Natrag

Na licu mesta

Bačka Topola: nakon pljačkaške poljoprivrednog kombinata "Krivaja", strani državljani "obrađuju" i severnu Bačku

Umanjivanjem vrednosti do "dogoverene cene"

Poljoprivredno preduzeće AD ''Krivaja'' je osnovano 1945. godine na posedima desetak bivših veleposednika, kojima je imovina konfiskovana agrarnom reformom. Spadalo je među vodeća poljoprivredna preduzeća u bivšoj Jugoslaviji. Danas je opljačkano i uništeno. Vladajući režim je i u ovom slučaju stao u odbranu stranih lihvara a protiv radnika koji su stvarali ovakve privredne imperije

A. Nađ

Privatizacija preduzeća AD ''Krivaja'' je izvršena 2001.godine, po tada važećem Zakonu, tako su većinski vlasnici postali mali akcionari sa 60% kapitala, dok je 40% pripalo PIO fondu i Državi. Tadašnji trendovi i odnos Države prema agraru doveli su sva poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge u veoma složenu i tešku situaciju, što nije mimoišlo ni tadašnju AD ''Krivaja''. Zasnivanje ratarske proizvodnje je zahtevalo velika ulaganja, a naročito u prolećnom periodu, što je rešavano kroz zaduživanja i kredite. Tadašnje, nedoraslo rukovodstvo AD ''Krivaja'' se nije najbolje snašlo, a i određeni lokalni političari i biznismeni su imali svoju matematiku u svemu tome, pa je u proleće 2004. godine stavljena blokada na žiro račun preduzeća zbog duga od 125 miliona dinara, što nije bila značajna cifra za tako veliko preduzeće, ali je bila prva naznaka i pretnja uvođenju stečaja.

Mali akcionari su pokušali da se na osnovu tačno utvrđenog preseka poslovnog stanja, napravi plan i program konsolidacije i ozdravljenja preduzeća, kako bi se izbeglo otvaranje stečajnog postupka.

Nažalost, i pored svih napora malih akcionara, da se izbegne stečaj, druga strana je bila brža, jača i sa većom podrškom državnih institucija i tada Trgovinskog Suda u Subotici, gde su preko ''specijaliste'' za stečajne postupke sudije Ilone Stajić uspeli da nameste i otvore stečajni postupak nad AD ''Krivaja'', a za stečajnog upravnika postave Stevana Moldovana iz Palića, koji u to vreme nije imao položen ispit za stečajnog upravnika, ali je imao krivičnu prijavu za (ne)dela koja je napravio u preduzeću ''Šupljak'', u blizini Subotice.

Stečajni postupak, u AD ''Krivaja''-u stečaju, nije vođen po važećem Zakonu o stečaju, već po nekim tumačenjima Zakona i po nahođenju stečajnog sudije Ilone Stajić i Predsednika stečajnog veća Ivana Čeljuskae, koji su često vršili promenu funkcija tokom stečajnog postupka, kao i ''čuvenog'' stečajnog upravnika Stevana Moldovana, koji je svako preduzeće prividno obezvredio i (ne)zakonito odveo u bankrot. Postao je toliko poželjan da je čak vodio stečajni postupak i u preduzeću ''Agroživ'' iz Žitišta u Banatu.

Osnovni cilj uvođenja stečajnog postupka trebalo bi da bude očuvanje imovine stečajnog dužnika, konsolidacija i ozdravljenje, kao i stvaranje uslova za zakonit rad preduzeća. Međutim, kod ''čuvenog'' stečajnog upravnika, Stevana Moldovana, stečajni postupak se uvek po pravilu završavao bankrotom i prodajom stečajnog dužnika.

U narednih 18 meseci gospodin Moldovan je sa budućim kupcem dogovorio kupo-prodajnu cenu, angažovao firmu ''Procons'' d.o.o. iz Subotice da izvrši procenu vrednosti kapitala na određeni iznos, kako bi on koristeći pravo po Nacionalnom standardu 5, umanjio procenjenu vrednost za 50% i na taj način dobio unapred dogovorenu cenu.

Sama kupo-prodaja AD ''Krivaja''-u stečaju je obavljena 16.novembra 2006.godine, na ne baš javnoj licitaciji, u Trgovinskom Sudu u Subotici. Trgovina je trajala veoma kratko kao da je bila unapred dogovorena, a kupac, pod firmom ''Agro Corporation''d.o.o. iz Bačke Topole, je prihvatio početnu cenu od 351. 335. 250,00 dinara. Na taj način je imovina vredna oko trideset miliona eura , a koja je stvarana punih 60 godina, ''prodata'' za svega 60 sekundi.

Ovde treba reći i to da je preduzeće koje se pojavilo kao kupac osnovano desetak dana pre održavanja licitacije, da bi nakon samo nekoliko meseci bilo ugašeno, a sva imovina se prenosi na preduzeće ''Krivaja'' d.o.o. koje je osnovano i registrovano 24.oktobra 2005.godine, kada je samo ''čuveni'' stečajni upravnik, Stevan Moldovan, znao za prodaju AD ''Krivaja''-u stečaju.

Isti kupac, samo pod novim firmama, je iz stečaja kupio i Društveno Preduzeće ''Bajša'' iz Bajše i ''Bačka'' iz Čonoplje, Opština Sombor, gde je, nekim čudom, stečajne postupke takođe vodio ''čuveni'' stečajni upravnik, Stevan Moldovan iz Palića, da bi kasnije, na samo njima znan način, došli u posed imovine Zem. Zadruge ''Telečka'' iz Telečke i poljoprivrednog preduzeća ''Nova Brazda'' iz Đurđina, i tako stvorili veliki kompleks poljoprivrednog zemljišta od Sombora do Subotice. Ako ovome dodamo i činjenicu da je vlasnik PIK-a ''Moravica'' iz Stare Moravice takođe strani državljanin, nije teško zaključiti da skoro ceo sever Vojvodine ''obrađuju'' strani državljani, a da od toga najmanju korist imaju naši građani i naša Država.

Kada su 2012.godine uhapšeni, pa posle par meseci iz zatvora pušteni, navodni vlasnici ovih preduzeća, Miloš Ljuić sa svojim ljudima iz Beograda i Brindza Ferenc sa svojih par ljudi iz Bačke Topole, zbog finansijskih malverzacija sa Hypo Alpe Adria bankom, na Krivaji se pojavljuje ''pravi'' gazda iz susedne Mađarske i za generalnog direktora postavlja svog čoveka, Harmati Ištvana (Harmati Ištvan), iz Budimpešte, inače rodom iz Baktaloranthaza (Baktalurbnthbza) na severoistoku Republike Mađarske. Navodno je taj gospodin trebalo da brani i zaštiti interese firme ''Natronisa International INC'', registrovane u of-šor zoni u maloj centralnoameričkoj državi Belize koja se nalazi na jugoistoku poluostrva Jukatan u Karipskom moru, a čiji su navodni vlasnici državljani Republike Mađarske.

Prvi poslovni potezi novih ''gazda'' bili su prodaja pojedinih delova preduzeća, dela mehanizacije, uskladištenih poljoprivrednih proizvoda, muznih krava i stada ovaca. Ostala je da radi samo farma svinja, ali sa veoma malim kapacitetom. Uprave ili ekonomije su napuštene i zapuštene, proizvodni objekti zuje prazni napola ili sasvim porušeni, a radnički stanovi jadno izgledaju pola ih je prazno, a one porodice koje još tu stanuju obilaze Harmatijevi ljudi i prete im isključenjem struje i vode, a nagoveštavaju im i iseljavanje.

Većinu zaposlenih, naročito stručnih i rukovodećih ljudi, koji ne govore mađarski jezik, gospodin Harmati je "po evropskim standardima" odmah otpustio, a na njihova mesta zaposlio ljude mađarske nacionalnosti, bez obzira na njihove stručne, moralne i ljudske kvalitete.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane