Natrag

Stav

RODINA

Branko Dragaš

Naši drevni, mudri Srbi su, živeći hiljadama godina u svojoj Podunavskoj rodini, postojbini, govorili - Nit mi je rod, nit pomoz' Bog! Niti je moj rod iz rodine, pa, samom tom rodovskom vezom, imam porodičnu obavezu da mu pomognem, mada nisam baš blizak sa tim rođakom, niti delimo neke zajedničke svetonazore, ali, eto, ipak, uprkos svemu, osećam da moram, poput mojih starih koji su me učili i vaspitali, da pomognem svojoj krvi.Pomažem jer se odužujem drevnom rodu i usvojenoj tradiciji. Ne radim to iz razuma ili neke kalkulacije, nego iz srca i duše. Ne tražim ništa za uzvrat, jer taj, koji traži, ne duguje meni ništa, nego našem rodu. Opet, to ne znači, da rod treba da zloupotrebljava to naše osećanje pripadnosti i ne može da se pretvori u beskorisnog parazita koji živi na stablu našeg roda.

Mera mora da se uspostavi u rodbinskim odnosima. Mera vrednosti našeg roda. Pošto je savremena komercijalna civilizacija srušila lepensku i vinčansku zajednicu u nama, onda svi članovi našeg današnjeg roda imaju odvojene novčanike i svako troši iz svog novčanika, nastojeći da ne opterećuje nikoga drugoga u rodu. To se danas smatra osnovnim postulatima u zakržljalim rodbinskim odnosima.Mnogo je lakše graditi odnose sa onima koji nam nisu rod, niti su nam nazvali pomoz' Bog. Tu nemamo nikakve rodovske i krvne obaveze, pa smo slobodni da gradimo odnose ili na iskrenom prijateljstvu, gde nema kalkulacija, ali ima razuma, ili na uspostavljenim, obostranim interesima,koji se zasnivaju na uravnoteženoj kalkulaciji. Sve što sam izneo primenjivo je na odnose između ljudi u društvenoj zajednici. Narodi i države tako ne funkcionišu.

Narodi su bliži rodu, zbog plemenske srodnosti, pa su mnogo mekši u odnosima sa drugim narodima iz rodine, ali države nemaju te rodovske slabosti iz drevne tradicije i države funkcionišu isključivo na bazi svojih državnih interesa. Kako svaka država ima prihode i rashode, kako je u obavezi da pravi završne račune o poslovanju na kraju kalendarske godine, onda je potpuno razumljivo racionalno ponašanje države koja planira, proračunava, kalkuliše i brani svoje državne interese, nastojeći da bude što efikasnija u odnosima sa drugim državama i koja se bori da obezbedi za svoju državnu kasu konstantno veće prihod od napravljenih rashoda.

To je matematička logika svake prave države, koja hoće da traje i da štiti interese svih građana u državi. Građana koji ne moraju da budu rod. Ovo državno stanovište mora da zna svako ko se bavi javnim dobrom i javnim poslovima, moraju da znaju oni koji upravljaju nekom državom.

Nažalost, srpska nesreća počiva baš u tome nerazumevanju ljudi koji vode srpsku državu i srpski narod, njihovom neshvatanju kako funkcionišu odnosi sa drugim državama i narodima i njihovim istorijskim promašajima koji su nas doveli danas u nacionalnu tragediju kolosalnih razmera, gde nam se preti, ako nastavimo ovako da se neodgovorno i diletantski ponašamo sa vlastitom državom, da , konačno, na opšte oduševljenje naših istorijskih neprijatelja, izgubimo samostalnost države i prepustimo srpskom narodu da se raseli po svetu, asimiluje i nestane u bliskoj nam budućnosti.

Sve sam ovo naveo da bih otvoreno objasnio, bez ikakve ograde i sentimentalne bolećivosti, odnose između Srba i Rusa i Srbije i Rusije.

Mislim da je to danas presudno važno, jer vidim da ima mnogo nerazumevanje i lutanja, pa mi je namera da ovim tekstom postavim stvari na prava mesta, da nešto naučimo i da pokušamo da se menjamo, jer će to biti dobro za naše ugrožene državne i nacionalne interese.Pišem otvoreno i dobronamerno, jer to je jedini način da izađemo iz sadašnjih nacionalnih zabluda. Stvari su prilično jednostavne, ali ih politički mešetari namerno prikazuju zakukuljeno i zamumuljeno, samo iz jednog razloga da oni u tom metežu i mulju , gde se najbolje snalaze, ulove za sebe što više.

Dakle, potpuno je istorijski dokazano, uprkos strahu zvanične srpske istorije, koja presipa skoro dva veka iz praznih germanskih krigli u prazne anglosaksonske šolje falsifikovane istorijske laži i podmetačine, da Srbi i Rusi pripadaju, zajedno sa drugim slovenskim narodima, najstarijoj evropskoj civilizaciji, koju su tu civiliyacijhu prvi izgradili, pre nekoliko hiljada godina! Ti isti naši drevni preci koje ću, zbog alergičnosti drugih na nas Srbe, u ovom tekstu nazvati Prasloveni.

Prasloveni su imali svoju rodinu u Lepenskom viru i Vinči, bili su autohtoni u Podunavlju i Helmu, doneli su Evropi prvu pismenost, metalurgiju, gradnju, religiju, kulturu, umetnost, običaje,udarajući temelje svetske baštine, dok su se germanska i druga varvarska plemena, citiram Tacita, kasnije veliki osvajači,krstaši, inkvizitori, konkvistadori, kolonizatori, kradljivci i otimači celokupne Praslovenske baštine, zakopavali u blatne močvare, između Vezra i Odre, trebeći vodene kukce i ličinke sa odebljale kože, slušajući krike vodozemaca i gmazova.

Srbi i Rusi su potekli iz istog praslovenkog korena, iz istog roda, pa se njihov hiljadugodišnji odnos mora pratiti u tom bratskom praslovenskom rodu, ali kada su braća napravili svoje samostalne države i kada je Rusija, kao mlađa i snažnija, postala Imperija, onda se taj odnos prirodno morao da promeni.

Estradni srpski nacionalisti, rusofili iz interesa, parazitski očekuju da veliki i moćni ruski brat sve uradi za njih i da ih dovede na vlast, dok oni neće ništa da urade za Srbiju, nisu ni do danas razumeli kako funkcionišu odnosi između Imperije na Istoku i male Srbije, stišnjene između Istoka i Zapada. Srbija nije ruska gubernija!

Niti to želimo da postanemo, niti to Rusi traže od nas. Ali, Srbija nije ni briselski privezak, koja mora da uništi svoju suverenost i nacionalni identitet da bismo se utopili u briselske smrdljive močvare. Veličina Srba je upravo u tome što su spojili u sebi i Istok i Zapad. Mi razumemo i jedne i druge. I tako treba da ostane.To je bogatstvo koje može da bude naš veliki istorijski kapital za opstanak u budućnosti. Decenijama unazad pišem i govorim kako Srbija treba da bude most između Istoka i Zapada, koja će omogućiti da se na mostu susreću i pregovarju, dogovaraju, trguju i sarađuju dve civilizacije. Naravno, i jedni i drugi moraju da plate mostarinu. Umesto da nepotrebno žrtvujemo naš smerni narod, koji je bezgranično verovao svojoj nacionalnoj kvazieliti, mogli smo da trgujemo i da se umnožavamo. Ali, naša nacionalna kvazielita, sebična i pohlepna, nije imala istorijske pameti. Ne moramo da idemo u daleku prošlost. Dovoljno je da navedem dva primera iz bliske prošlosti i naše sadašnjosti.

Kada je pao Berlinski zid 9. novembra 1989. godine, kada je bilo jasno da nastaje samo jedna američka Imperija i da propada sovjetska Imperija, bahati Despot Milošević se opredelio da brani propali komunizam, truli socijalizam i bankrotirano samoupravljanje, oslanjajući se na bratsku rusku pomoć pijanog Jelcina, koji je služio sa sprdanje i zajebavanje glupih američkih političara.

Danas, kada je svakome ko razmišlja svojom glavom jasno da propada EU, da je Evropa na biološkom umoru, da se ostvaruje špenglerova vizija o Propasti Zapada, kada je američka Imperija u rastrojstvu, kada nastaje korporativni fašizam i briselski nacizam Velikog Brata, koga razara velika moralna i ekonomska kriza, danas, kada Evroazija postaje životna realnost, jer ima 2/3 svetskog rudnog i energetskog bogatstva u svojim rukama, opredeljenje srpskog Kralja Ibija, izdajnika i konvertita, da se pridržava briselskih kanona i poglavlja, da Srbiju odvede u tamnice briselskih kazamata, sve pod krinkom lažnih evropskih vrednosti, ravno je nacionalnom samoubistvu.

Šta se to, gospodo drugovi, dešava sa nama? Ko je kriv za našu propast? Ko je kriv za naš pogrešan izbor pravca kretanja? Putin? Putin je kriv što je lažna srpska opozicija podanička, prodana i pokvarena? Putin je kriv što nemamo opoziciju? Putin je kriv što su pohlepni opozicionari izašli na nameštene izbore i dali legitimitet jednom političkom ludaku i diletantu? Putin je kriv što se ne kandiduju na izborima u Srbiji i što ne sruši tiraniju jednog paradnog psihopate? Putin je kriv što ne radi ono što mi treba da uradimo za odbranu naše države i nacije? Molim vas, uozbiljite se! Teška su vremena i nemamo vremena za improvizacije.

O Putinu sam uglavnom sve napisao. O njegovom dolasku na vlast i ko ga je doveo. O njegovom načinu vladanja. Kritičan sam prema njegovoj ekonomskoj i kreditno-monetarnoj politici.Nudio sam konkretne predloge i rešenja.Kritičan sam prema njegovoj bolećivosti na drugare, danas tajkune, iz rane mladosti. Ali,dragi prijatelji, isticao sam i ono što je neosporno- Putin je spasio Rusije potpune propasti i okupacije. Putin je, u poslednjem trenutku, zaustavio planirano komadanje Rusije od strane krstaša. Rusija je bila njihov hiljadugodišnji san. Rusija je jedino mesto na planeti koje nisu kolonizovali i uništili. Rusija je uspela da se odbrani, uzdigne, da povrati nacionalno dostojanstvo i da postane Imperija. U Rusiji živi, prema poslednjem popisu, preko 180 nacionalnosti i ta različitost je bogatstvo Rusije. Iznosim svoje zapažanje, poslovno boraveći u Rusiji, nigde nisam imao taj osećaj u svetu, prošao sam većini zemalja sveta, da su danas sve te razne nacionalnosti spremne, bez obzira na rasu,nacionalnu pripadnost i veru da brane svoju RODINU. Taj osećaj nisam imao devedesetih godina u propaloj i unutra okupiranoj Rusiji.

Rusija je danas podigla zastavu slobode i pravde za sve države i narode koji su postali žrtve silovanja, pljačkanja, ubijanja, otimanja, manipulacije i eksploatacije Velikog Inkvizitora. Rusija uspostavlja neophodno potrebnu planetranu ravnotežu. Rusija je zaustavila šizofrenu Familiju da čovečanstvo pobije i da ga smanji na zlatnu milijardu. Rusija je okovala agresivnost Pentagona, pohlepu Vol Strita i diletantizam Bele kuće. To je istina. Ko to ne vidi, taj je politički gubitnik. Rusija je otvorila put izbavljenja za sve narode i države koji hoće da zadrže svoj nacionalni identitet i svoju suverenost.

Šta radi Srbija? Koju politiku vodi Srbija? Zašto uvek idemo u suprotnom pravcu od naših nacionalnih interesa? Zašto radimo protiv svog naroda i države? Zašto verujemo onima koji smatraju da smo niža rasa i da smo varvari na Balkanu? Zašto verujemo onima koji su nas masakrirali i porobljavali, jer smo pravoslavni šizmatici? Zašto prihvatamo da nam izbrišu drevnu svest o našem poreklu i korenima? Sve vlade od petooktobarskog prevrata do danas su bile protiv Rusije, jer su se plašile kazne iz Vašingtona i Brisela.Otvorene ponude Putina su odbijali sa gnušanjem i sprdanjem, trčeći da legnu na briselske parkete i da mole za milost.

Zapamtite, gospodo drugovi, da Rusija nije postala Imperija Srbija bi se smanjila na Beogradski pašaluk. Sve teritorije bi nam oduzeli i na njima formirali nove, izmišljene nacije. Ali, Bog se smilovao na razočarane i apatične Srbe. U trenucima kada smo potpuno iznutra uništeni i razvaljeni, kada smo okupirani iznutra, kada radimo protiv svoje države i nacije, kada kukavički bežimo iz Srbije, kada smo se predali i sagnuli glave, kada ništa ne radimo za spas države i nacije, dobili smo novu priliku da se trgnemo, probudimo, otreznimo, prodrmamo, uspravimo i uzmemo sudbinu Srbije u svoje ruke.Tu pruženu priliku ne smemo da propustimo.

Rusi nas nikada nisu osvajali i kolonizovali. Rusi nikada nisu načinili genocid nad Srbima. Rusi su nam pomagali kada su mogli. Ginuli su zajedno sa srpskim ustanicima protiv Osmanlija, ali i dok su oslobađali Srbiju od Austro-Ugara i nacista. Ginuli su onako kako samo Rusi znaju da ginu, bez zadrške i herojski. Šta bi se desilo sa srpskom vojskom u Albaniji da car Nikolaj Romanov nije zapretio saveznicima da će da izađe iz rata, ako se ne preveze namučena srpska vojska? Zar to nije bilo dovoljno? Šta mi još hoćemo?

Moramo da naučimo da Imperije imaju svoje interese i da male države, poput Srbije, moraju brzo da se prilagođavaju nastalim promenama u svetu.Naša prednost je što smo mali.To moramo da pretvorimo u našu pobedu za izlazak iz ove današnje nacionalne nesreće.

Sami moramo da oslobodimo Srbiju od izdajnika, konvertita i uzurpatora. Rusija nam tu ne može da pomogne.Sami moramo da pravimo novu državu i novu ekonomiju.Idealna je prilika za to. Zapad se zabavio svojim jadom. Zapad nema više vremena da misli na nas, jer mu je požar, koga su palili svuda po svetu, upalio vlastitu kuću. Istok se probudio i uspravio. Istok se uzdigao i velikim koracima grabi u budućnost. Srbija ne pripada ni Istoku ni Zapadu. Srbija pripada samo sebi, jer je ona i Istok i Zapad. To smo uvek i bili. Svoji. Autohtoni. Rodni u svojoj rodini.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane