci za životnu sredinu - održiv razvoj, dobrobit životinja, itd.) sa cele teritorije Srbije. Oni zastupaju sve grane poljoprivrede kako stočare tako i ratare, voćare, povrtare i redom sa ciljem da se omasovi članstvo pod krovnom organizacijom i to na nivou svake jedinice lokalne samouprave. Za stručnu pomoć obezbeđeni su najkvalitetniji studenti sa Beogradskog univerziteta (sa različitih fakulteta) uz podršku visoko-stručnih mentora koji će u narednih par meseci raditi na uporednom istraživanju u vezi iskustava u radu poljoprivredno-šumarskih komora u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj i dr. tipa krovne organizacije kao što je to na dobrovoljnom principu u Švajcarskoj i Bugarskoj.

Kao koordinator za programsku i projektnu aktivnost u okviru inicijative i dalji razvoj buduće organizacije SAOS (krovne organizacije poljoprivrednika) imenovan je Nenad Ilić, direktor Zadruge dobrih domaćina "Srb med".

Jedan od zaključaka je i da se o ovoj inicijativi obavesti ministar poljoprivrede, da se po ovom pitanju zatraži prijem kod ministra poljoprivrede i da se kod ministarstva poljoprivrede zatraži da aktivno učestvuje na ovom projektu (u smislu procedure donošenje Zakona o poljoprivredno-šumarskoj komori sa obaveznim članstvom za sva gazdinstva). Saradnja na međunarodnom planu, stručno-tehnička podrška razvoju krovne organizacije i jačanje članstva i uticaja na nivou čitave Srbije - jeste trajan prioritet.

Na veliko zadovoljstvo svih za devetog člana Inicijativnog odbora SAOS, u skladu sa potpisanim memorandumom o saradnji od 03.03.2017. godine u Vrnjačkoj Banji, a u cilju razvoja međunarodne saradnje imenovana je Ksenija Simović (zaposlena u COPA-COGECA u Briselu). Za članove Inicijativnog odbora SAOS za unapređenje zadružnog organizovanja Zadružni savez Srbije i Zadružni savez Vojvodine po osnovu zvanično upućenog poziva treba da delegiraju po jednog člana.

Za članove medijsko-komunikacionog tima Inicijativnog odbora SAOS se imenuju: Nenad Manić iz Kovačice, Ferenc Major iz Bačke Topole, Dušan Ivanović iz Guče i Branislav Gulan iz Novog Sada. Cilj medijsko-komunikacionog tima je da jasno iznese osnovne argumente vezane za potrebu osnivanja krovne organizacije poljoprivrednika u Srbiji, da kvalitetno prenosi stavove organizacije, i da podsticajno deluje na omasovljenje članstva.

Za koordinatora za pravno-imovinske poslove SAOS imenovan je dipl. pravnik Aleksandar Žigić iz Beograda.

Jednoglasno je usvojen predlog za listu stručno-tehničkih i institucionalno-organizacionih potreba SAOS sa ciljem jačanja krovne organizacije poljoprivrednika kroz međunarodnu saradnju (povezivanje sa krovnom organizacijom poljoprivrednika u Evropi).

Potrebna stručno-tehnička analiza se sastoji u rešavanju sledećih dilema (pitanja):

Šta to karakteriše Srbiju (ukoliko razlika postoji) u smislu ograničenja u vezi sa formiranjem krovne organizacije poljoprivrednika? Odnosno, koja su očekivana uska grla (visoki rizici) u toku formiranja krovne organizacije poljoprivrednika u evropskim državama?

Šta su specifični zahtevi (i da li oni postoje) koje treba da ispuni krovna organizacija poljoprivrednika da bi postala pridružena (i u narednom periodu punopravna) članica COPA- COGECA?

Šta je bolje za krovnu organizaciju poljoprivrednika u Srbiji? Donošenje Zakona o poljoprivredno-šumarskoj komori (sa obaveznim članstvom za sva gazdinstva?) ili dobrovoljno organizovanje (kao u Švajcarskoj ili Bugarskoj)?

U slučaju dobrovoljnog organizovanja da li je bolji decentralizovani model krovne organizacije (kao napr. savet 12 organizacija u Bugarskoj) ili unitarni model krovne organizacije (kao napr. Švajcarska unija poljoprivrednika u Švajcarskoj)?

Koji su očekivani okviri saradnje koji su predviđeni za krovnu organizaciju poljoprivrednika u odnosima sa ministarstvom nadležnim za poljoprivredu? Kakva su iskustva pre svega u tranzicionim državama?

Koliko je značajno i postoje li posebni fondovi za podršku u formiranju Centra za kvalitet i bezbednost hrane (laboratorije) kao entiteta u okviru krovne organizacije poljoprivrednika? Koja su pozitivna iskustva naročito u tranzicionim zemljama na ovu temu? Na koji način možemo ojačati sektorsku organizaciju poljoprivrednika u svinjogojstvu? Na koji način možemo ojačati sektorsku organizaciju malinara u cilju stabilnosti izvoza kvalitetne maline i dr. jagodičastog voća (borbom protiv nelojalne konkurencije hladnjačara)?

Na koji način nam COPA-COGECA može pomoći u zaštiti imovine i poslovanja zadružnog sektora u Srbiji?

Da li možemo očekivati saradnju zadruga u EU sa zadrugama u Srbiji, u smislu eliminacije posrednika u lancu (napr. za mlekarske zadruge, pčelarske zadruge, energetske zadruge i dr.), i jačanja zadružne konkurentnosti kroz međuzadružnu evropsku saradnju?

A 1. Iz Zapisnika sa prve sednice inicijativnog odbora Saveta agrarnih organizacija Srbije

Imenovano je devet člana Inicijativnog odbora SAOS za razvoj međunarodne saradnje i zvaničan poziv Zadružnom savezu Srbije i Zadružnom savezu Vojvodine za delegiranje njihova dva predstavnika u Inicijativni odbor SAOS; Imenovani su članovi medijsko-komunikacioni tima Inicijativnog odbora SAOS; Imenovan je koordinator za pravno-imovinske poslove SAOS; Usvajen je predloga za listu stručno-tehničkih i institucionalno-organizacionih potreba SAOS sa ciljem jačanja krovne organizacije poljoprivrednika kroz međunarodnu saradnju (povezivanje sa krovnom organizacijom poljoprivrednika u Evropi).

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane