Natrag

Nismo mi od juče

Prilozi za srpski nacionalni program

Zoran D. Milojević

Nama, Hrišćanima Hristos je kao zavet ostavio Sabornost! Bog na nebu, kum na zemlji, otac u kući, učitelj u školi, Patrijarh u Crkvi! I tako je Hristov narod živeo i slavio Boga!

Svađali se ljudi, mirili, opraštali! Sveštenici su podučavali:opraštanje je najveća osveta! Ostavi Bogu da sudi, a vi, čoveče i čovečice, volite i ljubav sejte i žanjite!

Ali, đavo ne spava! Neće on kao njegov Tvorac, hoće on ono što samo može Tvorac! I nađe đavo čoveka, i na priliku sebi, stvori na Zapadu svoju crkvu-državu, Vatikan! A Vatikan hoće čoveka za Boga! Papa je bezgrešan, nepogrešiv, neuništiv, večit. Papa je Bog!

U Vatikanu vekovima promišljahu kako da sebi upodobe Istočno, pravoslavno Hrišćanstvo?! Još kad im se 1219. Srbi istrgoše iz ruku, u Vatikanu podivljaše od čežnje za zločinom, jer Satana ne prašta! „Ili si sa njim, ili si protiv njega"!

Papa komanduje vojskom krvoždera ljudskih! Stavio je pod mač i svoju molitvu ljude na svim kontinentima! Vekovima su u njegovo ime porobljavali. U SAD su uništili Crvenu rasu, u istoj zemlji do polovine dvadesetog veka držali crnu rasu u ropstvu, širom sveta su krvnici sa Papinim blagoslovom „žutu rasu ravnali sa psećom civilizacijom"!

A kad su krajem devetnaestog veka shvatili da Islam ne može da uništi Pravoslavlje, smislili su komunizam! Vodilja obeju „religija" bila je:"Ako nisi s nama, ti si protiv nas"!

Papa, Bog na zemlji. Osmislio je Boga fašistima i komunistima! Adolf Hitler, Benito Musolini, Ante Pavelić i njima slični, vladaju po „Firer principu". Hrvati proklamuju: „Šta poglavnik poželi , ima snagu zakona"! Za nepoćudne postoji konclogor!

Nenamerno slučajno pojavljuju se komunisti! Oni imaju vođu-„druga koji i kad umre, on je samo privremeno odsutan"!

Josif V.Staljin, J.B. Tito, Enver Hodža i njima slični vladaju po „drugu-vođi revolucije"! Za nepoćudne je: „pojeo ga mrak", jer: „u tunelu, u sred mraka, sija zvezda petokraka"!

Kada su mase nas „pametnih budala", kako nas je nazivao moj otac, organizovale „peti oktobar", Srbija se nesvesno branila od Laze Kostića: "Najcrnji hram je Srbin sebi sam"!

Nismo razumeli da smo opet upali u zamku države Vatikan! Ah, svaka generacija Srba je osuđena da ponovo uči istoriju na svojoj koži! Nema greške koju nismo ponovili u još gorem obliku i obimu!

U „demokratske promene" su nas predvodili komunistički sinovi i đaci! Vuk Drašković (SPO), Zoran Đinđić(DS!), a sa druge strane su nas dočekivali ISTI, Vojislav Šešelj (SRS!), Ivica Dačić(SPS!) i uz njih gomila ISTIH, Nenad Čanak, Nebojša Čović, Zoran Živković, Dragan Đilas, Aleksandar Vučić!

Ubrzo dobijamo novog vođu, nepogrešivog, koji sve zna, sve ume, u sve se razume. On je bog, oko njega su sve lutke i klovnovi. Boris Tadić! Nama koji smo ispevali pesme, jasno je poručio: čemu pesnici u oskudnom vremenu?!

Nama „petooktoborcima" puca istina pred očima! Ružna istina! Ali, ma koliko istina bila ružna, uvek je istina! Očajni narod ne zna kud bi?! Bira što je preostalo! Bira Aleksandra Vučića, komunističkog sina i đaka!

Ali, već sam pisao da neću o njemu, dok sam na insulinu!

Tiranija „vođa-firera" sedamdeset godina guši srpski narod! Na papiru sprovedena demokratija, čija je suština vladavina većine, pretvara se u neograničenu silu vlasti jednog čoveka! Jedan čovek postao je, kao i sedam decenija unazad neki drugi, simbol života srpskog naroda! Narod misli da vlada većina, a vlada jedan! Ova misao je paradoks, ali misao bez paradoksa je kao ljubavnik bez strasti!

Šta nam valja činiti?

Valja nam izučiti vlast i način vladavine pravoslavne Srbije! Kakav god bio stepen razumevanja i stanja civilizacije u istorijskom trenutku, srpska država i srpska crkva su živele jedna uz drugu, jedna sa drugom, jedna u drugu!

Ako je vladar uzimao"Božiju pravdu" uz ruke, nije to smeo da učini bez blagoslova Crkve! Ako je crkva postavljala molitvenu sofru, u vrhu sofre je sedeo kralj!

Narod se ugledao na svoje vladare! Na Božić ili Vaskrs prvi je u crkvu ulazio Kralj! Pri polasku u boj, prvi je pričešćen Kralj! Vladar je bio prvi u Časti, pa tek onda u vlasti!Boga se bojao, Patrijarhu i poslednjem Monahu ruku ljubio!

Srpski vladari su postajali Sveci! Oblagani car Dušan nije! Kažu: bio je osvajač! Čega? Stigao do Soluna! Pa, šta? U Solunu je tada bilo dve trećine Srba! Kako može srpski car da okupira Srbe?

Može! U lažima! A oblagali su ga grčki sveštenici, uz svesrdnu pomoć ruskih!

Onako kako su u Moskvi oblagali Karađorđa i poslali ga Milošu, kao jagnje na klanje! Onako kako su Grci dozvolili 1916. godine da pomre sto hiljada srpskih mučenika, jer se naša pravoslavna braća uplašiše da im „živi skeleti" ne opustoše polja kivija i ostalog voća! Onako kako je pre toga Moskva zahtevala da Srbija prepusti Staru Srbiju (Makedoniju!) Bugarima, a kad je Srbija odbila, sledila joj je „albanska Golgota"!

Ne mrzim zapadnjake, ne umirem od ljubavi za istočnjacima! Jedino volim i mogu da umrem za Srbe i Srbiju! Jedina braća su mi Srbi, ponajviše moja biološka braća sa Kosova i Metohije!

Zato ovo malo istrošene pameti pokušam da upotrebim na polzu mojoj braći u okupiranoj Otadžbini Kosovu i Metohiji! Oni su srpski siročići i zaslužuju da im udelimo svaku ljubav.

Možete, ako hoćete, štogod priložiti za njih!

Ovo je moj prilog!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane