Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (105)

Zadovoljite radoznalost prekršajnih sudija

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Poslanici Narodne skupštine Srbije odbili su predlog Visokog saveta sudstva, sa kojim se saglasio i skupštinski Odbor za pravosuđe da se za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu izabere sudija Višeg suda u Beogradu Natalija Bobot, koja je godinu dana bila vršilac funkcije predsednika pomenutog suda. Bez obrazloženja. Njen izbor osporila su trojica poslanika SNS-a, a na pitanje potpredsednika Skupštine, predsedavajućeg Veroljuba Arsića - ko je protiv ovog predloga, poslanici su čekali 48 sekundi i glasali su tek kada je predsedavajući svojim glasom potvrdio da nije za izbor gospođe Bobot.

U izjavi za BIRN gospođa Bobot kaže da su se poslanici Skupštine Srbije tokom glasanja u ponedeljak 15. maja 2017. godine rukovodili političkim, a ne stručnim kriterijumima.

Prema njenom tumačenju presudni uticaj na odluku da ne bude izabrana na čelnu poziciju Prvog osnovnog suda imao je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović koji ju je prethodno, 5. marta 2017. godine, udaljio i sa privremene funkcije predsednice suda

„Ovo je posledica ličnog stava predsednika Višeg suda koji je za to imao podršku u vladajućoj stranci. Prvo mi je telefonskim putem na moje insistiranje saopšteno, bez navođenja ikakvih razloga i obrazloženja, da je već trebalo da obavim primopredaju dužnosti sa novim vršiocem funkcije (v.f.) predsednika suda, za kojeg sam tek tada saznala", kaže Bobot.

Ona veruje da razlog za njenu smenu leži u Stepanovićevom nezadovoljstvu načinom na koji je sačinila godišnji raspored poslova novoizabranih sudija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Natalija Bobot objašnjava da je sudija Stepanović bio nezadovoljan time što pojedine mlade sudije koje su prvi put stupile na ovu dužnost, nisu odmah bile raspoređene u krivično odeljenje.

„...Stepanović je usvojio prigovore novoizabranih sudija na raspored poslova, što je prvi slučaj u mojoj dvadesettrogodišnjoj sudskoj karijeri. I danas tvrdim da je ta moja odluka bila u interesu i Prvog suda i pravosuđa uopšte", zaključuje Bobot.

Nataliju Bobot Skupština nije izabrala za predsednicu suda, iako je predlog da bude imenovana na tu poziciju stigao u parlament još 3. novembra 2016. godine i to u paketu sa kandidatima za predsednike još nekoliko drugih sudova u Srbiji. Uprkos tome što je takav predlog usvojio i Odbor za pravosuđe, na sednici Skupštine, svi drugi kandidati su dobili većinu poslaničkih glasova, dok se o Nataliji Bobot odvojeno glasalo, jer je njen izbor prethodno osporilo par poslanika vladajuće koalicije.

Bobot za BIRN kaže da njenu stručnost poslanici nisu osporili nijednim argumentom.

„...Nesporno je pravo parlamenta da glasa, diskutuje i osporava predloge, ali obrazloženjem diskusije koju smo čuli, može se eventualno osporiti, po njihovim razlozima, moja politička podobnost, a nikako stručnost. Prema Pravilniku o oceni uspešnosti rada sudija i predsednika sudova, stručnost se utvrđuje, pa i osporava uvidom u rezultate rada", zaključuje Bobot.

U vreme kada je Natalija Bobot bila predložena Skupštini za buduću predsednicu Prvog osnovnog suda, njoj je tekao već drugi mandat na mestu v.f. predsednice tog suda. To je moglo ukazivati na to da je sudija Stepanović, koji je kao predsednik Višeg suda nadležan za postavljanje v.f. predsednika osnovnih sudova u Beogradu, verovatno bio zadovoljan radom sudija Bobot, pošto joj je nakon prvog šestomesečnog mandata, u septembru prošle godine, odredio još jedan polugodišnji, i to uz konstataciju, kako kaže sudija Bobot, da bi to rešenje bilo jedino dobro za funkcionisanje Prvog osnovnog suda.

U izjavi za BIRN nakon završetka sednice Skupštine, Natalija Bobot kaže da je nakon tog zasedanja na videlo izašla činjenica da njoj 5. marta 2017. godine nije istekao mandat, kao je tvrdio Aleksandar Stepanović u svom obrazloženju, već da je razrešena sa mesta v.f. predsednika.

O navodima sudije Natalije Bobot da je u njen izbor „ruke" umešala politika, novinari BIRN-a su pitali predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. Zamolili su ga da odgovori da li je tačno da je urgirao za pojedine sudije, kao i da li je to bilo odlučujuće da sudija Bobot u međuvremenu postane nepodobna za predsednicu suda.

U pisanom odgovoru iz Višeg suda piše da navodi sudije Bobot „apsolutno nisu tačni" i da „predsednik Višeg suda u Beogradu niti je uticao, niti prema Ustavu Republike Srbije može da utiče na odluke zakonodavnog tela, pa ni na konkretnu odluku Narodne skupštine Republike Srbije". U dopisu se dalje navodi da predsednik Višeg suda u Beogradu nije tražio od sudije Bobot da pojedine novoizabrane sudije rasporedi u druga odeljenja niti je na bilo koji način uticao na donošenje odluke o izmeni Godišnjeg rasporeda poslova tadašnjeg vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, sudije Natalije Bobot.

„Po podnetim prigovorima novoizabranih sudija na izmene Godišnjeg rasporeda poslova, predsednik Višeg suda u Beogradu, kao neposredno višeg suda, je u skladu sa članom 26 stav 1. Zakona o sudijama, usvojio 2 podneta prigovora i naložio v.f. predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu da donese ponovnu odluku o Godišnjem rasporedu poslova. Ovo, međutim, nije neuobičajena praksa u postupanju predsednika neposrednog višeg suda, naprotiv, u istom periodu, prigovori su usvojeni ne samo na izmene Godišnjeg rasporeda poslova Prvog osnovnog suda u Beogradu, već su usvojeni i prigovori novoizabranih sudija koji su podneti na izmene Godišnjeg rasporeda poslova Drugog osnovnog suda u Beogradu", navodi se u odgovoru Višeg suda u Beogradu.

Na kraju odgovora iz Višeg suda još jednom ponavljaju da stručnost sudije Bobot nije bio razlog prestanka njene funkcije v.f. predsednika suda, već je prestanak funkcije nastupio po isteku zakonskog roka.

„U prilog tome, govori i činjenica da je predsednik Višeg suda u Beogradu, sudiju Nataliju Bobot imenovao za svog prvog zamenika u novembru 2013. godine, koju funkciju je imenovana sudija obavljala nepune dve i po godine u ovom sudu", zaključuje se u odgovoru.

Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2016. godini, održanoj 7. oktobra 2016. godine, donela je

ODLUKU

o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju

Biraju se za sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu:

1. Veljić Milena, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu,

2. Đorđević Nada, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu,

3. Ilić Mihailović Mirjana, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu,

4. Milosavljević Galović Milica, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu,

5. Mimović Jelena, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu,

6. Novković Ljiljana, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu,

7. Otašević Mina, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu,

8. Ristić Dušica, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu,

9. Sarajlić Vukašin,sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu,

10. Seratlić Vasilije, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu,

11. Stanković Branko, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu,

12. Trkulja Veselinović Ivana, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu.

Po izboru ovih sudija, v.f. predsednika suda Natalija Bobot je novoizabrane rasporedila na rad u vanparniučnom i izvršnom odeljenju.

Za sudije izvršnog odeljenja određuju se:

1. Otašević Mina

2. Stanković Branko

3. Ilčić Dragana

4. Stevović Milena

5. Živanović Jaćović Jelena

6. Sarajlić Vukašin

7. Košutić Tanja (mirovanje)

8. Seratlić Vasilije

9. Prostran Sonja (mirovanje)

10. Nikola Stošić

11. Ilić Mihailović Mirjana

Za sudije vanparničnog odeljenja određuju se:

1. Kalanj Bulatović Marina

2. Ristić Dušica

3. Ristić Svetlana

4. Simić Božović Vida

5. Trgovčević Prokić Milena (mirovanje)

Nakon što je predsednik Višeg suda u Beogradu usvojio prigovore sudije Dušice Ristić i Branka Stankovića, gospođi Bobot je naloženo da ih Izmenom Godišnjeg plana rasporedi za sudije krivičnog odeljenja.

Menja se Godišnji raspored poslova Prvog osnovnog suda u Beogradu za 2017. godinu poslovni broj I Su.br. 2-370/2016 od 07.11.2016. godine, u XI delu koje se odnosi na vanparnično odeljenje i u VIII delu koji se odnosi na krivično odeljenje tako da:

Sudija Dušica Ristić, koja je Godišnjim rasporedom poslova za 2017. godinu I Su.br. 2-370/2016 od 07.11.2016. godine, bila raspoređena da postupa u 2. veću vanparničnog odeljenja, raspoređuje se da postupa u 9. veću krivičnog odeljenja.

Menja se Godišnji raspored poslova Prvog osnovnog suda u Beogradu za 2017. godinu poslovni broj I Su.br. 2-370/2016 od 07.11.2016. godine, u XII delu, koji se odnosi na ostavinsku materiju, tako što se izostavlja sudija Ristić Dušica.

Menja se Godišnji raspored poslova Prvog osnovnog suda u Beogradu za 2017. godinu poslovni broj I Su.br. 2-370/2016 od 07.11.2016. godine, u XIII delu koje se odnosi na izvršno odeljenje i u VIII delu koji se odnosi na krivično odeljenje tako da:

Sudija Branko Stanković, koji je Godišnjim rasporedom poslova za 2017. godinu I Su.br. 2-370/2016 od 07.11.2016. godine, bio raspoređen da postupa u 2. veću izvršnog odeljenja, raspoređuje se da postupa u 11. veću krivičnog odeljenja

Sudije Dušica Ristić i Branko Stanković su pre izbora bili zaposleni u Višem sudu u Beogradu, a Dušica Ristić je bila i portparol suda. Gospođa Bobot je daleko iskusnije novoizabrane sudije, koji su bili sudijski pomoćnici i savetnici u Vrhovnom kasacionom i Apelacionom sudu rasporedila da sude u krivičnim i parničnim većima. Predsedniku Višeg suda se to nije dopalo. Nije nikakva tajna da se većina sudija izabere preko veze, što potvrđuje i slučaj sudije Mine Otašević, koja je bila stručna saradnica u Prvom osnovnom sudu, koja je loš pravnik i dokazivala se u drugim pozama.

Haos u srpskom pravosuđu može da sredi jedino streljački vod.

A 1. Vođinim zakonima protiv Ustava

Građani Srbije preskupo plaćaju samovolju Aleksandra Vučića i njegovog divljaštva koje je zaveo i u oblasti zakonodavstva. Nigde se tako jasno njegova diktatura ne vidi kao u nasilju koje je sproveo nad pravnim poretkom. U konkretnom slučaju, teror koji se u Srbiji sprovodi preko institucije javnog beležništva, praktično je onemogućio svakog građanina da zaštitu svojih prava ostvari pred sudom.

Od kako je stupio na snagu Zakona o javnom beležništvu i u vezi sa tim i Zakon o prometu nepokretnosti, Zakon o izmenama i dopunama Zakon o vanparničnom postupku i Zakon o overi potpisa, prepisa i rukopisa, zavladao je nezapamćeni tektonski poremećaj u našem pravnom poretku, jer je time ozbiljno povređen važeći Ustav, čime su ugrožena i osnovna ljudska prava i slobode naših građana.

Naime, Ustav Republike Srbije ne poznaje institut javnog beležništva, pa se postavlja pitanje ustavnopravnog osnova za uvođenje takve ustanove u naš pravni sistem.

Drugo, odredba čl. 67 Ustava decidirano i jasno navodi koji subjekti mogu pružati pravnu pomoć u našem pravnom sistemu. To su isključivo advokati i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Niko drugi, osim ovih navedenih subjekata, ne može pružati pravnu pomoć, te su sve odredbe Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o vanparničnom postupku Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa i drugih pratećih Zakona, koje predviđaju mogućnost sačinjavanja bilo kojeg pravnog posla od strane javnog beležnika neustavne!

Nebitno je u ovom slučaju, da li se radi o poslovno nesposobnim ili sposobnim licima, supružnicima ili vanbračnim partnerima, o naslednopravnim ugovorima, ugovorima o doživotnom izdržavanju, o prometu nepokretnosti ili bilo kojem drugom pravnom poslu. Pružanje pravne pomoći, a sačinjavanje pravnih poslova jeste jedan segment pružanja pravne pomoći, Ustav je poverio samo i isključivo advokaturi i službama pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, te nema ustavnog osnova da bilo koji ugovor i drugi pravni posao sačinjavaju javni beležnici, kako je to sada Zakonom o javnom beležništvu i ostalim pratećim propisima predviđeno.

Nadalje, sve odredbe Zakona o javnom beležništvu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku koje govore o mogućnosti da sud poveri javnom beležniku sprovođenje postupka za koji je po zakonu nadležan sud ili preduzimanje pojedinih van parničnih radnji,odnosno sprovođenje postupka obezbeđenja dokaza i dostavljanja pismena u parničnom postupku, su takođe neustavne. Ustav je kao jedno od osnovnih ustavnih načela propisao načelo podele vlasti i nezavisnost sudske vlasti.

Nema ustavnog osnova da sudovi deo poslova iz svoje nadležnosti prenose na druge organe, a pogotovu ne na javnog beležnika koji se u pravnom sistemu pojavio kao eksponent izvršne vlasti. Ovim zakonskim odredbama povređeno je pravo svakog građanina na pristup sudu, tj. građani su onemogućeni da zaštitu svojih prava ostvare pred sudom, te je ugroženo pravo građana na pravnu zaštitu.

Plansko podrivanje ustavnopravnog sistema u Srbiji koje vrši izvršna i zakonodavna vlast (koncentrisana u rukama Aleksandra Vučića), najbolje se vidi kroz zaključivanje neustavnih sporazuma koji se neposredno sprovode, odnosno predlaganjem i izglasavanjem neustavnih zakona i podzakonskih akata. ponašaju kao da su se prilikom stupanja na svoje dužnosti i položaje zakleli da će kršiti važeći Ustav, a ne da ga poštuju.

Prema odredbi člana 166 Ustava, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode, a odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

U kojoj meri je Ustavni sud zaista samostalan i nezavisan, govori upravo napred opisani metod odugovlačenja i opstrukcije u radu tog Suda. Ne treba zaboraviti da je pre nekoliko godina, Tomislav Nikolić, kao predsednik Republike, u državnim medijima dao izjavu kako je zamolio tadašnjeg Predsednika Ustavnog suda da sačeka sa ocenom ustavnosti takozvanog Briselskog sporazuma, a što je, kako znamo, i urodilo plodom, jer ustavnost tog pravnog akta do dana današnjeg nije ocenjena. Uprkos tome, Briselski sporazum se intenzivno sprovodi, a Ustav Srbije izgleda kao nekakav neobavezujući akt, svečanog karaktera, čija primena nije bitna za stvarni poredak u državi.

A 2. Otvorite dušu, ili platite globu

Nasilje nad građanima ugrađeno je i u zakone.Tako oni koji se nađu pred sudijom za prekršaje, ako pređu ulicu van pešačkog prelaza, recimo, moraju sudiji da daju odgovor na mnoga pitanja, koja se u drugim zemljama smatraju nepristojnim.

Odredbom člana 200 Zakona o prekršajima, koji propisuje saslušanje okrivljenog, propisano je da: ''...Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za lično ime, nadimak ako ga ima, lično ime jednog od roditelja, mesto i datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, čiji je državljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, adrese elektronske pošte, porodične prilike, koji stepen stručne spreme ima, kakvog je imovnog stanja, broj dinarskog i deviznog računa, da li je osuđivan ili prekršajno kažnjavan i za šta, da li se protiv njega vodi krivični ili prekršajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik..."

Dalje isti član (200) Zakona o prekršajima propisuje: Za davanje netačnih i nepotpunih podataka iz stava 5. ovog člana sud može okrivljenog kazniti novčanom kaznom do 50.000 dinara.Ako posle odluke o kažnjavanju iz stava 6. ovog člana okrivljeni da tačne podatke sudija može opozvati odluku o kažnjavanju.

Kada pođete kod sudije za prekršaje pomolite se Bogu da idete pred nekog normalnog sudiju. Ili ćete morati sagnuti glavu i opisati mu svoje porodične prilike i neprilike, kad i kada niste mogli, pa se zbog toga morao ili morala razvesti, da li su vam deca bračna, ili vanbračna, da li imate redovne ili dopunske prihode, koji su vam brojevi žiro računa, koliko imate lažnih elektronskih adresa, shvatićete da sudije, službenici suda, oni koji imaju uvid u elektronski pristup sudskim predmetima, na dlanu imaju vaš život. Ako odbijete da sve to kažete, jer ste prešli ulicu na neobeleženom mestu, sudija vas može kazniti do 50.000 dinara, a ako nemate novca da platite, odrobijaćete 50 dana u opštinskom zatvoru!

A 3. Kad je smrt bolja od života

Kažnjenik T. A. iz Novog Sada, imao je samo 22 godine kad se sredinom maja meseca 2017. godine obesio u kupatilu sobe Kazneno - popravnog zavoda za maloletnike, gde je izdržavao kaznu od dve godine zatvora. Obesio se čaršavom sa kreveta, čiji je jedan kraj vezao za rešetke na prozoru, a od drugog kraja napravio omču. Njegovo telo pronašli su stražari Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike i odmah su pozvani nadležni. Kažnjenik T. A. je, prema nezvaničnim saznanjima, zatvorenicima sa kojima se družio, pričao je da su protiv njega u toku još tri sudska postupka (uglavnom krađe) i znao je da će dodatno biti osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu. Govorio je i da neće moći da izdrži da najbolje godine provede iza rešetaka. Skratio je sebi muke samoubistvom. Život u srpskim zatvorima za mnoge je gori od smrti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane