Natrag

Banat

Zrenjanin: kultura bez para - po meri malograđanske „elite"

Ljubini drugari, Pikaso i Dali

Lepota, istina, tradicija i dugovečnost raskošne multikulture u Zrenjaninu, danas je poništena kategorija u centru Banata.Za nazovi kulturu, po rečima urbane legende Pante Šiklja Nafta udrikulture, iz gradske kase izdvaja se mizerija dinara sa više nula. Danas je udrikultura „uskladištena" u ćošku hangara natrpanog malograđanskom vašarskom SNS bižuterijom. Ovdašnji vlasnici udrikulture i preostalog, svega živog u Zrenjaninu, redom stranački uterivači šljaštećeg kiča, „zarobili" su i pomisao na kritiku svega postojećeg, razarajućeg nazadnjačkog primitivizma.

Zoltan Horvat

Prostačenje šake funkcionerčića udrikulture, superkorektnih izvršilaca svih naredbi brzo sklepanih diplomaca u gradskim foteljama, poplašilo je i sveovdašnje dokazane kulturnjake. Saučesnici propasti zrenjaninskog autentičnog pečata kulture, pristankom na „usisavanje" u sistem „divljenja" prema nosiocima udrikulture, naprečac „ovenčanih" svim modernim nagradama, (pro)dali su obraz grada„legitimitetu" nazadnjačkog delovanja.

Voleti Zrenjanin i delima pokazivati ljubav prema rodnom gradu, bez vlasništva stranačke SNS članske karte, danas je zločin. Ne fasuješ zatvor, ali, dobijaš lagarije, šikaniranje...uz preostala sredstva „prevaspitavanja" u Dobrovoljnog idiota Srednjeg Banata. Izložba grafika Ljubomira Kokotovića (81) iz Banatskog Karađorđeva u zrenjaninskoj Savremenoj galeriji otvorenoj 3. aprila ove godine, otrgla je od zaborava ovog velikog autentičnog umetnika iz Banatskog Karađorđeva. Vremešni bard grafike i plemeniti umetnik svega čega se dohvatio, zbog bolesti se nije pojavio na svečanom otvaranju svojih grafika iz zbirke Savremene galerije...Ali, na gomili je bio ovdašnji slikarski de la cremme, koji je, naravno, morao biti viđen, fotografisan, intervjuisan, slavljen...

Počev od direktora Savremene galerije Igora Dostanića, kustosa izložbe Sunčice Lambić - Fenjčev, Milana Grahovca, akademskog slikara iz Zrenjanina, kustosa Narodnog Muzeja i svih članova upravnog, nadzornog i preostalih politikanskih odbora...Svi prisutni su imali obavezu da odaju počast Kokotoviću i njegovim grafikama (linogravure na papiru i lavirani tuševi) nastalim u periodu 1964-1973. Izložbi je prisustvovao, pozvan je na dan otvaranja telefonom, i gospodin Miroslav Kerčov, prvi sponzor i idejni tvorac izložbe, zaljubljenik i kolekcionar slika banatskih umetnika, osvedočeni humanista i dobrotvor grada Zrenjanina tokom prethodnih decenija.

Sve bi bilo u redu, da...nije u redu, i da nije lepo zaj...poštene sugrađane, spremne da finansijski pomognu, sve dobro i korisno za Zrenjanin. U ovom slučaju, skromni Miroslav Kerčov je bio upadljivo skrajnut na otvaranju izložbe, koju je značajno finansijski pomogao. U katalogu izložbe (štampano 300), da li namerno, nemarno grubo jeste, njegovo ime, jedino, odštampano je, malim slovima, Milan umesto Miroslav, pogrešno. Greške se događaju, ali, ovakav, do ponižavanja aljkav odnos prema bogatoj tradiciji kulture Zrenjanina i njegovim biser ljudima, promovišu osobe vične šepurenju na tuđ račun.

Miroslav je, počev od avgusta prošle godine, nakon osam mukotrpnih meseci uspeo da sopstvenim sredstvima „izanimira" sve neophodne nadležne, da se, nakon „dobrovoljnog izgnanstva", konačno oda pošta živućem bardu srpske grafike. Sunčica kustos se u katalogu, sa sopstvenim imenom masno obeleženim u zaglavlju, raspisala (sažeto i korektno) na dve strane o liku i delu Kokotovića...Posebno je izražena zahvalnost izvesnom (politički afirmisano podobnom) gospodinu Milanu Livadi na ustupljenoj dokumentaciji neophodnoj za realizaciju izložbe, govornici su pred kamerama i mikrofonima pričali bajke okolezi...Nadležni se nisu udostojili da nakon svečanog otvaranja izložbe ni kiselu posluže, što je, počev od Miroslava, inicijatora ove vredne i značajne izložbe, pažljivo skrajnutog među publiku, dodatno porazilo...

Miroslav, nije bio lenj, pitao je sutradan nadležne u Savremenoj galeriji da li bi se mogao ispraviti značajan propust i nemar, i njegovo ime i prezime tačno odštampati u katalogu za arhivu. Odgovor, tipičan za nadležne uterivače kulture u Zrenjanin, očekivan...zaista bi trebalo, ali, videćemo, razmotrićemo...jes', da si dao lovu, ali, ne sve, dozvolili smo ti čast da na tren budeš pored nas„gromada" kulture, šta bi hteo još, nisi ti naš rang, more, ko te...Ovakva nadležna kulturbanda namerno zaboravlja istinu da je mnogima od njih Ljubomir Kokotović bio vrhunski učitelj, prijatelj, uzor...

Podsećanja radi, neki u Zrenjaninu pamte, ali namerno zaboravljaju zbog prdeža mozga, da je veliki Ljubomir Kokotović svojevremeno izlagao, rame uz rame, sa Pablom Pikasom i Salvadorom Dalijem. Čuj Pikaso i Dali, boranija i 'ladan grašak za ovdašnje udrikulturaše ovenčanima svim samododeljenim modernim nagradama. Ljubomir Kokotović je i dodatno kažnjen, tačnije satanizovan, jer mu valjda zbog druženja sa Pikasom i Dalijem, nije dodeljena, nacionalna penzija. Sramota je blaga reč za ovakvu kaznu na pravdi Boga veličanstvenog umetnika iz Banatskog Karađorđeva, čija je ogromna duša „samlela" i sve mišove.

Pretposlednjeg dana izložbe, rođeni brat Ljubomira Kokotovića, potegao je iz belog sveta sa rodbinom i dovezao ga na sopstvenu izložbu, da vidi svoje radove koje je poklonio Savremenoj galeriji u Zrenjaninu. Dočekao ga je od zrenjaninskih zvaničnika nekulture, niko, kako i priliči beznačajnom proslavljenom svetskom umetniku.

Neko reče, mator je Ljuba, koga on više može da interesuje, od svih skoro zaboravljeni čovek koji je širom sveta proslavio srednji Banat, Zrenjanin, Banatsko Karađorđevo... Kako reče Panta Šiklja Nafta, prdež mozga je danas kategorija u Zrenjaninu kojoj se ogromna većina klanja.

Miroslav Kerčov, Zrenjaninac sa ostvarenom penzijom na radu u Austriji, višestruki je dobrotvor rodnog grada i opštine. Sa vlastima regije Gornja Austrija ostvario je plodnu saradnju koja je,samo u jednoj turi, rezultirala šleper donacijama školama u zrenjaninskoj opštini: preko 600 kvalitetnih đačkih stolica i klupa, dvadesetak kompjutera i 110 monitora, dva vredna plotera, fotokopir aparat i štampač, 37 Siemens štednjaka i 37 grejnih ploča sudopera, na stotine sudopera, ormara, kuhinjskih elemenata i lavaboa...Skromnost mu je nalagala da se ne ističe u javnosti povodom obaveze svakog dobro vaspitanog i kulturnog Zrenjaninca, da pomogne svom gradu ako je u prilici...

Ali, kada gradska bulumenta konkretnu saradnju sa donatorima iz inostranstva pripisuje zaslugama isključivo sebe samih, gde ih ovdašnji mediji prikazuju svemogućim bogovima, zloupotreba poverenja iskrenih sugrađana - donatora je,„čista", kao gorka suza nakon oplakivanja trenutnog stanja kulture u Zrenjaninu.

I, ogromna sramota, kao obraz-opanak zrenjaninskog funkcionera zakovanog u fotelji. Poslednji događaji oko izložbe velikog Ljubomira Kokotovića koji se već decenijama ne pojavljuje u javnosti, ponajviše zaslugom „zaboravne" kulturbande Zrenjanina, ružna je slika i prilika ovdašnje (ne)kulture. I opominje, da bi danas, za foteljaše nazadnjaštva,„radostan i vrhunski događaj kulture" u Zrenjaninu trebale biti Projekcija knjiga-razbibriga Čedomira Janjića, Sajam lutkarskog pozorištanca Saše Santovca, Recital slika u prikladnoj stranačkoj boji Mirka Krlića, Trubački Gala-koncert Gorana Kneževića u G duru i D molu...Nazdravlje!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane