Natrag

Propadanje

Kako i zašto su dve Vučićeve vlade ukočile proces privatizacije

Otimačina bez procedure

Predstavnik Svetske banka u Srbiji zahtevao je nedavno da se okonča proces privatizacije državnih preduzeća, a sadašnja Vučićeva vlada na tome ne radi ništa. Cilj naprednjačke mašinerije bio je i ostao pljačka bez privatizacije i zaobilaženje svih procedura. Mada u Zakonu o privatizaciji, u članu 6. stoji da će se privatizacija okončati do kraja 2015. godine, sadašnje stanje pokazuje porazne rezultate. Istraživač Magazina Tabloid, ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić opisuje na koji se način privatizacija pretvara u pljačku

Miodrag K. Skulić

Na sajtu Ministarstva privrede - Agencije za privatizaciju, koja je pripojena tom ministarstvu, utvrdili smo da je 3.778 društvenih preduzeća uključeno u privatizaciju od 2001. godine do danas. Najveći deo neprivatizovanih i ogroman deo privatizovanih preduzeća, kod kojih je poništen ugovor o prodaji društvenog kapitala, otišao je stečaj, njih preko 1.300. U polovini tih preduzeća u stečaju, zaključen je stečajni postupak, dok se kod druge polovine još vode stečajevi.

Na sajtu Agencije preostalo je za privatizaciju još 169 društvenih preduzeća. Ali taj podatak je netačan, jer ne obuhvata veliki broj preduzeća u kojima je većinski vlasnik država, bilo da se to većinsko učešće vodi kao akcije, odnosno udeli, Republike Srbije, Registra akcija i hartija od vrednosti, Akcionarskog fonda Republike, Fonda za razvoj, a ima i slučajeva gde su pojedine firme ispuštene iz vidokruga ministarstva.

Srbija je s velikim zakašnjenjem uvodila kontrole za potencijalne kupce koje su trebale da spreče mogućnost da kriminalci profitiraju od prodaje državnih preduzeća. Odsustvo državne kontrole stvorilo je savršeno okruženje za bujanje kriminalnih radnji, uključujući i nezakonito izvlačenje kapitala i pranje novca. Razmere korupcije i zloupotreba bile su takve da je Srbija samo do 2011. godine morala da poništila skoro 650 od 2.281 izvršenih privatizacija, zbog toga što su novi vlasnici obustavljali proizvodnju, rasprodavali sredstva i uskraćivali plate radnicima. Takav trend se nastavio sve do dolaska Srpske napredne stranke na vlast. A, onda su nastupile Vučićeve metode prisvajanja preostale državne i društvene imovine, čime je pljačkaška privatizacija prešla u viši oblik divljačkog preuzimanja i čiste otimačine.

Ko su 169 neprivatizovanih društvenih preduzeća

... za koje Ministarstvo privrede i njegova Agencija za privatizaciju tvrde da su jedina preostala društvena preduzeća za privatizaciju. Čelno mesto među njima zauzima Kompanija Simpo iz Vranja i njenih 14 zavisnih društava (Simpo cveće, Simpo Vlasina, Simba iz Crne Trave, Kondita iz Bujanovca, Bivoda iz Bujanovca, Simpo Dekor, Simpo Drvo, Simpo ŠIK Kuršumlija, Simtak, Simpo Dečji krevetići, Simpo commerce, Si Market, Simpo Transport, Simpo Line). Poznato je da u toj kompaniji im oko četiri hiljade zaposlenih, i da je država većinski vlasnik. Ali poznato je da je Simpo zapao u finansijske teškoće I usled velikog broja robnih kuća i prodavnica koji objekti su ostali u bivšim jugoslovenskim republikama i na Kosovu i Metohiji, a Dinkićevo vođenje sukcesije bilo je katastrofalno, jer i posle 25 godina od razbijanja bivše Jugoslavije, država ovaj problem nije rešila. Teret je podneo neopravdano sam Simpo. U privatizaciji je i Kompanija Yumco iz Vranja I njenih nekoliko zavisnih društava (Yumco komerc, Yumco Trade, BVIC Yumco).

U Vranju još nije privatizovan Zavarivač Inženjering.

Ako se izuzme Kombinat Trepča, Termoelektrana Kosovo iz Obilića, EPS Površinski kopovi Obilić i 17 manjih preduzeća iz Leposavića i Kosovske Mitrovice, te 17 veterinarskih stanica, 12 specijalnih bolnica i institute iz oblasti banjskog i drugog zdravstva i 17 privrednih društava za zapošljavanje invalida, te gore nabrojana privredna društva Kompanija Simpo i Yumco, preostaje za prikaz samo 106 privrednih društava koja se i dalje u državnim papirima vode kao preduzeća preostala za privatizaciju. Koja su među njima najznačnija za državu Srbiju i pojedine gradove i regione? Evo tog sažetog prikaza:

Za Priboj i okolinu: FAP, za Čačak: Fabrika reznog alata, Fabrika proizvodnih mašina, Fabrika alata i pribora, Termička obrada, Fabrika spiralnih burgija, Fabrika alata za spoljni navoj, za Jagodinu: Holding kablovi, Toplana FKS, Institut FKS, NIP Jagodina i Pivara Promet, jer je Jagodinska pivara otišla u stečaj, za Obrenovac PIK Dragan Marković, za celu Srbiju JP Rudnici za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, i njihova dva zavisna društva (Rembas Trans i Društvena ishrana Đula), za Istočnu Srbiju i celu državu: RTB Grupa Bor, dok je čak smešno da se do sada nije privatizovalo transportno preduzeće TIR iz Bora, za Vojvodinu Majevica Mašine alatke, Majevica Pumpe, Majevica Poljoprivreda, Novosadska fabrika kabela, Novokabel Metalurgija, Novi Sad Gas, Novosadski sajam, Luka Novi Sad, Naučni institut Temerin, dok je potpuno zanemarljivo zadržavanje od dalje ubrzane privatizacije Održavanja i usluge iz Novog Sada, koje društvo obavlja postavlje električnih instalacija, Zavoda za sudska veštačenja, zatim Kontinental promet, male trgovine iz N. Sada, TP Prehrana iz Sombora, Tehnohemija iz S. Mitrovice.

Građanima Kruševca ostalo je da se reši pitanje privatizacije Trayal-Hem. U Nišu su odavno poslata u stečaj sva zavisna društva MIN-a i EI, Niš., sada je ovom privatizacijom ostala da se razreši sudbina EI Elmag, Niš, MIN Erc, Jedinstvo Niš i DP za snabdevanje Toplice i Niša vodom Selova. Centralni problem ove godine predstavlja nerešeno pitanje u iznalaženju zainteresovanog partnera za HIP Petrohemija Pančevo i Metanolsko sirćetni kompleks u Kikindi. Država od njih nije još digla ruke, kao što samo formalno drži u procesu privatizacije, ali je po svoj prilici digla ruke od Zastava Kamiona i Grupe Zastava vozila.

Država potpuno ćuti o sudbini aranžmana sa Fijatom koji ističe za godinu dana.

U Beogradu su preostala za privatizaciju društvena preduzeća PKB Korporacija i njena zavisna društva (PKB Agroekonomik, Poljoprivredna Avijacija, Stočarsko-veterinarski centar Krnjača, PKB Zelena energija, Ikarbus, AD Politika i Politika Novine i magazini, Beogradski sajam, PIM i PIM Inženjering, PIM Standard Krnjača, JRB , JAT Tehnika, JAT Slavija Hoteli, JAT Apartmani Kopaonik Raška, Galenika Klirit, a Spoljnotrgovinski gigant Progres odavno je u stečajnom postupku, ali su za dalju privatizaciju u ovom suženom spisku ostali Progres Autokuća i Progres Interagrar.

U Trsteniku su pokrenuti stečajni postupci na samom Holdingu Prva petoletka i njegovih 12 zavisnih društava (Servoupravljači, Zaptivke, Kočna tehnika, Cilindri, Hidraulika, Pneumatika, FUD iz Brusa, Naučno istraživačkom Centru - NIC, Transportu, Obezbeđenju, Prometu, Ishrani, a za dalju privatizaciju, izvan stečaja ostalo je privredno društvo PPT Namenska.

Kao manje važne zadržane su sledeće privatizacije, do daljnjeg: Ugostiteljstvo Varoš kapija, navodno zbog lokala Znak pitanja, HUTP Prag, u kome je zbog privatizacije došlo do oružanog obračuna dvojice biznismena, među njima je i Plana Turs iz Velike Plane. Ostale su zadržane i privatizacije društava koja opslužuju naše termoelektrane: Kolubara Građevinar, Kolubara Ugostiteljstvo, RIO Kostolac, Kostolac Ugostiteljstvo i PRO TENT. Prodaju čeka i Udruženje livnica UJL, dok je nerazumno zbog čega je do sada se čekalo radi privatizacije preduzeća za razradu projekata KBC, doo Beograd i građevinsko RAD Šumadija iz Kragujevca. Razumljivo je što do danas nisu uspešno prodata IP Prosveta, Beograd i IP Rad, Beograd, kao i elektronski mediji RTV Kragujevac, RTV Vranje i Pruga iz Lajkovca.

U Beogradu su ostala četiri instituta za prodaju: EKO Lab, Institut Goša, Institut IMR i Naučno tehnološki park IHIS, dok je Kvalitet iz Niša za stručne laboratorijske analize i dalje na prodaji.

I na samom kraju u ovom delu članka da istaknemo poslednja tri preduzeća. Prvo je Elektroporcelan iz Aranđelovca, kome je prethodni kupac promenio sedište u Beogradu. Drugo je lazarevačko autotransportno preduzeće za putnički saobraćaj Lastra, odvojena od beogradske Laste, koje nema na ovom popisu, iako je Lastra zavisno društvo Laste, jer nije samo Lasta sa oko četiri hiljade zaposlenih izostavljena, ali o tome u drugom delu ovog članka. I da zaključimo da je pravno lice Dvorana doma sindikata u Beogradu od Ministarstva predloženo da ode u stečaj, da se i oko te vredne građevine biznismeni ne bi pobili. Ali, sud je odbio da prihvati stečaj i Dvorana je vraćena na redovan spisak društvenih preduzeća za prodaju.

U centralnom registru hartija od vrednosti vode se 27 društvena preduzeća kao privatizovana, iako im je većinski vlasnik državni.

Registar akcija i udela

Po našem mišljenju Registar nije nosilac prirodnog prava na posedovanje akcija, već je to država Srbija, koja time obmanjuje javnost i "svoje" poslodavce. Na taj način se prikriva da proces privatizacije nije okončan. Evo popisa tih neprivatizovanih firmi i procenta akcija u vlasništvu države Srbije

Republika Srbija je većinski vlasnik u 12 privrednih društava kojih nema na spisku Ministarstva u preostalim privatizacijama. To su sledeća društvena preduzeća...

Registar akcija i udela

Država je "vlasnik" velikog broja preduzeća u stečaju. Ovde navodimo samo neka nova neprivatizovana preduzeća koja su otišla u stečajni postupak...

A 1. Ne okreći se sine

Da je Vučićevoj vladi bilo stalo da ispita sve kriminalne privatizacije koje su se desile pre njegove vladavine, on bi to i uradio. Ali, od toga mu je važnije bilo da prima "donacije" za "oproste grehova", pa su mnoge kriminalne privatizacije ostale "zaboravljene". Tako je, na primer, privatizacija zemunske fabrike „Zmaj" dovela do poslovnog saveza bivšeg ministra energetike Gorana Novakovića, biznismena Bogdana Rodića i jednog broja lica koja su kasnije optužena za pranje novca i šverc cigareta. Među njima, Zorana Ćopića i Antona Stanaja. Proizvodnja je stala, imovina založena u korist drugih Rodićevih firmi, a većina radnika ostala bez posla. Agencija za privatizaciju je sve tolerisala. A, kad je Vučić, neposredno nakon sklapanja tog "saveza" došao na vlast, ta kriminalna privatizacija više nije bila tema. Do današnjih dana.

Nekada najveći proizvođač kombajna i traktora u Jugoslaviji prodat je grupi of-šor kompanija iza kojih su se krili "perači para" Darka Šarića, i moćna porodica Stanaj čiji je jedan član osuđen u Srbiji zbog šverca cigareta...

A 2. Previše krupan zalogaj

Kad su novinari pitali sadašnjeg direktora PKB korporacije Dragišu Petrovića, koliko bi on platio kad bi kupovao jedan ovakav gigant, kome je nemoguće odrediti poštenu cenu, jer je neprocenjiv, on je ovako odgovorio: "...Kada je nešto predmet transakcije, tržište određuje cenu. PKB je veliki kombinat, veliki izazov i u njega vredi investirati. Interesovanje postoji i od inostranih kupaca, pre svega kineskih firmi, ali videćemo šta će se desiti u narednom periodu...". Od tada je prošlo skoro dve godine. Vučićeva vlada pokušala je na svaki način da stavi u svoje nezajažljive čeljusti i ovu privrednu tvrđavu. Ali, kako stvari stoje, sa takvim zalogajem lako može da se uguši i on i njegovi "skakavci" koji su Srbiju skoro oglodali do kosti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane